Neverovatan pritisak od marta 2014, i pored uskraćenje “slobode”da 100 posto bira tim konačno je 7.oktobra slomio Vladimira Đokića, pa je posle očajne igre svog tima i drugog uzastopnog poraza (MZT u nedelju, i sinoć od Igokee). pozdravio svoje igrače, a zatim obavestio novinare da više nije trener METALCA!
Najbolji srpski trener( uz poštovanje dela i stručnosti Luke Stančića i takođe nažalost preprano preminulog Zorana Kovačevića, prom.aut.), jedini prvak Evrope u seniroskoj konkurenciji pored Marine Maljković u 2015, , preduhitrio je ničim izazavnog eksperta za košarku Zorana Vraneša i slične klimoglavce da ga smene, pa su sada pred ličnim izborom da odaberu naslednike poput Mute Nikolića, brke Đurovića i sličnih košarkaških “gromada”.
Dok se to ne desi prelazno rešenje je pronađeno u Vladimiru Miškoviću , treneru juniora, već viđenom na klupi prvog tima kao puki izvršilac “komandanta u povratku” i dalje samo fiktivno predsednika ( pogledajte ko je na https://sr.wikipedia.org/sr/kk metalac, prim. aut).
Dilema da li je Đokić nateran ili mu je “javljeno” da se skloni !.
Ni jedan od dva ponuđena odgovora nije tačan !
Đokić je pred novinarima jasno rekao da od početka letnjih priprema u avgustu je imao odrešene ruke u izboru igrača (osim što mu je i pršlog leta jasno stavljeno do znanja da Aleksandar Vasić nema mesto ni ove sezone u Metalcu, prim aut).
Čovek Vlladimir Đokić je trener sa karakterom da prizna kad greši, i bez ustezanja potvrdi da je napravio silan propust potezom da se odrekne usluga Marka Ljubičića !
Rizikovao je s klincima i pogrešio. Dao im je šansu karijere da zaigraju u ABA ligi, a uzvratili su videlo se kako u Skoplju i sinoć!
BEZ PILOTA U AVIONU, PLATA IGRAČIMA, ADEKVATNE PODRŠKE GRADA VALJEVA, SA ZA SADA DON KIHOTOVSKOM BORBOM POSLEDNJEG MOHIKANCA, DR BOŠKA ĐUKANOVIĆA, METALAC JE KRENUO U NEŽELJENOM SMERU !
Iskrenost je karakterna osobina Vladimira Đokića !
Koji bi trener bio isključiv u preuzimanju LIČNE ODGOVORNOSTI, a svakako da je ima ?
Ni jedan, osim Vladimira Đokića !
Ali dobro se zna da RIBA uvek smrdi od GLAVE !
Metalac i dalje funkcioniše sa jednim operativcem, i to damom kakvu niko nema, SPREMNOM DA OSVANE U KANCELARIJI KLUBA, non stop na telefonskoj liniju Valjevo – Beograd i Valjevo –eks YU.
Bez marketinga, odnosno klupskih prihoda, sistema u radu, onih famoznih volontera na svim nivoima, finansiranje kluba se svodi na mizerne budžetske dotacije, i kao i uvek od povratka u život, pre svega na umešnosti doktora da svojim autoritetom donese sredstva potrebna za život Metalca, dovoljnim da se prikriju sve slabosti, u sistemu rada koji ne postoji.
Teška su vremena, za sport para nema osim za jedan klub u Srbiji !
Rešenje za Metalac postoji, a to je da promeni ime u Krušik Valjevo( fabrika je ponovo u silovitom proizvodnom zamahu, prim . aut) uz poštovanje svega do sada učinjenog i novih donacije Farmakoma i drugih prijatelja.
Vratimo se temi !
Igrači su bili šokirani Đokićevom odlukom da podnese ostavku, iako su ličnim primerom i nonšalantnom igrom u Skoplju i protiv Igokee, najviše doprineli ovakvom razvoju događaja.
Primera radi, u Partizanu se igra za dž poslednje dve- tri godine, pa čak i u oličenju moći KK C,zvezda Telekom plate kasne po nekoliko meseci, pa otuda zaključak da su pojedini nosioci igre previše bili opušteni, uvereni da ih će pozivi moćnijih doneti ono o čemu sanjaju basnoslovne zarade.
Upozoreni su na vreme, baš od Vladimira Đokića ako im je ambicija za krunu karijere klub trenutno finansijski moćniji od Metalca iz ABA lige, da mogu odmah da idu.
A kada je najteže, posle sezone za pamćenje i izborenog Evrokupa, u nameri da najiskrenije pomogne klubu Đokić je svojom ostavkom je pokušao da probudi poljuljano zajedništvo ekipe, gladijatorstvo na terenu, ali i primora SVE da shvate samo rad, odricanje, krv i suze na terenu mogu naplatiti sve zaostale dugove, i vratiti ekipu na pobednički kolosek.
U Nikšiću će ga zameniti Vladimir Mišković( radio kratko po ostavci Stepandića i dolaska Đokićevog predhodnika Siniše Matića, prim. aut. ), ali bez Đokićevih saradnika dostojnih da se povuku sa najboljim trenerom u istoriji valjevske košarke, i posle ovog čina, trenerom bez premca u Srbiji.
Milovan Beli Teofilović i Lazar Gojković su pokazali najvažnije u životu svakog iskrenog i poštenog čoveka, vrhunskog profesionalca: ARAKTER, LJUDSKOST, i ono čega je danas sve manje u Srbiji, LIČNU ODGOVORNOST !
SVAKA ČAST !
