Vladimir Ladavec-Vladika Džons(82) prošle noći, iako več narušenog zdravlja, napustio je nametnutu neslobodu.
Gospodin po zvanju, privrednik i menadžer stare dobre generacije par ekselans, džentlmenskom lakoćom i spontanošću uvek je nalazio najbolja rešenja i iznalazio put do uspeha kao čovek, privrednik i sportista. Radio je vrhunske stvari, jer je to znao mnogo bolje od drugih.
Prošle noći umoran od svega je zaspao, da se konačno odmori od svega nametnutog, "da bi još živeo".
Otišao je u bolji svet bez zla, laži licemerija, prevere, svet spokoja, istine mira i tišine.
Svoju ljudsku borbu da okovan bukagijima primitivizma, neznanja, bahatosti i zla nikada nije prekidao. Ali mesec dana čekanja bez slobode bili su previše za gladijatora i pobednika. Vladika Džons je posejao znanje uspeh, istinu, ljubav.
Ostavio je u amanet mlađima šta im je činiti da pobede i sistematski sruše šizoidno zlo.
Recet jedini moguć, jednostavan: ljubav, stručnost, čast, odgovornost, istrajnost i posvećenost.
Prošle noći u snu je "prešao igricu", samo sa priborom za pecanje i uspomenama. Nečujno bez pozdrava, se uputio na neko mirnije mesto, bez laži,zlobe, pokosti, neznanja, da uživa, u svom maniru, gospodina i džentlmena.
Svoj ovozemaljski život proživeo je burno.
Dečak Vladimir ostao je rano bez oca Vinka. Bez presude streljan pom oslobošenju 1944. a da nikada nije utvrđeno zašto. Otac je otišao na razgovor bez povratka. Ostala je velika praznina u srcu siromašnog dečaka. Neizmerna ljubav majke Danice je nadomestila na jedinstven majčinski način. Bistar um, istrajnost ii ljubav su ga odveli tamo gde je želeo. Školovao se i stigao do diplome Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
A fudbal je Vladiki bio više od ljubavi, strast, putokaz, takoreći život.
Fudbalski inovator i stvaralac Bebica Milošević mu je bio fudbalski tata, a da je rođen za velike role Vladika Džons je potvrdio 1963. Predvodio je "Bebicine bebe" sa Santračem, Rankovićem, Tomićem, Jankovićem, Lazićem, Prodanovićem... do pobedničkog pehara, na YU Vijaređu tog vremena. Metalac iz Valjeva, kasnije ponovo vraćeno ime Budućnost, je pobedio na putu do finala šampiona Italije sastav Milana 3:1.U finalu Ladavec BRILJIRAO. Kako i uvek branio je "glavom". Skinuo je tri penala, jedan i Džajiću za pobednički pehar Metalca i svoje Valjevo.
Najatraktivnija tika-taka igra, lepršav, bez stereotipa, sa šmekom i nadasve efikasan fudbal, nepredvidiv i fascinanatan je bio Bebicin izum, a ne onih koji su se kasnije proglasili inovatorima.
Šest godina kasnije, danas daleke 1969. konačno uz podršku grada sa sa Rakom Pantelićem iz senke, Lujom na čelu Metalca, logistikom Crvene zvezde, iz trenerom Petrom Ćosićem Ladavec i drugovi nadmoćno osvajaju šampionski pehar u Srpskoj ligi.
Slede kvalifikacije u Kuli i u Valjevu sa Hajdukom.
Dve pobede i san iz 1957. kad je Prva liga tadašnje Jugosavije izmakla za bod, postaje java. Đura, Raja, Žile, Tekir, bez premca u oba meča Žika Janković, sjajni Lale, Gnjeca, Petko, Braca i naravno nesavladivi Džons donose Valjevu Drugu ligu.
Znanje stečeno na fakultetu Ladavec nadgrađuje u praksi u Krušiku, od 1967, do 1981. Slede dve decenije vrhunskog menadžerskog dokazivanja u kompaniji Stefil.
U novom milenijumu Ladavec je bio predsednik Privedne komore Valjevo, na čelu tima za drvnu i papirnu industriju Srbije, član UO Privedne komore Srbije, bio je predsednik UO Direkciji za izgradnju Valljeva. Trenutno je obavljao dužnost predsednika NO JKP Vodovod Valjevo.
Vladimir Ladavec bez fudbala nije mogao. Vodio je Krušik, vratio Budućnost u Srpsku ligu, bio je sve predsednik, trener, u pravom smislu reči menadžer ekipe.
U novom milenijumu Grad Valjevo jula 2012. propušta svoju poslednju šansu da fudbal vrati u život. Umesto da Staru damu preuzme Vladimir Ladovec i sa saradnimima po njegovom izboru, uvede samo na njemu poznati načinin, sistematizovano po vertikali od vrha do dna, klub je politikantskom odlukom Stanka Terzića ide blanko u ruke štetočini, luzeru, parazitu i neznalici, ime ovom prilikom i nikada nije bilo dostojno pomenuti.
Dve godine kasnije štetoćina je uspeva nemoguće. Stara dama je ugašena i formiran je mutant FK BK 2014. Danas je specijalizovan da troši nikada bilo šta zarađeno.
Obraćao se Ladovec svim institucijama u gradu, nudio rešenje. Uvek je dobijao gomilu lažnih obećanja, ali najviše ga je boleo neosnovani strah većine bivših saigrača, nespremenih da izađu na crtu i pobede zlo i pošast.
Na žalost najprizemnije politikanstvo, podaništvo skorojevića i pr ulizica još uvek traje.Za uzvrat Valjevkama i Valjevcima nudi jedno veliko ništa, medijski mrak, i iskrivljena slika da žive nikada bolje.
Vladimir Ladovec je od prošle noći na nekom boljem mestu.
Posle teškog detinjstva, lepe mladosti, gospodskog i burnog života uvek spreman za borbu, uvek fajter nikada hazarder, se kako reči sin Branimir:"povukao u miru i tišini".
Vladika Džons je bio i ostao gospodin, a vreme svog trajanja obeležio neizmernom ljudskošću i ljubavlju.
Posvećen pripadao je iskreno i hrabro, pokretu pravde i jednakosti. U vremenu zla i pošasti bez straha je govorio u lice neljudima da to što rade nije dobro, ukazivao na kriminal i svim sferama života, od politike, privred do sporta.
Borio se donkihotovski, Bio je "Poslednji Mihikanac", usamljen bez dovoljno hrabrih da mu se pridruže i zajednički suprotstave nadirućoj šizodnoj pošasti.
Ostavio je za sobom istinu da zajedništvo, znanje, odgovornost i sistem su jedini način da se pobedi sve što nije humano i ljudsko.
Živeo je zdravog duha, nezdravog tela, osuđen na neslobodu proteklih mesec dana. Previše z a nekoga ko misli svojom glavom, sa vizijom tri koraka ispred svih, duboko svestan da u "narednih 20 dana" neslobode nije spas i bolji život, koji svi volimo iznad svega.
Tajna slobode počiva u hrabrosti, a naš drug i prijatelj, gospidin i dćentlmen Vladika Džons je izabrao svoj put u slobodu.
Krenuo je dolinom istine, mira i tišine, što nas sve čeka sve jednog dana.
Pecaće što mu je postalo strast poslednjih godina, pre nebeske utakmice i novog susreta sa Đurom, Rajom, Tekirom, Žilom, Palentom, Grujom, Bebicom, Perom, Đanđom, komom dr Aleksom sa kojim je bio nokat i meso, i svima što su već gore...
Vladika, kako dolikuje nadimku duhovnog vođe je razvalio bukagije, oslobodio je sebe odlukom na nepristajanaje.
Otporom da svojom voljom da bude slobodan, nepokoran i jak, pokazao je svima što bi da dokažu da su nesloboda i ruganje ljudskom razumu, spas i vrlina.
Vladika Džons je pokazao da ni po koju cenu neće odustati da voli. Do sada je ljubav dokazivao delima, a evo od sinoć odlukom bez ijedne izgovorne reči u tišini, dostojanstveno je otišao i prepustio mlađima da nastave borbu za slobodu.
Ostavio je sinove Branimira i Miloša. Svet fudbala im nije stran. Sa genima oca su pred izazovom i nadom da ispune očev amanet uspeće sa sebi sličnima. Boriće se jer važne stvari postižu samo oni koji ne odustaju.
Vladimir Ladavec je živeo samo jedan život, i voleo je sve što je radio.
Hvala ti Vladimire za mudrost, dostojanstvo i hrabrost da staneš pred šizoidono zlo i suprotstaviš mu se.
Ne može to svako, neponovljivi gospodine i džentlmenu!
