Dr Vojislav - Voja Milutunović(1948-2020) je sačekao da zaviri par sati u kalendarsku 2020. da bi tiho bez pozdrava seo je u nebesku kočiju i odjezdio prvojanuarskog jutra ove 2020. u neki bolji i pravedniji svet. Svet osmeha, normalnosti, blagosti, poštovanja, poštenja, istine i pravde za koji se gospodski svojom ljudskošću iskreno i nenametljivo borio snagom duha i tela, nepresušnom energijom stvaraoca i inovatora tokom ovozemaljskog bitisanja.
Kao i uvek, strpljiv i blag tihi gospodin Voja će sačekati sve ljubavi svog života da mu se pridruže kad sat sudbine otkuca tačno vreme za novo viđenje.
Oslovljali smo se na naš način, sa "Druže kume" aludirajući na vreme nekog drugog sistema vrednosti, ali vreme istih ovih ljudi što danas žive u bunilu nesitine, neljudskosti, imaginacije da je loše dobre, a oholost i bahatost bolja od blagosti i poštovanja svakoga.
A Voja je neorogrešivo prepoznavao i poštovao vrednosti.
Život je posvetio ljubavi svog života Ani, a sa njom Ivani i Luki, a zatim nekim novim klincima a već šampionima ljudskosti i ljubavi, na deku pobednicima: Gali, Mišku, Niki i Zoji.
Uživao je sa Anom Ivanom i Nikolom u njihovim radostima i sa neskrivenim zadovoljstvom strpljivo sakupljao sve vesti radujući se pobedama na dva točka svojih malih najdražih osvajača medalja.
Časni i vrhunski apotekar Milutin i takođe intelektualka majka Cveta su dobili tri sina. Prvi je život udahnuo Voja, a potom dva mlađa brata Dušan i Zlatko.
Fudbal, muzika i škola su bili sastavni deo Vojine mladosti. Viđen na maloj ševi prošao je kao i sve druge uspešno i test kod fudbalskog maga Bebice.
Na sreću shvatio je na vreme da loptanje nije njegov život, iako mu je ostao veran kao gledalac i veliki zvezdaš do kraja, iskreno ljut što se i fudbal kao i neljudi otrgao kontroli i postao nefudbal.
Školovanje na Medicinskom fakultetu, kasnije struka ne običnog, iznedrili su vrhunskog dečjeg hirurga, a Vojina dela bila su vrhunac profesionalizma. Pomagao je nesebično znanima i neznanima, uvek valjda voljom sudbine na mestu gde se može pomoći i život spasavati. Suze radosnice, osmesi zahvalnosti, stisak ruke izlečene dece i radost majki posle Vojinih nepogrešivih dijagnoza i intervencija su bile najveća nagrada za doktora što je odanost profesiji dečjeg hirurga preskupo platio, zdravljem.
Ana i muzika su bili najradosniji Vojin izbor u životu, ispunjen u svakom pogledu ljudima isključivo biranim po Vojinom izboru.
Svestran u muzičkom svetu prepoznatljiv kao vrhunski umetnik, postao je sastavni deo neprevaziđenog benda ABV-6- sa Karom, Jovom, Dimčetom, Mikicom, Dakom, Nikićem, sa neponovljivim "rezervama" Zlatkom, Dulom Erom, Fidžom, Milanom Živkovićem,Varteksom, Dulom Rakićem, pa nešto mlađim Lazarom Avramovićem, Zoranom Siriškim... Od prvog Yu Jazz Fest, 1984. godine do poslednjeg prošle godine Voja je bio sastavni deo ove valjevske muzičke priče. Sa Jovom Maljoković je inicirao da i dame zapevaju na džez Festu a zatim i Valjevski džezeri.
Muzički dar je poklanajao nesebično svima. Svirao je većinu instrumenata od klavira do flaute. Komponovao je muziku i ostavio nam bogatu riznicu svojih dela, pisanim brojnim povodima. Muzikom je "otrovao" najbliže i najdraže Anu, Ivanu i Luku sutra već na Vojinom mestu, ali ne na bini već u doktoroskom mantilu u operacionoj sali
Sudbina je htela da nas Voja napusti u novogodišnjem jutru, posle toliko radosnih novogodišnjih noći, muzički poklonjenih drugima.
Otišao je, zašto ne reći, valjevski i jugoslovenski Tom Džons, moćan da otpeva sve, a nikada ravnodušan kad čuje Hej Sloveni, sportski poklič "plavi, plavi"pored onog "zvezda, zvezda " svakako mu najdraži.
Nikada se nije odrekao svih vrednosti iz mladosti kasnije u životu uređenom po svojim kanonima i svom sistemu vrednosti. Gurman kakav se retko rađa " Drug kum" dr Voja Milutinović dosledno je je poštovao pravo svakoga na svoje mišljenje i stav. Blag i odmeren živeo je svoj život, na žalost ograničen sam na nepune 72 godine.
"Drug kum" je kao i mi znao da poslednju bitku neće dobiti, ali je blagošću i na svoj način i mirnoćom pravednika hrabro nosio svoj teret sudbine.
Ostaje da Grad Valjevo prepozna prepoznatljvo i jednoj uličici u kvartu gde je živeo, a ne u nekoj zabiti, dodeli ime dr Voje Milutinovića, ljudine, humaniste, gospodina i za primer.
Komemoracija posvećena dr Voji Milutinoviću je u podne u Valjevskoj gimnaziji u petak 3.januara.
Opelo je u 14,30 a sahrana na Novom groblju u 15 sati.
