Povodom navoda u medijima da je pres bankrotom i da firma GIM  duguje,  HK “Krušik” a.d. Valjevo izričito demantuje da mu pomenuta firma bilo šta duguje, napominje da se zarade zaposlenima isplaćuju redovno, i da nije pred bankrotom.

Prenosimo saopštenje u celosti.

Povodom poslednjih navoda u medijima vezano za dugovanja firme GIM prema Krušiku, obaveštavamo javnost da je kompletna isporučena roba pomenutoj firmi u celosti naplaćena. Ovakvim dezinformacijama nanosi se velika šteta ugledu fabrike što ima za posledicu negativan uticaj na potencijalne nove poslove i uposlenost kapaciteta.

Zarade zaposlenima u Krušiku i Kovačkom centru se isplaćuju redovno sa svim pripadajućim porezom i doprinosima.

Krušik nije pred bankrotom, već nastavlja trend rasta i razvoja poslovanja koji je započet od 2014. godine pa do danas, a što je prikazano u narednoj tabeli:

U 2013. godini Krušik je budžet R. Srbije i javnim preduzećima uplatio samo 222,08 miliona dinara, a u 2018. godini u budžet R. Srbije i javnim preduzećima plaćeno je 1,497 milijardi dinara stoji na kraju saopštenja HK Krušik a.d. Valjevo.

Borac za mesto pod Suncem, znalac karate veštine kakvih je malo Duško Sopčić, otac troje dece, fanatično posvećen baš njima, kao sportu- karateu, takmičar - šampion,reprezentativac,  trener, sportski radnik, stručnjak,  nije više sa nama. Preminuo je posle lavovske borbe sa surovom bolešću u noći  između ponedeljka i utorka.

Duško je živeo je život na svoj način, ratnički, iskreno ljudski.

Pobeđivao i gubio bitke na svim poljima što život nosi, ali je leukemija bila jača. Kada se činilo da je stigao na korak do izlečenja zaspao je večnim snom.

Ostavio je dubok trag u delima što ga nadživeše.

Hrabro i na svoj gladijastorki način je vojevao svestan nedaća sa kojima se susreće.

Duško je živeo je za karate i trudio se da  privuče dečicu u svoju Zvezdu.

Strpljivim i upornim radom gradio je  ljude i šampione. Bio je poseban, pre svega znalac, vredan i posvećen  drevnoj veštii Dalekog Istoka. Poslednjih godina sa mrvicima od svog grada izdržavao je klub svojim novcem, Sklanjao je decu sa ulice. Gradio je šampionska srca i duše, stvarao ljude i pobednike. Nekada vrtsan takmičar, reprezenativac, lasnije  visoko pozicioniran, funkcioner u Sportskom savezu Grada, živeo je i uvek je težio ka ostvarenju viših ciljeva. Život u Srbiji ga je  prisilio da ode i da radi preko "bare".

Amerika mu je donela novac, ali i nepravdu kao i mnogo puta u svom Valjevu. Malo  materijalnog blagostanja poklonjenoj deci da sutra budu ljudi, a ne sluge,  skupo je platio, a zdravlje  nema cenu.

Majstoru najvećeg zvanja u karate sportu, neljudi a svuda ih  je, doneli su razočaranje  i nevericu. Iako je imao sve manje blagodeti ovog sveta  radio je  sve više. Trošio se nemilice ne mareći za sebe i svoj život posvećen svima koje je voleo, a bilo ih je hvala Bogu,  jer život je ljubav a kada ljubav prestane života nema.

Zdravlje ga kao i neki ljudi sve manje slušalo. Surova leukemija je bila  neumoljiva.  Pun optimizma Duško  pobednik je u neravnopravnoj bitci je izgarao. Verovao je u izlečenje i nastavak svoje fanatačne borbe u svom Valjevu, Srbiji i Americi, što je prošparta u svojoj drumskoj krstarici  uzduž i popreko.  

Dostojanstveno, hrabro,  prihvatio je odluku lekara i krenuo u bitku života. Kako reče prijatelj  mu zauvek Neša Tadić " Valjevski laf, svetski čovek i putnik, borac za pravdu, Veliki učitelj. Brus Li, profesor i kamiondžija. šoumen. Vodja i sledbenik. Učitelj joge. Trener i takmičar. Prijatelj i drug. Pogrešio je Neša samo u jednom.

Duško je bio "namazan"ali nije bio politačar. Nikada nije pričao jedno, mislio drugo, a radio treće.

Internacionalac" je uvek ciljao protivnika u glavu. Trajao je dok mu je je bilo i zapisano. Trudio se da sudbinu pobedi kao i pre toga sve mnogo jače protivnike. Nije uspeo, otišao je sa dušom dečaka tek na početku nedosanjanog sna.

"Najvećeg bludnika grada Čikaga"  valjevskog Džorža prijatelji  iz Srbije  Amerike, celog sveta danas ispraćaju. Mogu biti ponosni  na druženje sa Duškom,  prijateljstvo i poštovanje, kao i mi Valjevci koju su imali čast da ga poznajemo i zadovoljstvo da družimo se i pratimo ga u radu.

U jednom od poslednjih susreta kao i uvek "prevrnuli smo svet i "postrojili" političare i sve svoje saradnike. Kovali smo plan  na naš način kako da tu nemam savladamo, da je malo  više unormalimo  nateramo da postane  svesna svoje prolaznosti. Obećali smo jedan drugom da će borba za bolje sutra trajati dok bude nas i ljudi. Duško je otišao ali ljudi ima, na sreću još uvek.

Duško je ostavio  svesnim ljudima u amanet da nikada ne odustanu od časne i viteške borbe za osmeh, tren radosti i buđenje ljudskosti u svakom od nas.

Nije svoj karate klub slučajno nazvao Zvezda.

Ne  sme se ugasiti, bez obzira na poslednja trenutna razilaženja Duška i najbližih mu saradnica  saradnika.

Niko nije savršen pa ni Duško jer da je bio i počast što ga odnese bi pobedio.

I zato borba  mora biti neprestana pobednička, kako dolikuje šampionima kakav je Duško bio. Sa saradnicom Cecom Radojević nas sad gleda sa nekog boljeg mesta, od ovog gde smo u prolazu kao i oni.

Znalac čovek od uspeha i ljubavi je ostavio nedvismislenu poruku. Od šampiona se uči, i kada i ih nema. I  zato  danas kada ga isrpatimo u 15 sati na Valjevskom Novom groblju zdušno zajednički i složno, samo tako,  napred putem koji vas Duško poveo i vodio.

Nema odustajanja!

Komemorcija posvećena Dušku Sopćiću je u 12,30  u hali sportova 15. septembar, a opelo i poslednji ispraćaj  na Novom groblju u 14,30 sati.