Da je Valjevo ne od juče "slepo crevo" nije vest. Ali vest je da se pred drugu protestnu šetnju oglasio  živi glas Radio Valjeva probio zavesu mraka i žabokrečine. Pozvao  je svoje sugrađane da pokažu građansku hrabrost i odlučnost i kažu ne neistini.

Nije to bio glas  onog utamničenog radija i osuđenog voljom bahatih i osionih, umišljenih baja da za sebe ustvrde da su  čak i novinari.

Izbrisan iz registra medija, sada širi "šizelu" ali Jasmina radijska, buntovnica i oduvek u krhkom telu žene, Jovanka Orleanka, tik uz skuti Desankine progovorila je i podarila "smirelu"makar za jedno veče.

Podsetila je   pred protestnu šetnju broj dva ko je i šta je Radio Valjevo bio i šta ponovo mora i treba da bude.

Mali svetionik svetlosti, žive reči i istine. Sinoć je na par minuta ponovo bio živ i glas naroda. Lepši uvod za početak šetnje većine odvažnih hrabrih ulicama svoga grada, što ne bi šetnju da zloupotrebe i stave u sferu  ličnog i interesa prošlosti pljačke i uništenja svega što vredi, nije se mogao poželti.

Narodni bunt je nepredvidiv, nedokučiv i nepobediv.

Jači je od svih prirodnih  i neprirodnih sila.

Mladost Valjeva je stala na čelo kolone prepoznatljive svuda po  Srbiji po sloganu "1 od 5 miliona".

Stavili su Valjevke i Valjevci do znanja svima da je  i dalje živ slobodarski  duh kneževa valjevskih iz 19.veka što pokrenuše svojim  časnom žrtvom početak bune na dahije, junaka  što srušiše osvajača u Prvom, i heroja što pozvaše i povedoše narod da se bori za slobodu protiv sile zla i pošasti fašizma i nacizma 41. prošlog veka, u Drugom svetskom ratu.

Dostojanstveno i gospodski Jasmina Bobovac je kao nekada, malo (mnogo) pre  nečasnog pustošenja i nestanka najstarijeg elektronskog  medija u svom gradu Radio Valjeva osuđenog na smaknuće, pozvala prisutne, a ne beše ih baš malo, taman toliko više koliko dva parazita, zgubidana i štetočine ne mogu da okupe na košarci i fudbalu za sezonu.

"Idemo u šetnju dostojanstveno i mirno. Mi nismo ološ, nismo huligani. Molim studente, koji su za praznik došli u svoj grad, da sa  svojim sugrađanima večeras šetaju ulicama, ponesu transparent "1 od 5 miliona – Valjevo bez straha", poružila je Jasmina.

Videli su svi koji su hteli, a i oni drugi, ljude svih generacija, kako dostojanstveno, uzdignutih glava, i bez straha Valjevci Valjevke hodaju ulicama svog grada.

Par transparenata uvek željnih vlasti, i onih što su bili pa bi opet da pustoše,  par izgovorenih reći provokatora  puštenih  u etar ko zna odakle, a zna se zašto, sa akcentom na pogrešnom mestu, dakle  samo ne Valjevki i Valjevaca, nisu pokvarili utisak i uverenje da svako pomračenje i zima budu,  traju i prođu.

Visibabe najavljuju dolazak proleća, znaju to i mala deca, kao i zašto baš  Jasmin(u) kućni  cvet svi volimo. Gde ga ima tu su srećni i bogati ljudi.

U Gradu Valjevu desio se konačno Beograd, Novi Sad, Kragujevac, Niš, Čačak, Kraljevo, Vrbas...i bće ga ponovo.

Ispred "Desanke"  i zgrade RADIJA nekada ponosa valjevskog novinarstva, devastiranog i pretvorenog preko noći u ruinu zakamufiliranu fasadom, u svom prvom javnom okupljanju  tmurnog i hladnog petka  8.februara 2019. izađoše ljudi da čuju i podrže javni stav, da nešto ne VALJA  u "državi Danskoj" i da je sloboda javne reči podčinjena interesnoj grupi.

Govornici podsetiše i na vanvremenskog heroja Valjevcima  i Valjevcima dobro znanog Stjepana  Filipovića.

Podsetiše na čoveka, radnika, Hrvata, koga se pokatoličeni Srbi odrekoše u "lijepoj njihovoj", iako bi  sada  oni normalni, a  ima ih,  da ga vrate gde mu je i mesto.

Jedan partizan, i borac za slobodu, pravdu istinu, a pre svega ljudskost i poštovanja svakog običnog smrtnika, iako na izgled fizički prepoznao je kao mnogi zlo.

U svakom vremenu najlakše ga je prepoznati.

Ali Stjepan za Valjevce Stevan i Steva Filipović je herojstvom za vjeki vjekov u trenu  zasenio  sve antičke junake od Ahila, do našeg srpskog  Obilića. Nije imao telo Spartaka, ali je onako sitan i izmrcvaren moćno, nadljudski i nestvarno otresao  naciste i srpsku poslušničku bagru što ga vezanog naoružana do zuba dovede do gubilišta.

Besramni čin vešanja i pokušaj uterivanja straha u kosti okupljenom narodu se pretvorio prah  i pepeo i veliku pobedu slobodarstva i herojstva. Na jedinstvenom  času istorije partizanski komandant je ponizio zlo i pošast 20-og veka, pozivajući narod u borbu protiv fašizma i nacizma, i izdajnika roda svog.

Visoko uzdignutih ruku Sjepan Filipović je viknuo  da ga svi čuju "Smrt fašizmu, sloboda narodu!". Bile su to poslednje reči momka  od samo 26 godina, partizanskog komandanta pre nego što mu je pobesnela fašistička  hulja čizmom  gurnula  klupicu na kojoj je stajao. Čin vanzemaljske hrabrosti svet ne zaboravlja. Svedok,  fotografija u prirodnoj veličini  sa gubilišta i posle 77 godina ima svoje mesto u Ujednjenim nacijama. 

Valjevo se ućutalo, iako  "usrećitelji"  a u poslednje tri decenije oteše gotovo sve. Od  fabrike što nosi Stevino ime, preko koliko li još fabrika, do danas  Valjevske pivare. Oteše, opljaškaše, uništiše, i do danas nema pojedinačne  odgovornosti.

A sad bi neki od njih da vode "revoluciju".

Marš bre stoko !

Marš i za one što nam danas ruže život, na  njima već proverene i svojstvene načine.

Nisam "jedan od pet miliona".

Jedan sam od onih što ih je malo više, od prozvanih 5 miliona!

Hoću da proživim s kim hoću, ovo života što me čeka, na svoj način. Da uvek kažem istinu  jer svaka iskrivljena istina  od  90-ih prošlog veka do danas nije dobra.

Ima prostora da bude bolje, a biće ga.

A to će biti kada bude posla, kad cenu rada ne bude određivala interesna grupa, i rad bude plaćen koliko stvarno vredi, a ne vređana ljudska inteligencija podcenjivački niskim zaradama.

Da  rudari, radnici,doktori nauka(ne lažni),  lekari, profesori, inženjeri, ekonomisti,... i novinari(što brane istinu, i  ima ih još),  kao i umetnici i sportisti budu tretirani kao i kolege im  u Evropi i svetu.

Da  se žandarima  što po naređenju nadređenih  vrebaju iz kukuruzišta, prašinari iz strnjike ili skriveni bilo gde, otkažu svi mogući benefite, i da se samo njima  plate  i penzije više ne zaračunavju na poseban način. I ne samo oni ni  Kokeze, Terzići, Vučeleći, Čovići ne smeju pomisliti a kamo li reći ko nekad : "imo para ko Džaja".

Korov ne cveta samo ruže cvetaju.

Odgovornost je na svima od onih koji misle da će posle sendviča i jogurta živeti bolje, i na onima što misle da se ignorisanjem lošeg stiže do boljeg.  

Valja zato prošetati da se ako ništa drugo stavi do znanja, da oko vidi, uho čuje, a srce i duša reaguju ljudski.

Niko ne želi da nerazumno bude podcenjen i vređan.

Neznanje, laž, nepotizam i korupcija su zlo svakog vremena.

To lako prepozna i dete, ali stariji za razliku od najmlađih spremni su da zlo i pošast danas nagrade.

U Gradu Valjevu konačno je sazrelo vreme iako  štetočina ogrezla u bahatosti, korupciji i nepotizmu sebe predlaže za nekakvu nagradu, pretvarajući izbor u farsu. Dobije li je pa makar i u svetu sporta gde podvale cvetaju i korov se širi biće to nova  POTVRDA  da  sistema nevrednosti. i BAŠ ZATO VALJA  izaću na ulicu, prošetati i javno reći: NE ŠTETOČINAMA, KORUPCIJI BAHATIM PLJAČKAŠIMA NARODA! 

Lažni sistem vrednosti, obest osionost o nepotizam   lažnog cara valjevskog sveta sporta  što bi da bude  Dušan Silni, bi da sada i  krunisan  doterale  do duvara.

Stihovi  Miroslava Antića nedvosmisleno pogađaju u centar i ruše lažnog cara, kome je lični interes postao najveći neprijatelj i muka:

 "Izmešaš rotkve i romboide.

Izmešaš note i piramide.

Izmešaš leptire i gradove.

I sportove i ručne radove. I tropsko bilje.

I Stare Grke. I lepo – ne znaš šta ćeš od muke"

Bahatost, zloupotreba, nestina, i prevara traju, ali ne večno kao ni  teror ni nepravda..

Sloboda je sveta i oduvek je bila smisao života i jednakosti.

Nepoštovanje slobode boli, ali dolazi na naplatu kad tad. Opet da se zna, ponovo ističem: "Od korova ruža nikada neće postati".