U Valjevu je 21.aprila umrla novinar Ljiljana Kecojević(1947-2023).

Rođena u Novom Sadu, stigla sa porodicom u Valjevo, i završila  Valjevsku gimnaziju 1966.godine. U leto 1970. diplomirala  je žurnalistku na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Po završetku fakulteta, radila je  kao stipendista, u Radio televiziju Sarajevo, a od  1. marta 1971. godine postaje večni i najbolji novinar Radio Valjeva. Nosila je breme odgovornosti kako dolikuje najboljoj   najposvećeniijoj  neponovljivoj, novinarki, do odlaska u penziju 2012. godine. Uređivala je političku i kulturnu rubriku, borila se sa sugrađanima i imenjakinjom Ljiljak, za lepše i bolje Valjevo u "Slikama grada". Bila je večni zamenik glodura. Vešto je izbegavala zamke i  prljavštinu nadolazećeg  najprizemnijeg politikanstva,  "ubačenog" u prvu i najmoćniju medijsku kuću Grada, Regiona i Zapadne Srbije, posebno intenzivirane  od druge polovine  poslednje decenije 20. veka.

Ljilja je delaila sudbinu svojih radijskim kolega, proteranih iz svoje kuće prljavim politikanstvom sps-a, besmrtnim borcima za slobodno, nezavisno i čestito novinarstvo, na žalost pokojnima, Zdravkom Rankovićem i Brankom - Džanom-Vićentijevićem. Pokazala je sa kolegama kad je "grmelo", da je tv novinarstvo "mala maca za radijsko.  

Svoje izuzetno nivonarsko umeće demonstrirala je i kao urednica  "Tešnjarskog glasonoše".

Ljiljana Kecojević je za svoj rad i  izuzetan novinarski opus nagrađena godišnjim Nagradom Radio Beograda, Plaketom i godišnjom Nagradom Grada Valjeva.

U mladosti se bavila glumom u Amaterskom pozorištu "Abrašević", ("Banović Strahinja", "Mizantrop" i druge predstave), a bila je član studentskog KUD "Žikica Jovanović Španac" u Beogradu.

Ljiljana Kecojević je svojim novinarskim opusom, emisijama, komentarima,  osvrtima, posebno reporterskom obraćanjem sa velikih i "malih" događaja,  pokazala zašto je iznad svih u radijskom obraćanju slušaocima. Ono što je Jordan Ivanović bio u sportskom novinarstu, Ljilja Kecojecić je bila u kulturi. Sa Ljiljanom Ljiljak, Ankom Šupić i Svetlanom-Cecom-Mitrović bila  je neponovljivi deo ženskog kvarteta Radio Valjeva. Mlađe kolege rado je upućivala u tajne novinarske misije. Diskretno im je nametala samo njoj svojstveni  stila pisanja, valjevski govor, dikciju, i najvažnije neutralnost u  stavu o aktuelnim događajima, s uvek prisutnim ličnim pečatom.

U novinarskom veku Ljilje Kecojević su su imali svoje mesto od Tita do Đinđića, od Desanke, Ljube, Pulike, do Belog Markovića. Znala je da sa sportkim legendma ispriča najlepše priče. Dva rata" koliko poplava, zemljotres, koliko festivala, pozorišnih predstava,  izložbi... sve je ispratila Ljilja, a posla je bilo, ne za jedan, nego za tri  novinarska veka. 

Ljilja je bila posvećena novinarstvu, umetnosti, sportu, ponosna na braću košarkaše, Bana i Vojicu. Uvek je bila spremna da došapne važnu novost iz i pikanteriji iz košarke, iz prve ruke, kolegi iz sportske. Bio je i ostao  poput nje, sa identičnom diplomom žurnalistike sa beogradskog FPN, zaražen zahvaljući baš njoj, Ljilji Kecojević, traganjem za istinom, i svemu što bi  marginalizovani sport izvuklo iz blata, i dalo mu na značaju.

Ljilja je bila je kraljica putovanja, a pasebna ljubav su joj bile knjige. Na hiljade je pročitala i rado ih preporučivala prjateljima i kolegama.

Otišla je kraljica žurnalizma u nebesku šetnju putem svetlosti, persona grata   srpskog navinarstva, časna, poštena i svoja, bez najmanje trunčice i sumnje da se o bilo koga ogrešila.

Čovek, pouzdan saradnik i prijatelj, Ljiljana Kevojević ostaće  upamćena kao nikosličan pre i posle nje. Novinar kakvih danas nema, dobra vila valjevskog i srpskog novinarstva,  veliki borac, mile duše i čistog srca,  iskreno  posvećena istini, pravdi  i ljubavi. 

Valjevo je volela, i nikada ga nije napustila, a mogla je. Radio Beograd je vapio za glasom i novinarskim umećem Ljilje Kecojević iz Radio Valjeva.

Njen Tešnjar, Valjevo, Valjevke i Valjevci je pamte po neprolaznoj lepoti. Izvirala je iz iskrenog pogleda, glasa, srca, njene duše, i rasla svakom godinom koja prođe. 

Valjevo ne sme zaboraviti Ljilju Kecojević!

Bivši predsednik opštine Grocka Dragoljub Simonović, osuđen je 20.marta.2023.godine u Višem sudu u Beogradu na pet godina zatvora, zbog podstrekivanje drugih lica na krivično delo izazivanje opšte opasnosti(u pitanju klasičan pokušaj ubistva(prim.aut.) Tri druga lica, su u noći između 11. i 12. decembra 2018. zapalila automobil supruge novinara portala „Žig info“ Milana Jovanovića, a vatra se potom proširila na garažu i kuću, dok su Jovanović i njegova supruga spavali.

Simonović je danas u Višem sudu u Beogradu prvostepeno osuđen na pet godina za podstrekivanje drugih lica na krivično delo izazivanje opšte opasnosti, dok su kao izvršioci osuđeni Aleksandar Marinković na četiri i po godine, Vladimir Mihajlović na četiri i Vladimir Novaković na tri i po godine zatvora.

Tužiac je tražio veće kazne za osuđenje.

U kaznu im se računa i vreme provedeno u pritvoru. Na ovu presudu strane imaju pravo na žalbu Apelacionom sudu u roku od 15 dana nakon čega čega sledi izricanje pravosnažne presude.

Sudija Luka Pantelić je obrazlažući presudu rekao da je sud od otežavajućih okolnosti za Simonovića uzeo u obzir da je kao predsednik opštine koristeći svoj položaj i uticaj podstrekivao druge okrivljene da zapale imovinu Jovanoviću kao opomenu da prestane da piše o njemu.

Oštećeni su radi ostvarivanja imovinsko-pravne koristi upućeni na parnični postupak.

Nakon suđenja tužilac Predrag Milovanović izjavio je da „očekuje da Apelacioni sud uskoro potvrdi presudu“, jer je „sudija Luka Pantelić uvažio sve primedbe Apelacionog suda“

Novinar portala Žig info Milan Jovanović ocenio je danas specijalni dan, da počinje proleće.

"Nova prvostepena presuda bivšem predsedniku Opštine Grocka Dragoljubu Simonoviću zbog paljenja moje kuće 2018. godine  predstavlja presudu za sve kriminalce koji su ušli u svet politike".

Jovanović je, nakon današnjeg ročišta kazao da se nada da dolaze bolji dani za slobodu medija u Srbiji i da novinari sada mogu slobodnije da rade.
"Za mene više nema nade, ja sam svoje odradio. Vama želim da istrajete u borbi za slobodu medija", rekao je Jovanović okupljenim novinarima, a prenelo Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).

Prvostepenom presudom "dobijena je bitka, a ne rat. Mlađi  moraju da dobiju rat", bez dileme je Jovanović.

Danas je doneta druga prvostepena presuda. Prvu presudu Simonoviću na četiri godine i tri meseca zatvora ukinuo je Apelacioni sud i naložio ponavljanje suđenja.

Simonović je od početka procesa negirao optužbe, dok je novinar Jovanović tvrdio da je napadnut isključivo zbog svog pisanja o aferama predsednika Opštine Grocka.
Istragom je utvrđeno da je predsednik Opštine Grocka policajcu Interventne jedinice policije Vladimiru Mihailoviću naložio da novinaru zapali kuću da bi mu zauzvrat zaposlio ženu. Mihailović je potom angažovao Igora Novakovića koji je Aleksandru Marinkoviću i Bojani Cvetković Šijacki dao adresu, a Marinković je u noći 12. decembra 2018. ubacio dva "Molotovljeva koktela" u kuću.

Predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara Veran Matić je podsetio da je sramno što proces protiv Simonovića i izvršilaca odgovornih za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića traje duže od četiri godine, ali smatra da je kazna zadovoljavajuća.

"Poznato je da su Milan i njegova supruga teže oboleli tokom procesa. Drago mi je što je viša zatvorska kazna, očekujem da se ovaj žalbeni postupak što pre završi kako bi apelacija potvrdila presudu i započeo proces naknade štete".