Mega zvezde KK Partizan Mlosavljević i Bogdanović sa loptom u ruci, i Deajan Milojević sa dirIgentskom palicom junaci su proteklog februarskog vikenda.
Nekadašnji Partizanov tandem bekova je pogodio ključne šuteve, i doneo svojim novim ekipama trofeja u Nemačkoj, Turskoj. A u Srbiji takođe dva nekadašnja asa Partizana obeležila su Ku Radivoja Koraća. Milojević je uzeo Kup, a Vladimir Đokić da ima iole potrebno u klubu elitnig ranga osim trenera, igrača i Boška Đukanovića je pokazao da može da bude ispred svih u Srbiji, ali i sa ovako ovako (ne)organizovanom upravom i nedovoljnom podrškom grada Valjeva pravi čuda.
Ludu seriju u finalima Kupa po Evropi tvorio je do juče kapiten Partizana Dragan Milosaljević.
Sa Albom je pogazio milonere iz Minhena i to na najbolniji način.
Deveti Kup u klupskoj istoriji bivši kapiten Partizana je pri rezultatu 65:65 postigao ključni koš šest skundi pre kraja, vredan trofeja za tim iz Berlina
Još veću bravuru napravio je Bogdan Bogdanović takođe izdanak crno belog sveta.
Fenerbahče je stigao do prvog trofeja u sezoni posle drame u finalu Kupa Turske.
Da pehar ukrasi vitrine Fenera ponovo posle tri godine ponrinuo se srpski as, vešt da dve sekunde pre poslednjeg zvuka sirene pogodi trojku za pobedu u drami protiv Darušafake 67:65. U timu Željka Obradovića, pored u Bogdanović sa 21 košem, blistao je takođe nekadašnji crno-beli as Jan Veseli sa 14 koševa i devet skokova.
Konačno i u Srbiji nije moglo bez crno belog sveta.
Sjaj Žućkove levice bljesnuo je u rukama Deajana Milojevića, nekad najboljeg igrača Partizana, i ne bude li puste politike već samo sportske drskosti i mudrosti Miloje ili Vladimir Đokić takođe nekada asovi Partizana vodiće crno bele do trofeja, kojih nema već druga godina.
Mega je zahvaljući mudroj stratetegiji maestralnom vođenju Dejana Milojevića, odigrala meč sezone i već viđenog pobednika, posle “spaljivanja” vođinog tima, preko Ivanovića,Nikolića, Francuza Luvavu i Kabe te Zagorca i Jaramaza zaustavila, za svoj svoj istorijski prvi trofej.
Dejan Milojević je opravdao očekivanja Miodraga Ražnatovića, neformalno gazde Mege i tvorca projekta. Miloje je potvrdio trenersku vrednost i to u okršaju sa kumom Aleksandrom Džikićem nedovoljno bistrim i mudrim, da održi nivo posle drugog zaredom "gašenja " Zvezde. Karakter malog provincjskog trenerčića, spakovanog u telo džina, i prpeoznatljivog lika sa riblje konzerve Eva isplivao je na površinu onog časa kada se obrušio na igrače, umesto da silovanje dalekometnom artiljerijom zameni gerliskim upadima u "osinjak".
Milojević je sa timom “anonimusa” iz svog vrta ubrao prvu “voćkicu” i pokazao da je već izrastao u trenera za berbu “voća”.
I pored bezobrazno odgvornog i sklonom pobedama kuma, možda i Džikić do titule šampiona Srbije za učešće u FIBA Ligi šampiona, dođe, ali samo ako mu pomogne Valjevo.
Već se izjasnio da želi Majstorovića i Kutlešića. Sklon promašajima prevideo je najboljeg Nikolu Jevtovića.
Da mu se želja ispuniti ima šansi.
Metalac je na kolenima !
“Ostatak” tima bez “nestrpljivih da sačekaju izmirenje duga: Maleševića, Jankovića i Bakića, drži “pod kontroom” Vladimir Đokić.
Posle četiri uzastopne pobede pokazao je Miloju zube i u Kupu, ali će svoj trofej najbolji trener danas u Srbiji pokušati da osvoji u poslednjoj suboti febraura, i prvoj marta.
Zmajčeki su meta Đokićevog koplja.
Pobeda li u subotu Vladimiru Đokiću biće kruna dovogodišnje misiju u svom grdau.
A došao je u Valjevo posle pola decenije uspoešnog trenerskog putešestvija po Srbiji.
Prošlog leta bio je “samo” prvak Evrope, posle osvojnog 6. mesta i 13 pobeda, ali i plasmana u Evro Kup.
Za kraj zime u 2016. želi novi uspeh.
Ddvocifreni broj pobeda 10 ili 11 u sezoni 2015/2016 biće novi istorijski uspeh ekipe Vladimira Đokića i njegovog stručnog štaba, vredniji od Milojevićevog trofeja Kupa Radivoja Koraća u Nišu sa Megom.
Zašto je, i da li je baš tako ?
Fakat je da Metalac ima upravu na papiru, i faktički samo još jednog čoveka dostojnog ostvarenja postavljenih ciljeva dr Boška Đukanovića.
Ali Metalac saistim imenom već pola veka funkcioniše. Prvi vikend, 4.mart i meč sa Megom samo što nisu.
Posle toga ne nazire se ništa dobro.
Jedan od mogućih scenarija je zbog neizmirenih obaveza odlazak svih igrača !
Nadajmo se da će izostati. a nude li tako za Vladimira Đokića i vaj tim nema nemoguće misije.
Sa dva konačno prava pojačanja u ovoj sezoni Metalac će biti ravnopravan, odnosno sa Vladimirom Đokićem bolji i od Partizana, Mege a što da ne propisno izbušenog i uzdrmanog državnog projekta.
Živi bili pa videli, ali trenutni je najvažniji meč sa Olimpijom,a subota samo što nije stigla!