U lošoj sadašnjosti bolja budućnost je moguća, samo bez gubutnika, jer ko gradi budućnost na lošoj sadašnjosti najveći je gubitnik. I zato prihvatanje realnosti samo inicira potragu za nemogućim, za početak samo, malo čistog vazduha!
U svetu sporta išamaraše nas Mađari u fudbalu, gunuše u ambis u rukometu, i potopiše reprezentativni srpski vaterpolo.
Ima li jače i bolnije potvrde da nema kraja propasti srpskog sporta.
Delegirani ljudski otpad, beskičmenjaci, najgore neznalice i štetočine , izlaze iz septičke jame. Potvrđuju ono što svi znamo da su samo, nus produkt svega što pojedemo. Pogušismo smo se od smrada, goreg od ovog što je okovao najzageđenji grad na svetu ovih januarskih dana.
Upropašćavanje svega što je nekada bilo najkvalitetnije, voljom pomenutog ološa unazađeno, rado je da traje do beskonačnosti.
Neznanje, nedodgovornost i iživljavanje nesposobnih preskupo plaćamo.
Pored poljoprivrede, ekonomije, zdravstva, prosvete, kulture, sport je svakodnevno bombardovan idiotlucima i kriminalom bez presedana.
Reće prva dama srpskog sveta rukometa, predsednica RSS Milena Delić:
“ Mi nismo krivi, sve smo im omogućili“
Posle debakla na Evropskom prvenstvu, valjda je jasno čelnicima Rukometnog saveza Srbije, pre svega predsednici Mileni Delić, šta je naredni korak.
Pevačica u pokušaju, snimila longplejku sa 8 pesama, lepotica za Holivud, igrala je šampionskom Radničkom, sa najboljom na svetu Cecom Kitić, i ostalim „krstašicama“, već tri godine je na čelu saveza. Ružni, nesposobni ološ, podguzne muve i neznalice, dominiraju. Jedna od njih nije Milena Delić, ali na žalost nije uspela, da se izbori sa sektom zla.
Đirona je prošlost srpskog reprezentativnog rukometa, kao i u vaterolu, Stevanović i Dragana Ivković.
Sve što u sportu nosi ime Partizan vlast, „Luja 14“ skoro deceniju ipo, u svim besumučno proganja i uništava. U vaterpolu najveći navijač, i huligan u pokušaju, sa izvođačem radova „gangulom“ istrajava u zlu!
Konačno najpopuraniji fudbal, iako „ponos srBstva“ besmisleno privilegovan, sa svim parama ovog sveta, gle čuda počistila je košarka!
Krađa, nameštanje utakmica i otimanje titula, kriminal bez presedana, sve se smučilo i najzagriženijim obožavaocima opajdare iz rupe ispod tenka.
A društvo iz rupe ispod tenka, ima sve za dž, struju, vodu, već pomenute sve pare osvog sveta, ali van granica, dobaci samo do nivoa lica sa poternice Interpola.
U košarci bljesak uspeha Istanbulu i Milanu, zahvaljujući magiji vanzemaljca Valjevca Tea, sinoć pomraćiše Baskijci. Oterani je ometlao zalizanog. "Ubica" Moneke je čašćen Teovim dresom, za najavu igranja u istom od leta, samo sa drugim brojem. Haurdova haubica na silno razočaranje sk-ovca, sinoć bez prođajnih muka, u trećem kvartalu, raznela protivazdušnu odbranu crveno belih u paklenoj atmosferi Arene, iako je poslednjem kvartalu izgubljenim loptama upalio vatru nade delijama za preokret. Bezobrazno precizni partizanovac Vanja, sinoć neumoljiv sa Monekeom je odlučio pobednika. Čašćavanje YU trojke, prvi, gle čuda dupli faul, je dosuđen na isteku 9.minuta, je ipak imalo ograničeni rok trajanja. Sudijama je dojavljeno da prestanu sa šegačenjem, što su delimično i poslušali. Suma sumarum, tužitelj, vrapcoljubivi nema razloga za novi izliv gneva na Hepi, Pink, RTS, Prvoj tv, mada nikada se ne ne zna. Pojačanja sa trake stižu, ali fajnal for će i 2024. biti samo pusta želja.
Valja samo istaći da za katastrofalni bilans decenijskog pohoda na Evroligu, i bačene stotine miliona evra, i nikom ništa, odgovornosti nema.
Krivci su „cinkaroši i Izdajnici“, sada i „najobavešteniji“ od svih „vrapci“. Cvrkutom su dojavili da sledi nova pohara, ugašene pa vaskrsnule, ljubimice srpskog „Luja XIV“, armije podanika, ali i ne i najboljih i na celom svetu naviijača, neponovljive ljubavi i energije, PARTIZANOVACA!
U zemlji košarke Željko Obradović je košarkaški bog.
Danas je samo Žoc bastion odbrane znanja, časti, viteštva, spreman da kaže, ne, diktatoru Srbije, i sitnim dušama što se kao kokoške hrane na đubrištu tuđih života, čim naiđu na mrvicu naše slabosti!
Zato ga samo baš oni, jedini na svetu preziru, mrze, vređaju, i da mogu odsekli bi mu glavu. Sramotno nepoštovanje, od poklonika lika i dela, „usrećitelja“ „ponosa srbstva“.
Razumljivo, Žoc zlo ignoriše. Ne vređa ih, ne sluša, nije pristalica srbskog „Luja XIV“ .
Žoc gospodski poštuje svakog „neprijatelja“, znanjem, veštinom, mudrošću, taktikom i lukavstvom, fajterski, čeliči karakter svog tima. Dva nesportska faula, najboljem Džejmsu Naneliju, samo su dodatno podigla moral protiv Makabija. Videlo se kakav šampionski nerv imaju Kaboklo, Pi Džej Doužer, Ognjen Jaramaz i Uroš Trufunović, Smajli. Za veličanstveni trijumf Partizana, pobrinulo sa "malo više" od 20.000 odanih, kakve niko na planeti nema, a svi bi hteli da imaju, baš ovakvu snagu gromova, i energiju najvernije crno bele armije na tribinama.
Borba se nastavlja, i pored sve većeg pritiska i krađa. Lopovluk prolazi, iako lopovi padaju na delu. „Hhrabriša“ ih štiti sve otvorenije bez trunke srama, bljuje mržnju, preti i najavljuje besumučni teror. Sinoć je novinar sa drugačijim stavom(sa Nove S) maltretriran i nije mogao ući u Arenu, da radi svoj posao. Obaveštena je i Evroliga, i nikom ništa.
Ništa čudno, jer šta je novinar, u odnosu na vod žandarmerije, "postrojen" i lane izbačen, baš voljom preCednika.
Boli najviše sraman gest RTS-a da u objavi informacije o smrti Dejana Milojevića, stavi fotku živog trenera kluba iz rupe ispod tenka, i propusti da saopšti javnosti da je Miloje igrao za Partizan, i osvajao trofeje. Biće, da ko nije igrao za Zvezdu, nije ni u Partizanu. Probi dno naconalni servis, po ko zna koji put!
Ali u ljudskom karakteru da da istrpi i da ne poklekne. Zlo ne može večno trajati.
Dok je mraka biće i svanuća.
Niko nam ne može oduzeti pravo na veru u slobodu, pravdu, ljudskost i ljubav!
