U prisustvu članova svih uzrasta, prijatelja rvanja, gradskih čelnika, Rvački klub “Mladost”, je obeležio 40 godina rvanja u Valjevu. Pre svečane akademije održana je redovna Skupština, kao podsetnik na uspehe I 15 medalja u 2016 ,izboren opstanak u Drugoj ligi, pređene kilometre na putu do brojnh nastupa i naravno ponovljena surova istina o skromnim dotacijama grada za neupućene, 20-ak puta manja u odnosu na prepovlašćene CENTRE TROŠKA FK Budućnost Krušik 2014, i već deceniju i duže KK Metalac.
Najmlađima su uručene diplome za za prvi korak u savldavanju veštine rvanja, a posle koktela usledila je svečana akademija.
U svečarskoj atmosferi prikazan je film o istoriji rvanja u Valjevu, a na kraju su dodeljene i zahvalnice prijateljima kluba.
U Valjevu se sa organizovanim rvanjem počelo 1975. godine, kada je Slobodan Čitaković krenuo pionirski sa sličnima sebi počeo rvačku priču u Osnovnoj školi „Milovan Glišić“. Rvački klub „Mladost“ zvanično je osnovan 26. decembra 1976. godine. Prvi predsednik je bio Miladin Radošević, a sekretar kluba, i čovek koji je dugo godina „nosio“ klub jedinstveni Vojislav Petrašević - čikaVoja.
Rvački klub „Mladost“ u svoj istoriji prošao mnogo lepih, ali i teških trenutaka, ali samo čeličnom voljom rvača je opstao do danas . Bez svog prostora adekvatnog za rvačke treninge, seljakao se svuda po gradu, da bi konačno ove godine dobio svoj prostor.
I u takvim (ne)uslovima beležio je brojne rezultate.
Najveći uspeh za 40 godina rvanja u Valjevu ostvario je Miloš Govedarica, član „Mladosti“ učesnik Olimpijskih Igara u Barseloni 1992. godine, gde je osvojio 9. mesto. Ućešće na najvećoj sportskoj smotri obezbedio je godinu dana ranije, kada je na Prvenstvu sveta u Bugarskoj bio šesti. Učešćem na Igrama u Barseloni, Govedarica je postao jedini sportista koji je kao član nekog valjevskog kluba nastupio na Olimpijskim Igrama.
još dva Valjevca imali su izuzetno zapažene rezultate na međunarodnoj sceni.
Vladimir Radosavljević je ponikao u „Mladosti“, a najveće domete ostvario je nastupajući za Partizan, šampion Evrope (2009.). Životni put ga je odveo do dresa reprezentacije Crne Gore, za koju je osvojio tri bronze na Mediteranskim igrama. Osvajač je svetskog srebra u neolimpijskoj disciplini rvanje na pesku (2010.).
Marko Jovanović, još uvek aktivni takmičar i trener u klubu, reprezentativac Srbije u olimpijskim disciplinama grčko – rimski i slobodan stil osvojio dve bronze (2012, 2014) na Mediteranskim igrama, i jedno srebro (2012.), a u rvanju na pesku bio je vicešampion sveta 2012. godine. Jovanović je četiri puta zaredom seniorski prvak države u slobodnom stilu.
Od ekipnih rezultata, posebno mesto u istoriji kluba zauzima generacija koja je nastupala u periodu od 1986. godine, pa do devedesetih godina, kada je zbog situacije u zemlji naglo prekinut razvoj kluba.
Generacija predvođena Jukićem, braćom Maniks, Petronijevićem, Pločićem, Gavrilovićem, Arsenijevićem, Kovačevićem, Spasojevićem, Radićem i drugima, više puta je dolazila na prag Prve savezne lige, koja je predstavljala krunu rada i san n svakog sportiste. Rvali su Valjevci su osvajačima evropskih, svetskih i olimpijskih medalja. Zbog nedovoljnih finansijskih mogućnosti, više puta se odustajali od najvišeg ranga takmičenja, te ostaje žal što pomenuta generacija nije do kraja pokazala svoj potencijal i na velikoj sceni.
Dugo je klubu trebalo da se oporavi od raspada države, ali i celokupnom sportu u Srbiji, te rvački klub „Mladost“ posle gotovo 20 godina uspeva da oformi ekipu koja će uspeti da se plasira u najviši rang, Prvu ligu Srbije.
Generacija sa Jovanovićem, Arsenijevićem, Pantelićem, Petronijevićem, Mitrovićem, Rajevcem... uspeva 2014. godine najpre da se plasira, a potom i da opstane u Prvoj ligi, i nastupa sezone.
Pored ekipnih uspeha ove generacije u grčko – rimskom stilu, istovremeno je započeo razvoj ekipnih takmičenja u slobodnom stilu, gde su valjevski rvači u Prvoj ligi Srbije dva puta bili treći, a najveći uspeh ostvaren je 2015. godine. Valjevci su bili vicešampioni Srbije u slobodnom stilu.
Danas se Rvački klub „Mladost“ takmiči u Drugoj ligi Srbije, gde je sa najmlađom ekipom u ligi izborio opstanak. Mnoštvo dece svakodnevno trenira u sali Mesne zajednice „Nada Purić“, a neki novi klinci se spremaju da stignu i nadmaše prethodne generacije.
Kako se radi u bliskoj budućnosti je za očekivati i napad na tutulu, bez obzira na otvoreno favorivanje državnog projekta, čak i u rvanju. Cilj je dostići uspeh Partizana i osvojiti evropsku titulu, naravno po već viđenom uspešnom scenariju u vaterpolu, ali manje uspešnom u većini drugih sportova.