SKOPLJE GRAD ČUDA - OKTOBAR 2015
- Published in Razno
Priča za kraj oktobra posvećena je jednodnevnom boravku u glavnom gradu eks YU republike Makedonije dovoljnio da se "slučajni" gost uveri šta biva kad proradi KOMPLEKS VIŠE VREDNOSTI političara, naravno o trošku naroda.
Skoplje grad sa stotinu lica, sa zajedničkim Imeniteljem, politikom koja tragajući za svojim identitetom "dobacuje" daleko od granice dobrog ukusa, a utisak je da svojim postupcima pošto poto pokušva oćeda povredi ljudsko inteligenciju idostojanstvo
U "uređene" centra Skoplja je tvrde zlonamerni uloženo više od pola milijarde evra, a vreme za naplatu stiže koliko već "sutra" i to ne "ekspertima" i "graditeljima", već narodu iscrpljenom recisijom, besposlicom i siromaštvom.
.Po dolasku iz Berograda na autobusku stanicu, uz ničim izazvano kašnjenje Niš ekspresa od 100-tinak minuta, u prestonicu Makedonije, usledio je nalet “preljubaznih” taksisita u pokušaju da nas svojim mahom iščukanim i izguljenim “lepotanima” na kvarnjaka odrade i provozaju sa cenom po “dogovoru”. Nismo se dali onako ukočeni i još ošamućeni posle skoro 500 km vožnje od Srbije prevariti, a valjalo je malo i razmrdati telo i noge protegnuti. .
Oktobarsko Sunce nas je pomilovalao pošto smo u staničnoj menjačnici zamenili evre za trošak(6000 denara za 100evra).
Po izalsku na ulicu na Suncem okupanoj saobraćajnici odmah nas je ugušio smrad truleža i prljavštine, dah balkanskog blata, čemer makedonske sirotinje, sa kojom smo se odmah suočili.
Koji minut kasnije bljesnuo je upečatljivi kič glamur centra prestonice.
Kineski crveni dabl-dekeri i široki bulevar nisu nas prevarili da smo stigli u London, a i prevrnuti kontejner pored trotoara gomila šodera visoka poput egipatske piramide, iza prvog ćoška bos prosjak na kartonu sa kutijom za milostinju i parčetom hleba, bili su znak “dobrodošlice” u bedu i šok pred viđenja balkanskog “Diznilenda” Las Vegasa, ili čega li već”.
Drugo lice Skoplja se ukazalo se posle desetak minuta hoda pored poprilično ispražnjenog korita Vardara, bogatijeg za tri vrbe i gusarsku galiju.
Prvi susret sa prisvajanjem svega što je ostalo od antičke Argeadske dinastije Filipa i Aleksandra Makedonskog, u pokušaju da u protekloj deceniji se izbrišu tragovi iz “lošeg vremena” ove danas slobodne i demokratske Makedonije, izazvao je šok i smeh.
„Аleksandar Veliki nije imao ni pasoš ni krštenicu”, a Atina redovno karakterstičnim zlumom i tiradama koči makedonske napore da prisvoje Аleksandra III („Velikog“), te oca mu, Filipa II Макеdonskog, a sa njima i čitavu dinastiju da predstavi kao herojsku manifestaciju svog državnog sistema.“ reče u prošloj deceniji portparol makedonske vlade, a do skora ministar IP Antonio Milošovski.
Dileme nema, svako bi da uzme “kolačić” nasleđa Aleksandra Velikog.
Zalaganje i dokazivanje istine preko leđa naroda je u Makedoniji već je "teško" 200, a nezvanično pola, pa čak i 800 miliona evra !
Kulturološki kič je sa političkom ozbiljnošću doneo je bombu sa spomenikom Aleksandru Velikom
Sa svojih 24 мetara uzdugnut na centralnom gradaskom trgu predstavlja uznemiravajuću skulpturu sa. “nabildovanim “Bukefalom”(konj Aleksandrov , prim. aut.) koga jaše čudovišni gospodar je " upozorenje Atini da se već jednom trse Makedonije", pre pet godina upozorio je Мilošeski.
„Osporavaju nam pravo da budemo Republika Makedonija , ne mogu da nam ospore da prisvojimo lična imena. Aerodrom i autoput nose Аleksandrovo ime” upozorio je ne tako davno Milošeski.
Posebna priča su mostovi preko Vardara u skopskom Diznilendu –Vegasu, čemu li još nalik, sa 100, a možda i više “ukrasa” spomenika, uz već pomenuta tri dominantna Aleksandru i Filipu Makedonskom, te majci Aleksandrovoj Olimpijadi.
Lavovi su izgleda i dalje najveća ljubav makedonskih gastarbajtera, i za njih nemaju cenu, a ima ih za "pola". Afrike.
Šetalište uz Vardar nas je dovelo do podnožja skopskog Kališa, veličanstvene tvrdjave, sa čijih se bedema ponosno vijori ogromna makedonska zastava.
U podnožju pored leve obale Vardara se privodi radovi na završetku zgrada filharmonije, opere i baleta , a tu je i zgrada Vodovoda. Impozantne građevine, a u baroknom renesansnom, i u modernom stilu u nožu se kao talasi na Vardaru: Arheološki muzej Makedonije, Javno tužilaštvo...
Na ulasku u Tursku čaršiju su zgrada dva muzeja posvećenog holokaustu i borbi makednosnkog naroda za slobodu.
Sve skupa nesvakidašnji susret sa histerijom ludosti, neukusa, kiča i ljudske prizemnosti bez kraja nikoga ne ostavlja ravnodušnim !
Milina božija
Na valjda “najglavnijem” mostu četiri ogromna lava, s obe strane po dva. Jedan par je kockast a drugi “original falsifikata” za najavu smehotresne promenade .
“U koritu tek sa naznakama reke Vardar dva ogromna broda, u plićaku do članaka. Naherile se dve galije prva sakrivena platnom je u izgradnji a druga na tri sprata je restoran za svadbe, žurke i ko zna šta li još. Ispred brodova tri vrbe
Ima se može se, odnosno od viška glava ne boli !
Pored se gradi se “ trkalo”, panoramska vrteška, da se upotpuni toliko željeni šmek Londona, sa već viđenim kineskim autobusima gradskog saobraćajnog preduzeća – crveni dabl-dekeri.
Još neku reč o mostovima,
Most umetnosti, most makedonske civilizacije , Makedonija je “kolevka civilizacije” za neupućene , a to potvrđuju na desetine spomenika na mostovima posvećene brojnim ličnostima poređanim na mermernoj ogradi, ali i i pored leve obale Vardara. Svako je na svom mostu, a najupečatljivi i meni poznati su Car Dušan, Ćirilo i Metodije, a iz najnovije istorije zlatni dečko Toše Proeski.
Ima još praznih mesta za nove spomenike, a Makedonci kažu da je jedno mesto rezevisano za Gruevskog… premijera, kažu diktatorski (ne)raspoloženog.
Rekoh sa leve strane Vardara gde se nalazi Skopsko Kale niču zgrade. Jedna ista naše Narodno pozorište. U pitanju je Narodno pozorište Makedonije, kažu da je to samo replika zgrade srušenr u razornom zemljotresu 1963. godine.
Muzej "MAKEDONSKE NARODNE BORBE" jedno iz serije zdanja “zemlje čuda” jedan od mnogobrojnih “ukrasa” pored Vardara i predstavlja dom nečega što OVA VLAST želi da bude hram istorije !?
A,ustvari, šta je ?
Teško svarljiva lukava lokal patriotska propaganda, sročrna u priči vodiča predstavnika “ komiteta” sa obogaćemim specijaltetita, velikana makedonskog naroda, sa sve čuvarem belim slonom sa oznakom „Made in China“.
Тura za obilazak muzeja istorije makedonskog naroda, na makedonskom i engleskom traje isto.Zamorna, rasplinuta , do detalja koncipirana, i ludo iscrpljujuća. Dominiraju odlično urađene voštane figure, a poruka je jasna. Makedonski narod je oduvek bio ugnjetvan i tlačen. Cenu slobode je platilo bezbroj Makedonaca od Goce Delčeve do Koste Racina, ali su zavedeni Makedonci od od Hrvata, a ko bi drugi mogao, digli ruku boreći se za “slobodu” i na kralja Jugoslavije .
Atentator u Marseju kako rekoh Jugoslavije bio je Makedonac, zavrbovan od brata Hrvata, i u muzej još uvek ubija svog kralja.
Čudan neki plet okolnosti, Jugoslavije nema, ali ni"nasilne" ljubavi kao u vreme Tita, kada je Makedonija bila republika “mezimče države”, dobijala manje, ali bila bogatija ljudima nego danas. Jasan cilj naružiti Jugoslaviju i Srbiju, pa makar i odelom druga Tita, i srpskih “tlačitelja” .
Vratimo se priči o spomenicima.
Ova makedenska vlastizgleda ima dobre veze sa firmama za prizvodnju i prodaju cigle i blokova, i na putu je da da načisto preobrazi Skoplje.
Stari Kameni most izgradio ga je sultan Mehmed II između 1451. и 1469.godine , za one koji prefereraju Srbima je „Dušanov most”po Stefanu Urošu IV Nemanjiću-Dušanu Silnom. iMA
Ipak priča svih priča je najimpozantniji spomenik u strogom centru Aleksandru Makedonskom. viskom kao soliter uz vremena druga Tita .
Blještavi sjaj osvajača sveta i njegovih vojnika dolazi do izražaja noću pod svetlošću sijalica svih boja. Oko spomenika je fontana a voda izvire i nestaje po taktu, muzike, marševa, valcera, koračnica emitovanih uz besprekoran zvuk sa vrhunski podešenog ozvućenja.
Jedna fontana je bila malo, a za konfuziju je napravljena nova ispred glamurznog ratnika na konju u kojoj voda “izvire” iz mermerenih ploča za zabavu i protrčavanje dečice kroz vodene mlazeve, dok sa zgrade preko puta grme spotovi sa džinovskog bilborda.
Na putu do ostataka stare železničke stanice, nekada najlepše u Jugoslaviji, danas muzeju sećanja na zemljotres 1963, kada su sve republike Jugoslavije, Evropa i svet pokazali karakter i humanost i pomogle obnovu srušenog grada ,svedoče izveštaji na izbledelim stranica, pažljivo odabranih pisanih stranih i YU medija, iako se znalo da su vodeće novine bile: Politika, Novosti, Delo, Oslobođenje, Vijesti, Nova Makedonija, Jutarnji i Večernji list. Mesto se našlo i za Međumurske novine.
Zasmetala je i modernistička postavka “ seksomanije” na ulazu u “zemljotresni”muzej
Posle susreta sa YU istinom prijao je je vrhunski espreso za 60 denara(naših 120 dinara), u centru a zatim okrepljeni iolakšani preko kamenog mosta.
"Udarismo” na putu ka Turskoj čaršiji na spomenik-fontanu majci Aleksandra Makedonskog, kako i više poza pazi i doji Aleksandra.
Iza je nova spomenik-fontana, a figura ratnika visine Aleksandra Velikog nalik spartancu na prvi pogled( Sparta nije Makedonija) je zaklonio deo plavog neba. Posvećen je Aleksandrovom ocu Filipu , okruženom a čime nego lavovima!
U turskoj čaršija dominiraju Albanci, Dočekali su nas uporni kao stenice čistači cipela i šibicari.
Duh istanbulske Kapali i sarajevske Baščaršije je prisutan, ali se uglavnom priča albanski. Ukus hrane mami, ali nema se vremena, valja za pola dana koliko nam je ostalo videti što više. Suvenirnica nudi sve, pločice sa magnetima sa bitnim detaljima Skoplja, stari novac, odlikovanja, iz vremena SFRJ, mahom vatrgascima i izviđačima. Dominiraju, zastave, Makedonije, Bugarske, Amerike, Albanije, Grčke, Hrvatske, ali srpsko ništa. Ima čak kukastih krstova i još nekih "sitinica" obeležja najveće pošasti 20.beka nacizma i fašizma.
U središtu Turske čaršije spomenik Skebderbegu, a džamija više nego u Istanbulu i Sarajevu.
U lavirintu kaldrmisanih uličica naletesmo na bubnjare u putu ka skopskoj tvrđavi,a odjednom se pred nama ukaza, gle čuda crkva svetog Spasa. Uđusmo u portu i dobisimo na radost i sreću priču o prebogatoj istoriji hrama i jedinstvenog ikonostasa, o čemu ćemo posebno , u drugoj priči o Skoplju.
Vraćamo se u centar istim putem, gde je sve više turista, očigledno fasciniranih ludostima koja vide.
Što luđe, efekat je već,i pa Diznilend.Las Vegas, pardon Skoplja, očigledno je, radi !
Spomengrad u centru ostvaljamo i hitamo ka velikom parku, a na ulazu pažnju privlači ogromna makedonska zastava, slična onoj na kamenoj kuli. Za nje na ne tako blizu brdo dominira veliki krst da podeti valjda da je Makednija zemlja Hrišćana.
U parku, koga bi, dece najviše, naletesmo na nasmejane mladence, kraj omalenog jezerceta, a zatim umesto u ZOO vrt đavo nas vrati nazad pravo fudbalski stadion “Nacionalna Arena Filip II Makedonski”.
Na mesto teškog fudbaskog poraza Srbije 2013, Makedonci nas pobediše 1:0 u kvalifikacijama za SP u Brazilu 2014. godine. Pobeda im je bila ravna osvajanju Mundijala, a nama poraz ,beznačajan kao i utakmicu koju je baš u vreme dok su pod krovom prelepog stadiona, kapaciteta 30,000 mesta, gde su u prisustvu par stotina svedoka igrali mučeći fudbasku loptu i gradski rivali Rabotnički i Metalurg.
Po povratku u grad ponovo Veliki park, i gle čuda spomenici herojima iz Drugog svetskog rata, u jadnom stanju, valjda zato što imaju veze sa Jugoslavijom, a i i iz još starijih vremena . Za narod sam siguran da nema ništa protiv Srbije i Srba, ali o velikomakedonskim političarima dela govore, Diznilend je vrhunac.
Diznilend varijanata Aleksandra Velikog je ono što ljude brine, jer prisustvo Srba, personifikovano u skulpturi Cara Dušana, je trn u oku Albanaca, 2013. ornih i buntovnih da sruše njegovu statuu. Albanska NVO pod nazivom „Probudi se“ tvrdi “kako je podignuti spomenik srpskom okupatoru očigledan znak krize identiteta, ili najobičnije srbofilije onih koji su ga na tom mestu postavili” (Balkan Insight, 9. dec. 2013 prim.aut). Jedan od paradoksa balkanskog ludila je da se postovećuju sa tuđim jedinstvemi identitetom, i navodnoj ličnoj čistoti, iako su i kao i većina drugih proizvod vekova duge hibridne egzistencije.
Kriza identiteta evidentno se manifestuje i u drugim arhitektonskim formama, iako su one u svrsi atrakcije, zabave i zarade, a ne bilo kakve kulturološke identifikacije i poruke. Nabubrele galije, usidrene na obali Vardara, vrhunac su utiska da jer ceo cirkus jedan veliki Las Vegas kazino u koje karte kulture dele neki vrlo loši sumnjivi krupijei.
Ono što je autenitično pored kamenog mosta je i dalje Bit Pazar, stara turska četvrt sa svojim uskim uličicama, sa specifičnim šarmom, kafanicima , zlatarskim najbrojnjim kujundžijskim radionicama. Lažni sjaj, blještave haljine. drečeći ukrasi i šare. I dalje se mogu naći ponaze minijaturne cipelice, nanizane poput crvenih papričica. I dalje su aktuelni živopisno ukrašeni ručni mlinovi za kafu, a halabuka turske muzike i vreva na albanskoj pijaci su najdominantniji. Sve što j danas staro i novo Skoplje nalazi se i na i na hiljadama modela magneta za frižidere.
Iznad “turske priče” izdiže se kamena tvrđava, Kale, čuvar grada.
Posle uspešnog bega od bezobrazno drskih čistača cipela, red je došao i za ručak.
Lepo smo obedovali sa dokaznim prijateljima “Valjevsko pivo, a zatim da ne povredimo domaćina probali smo i Skopsko. U poređenju sa našim Valjevskim, solidno.
U restorančiću sa hranom nama bliskom, i obedovali smo za samod 160 denara po glavi (320 dinara, 240 grama mesa, plus salata i domaća lepinja).
Na "radnom ručku" smo saznali neke zanimljive informacije o bitnim detaljima za život običnih građana Skoplja..
Osim što je taksi baš jevtin. kada se uključi taksimetar “za srspku stotku ćete se navozati ” saznajemo da struja u Srbija nije najjeftinija.
Metamatika kaže da stan od 60 kvadrata, u kojem živi četri i osobe na mesečnom nivou struju plaća 1.500 denara, a u istoj situaciji u Srbiji struja je oko 4.000 dinara ili 2.000 denara sve je jasno.
Izgleda da nam tv i internet nam kucaju kilovate. Hleb, onaj narodni, je 22 denara, otprilike kao i kod nas, benzin i plin su jeftini nego u Srbiji 20 posto, prosečna plata, je 22.000 denara, odnosno kako kaže vlast 44 hiljade što je samo statisitčki podatak.
Na kraju naše skopske priče u sumrak smo posle vožnje autobusom za 40 naših dinara, u , društvu Albanca, vozača spremnog da bez pitanja prizna nam kad je čuo da smo iz Srbije, da je veliki navijač Novaka Đokovića, i da prati njegove uspehe od početka karijere, stigli na kilometar do hotela Rusija i prelepe dvorane Jane Sandeski.
Napešačili smo se na putu do prelepe Arene Jane Sandanski u sklopu velelepnog hotela Rusija, ali su u dvorani “svetlo ugasili” košarkaši , MZT je deklasiravši moj Metalac. Nama Valjevcima je obični neko drugi kriv, posebno naša ODLUKA, ali da našeg Marka (Ljubičića) prepustimo “rodama” pa sa naš “štrk” raduje njih umesto nas.
U povratku na putu ka Srbiji, u glavi mi se vrtelo od viđenog za jedan dan u Skoplju.
Jedno je tačno, video sam sve i svašta, gledao, pričao sa ljudima, "islikao"
Utisak je da ono što zemljotres nije uništio , uspelo je lošem ukusu otelotvorenom mu u projektu "Skopje 2014" , ali ko zna , možda se ovaj kičeraj i primi u Evropi i ljudima o čijim ukusima ne treba raspravljati.
Fabriku ne videh da radi, ali neka im ovo bude farbrika para.
U ime ljubavi iz doživljene u vrme Tita srećno Vam bilo Makedonci i moji dragi Skopljanci, jer znam da niko od vas nije ni pomislio da glasa da Makedonija da glas i samoproglašena dražva Kosovo postane član čuvara svetske baštine UNESKO.
A, političari kako rade tako će i proći !