U Beogradu se uoči Dana Republike eks SFRJ okupljaju košarkaši junorske reprezentacije Jugoslavije 1976. šampioni Evrope da obeleže jubilej. Predvodiće ih pomoćnik selektora Duda Ivković, jer je selektor besmrtni Luka Srančoć je preminuo 2.junaura 1990. godine u svom Valjevu.

Podsećamo, pre godinu dana, uleto 2015, takođe Valjevac, Vladimir Đokić je sa mladom reperezentacijim Srbije postigao još veći uspeh, postao je šampion Starog kontinenta u Italji, posle briljante seezone sa Metalcem u Aba ligi.

Beograd će sutra ponovo dočekati zlatne juniore sa Evropskog šampionata košarkaša u Santijago de Komposteli 1976.

Valjevac Luka Stančić je posle ulaska sa Metalcem u najjaču ligu u Evropi, u SFRJ 1973, napustio “svoj dom” halu sportova, imena „15. septembar" i z Valjeva otišao u Sarajevo na kormilo šampiona Ebrope Bosne, umesto Boše Tanjevića.

Stančić je kao savezni trener mlađih kategorija je 1976. na EP u Španiji osvojio zlato. Na SP u Sao Paolu 1979. sa juniorima SFRJ bio je 4, pre toga u Italiji 1978. je bio treći a 1980. u Celju drugi. Sa kadetima plavih u Siriji je šampion Evrope 1979, a srebrni u Francuskoj 1977. Na Balkanskim šampionatima juniora osvojio je zlato u Kragujevcu 1979, srebro u Turskoj 1976, u dve bronze u Rumuniji 1972. i Turskoj 1980. BIo je o pomoćnik Ranka Žarevice na SP u Kolumbiji 1982. gde je seniorska reprezentacija Jugoslavije osvojila bronzanu medalju. Stančić je 1980. preuzeo novosadsku Vojvodinu,a posle novog povrattak u Valjevo bio je 1988. u Kuvajtu. Iznenadna smrt ga je zatekla na kormilu Metalca 2. januara 1990, a imao je samo 51. godinu.

Luka Stančić je bio nepreveziđeni trener - stvaralac mladih košarkaša, pedagog, neretko i „drugi otac" strog, pravičan,voljen i poštovan, uvek podredjen radu i jednom cilju, uspehu.

A uspomena na prvi trofej Luke Stančića traje.

Momci koji su pre 40 godina iz Šapnije doneli zlato , danas među živima nije samo trener Luka Stančić, če se okoupti bez Luke Stančića, a “prozivku će izvršiti” Lukin pomoćnik Dušan Ivković.

U okviru memorijalnog turnira veterana „Dragiša Šarić”, zlatni juniori iz Španije će se predstaviti za vreme turnira, sutra (subota), a postoji i mogućnost da odigraju revijalni meč dva puta po pet minuta protiv jedne strane selekcije veterana, predvođene Džimom Svinijem.

Članovi tog juniorskog tima, koji je u finalu savladao Sovjetski Savez(SSSR) sa 92:83, bili su: Mile Stanković (Radnički, Beograd), Aleksandar Petrović (Cibona), Pero Vučica (Jugoplastika, Split), Predrag Bogosavljev (Crvena zvezda), Damir Pavličević (Cibona), Stevo Vukasović (Željezničar, Sarajevo), Branko Sikirić (Cibona), Željko Pribanović (Zadar), Mladen Ostojić (Bosna), Čedo Brborić (Igman, Sarajevo), Miodrag-Miško - Marić (Partizan), Rade Vukosavljević (Crvena zvezda). Metlačevo dete Marjan Đurić

Za selektor čuvenog valjevskog stručnjaka Luku Stančića nekadašnji pomoćnik Dušan Ivković danas opisuje kao „kamen temeljac podviga u Španiji”:

"Osvojili smo zlato zahvaljujući timskom duhu i velikom radu iza kojeg je stajala čvrsta ruka Luke Stančića. Bio je jedan od najvećih trenerskih entuzijasta i zanesenjaka čija predanost je bila temelj uspeha te generacije koju je domaća javnost otpisala pred put u Španiju. Danas, kada naša košarka opet beleži zapažene rezultate, više nego ikada su nam potrebni treneri tog kova koji su bukvalno živeli za košarku.

Čedo Brborić i Mile Stanković, koji su preuzeli na sebe zadatak da okupe nekadašnje saigrače, očekuju da barem devetorica članova tog tima budu sutra u Beogradu. Izvesno je da neće moći da dođu Predrag Bogosavljev (zbog obaveza u FIBA) i Damir Pavličević (privatne obaveze), a Aleksandar Petrović još nije potvdio dolazak.

Na šampionat u Španiji junioroe SFRJ su otputivali bez pompe bez zvučnih imena kao u prethodne dve koje su 1972. i 1974 takođe bile šampioni. Na prvenstvu u Zadru 1972. za reprezentaciju su igrali Kićanović, Delibašić, Todorić, Jerkov, Žižić i ostali, u Francuskoj 1974. Skroče, Nakić, Knego, Radovanović, Žižić... Po imenima ova selekcija je bila znatno slabiji ali je imala timski pobednički duh dovoljan da se osvoji zlato.

Prvenstvo je održano od 3. do 12. avgusta, a Sovjetski Savez je direktno iz Montreala, sa tek završenih Olimpijskih igara, pridodao satavu gorostasa Vladimira Tkačenka (221 cm). Sovjeti su već vidiel zlato u svojim rukama posebno posle pobede u grupi (72:71).

U finalu su Luka Stančić i Duda Ivković nadmašili su kolege sa protivniče klupe i sjajnom taktikom Jugoslavija je stigla do pobede 92:83 (44:48). Tkačenko je u meču za zlato bio najefikasniji sa 30 poena, a u jugosovensko timnu Marić i Vukosavljević po 19. Za sovjetsku ekipu igrali su i neki budući asovi kao što su Belostenji, Tarakanov i Lopatov, tast Andreja Kirilenka.

Zvezdino dete sa Kališa Rade Vukosavljević je proglašen za najboljeg igrača turnira. Sjajno je odigrao finale, a svima je ostao u pamćenju njegov lob-šut s noge kojim je sa lakoćom prebacivao visoke sovjetske centre .

Tek 22. godine posle smrti legendarnog valjevskog, srpskog i jugoslovenskog trenera Luke Stančića Valjevci su 2012, organizovali Memorijalni humaturni turnir, posvećen velikanu košarkaškog sporta, a medju učesnicima, pored klubova iz bivše SFRJ je bio jedan iz Španije i Italije.

Grad Valjevo u letnjim mesecima ima dovoljno prostora i mogućnosti da bude organizator i domaćin festivala sporta, poput fudbaskog turnira u Vijaredju, ili malo istočnije pored Jadranskog mora, u Teramu, nestvarnog šampionata sveta za mlade u rukometu.

SPORT FEST bi bila jedinstvena prilika da u julu i avgustu opusteli grad oživi. Igrali bi se košarka, fudbal, rukomet odbojka, vaterpolo...

Valjevu u pohode bi došla mladost Evope i naravno Srbije, da na sporstkim borilištima pokaže šta zna i koliko vredi. Mlade Valjevke i i Valjevci, volonteri, promovisali bi lepote svog grada i okruženje, usavršili znanje stranih jezika, a u ulozi domaćina i službenih lica, otvoriili bi vrata, sebi sutra u Evropi. Možda nekad i zaživi za sada samo ideja, i Valjevo postane ono što nikada nije bilo, centar okupljanja mladih iz celog sveta. Jedinstvena promocija sporta, kulturne baštine i turističkih lepota bi Valjevio istinski učinili gradom mladih.

Finansijski efekti bi doneli konačno uslove i za vrhunske domete valjevskih sportista.Ali za prave poteze nikada nije kasno, možda Festival sporta zaživi već 2017. gidine, uz podršku Vlade Srbije pre svega

Međunarodna košarkaška federacija (FIBA) je juče obelodanila sastav šešira uoči žreba za grupnu fazu Eurobasketa, a Srbija se zasluženo našla u prvom šeširu sa Španijom, Litvanijom i Francuskom. Usledio je izbor "partnerskih federacija", pa su se u istoj grupi našli :i Rusija i Turska, zatim Mađarska i Rumunija, IIsland i Finska, i konačno Litvanija i Izrael.
Drugi put za redom Evropsko prvenstvo če se igrati u četiri zemlje, a nakon grupne faze takmičenja sledi završni deo šampionata u Istanbulu i to u "Sinan Erdem" Areni i Fenerbahče Ulker Arenii.
Evropsko košarakaško prvenstvo je od 31. avgusta do 17. septembra 2017. godine, a titulu brani reprezentacija Španije.

GRUPA A (Helsinki): Finska, Island, Francuska, Grčka, Slovenija, Poljska. GRUPA B (Tel Aviv): Izrael, Litvanija, Italija, Gruzija, Nemačka, Ukrajina. GRUPA C (Kluž): Rumunija, Mađarska, Španija, Češka, Hrvatska, Crna Gora. GRUPA D (Istanbul): Turska, Rusija, Srbija, Letonija, Belgija i Velika Britanija.

Srbija šampionat Starog kontinenta otvara 1.septembra utakmicom sa Letonijom. Dan kasnije je prvi veliki derbi: Srbija - Rusija. Posle dana odmora, u ponedeljak 4.septembra je gala derbi: Truska -Srbija, a zatim 5.09. se igra sa V.Britanijom i 7.09. sa Belgijom

Bude li prva u grupi u drugoj fazi Srbija će na 4.selekciju iz C grupe.

Osmina finala se igra po sistemu D1-C4, D2-C3, C2-D3 i C1-D4 i to 10,septembra. Četvrtfinale je 13, polufinale 15. a finale u nedelju 17.septembra. Srbija i Španija su objektivno najkvalitetnije reprezentacije i favoriti u C i D grupi, ali jedna od ove dve selekcije će ostati bez potencijalnog finala, pošto su na istoj strani žreba i mogu se sastati najkasnije u polufinalu!

Potencijalni rivali Srbije u četvrfinalu su Hrvatska i Crna Gora, što samo potvrđuje kolika je "ljubav" FIBA prema eks republikama SFRJ.

Bilo je uslova da se i Srbija kandiduje za EP, jer bez dileme ima najbolju Arenu, i uslove smeštaja u odnosu na sve druge zemalja domaćine, na čelu sa Turskom, ali je kandidatura izostala.

SR Jugoslavija je 2001. u istanbulskoj Areni Abdi Ikpeči 8.put uzela evropsku krunu.

SFRJ, SR Jugoslavija i SR Srbija su osvojili ukupno 19 medalja na EP i to osam zlatnih, sedam srebrnih i 4 bronzana odličja. Samo je SSSR odnosno Rusija uspešnija sa 26 medalja(16-5-5).

Posle 16 godina naslednici Dejana Bodiroge, Saše Obradovića, Peđe Drobnjaka, Dejana Tomaševića,Peđe Stojakovića, Vlade Šćepanovića.. predvođeni najboljim, Valjevcem Mišom Teodosićem, srebrnim sa EP 2009. u Poljskoj, biće u prilici da se domognu devetog zlata, i 20. medalje na Evrobasketu, koji će 2017. doživeti svoje jubilarno 40. izdanje.

Mali valjevski vaterpolisti iz generacije 2003. VK Valis,  na  BMWF turniru u Španiji nisu zabeležili  ni jednu pobedu, ali nisu razočarali, naprotiv potvrdili su svojim umećem da žive u zemlji Olimpijskih, Svetskih i  Evropskih  šampiona.

Mali vaterpolisti valjevskog Valisa igrali su u konkurenciji 20 ekipa iz svoje generacije.u  španskom letovalištu Loret De Mar, na BWMF turniru na nezvaničnom prvenstvu sveta za mlađe kategorije.

Turni je okupio   57 ekipa iz Evrope i sveta sa  više od  700 vaterpolista različitog starisnog doba.

Među učesnicima su bili pored domaćina, ekipe iz Namačke, Portugala, Italije, Hrvatske...  a Srbiju je predstavljao VK Valis.

Boje Valjeva i Srbije branilo je 16 vaterpolista i dve vaterpolistkinje.
Valjevsk tim je ldigrao osam mečeva a tri pobedio. Osim ubedljivog poraza od Barselone, osvajača turnira,  sve druge utakmice su bile ravnoprvane rivali su pobeđivali samo sa  golom  razlike.

Ekipa VK Valis bila najmlađa na turniru samo sa et igrača rođenih  2003. godin

Valjevski dečaci i devočice su  pojačali  englesku ekipu  North East Team i odigrali  uz dozvolu organizatora i nekoliko utakmica.
Vaterpolisti VK Valisa su igrali sa vršnjacima iz dubrovačkog Juga,  Barselona, Kaljarija, a 12. pozicija na turniru koji je nezvanično prvenstvo sveta je uspeh za klub do skora bez krova na d glavom u svom gradu.
Turnir u Španiji je novo iskustvo  za valjevski vaterpolo,  i putokaz sa se nešto slično može napraviti i u Valjevu tokom leta.

Pore SRC Petnica vaterpolo može da se igra na novom jezeru Rovni, zatim  kod Berkove brane kad bude očišćen višegodišnji talog, i konačno na ućšću Obnice i Jablanice, pod uslovom da se uredi godinama zapušteno korito  gde nastaje Kolubara.

Na ovaj način Valjevo bi dobilo novu sportsku i turističku dimenziju.