Pored bez premca reprezentativac Srbije u dresu Šalkea Matije Nastasića, prepoznatog bisera sa 18 leta u Fiorentini, danas porodičnog čoveka i humaniste bez granica, pa prekaljenog  asa Đorđa Lazića trenutno  poslovođe, a po potrebi i golgetera u grčkom Ksantiju, čudu nad čudima ove sezone u šampionatu Grčke, i Nemanje Petrovića mladog reprezentativca iz Partizana, koji se se preselio u Portugaliju, četvrti valjevski musketar ove zime počeo da gradi internacionalnu karijeru. Dete Budućnosti, beskompromisni borac, munja od igrača, upamćen kao ubojiti strelac  Stare dame iz parka Pećina, odučio je da  prekine romantiku na Karaburmi. Iznenada se   preselio u Uzbeksitan u redove tamošnjeg prvoligaša Kokanda 1912, i na prečac sve osvojio vatrometom golova! 

Debitovao je i odmah sve facinirao radom i efektima svog rada na terenu. Na pet utakmica na sedmodnevnom turniru u Taškentu je postigao isto toliko golova, dobio specijalnu vrednu nagradu kao najbolji igrač i golgeter, tv-bioskop!

" U Taškentu gde smo na priprema je mnogo  toplije nego u Srbiji proteklog januara. Uslovi za rad su vrhunski. momci sjajni, jednostavno uživam.

Odlazak u Uzbekstan je došao iznenada, ko mu je kumovao?

"Trener iz OFK Beograda Dražen Dukić me je preporučio. "Ratovali" smo na Karaburmi, ali je se "iskupio": Sve je to  fudbal. Svaki dan nosi novo iznenađenje.

Četiri sata je vremenska razlika između Uzbekistana i Srbije ,a leti je vrelo i do +50 Celzijusovih.

"Kokand  je 1.700 km udaljen od Moskve. Klima je blaža nego u Stbiji. tereni su neuporodivo bolji nego kod nas. Hrana je Azijska, i prija mi. Skoncetrisan sam na klub i ekipu. Još jednom ističem odlična je atmosfera. Posle napornog putovanja tek što sam zaspao, došlo je vreme  za jutranji trening. Bio je divan relaks, pa sam bez problema odradio popodnevni i večernji trening.

Rad, rad i samo  rad, je osnovni postulat  fudbala u Uzbekstanu.

"Treniramo kada nema utakmica, tri puta dnevno, Rad je neuporediv sa treniranjem u Srbiji. Ovakvu raznovrsnost i disciplinu u radu još nigde nisam video. Sve je podređeno  klubu, ekipi i rezultatu. Najvažnije je da nema sebičnosti u igri i želje za samoisticanjem. Krenulo mi je kao nikad do sada"

Prošle sezone  Kokand 1912. je bio 11. u konkurenciji 16 klubova.

"Ambcije su da budemo plasirani u gorenjem domu, među osam ekipa. Lokomotiva iz Taškenta je šampion i igra Azisku ligu šampiona ".

Filip je za kraj malih noćnih razgovora imao još jednu poruku

"Srećan dan zaljubljenih, svima, a posebno nekome ko je u mom srcu. Ljubav je život  i treba se boriti, kao što  sve moje kolege i ja to radimo na fudbalskom terenu za golove, tako se valja izgarati i za ljubav jer nas ljubav čini plemenitijim  boljim  i zdravijim. Živeli i srećan praznik" poručio je iz dalekog Taškenta ovog jutra, golgeter, i dete ljubavi,  Fića Valjevski -Rajevac !

Trebalo je samo  zrnce sreće da i danas čujemo glas,  ugledamo osmeh, osetimo  radost i uživamo u golovima rođenog strelca, tek u 21.a već nestalog  Zorana Baljka.

Umesto sreće radosti i osmeha  na  vrelom avgustovskom Suncu reka suza, lelek, jecaji, grč tuge i bola do neba,  muk, cveće, rastanak ...

Od princa čiste i nevine duše u belom kovčegu na putu  svetlosti sa svom svojom dobrotom,  se oprostio  Zoranov fudbalski učitelj Braca Radenković, kao i svi i dalje u neverici da Zorana više nema, uveren da  je drugarstvo i ljubav  Zoki otišao da podeli sa anđelima, jer je to i bio.

Na poslednji oproštaj pored brojnih kolega iz valjevskog sveta fudbala stigli su i ljudi iz kluba u koji je tek zakoračio NK Maribor.

Sinoć je Aberdin pao u Ljudskom vrtu, a ljubičasti i pored plasmana u plej of LIge Evrope nisu skrivali tugu. UEFA je pokazala da zna da poštuje ljudske vrednosti, onim minutom ćutanja za Zokija.

Stigli su danas u Valjevo klupski drugari iz Vranja, sa kojima je Zoran vojevao u protekloj prvoligaškoj sezoni, i svojim golovima doneo Dinamu opstanak. Došli su da se pokloni Zokijevim senima Lajkovčani, Ubljani, Beograđani, Šapčani, Lozničani...

Danas ga ispratiše i njegovi najdraži Krušikovci  sa kojima je pre pet godina bio na korak do Kadetske lige Srbije: Ilić, Tomić, Petrašević, Popović, Petrović, Plećić, Mirjanić,  Marinković... trener Braca,  ekonom gospođa Dara, koja ga je uvek čekala sa suvim duksom i trenerkom, onako pokislog  kad stigne po kiši na trening biciklom iz svog Beloševca.

Srđan  Jovanović  Čobanji uveo je Baljka 2012. u prvi tim Krušika, šokiran je tragedijom

"Zoran je prošao kroz sve selekcije Krušika. Igrao je  zadnjeg veznog kao kadet. Brz, tehnički obučen, šuter, sa tačnim pasom, discilinovan, pravi mali profesionalac. U nedostaku napadača stavio sam ga u špic,  i dete  "bez jezika" sa osmehom za ceo tim je počelo da trese protivničke mreže Ja sam otišao iz kluba, stigli su novi igrači, trener, ubrzo je usledilo gašenje  dva kluba i pravljenje trećeg.  U tom novom nije bilo  mesta za Baljka. Posle epizode u Lajkovcu, otišao jeu Dinamo iz  Vranja i "eksplodirao". Golovima za tv špice je odlučio nekoliko ključnih mečeva za opstanak u Prvoj ligi. Ovog leta je bio na meti mnogih klubova. Splet okolonosti je odredio sudbinu da preko Zavrća stigne u Maribor, dopadne se Zahoviču i potpiše ugovor. Seo je posle treninga u pogrešan automobil, na pogrešno mesto. Drugim vozilom su  koji minut ranije otišli momci iz Srbije. Nestao je u trenutku tuđe nesmotrenosti i nepažnje... Kad god se setim Zokija srce hoće da mi pukne", ispričao je svoj kratku istinu trener Jovanović o Zoranu Baljku, mladiću  koga je život gazio, a  sudbina  u trenu istrgla iz života kome se tako radovao.

Momka koga je je fudbalsko Valjevo, upoznalo, zavolelo i dalje to čini, zaborav neće obrisati.

A klub u kome  je ponikao, ma kako se danas zvao i ma ko ga vodio,    uz učešće mladih fudbalera Maribora, Dinama  iz Vranja, lajkovačkog Železničara i naravno i Valjeva, bi morao svakog Ilindana organizuje Memorijalni turnir Zoran  Baljak.

Sačuvaće  uspomenu na mladića anđela, i konačno shvatiti da život ne počinje od njih, već da  samo poštovanje i podržavanje mladosti garantuje bolji budućnost za sve.

Dosta je pre dve godine formirani mutant jeo svoju decu, došlo je vreme da im se konačno okrene postveti,  i pokaže za početak, samo poštovanje.

A i danas su ti nadobudni, zgubidani i neznalice, umišljeni gospodari života i smrti u valjevskom svetu fudbala, u najvećem Centru troška para građana Valjeva, imali važnija posla, nije ih bilo na ispraćaju u večnost Zorana Baljka.

Posle duge bolesti  juče je u Valjevu je  preminuo Milan Balać(75), nekadašnji fudbaler valjevskog Radničkog i Metalca, uspešan trener brojnih generacija valjevskih fudbalera, a u svom radnom veku konstruktor u Krušiku.

Rođen podno Grmeča kod Bosanske Krupe,  živeo je u Valjevu 1953. godine.

Fudbal je počeo da igra u podmlatku valjevskog Radničkog, a na mestu desnog beka je stekao fudbalsko ime, dokazavši se posle fuzije Radničkog i Budućnosti 1959. godine u Metalcu. U paru Ivanom Ivanovićem je bio uzdanica Dragoslava Filipovića Škobe,a potom i Dragoljuba Bebice Miloševića. Igaro je u probranom društvu sa Životom i Ninom Jankovićem, Radom Radićem, Rakićem, Sirolom Obradovićem, Vladikom Ladovecom, Popovićem, Mirjačićem..

Povreda kolena ga je gurnula u trenerske vode već u 25.godini.

Radio je sa puno uspeha u školi fudbala u Krušiku i Budućnosti, a fudbalsku školu Milana  Balaća prošlo je na hiljade dečaka.

Sa šest godina u Balaćevu školu je ušao kasnije kapiten omladinske  reprezentacije Juglaslavije, velikan valjevskog fudbala  Milan Tadić -Tadija.

Nicali su kao pečurke posle kiše redom: Darko Pivaljević, Nebojša Rajevac, Đorđe Lazić, Aca Đukić, Dragan Marković-Piksi, Dragan Simić-Rus, , Dragutin-Guta Simić, Braća Knežević Boban i Zoran, Đorđe Tadić, Nebojša Andrić, Dragan Novaković, Đorđe Radosavljević- Maradona, a ostaće upamćene i biseri poslednjih generacija: Miloš Rašević, Filip Rajevac, Ivan Jevtić, Aca Ilić, Jovanović -Lušin...

Ponos valjevskog zdravstva su danas doktori Nebojša Pakević i Dejan Ćesarević  takođe su bili uspešni u dresu Krušika do odlaska na studije medicine.

U sezoni 1989/90. generaciju tinejdžera rođenih 1972. MIlan Balać je odveo u Prvi omladinsku ligu Srbije. što je bio najveći uspeh valjevskog fudbala za mlađe kategorije.

Milan Balać ostavio je u amanet svojim prijateljima da vlast fudbalski sport prepusti ljudima iz fudbala, da najveća pažnja bude posvećena radu sa mladima, kako bi se ostvarila i njegova želja da Valjevke i Valjevci što pre vide u svom gradu mnogo veće utakmice od današnje ponude, a zašto da ne i Evropu.

“Valjevo je grad fudbala” uvek je isticao Balać.

Milan Balać biće sahranjen danas u 14 sati na Novom groblju u Valjevu