Menu

zaglavlje

Specijalistička internistička ordinacija Dr Tomić Valjevo, V. Mišića 102. Tel: 014/228-321 i 065/228-3211

Kardiolog (Dr Đorđević) Telefon: 064/9700-041

INTERNISTIČKI PREGLEDI, GASTROENTEROLOGIJA, ENDOKRINOLOGIJA, ALERGOLOGIJA, DIJAGNOSTIKA, GASTROSKOPIJA,

KOLONOSKOPIJA, ULTRAZVUK ABDOMENA, SRCA, ŠTITASTE ŽLEZDE, DOPPLER KRVIH SUDOVA ABDOMENA

SALETOVI KOMPLEKSI I SUJETA JAČI OD BOBIJA

bobiUmesto da izađe pred novinare, gle ludosti, okrivljene za "progon", i ukrsti koplja,  pa ih  razoruža svojom istinom selektor reprezentacije Srbije, i sms trener Aleksandar Đorđević, u prepoznatljivim maniru umišljenih aktuelnih gospodara života i smrti u srpskoj košarci i fudbalu, posanim"saopštenjem", se obraća javnosti.

Đorđević je pokušao da obrazloži svoj kukavičluk i  licemerjece, odnosno   nadubudnu odluku  zašto  na Olimpijske igre ne ide Boban Marjanović.

Đorđević je  samo bezuspešno pokušao da izbegne suočavanje i priznanje  da je Marjanović danas košarkaški bog poput jednog Gasola ili Novickog, a ne tamo neki šraf iz "državnog projekta": Štimac, Katić, Kuzmić, Simonović....

Iz KSS je stigao  apel da se saopštenje objavi u celosti, ali bez  obrazloženja zašto.

Selektor Aleksandar Đorđević tvrdi  da je "Saopštenje posledica dugog razmišljanja i nije čak ni stoti deo od onoga čime se sportska javnost zamara bespotrebnim polemikama, kojima nije mesto u štampi, nego na klupicama u školskim dvorištima”

Od Kulina bana nadugačklo i naširoko analizira “probleme” nudeći besmisleni albi za komplekse koji mu ne daju mira.

Sale nacionale, ali samo kao igrač, sada kao selektor umišljen da je nepogrešiv ističe svoje  obaveze.

"Zadatak  mi je da izaberem  najbolje igrače i najprimernije osobe, koje imaju kvalitet i potrebnu formu za predstojeće takmičenje, i koji žele bezrezervno da prihvate odluke o sastavu tima, sa selekcijom od 24 svedenom na 12 igrača. Skup 12 predstavlja samo one koji NAJBOLJE IGRAJU ZAJEDNO".

Zatim Saša  analizira svoje delovanje i “probleme" sa  Marjanovićem, koga već dve godine pokušava da uključi u rad sa ekipom, ali bezuspešno iako to želi, pri tom poredeći ga sa Raškom Katićem(!?), inače "zaduženog" za sedenje na klupi nacionalnog timai.

Đorđević se ne usuđuje da pojasni kako ljubimac mu Štimac, realno višak i u u timu državnog projekta KKi Crvena zvezda Beograd Telekom, ima prednost i danas je nezamenljiv u repezentaciji, u odnosu na Marjanovića.

“Posle osvojenog srebra na SP 2014,  logično je bilo da  Krstića(oprostio se od reprezentacije) i Katića (igrao u istom klubu i dobio prednost u odnosu na Marjanovića),  zamenimo Bobanom i napravimo jednu plansku, prirodnu smenu generacija na toj poziciji, potrebnu za kontinuitet rezultata” detaljan je Đorđević.

Selektor uporno ističe da je  Marjanović samo njegov izbor,  izbegavajuči da se souči sa istinom u napretku Bobija, da li slučajno teškog danas 20 i više miliona dolara NBA ugovora, što je finansijski mereno u ovom trenutku, više od cene svih igrača u reprezentaciji Srbije.

Đorđević traži alibi za svoju besmislenu odluku u činjenici da je Marjanović  bio član seniorske reprezentacije  samo na jednom velikom takmičenju, 2011. na EP u Litvaniji, i da je odigrao 25 mečeva uključujući i pripremne,  sa malom minutažom i ulogom u timu kod selektora Ivkovića, koji je za velika takmičenja od 2008. do 2013. na toj poziciji birao druge igrače.

Selektor Srbije potom sebe demantuje tvrdnjom da je Marjanović odličan momak i igrač, da je u poslednjoj sezoni u u Crvenoj zvezdi Beograd Telekom bio jako dobar. sa karakteristikama, ljudskim i igračkim potrebnim reprezentaciji, ne skrivaju  da pokaže itekako bitan detalj svog karaktera, sujetu.

“Videlo se koliko na EP 2015, gde je itekako mogao da pokaže svoj kvalitet i pomogne ekipi i svojim saigračima u ostvarenju još boljeg rezultata. Nažalost, njega nije bilo. Svi znamo da je započeo pripreme, trenirao punom snagom bez ikakve povrede 10 dana, a onda posle vrlo čudne odluke, otputovao u Ameriku gde su mu dijagnostikovali samo i jedino karakterističnu bolest svih sportista -''mogućnost da se povredi. Za sve igrače, trenere, medicinske i košarkaške radnike, a verujem i navijače, bilo je to poražavajuće saznanje jer vređa ljudsku inteligenciju, etiku sporta i takmičenja, a nas je kao Ekipu direktno oslabilo. Naše razočaranje je bilo nemerljivo jer smo se osetili bez ikakve mogućnosti da se branimo i odbranimo od toga da nam drugi kroje kapu, mantil pa čak i borbeno odelo".

Konačno selektor Srbije stiže i do 2016. godine i kaže da je Marjanović prihvatio j poziv i da je spreman, voljan, motivisan i željan da počne pripreme i izbori se za mesto u timum, sa jasnom željom da ide na Olimpijske igre, ali je otkazao učešće SAMO DAN pre okupljanja tima.

Đorđević baca u lice besmisleni kodeks obaveza igrača prema kSS treneru, i  podseća.

"Na sličan način poput Marjanovića je otkazao Veličković, zbog straha od povrede"

Poput Marjanovića danas ni u snovima Novica Veličković ne može da bude u timu, iako bi sa Teodosićem i Bogdanovićem, i svojom harizmom pobednika bio alfa i omega  ove reprezentacije.

“Svaki razlog otkaza je potpuno legitiman. Potrebno je da dođe na pravi način i u pravo vreme, uz maksimalan respekt institucije koja se zove Reprezentacija” ističe Đorđević, uveren da će Marjanović prihvatiti poziv 2017. godine i da će pokušati da se izbori za mesto u reprezentaciji za sledeće takmičenje.

Đorđević na kraju  veliča “svoje” uspehe, a optužuje medije i novinare što prenose želju i zalažu se da Boban Marjanović nastupi na OIimpijskim igrama u Riju.

“Potpuno pogrešnim putem, preko medija se "gura" igrač u ekipu koja ga je zvala, želela, otvorila mu sva vrata i pružila mogućnost da bude deo Olimpijskog tima Srbije, u ekipu koju vodi trener koji veruje u igrača. U tu ekipu se ulazi samo preko terena, igrom i ponašanjem. Ekipa ne laže, kao što ni teren ne laže. U Ekipu se ne ulazi medijskim saopštenjima, anketama, Tvitterom i isforsiranim intervjuima, a pogotovo ne preko menadžera. Ekipa je, kao što je poznato, uz srebro na Svetskom i četvrto mesto na Evropskom prvenstvu, izborila učešće na Olimpijskim igrama u Riju i nastavlja sa daljim radom. U Ekipi, od početka priprema šest-sedam igrača bez ugovora, daju sve od sebe, baš kao i oni sa ugovorom. Ekipu je napustio igrač Zagorac, svojom odlukom, posle finala sa Portorikom. U ekipi postoje pravila koja niko ne sme niti može da dovede u pitanje. U ekipi vlada jedinstvo u svakom stavu i odluci. U ekipi se mesto zaslužuje. Ekipa ne poklanja ništa i ne traži poklone. Mi smo TA Ekipa! “ potencira selektor muške seniorske reprezentacije Srbije, Aleksandar Đorđević.

Selektor zaboravlja samo notornu činjenicu, ko je danas u svetu košarke Boban Marjanović.

Ako ako ne zna valja ga obavestiti bez namere da vređam  inteligenciju, Mrjanović je srpski Gasol i Dirk Novicki. To sz momci koji igraju za reprezenatciju čim  stignu, ako treba bez ijednog treninga, i uvek su dobro došli !

Bobiju Marjanoviću nije potrebno dokazivanje na trećerazrednoim kvalifikacionim tuniru već igre na svetskoj smotri najboljih na svetu.

Bobanu Marjanoviću posle uraganske NBA sezone, iščekivanja i nervoze zbog potpisivanja novog NBA ugovora, nije bio potreban novi napor i matretiranje već vrhunski turnir..

Svi dobro znamo da je dužnost selektora da bude uz igrače tokom cele sezone.

Đorđević je, za zaboravne, tokom protekle sezone tezgario u Panatinaikosu. Zbog "dokazanog" trenerskog umeća proteran je iz Atine sms porukom.

Sale nacionale je po mnogo čemu krenuo stopama Siniše MIhajlovića. Obojica su bili veliki igrači, a sada je već jasno treneri sumnjive budućnosti.

Dokaza je previše da drskost, sujeta neznanje nemaju granica u slučaju Aleksandra Đorđevića.

Umesto mladih i već dokazanih trenera Dejana Milojevića i Vladimira Đokića prvi saradnik mu je Muta Nikolić sa bulumentom sličnih košarkaških “eksperata”.

Izbor igrača je poseban segment selektorovanja. Saše Đorđevića.

Najveći biseri su Pot i Kešelj. Ispred njih su Kuzmić i Katić, a zatim da li sučajno ovim redom: Štimac, Simonović, Jović, Dangubić.

Zanimljivo je, sve igrači "državnog projekta", a tamo su glavni bosovi tajkun Đilas i čovek za sve politke i umišljeni košarkaški bog Nebojša Čović, i to uz isključivu podršku premijera Srbije.

Zanimljvo je da je baš iz redova "državnog projekta" besnih što ih napušta, stigao glas 2015. o povredi Marjanovića. 

Bez sujete i lažne skromnosti bivša petorka valjevskog Metalca: Jevtović, Majstorović, Kutlešić, Rakićević, Jošilo je možda čak i bolja, ne za nijansu već za klasu, od pomenute "državnog projekta".

Ali oni danas nisu u Metalcu, klubu, trenutno kao i Saša Đođević, ni na nebu ni na zemlji, ali sa mnogo većim problemom  od ličnog,  umišljenog   vođe koji ima najbolje a uzima škart,. Metalac ima samo benefit od grada da ima koliko li puta više nego štu mu treba za igranj u KLS, ali ne odustaje da po svaku cenu kao i do sada bude najveći CENTAR TROŠKA sa efektom koliko li stotina hiljada  evra minusa, i  ništa više .

Za razliko od Metalca danas samo živog sa "priznatim dugom" od samo  220.000 evra, i  bez ijednog igrača iz "svoje škole", reprezentcaija Srbija ima svoj ponos i najbolje, što drugi nemaju.

Teodosić, Bogdanović, Jokić, Bjelica, izbačeni Bobi Marjanović, Raduljica, Birčević, Kalinić, Marković, Nedović, mlađani i bezobzirno odstranjeni Zagorac, još jedan neopravdano zaobiđeni biser Gudurić su suvo zlato i valja ih čuvati .

Ali za ravnotežu i mir pobednika nemetnuo se Miško Ražnjatović.

Uvek je za korak brži, i za udarac jači, jednom rečju boljih od svih, jer jedini  direktno u lice kaže  selektoru šta mu je činiti za njegovo dobro.

Za sam kraj valja podsetiti : Mudrost, saosećanje i hrabrost su tri opšte priznata moralna kvaliteta muškaraca !

Ima li ih Akeksandar Saša Đorđević selektor Srbije zaključite sami.

Read more...

TEO, BJELICA I BOBI U PETORCI EVRO LIGE !

 srpska trojka

Nedelju dana uoči fajnal fora, ove godine u Madridu, Evroliga je izabrala najbolju prvu i drugu petorku sezone.

U najboljih pet su su tri srpska košarakaša: Miloš Teodosić (CSKA), Nemanja Bjelica (Fenerbahče) i Boban Marjanović(Crvena zvezda -Telekom). U petorci su Vasilis Spanulis (Olimpijakos) i Felipe Rejes (Real Madrid).

Teodosić je četvrti put u karijeri izabran za najboljeg pleja Evrolige,a stariji Spanulis je peti put uzastopno izabran u najboljih pet, a sedmi ukupno, čime se izjednačio sa Huanom Karlsom Navarom iz Barselone.

Glasanje navijača, koje je objavljeno prošle nedelje sa pet naših igrača u Top 5, imalo je 25 odsto udela prilikom izbora za najboljeg igrača, a ostalih 75 su glasovi trenera i predstavnika medija.

Dan ranije srpski reprezentativac Bogdan Bogdanović , je posle Partizana, i kao član Fenerbahčea dobio priznanje “Zvezda u usponu”

Read more...

BOBI MARJANOVIĆ OD JESENI U NBA !

bobi2Iako sezona još nije završena specijalizovani košarkaški portal „Eurohups” već je udomio centra Crvene zvezde Telekom najavljujući da karijeru nastavlja u najjačoj ligi na svetu.

Po navodima “Eurohupsa” Boban Marjanović će umesto u neki klub u Evropi otići u Ameriku.

“Posle sjajne sezone u Evroligi i ABA ligi, Marjanović je spreman na sledeći korak, a naši izvori saznaju da će to biti garantovan ugovor sa jednim od timova u NBA ligi”, navode na portalu.

Za cetra Crvene zvezde Telekom su zainteresovana tri evropska velikana Barselona, Real Madrid, i Olimpijakos.

Bobi je Evroligi je tokom ove sezone prosečno beležio 16.6 poena, uz 10.7 skokova.

Gost crveno belih na poslednjoj utakmici finalne serije ABA lige sa Cedvitom bio je veliki navijač Crvene zvezde centar Orlanda Nikola Vučević u tom prilikom je rekao da je duboko uveren da bi se Bobi dobro snašao u NBA ligi i da treba da dođe da se oproba.

Navodno, pet timova zainteresovano je za momka visokog 223 centimetara,a za mesec ipo dana bez ikakvih obaveza prema klubu.

Ocene su da bi za Marjanovića posle svega u što je postigao u Evroligi i ABAi ligi bio loš potez da ode preko “bare”, jer bi trebalo na se makar još jednu sezonu “peče” na vatri evoligaškog žara.

U trenutku dok se čeka  reč Marjanovića o vrlo mogućem odlasku u NBA hronično “tankoj” sa izrazito visokom momcima, gde centri neretko zarađuju nesrazmerno mnogo novca u odnosu na osvarenja na parketu, valja podsetiti na najviše košarkaše u istoriji NBA lige, na čije bi mesto Bobi  mogao da dođe kada prvi put istrči na neki od NBA parketa širom SAD.najvisi-igraci-u-istoriji-nba-ligeNajviši igrač NBA  priče je rumunski gorostas  George Murešan (44-231).

U dresu Vašingtona, iako je subjektivni osećaj da je to bio daleko mršaviji i drugačije građeni Manute Bol takođe visok 231 centimetar, ali kako tvrde “precizni” Amerikanci Rumun je neki milimetar bio viši od džina iz Sudana.
Murešan je stigao u NBA kada je Bol već bio kultna figura u ligi, 1993. debitovao je za Bolov bivši klub, Vašington Buletse (danas Vizardse), čiji je dres nosio do 1997. godine. Tada se povukao iz NBA lige i napravio pauzu sve do finiša sezone 1999/2000, kada je odigrao poslednju 31 utakmicu za Nju Džersi Netse. U toku NBA karijere igrao je za francuski Po Ortez. Odigrao je 307 NBA utakmica, ubacivao prosečno 9,8 poena, a imao i 6,4 skoka i 1,5 rampu po meču.

Manute Bol (47 -231) je bio kako kažu verovatno najživopisniji gorostas u istoriji NBA lige, visok koliko i Murešan, ali verovatno čovek sa najdužim (i vizuelno najtanjim) nogama koji je ikada igrao košarku.

Rodom iz Sudana, stigao je u NBA 1985. godine i debitovao, poput Murešana, za Vašington, uz Hjuston Roketse najčešće eksperimentisao sa ekstra visokom momcima. U prestonici SAD zadržao se do 1988. godine, pa sledi selidba u Golden Stejt Voriorse, ekipa koja je tada igrala suludo brzu "run and gun" košarku. Zadržao se dve sezone, a potom se 1990. vratio na Istok, u Filadelfiju. Tu je proveo još tri sezone, pre nego što je 1994. godine promenio četiri kluba u jednoj godini: Majami Hit, ponovo Vašington, ponovo Filadelfiju i ponovo Golden Stejt, gde je 1995. završio NBA karijeru obeleženu sa 624 nastupa 2,6 poena po meču, 4,2 skoka i 3,3 blokade. U sezoni 1987/88 igrao je u istom timu sa najnižim igračem u istoriji NBA lige, Magzijem Bogsom, visokim svega 160 centimetara. Razlika između njih dvojice iznosila je 71 centimetar! Bol je ostao upamćen kao jedini igrač u istoriji koji je na kraju karijere imao više blokada (2.086) nego poena (1.599). Preminuo je 19. juna 2010. godine u Čarlstonvilu, Virdžinija, posle duge i teške bolesti bubrega.

Slavko Vraneš(33 - 230) danas član valjevskog Meralac Farmakoma kao tinejdžer stigao je u tek oformljenu Košarkašku akademiju FMP Železnika, u kom se zadržao kratko od 1997. do 2000. godine. Sledi odlazak u Turski Tofaš, pa u Efes Pilsen, odakle 2002. godine se vraća kući, u Crnu Goru i igra za Budućnost iz Podgorice. Posle solidne sezone gorostas iz Pljevalja se prijavio za Draft. Izabrali su ga Njujork Niksi u drugom krugu, ali bez prilike da zaigra u decembru 2003. godine, se seli 2004. u Portland, gde potpisuje ugovor na 10 dana. Tog 8. jauara 2004. Vraneš je ušao u igru protiv Minesote Timvervulvs, proveo na parketu tri minuta, uputio jedan šut ka košu i napravio jedan faul. Sa Budućnošću je osvojio titulu prvaka i Kup Crne Gore u sezoni 2006/07, a sa Partizanom je osvojio 9 trofeja. Tri nacionalna šampionata Srbije (2007/08, 2008/09, 2009/10), tri Kupa Radivoja Koraća (2008,2009,2010) i tri šamšionska prstena NLB, odnosno danas ABA ligu u sezoni 2007/08, 2008/09 i 2009/10.

Vraneš je i dalje treći najviši igrač koji je nastupio u NBA ligi.

ŠON BREDLI (43 -229) Amerikanac nemačkih korena, pa otuda reprezentativac Nemačke, evropski šampion sa sa klupskim iz Dalasa, Dirkom Novickim, najviši je igrač u NBA ligi sa respektabilnim učinkom.

Sa 229 centimatara visine debitovao za Filadelfiju 1993. godine, potom je igrao za Nju Džersi od 1995. do 1997. a sebe je pronašao u Teksasu, u dresu Dalasa, od 1997. do 2005. kada se povukao. Odigrao je 832 utakmice i prosek od 8,1 poena, 6,3 skoka i 2,5 blokada po meču, a sve to postigao je da u karijeri nije težio više od 103 kilograma (!?), što je neverovatna težina u odnosu na nesvakidašnju visinu. Bredli je otac šestoro dece, verovatno bi igrao veliko NBA finale 2006. godine protiv Majamija, Šakila O'Nila i Dvejna Vejda, da se leto pre toga nije složio sa ljudima iz Dalasa da su brojne povrede koje je istrpelo njegovo krhko telo odnele pobedu, i penziopnisale ga.

JAO MING (34 - 229) osam puta je biran u startnu petorku Zapada za Ol star meč. Dva puta se našao u drugoj idealnoj NBA petorki sezone. U poslednje dve sezone odigrao je samo pet utakmica, a prosek karijere mu je 19 poena, 9,2 skokova i 1,9 blokada. Poput Bredlija, najviši Kinez svih vremena proslavio se u Teksasu, ali u dresu Hjuston Roketsa i, nažalost, prerano završio karijeru, jer je takođe bio veoma mršav i "žgoljav", poput devet godina starijeg rivala iz Dalasa. Ming je ostavio dubok trag u NBA ligi i najviši je igrač koji je ikada nastupio na Ol-star meču. Do titule prvaka nije stigao, jer se uvek nekako ispred njega nalazilo masivno telo Šakila O'Nila, koji je sa Lejkersima vladao na početku Mingove karijere u Hjustonu (2002-2011). Ming bi odigrao više od nepunih devet sezona i imao bolji skor od 19,1 poena, 9,3 skoka i 1,9 blokada da ga već od 2005. nije ušao u problem sa povredama, pa je u prve dve sezone (2002/03, 2003/04) imao 82 odigrane utakmice. Potom: 80, 57, 44, 55, 77 i samo pet mečeva! Zahvaljujući glasovima sunarodnika iz Kine osam puta je bio učesnik na Ol-star meču.

SIM BULAR (22 - 226 ) je najviši aktivni NBA košarkaš i prvi indo-porekla član najelitnije lige na svetu.

Zvanično Kanađanin, 226 centimetara visok i 163 kilograma težak poreklom je iz Indije, a ove sezone, posle nekoliko solidnih nastupa u razvojnoj ligi, Sakramento Kingsi povukli su ga u svoje redove i dali mu šansu – JEDNOM I TO 7. APRILA JE IGRAO 16 SEKUNDI. Ubacio je koš Minesoti Timbervulsima. Bular strpljivo čeka svojih “pet minuta”, a problem mu pravi kilaža. Njegove kosti, tetive, zglobovi i mišići trpe veliko opterećenje.

Čarls Gudrič- ČAK NJUIT (56 - 226) rođen je u Koloradu, sa skromnom NBA karijerom, ali značajnom zbog osvajanja šampionskog prstena. Imao je sreću da se 1985. godine nađe u rosteru Los Anđeles Lejkersa i, iako je bio epizodista.

Bio je učesnik finala protiv Boston Seltiksa završenog trijumfom 4:2. Koliko u Lejkersima (1984-85), Njuit je bio skroman i u Hjustonu (1982-83), Detroitu (1985-88), Čikagu (1991) i San Antoniju (1993), pa se iz NBA lige definitivno povukao sa 155 utakmica i prosekom od svega 1,6 poena, 1,5 skoka i 0,7 blokada.
PAVEL PODKOLŽIN (30 - 226) je 2004. potpisao za Dalas.

Rus iz Novosibirska je u naredne dve sezone odigrao samo šest utakmica i sa prosekom od 0,7 poena, 1,5 skok i 0,1 rampa po meču.Podkolžin je 2006. vraćen u razvojnu ligu, ali potom više nije dobijao šansu u Dalasu, pa je iste godine potpisao za Himki, a onda skliznuo u rusku B ligu, gde i danas igra za tim iz rodnog Novosibirska.

MARK ITON (58 -224) iz Kalifornije legenda je države Juta i Solt Lejk Sitija.

Sve vreme je igrao za "džezere", i to od 1982. do 1993. godine, i dobio status jednog od najboljih defanzivaca lige, što je potvrđeno i formalno 1985. i 1989. kada je izabran za odbrambenog igrača godine. Iton je i dalje rekorder po broju blokada po meču, karijeru je završio sa prosekom od 3,5 rampe po utakmici, a bio je nestvarno efikasan u sezoni 1984/85 kada je rivalima u proseku “lepio” 5,56 rampi po susretu. Bio je i sasvim solidan na drugoj strani terena, pa je završio karijeru sa prosekom od šest poena po utakmici i 7,9 skokova. Na Ol-star meču 1989. je igrao sa kultnim saigračima Karlom Malounom i Džonom Stoktonom. Povrede kolena i leđa,što je boljka mnogih dvometraša, je penzionisala 1993. posle samo 63 utakmice u sezoni s prosekom od 17,3 minuta po meču.

RIK SMITS (48 -224 ) dobio je nadimak "Leteći Holanđanin", pa čak i "Kucajući Holanđanin".

Smits je bio najraznovrsniji od igrača iz kategorije džinova, umeo je da pogodi i trojku, pretrči teren i zakuca, predribla rivala, napravi fintu ili asistira ala Miloš Teodosić danas.. Od svih igrača sa liste, legendarni centar Indijana Pejsersa imao je ubedljivo najviše talenta za košarku i u tome su uživali svi fanovi NBA lige u periodu od 1988. do 2000. godine. Smitovo jedino NBA finale sa Indijanom, u sezoni 1999/2000, u kom su Pejsersi izgubili 2:4 od Los Anđeles Lejkersa i Šakila O'Nila, stiglo je prekasno, jer je već imao problem sa stopalom, zbog kojih se Šaku suprotstavljao pod blokadom, a na kraju te sezone je odlučio da se povuče. Poput Minga, i Smits je samo u prve dve sezone (1988/89, 1989/90) odigrao 82 utakmice u ligaškom delu, a potom se taj broj kretao od 50-70. Bio je izabran za Ol-star 1998. godine, ali mu je u košgeterskom smislu najbolja sezona bila 1995/96, koju je završio sa 18,5 poena po susretu.
Otišao je u istoriju sa 867 odigranih utakmica, 14,8 poena, 6,1 skokom i 1,3 blokadom po meču.

RALF SAMPSON Džunior (54 - 224 ) je rođen u Virdžiniji, a slavu je stekao u Teksasu, u – Hjustonu!

Stigao je među Roketse 1983. godine i momentalno bio izabran za rukija godine u NBA ligi, a u prve tri sezone bio je prava atrakcija pod koševima, sa 20,7 poena i 10,9 skokova.Ali, momka sa izrazitim osećajem za prostor, jako brzo su stigle povrede i tegobe. Posle tri operacije kolena, ovaj četiri puta birani Ol-star košarkaš, čiju je karijeru obasjao "bazer biter" u finalu Zapada protiv Los Anđeles Lejkersa 1986. godine, odlučio je da se povuče 1991. u dresu Vašingtona.Od odlaska iz Hjustona 1988. igrao je za Golden Stejt i Sakramento po dve sezone, a proseci su mu padali iz godine uz godinu. Počeo je sa 21 i 22,1 poenom po meču, imao 18,9, 15,6, 15,9, 15,4, 6.4, 4,2, 3,0 i otišao je u istoriju posle 10 mečeva za Buletse i učinkom od 2,2 poena po meču.Zbirno, ovaj sjajni igrač koji nije imao sreće sa zdravljem, i otišao je sa 456 utakmica i prosekom od 15,4 poena, 8,8 skokova i 1,6 blokada po meču.

Šta čeka našeg Bobija, posle svih ovih iskustava tornjeva pod obručima. Ko to zna !? U svakom slučaju hvala za sve što si pružio i pružaš, ma gde odlučio da nastaviš da igraš.

Srećno dugački !

Read more...
Subscribe to this RSS feed
Info for bonus Review bet365 here.

VESTI

Pratite nas