Ima nas i ovakvih i onakvih, a jedan od razloga zbog kojih vrlo često ne vidimo, nazivamo li to “zlo”, pokvarenost srca ili psihopatsko ponašanje ljudi, je što ne verujemo da takvi ljudi stvarno postoje. Postupci ih međutim u celosti razotkrivaju!

Teško je zamisliti da nas neko vara vara, obmanjuje ili vređa bez imalo savesti, širi laži i izmošljotine kako bi uništio nečiji ugled ili da se pretvara i izdaje za nešto što nije, a sve s ciljem kako bi sebi ostvario korist gazeći po drugom ljudima i naneseću im štetu..

Na žalost znamo da takvi ljudi iz kojih kulja ZLO postoje, i bez izbora se sklanjamo, ne reagujući i n epokušavajući da se odbranimo od ZLA!

Jasno je međutim da mi ne možemo uticati na njihovo “popravljane” i psihičko isceljenje. To je posaoza stručne i specijalizovane osobe

Merodavni su utvrdili i omogućili svima da prepoznaju PET znakova ZLA, u ljudima pokvarenog srca.

1. Ljudi pokvarenog srca stručnjaci su u stvaranju zabuna, pometnji i svađa. Oni:

• izvrću činjenice
• obmanjuju
• lažu
• izbegavaju preuzimanje odgovornosti, ili to čine samo dok im je u ličnom interesu
  
• negiraju stvarnost
• izmišljaju priče
• zadržavaju informacije za sebe

2. Ljudi pokvarenog srca eksperti su u zavaravanju drugih svojom slatkorečivošću.

Ali ako pogledate plodove njihovog života ili ako se povedete njihovim rečima, videćete da se takve osobe nikada ne menjaju.

Njihov život je iluzija a duševna hrana im je patnja drugih ljudi!

3. Ljudi pokvarenog srca uvijek žele kontrolisati druge ljude, i sami sebi su najviši autoritet.

Odbacuju povratne informacije i konstruktivnu kritiku, sami stvaraju pravila po kojima žive, ne obraćajući pažnju na moralne norme.

4. Ljudi pokvarenog srca često igraju na simpatije dobrodušnih ljudi sa svrhom obmanjivanja.

To ovako izgleda: traže samilost, ali je sami ne pružaju.

Traže toplinu, oprost i intimnost od osoba o koje su se ogrešili bez imalo empatije prema bolu koji su uzrokovali i bez stvarne namere da pokušaju popraviti ono što su učinili ili da pokušaju vratiti izgubljeno poverenje.

5. Ljudi pokvarenog srca nemaju savesti i ne znaju što je kajanje.

Čak se i ne pokušavu boriti protiv svoje zlobe – zapravo, uživaju u njoj – a sve pod maskom određenog plemenitog karaktera i delovanja .

Na ovakve osobe treba posebno obratiti pažnju i izbegavati ih po svaku cenu, pre svega zbog ličnog mira i sigurnosti!

Kako je pogađao protivničke golove i tresao mreže svih rivala na put dok nije postao sa svojim drugovima gospodar  prstenova Srbin iz Crne Gore, rođen u Dubrovniku a zatim ka slavi koračao u Jadranu iz Herceg Novog i Partizanu,  Andrija Prlainović je  jedini posle osvojenog nedostajućeg zlata  generacije u Riju smireno gađao i postigao najlepši gol u karijeri. ,

"Ovih osam medalja ovde (na OI u Riju) nisu proizvod sistemskog ulaganja. U Srbiji praktično više nema profesionalnih vaterpolo klubova, svi su pred stečajem. Mi smo sa svoje strane uradili što smo mogli. Nije trenutak da se sad pričam o tome, ali vi novinari i mediji u Srbiji, krenite slobodno već od sutra. Znate sve dobro, šta je potrebno sportu, ne moramo mi sportisti da se zameramo političarima, ministrima i vrhu države. Vi dobro znate šta je potrebno sportu.  Nemam šta da dodam na to. Vi ste oni koji kontrolišu šta će se pojavljivati u medijima. Uopšte nije pitanje medijski tretman reprezentacije, nego sporta. Nadam se, tačnije uveren sam da će se to popraviti od sada. Mi smo sa svoje strane uradili što smo mogli" sručio je istinu u mikorfon RTS-a Prlainović..

 Usledile su (ne)očekivane i  totalno o neosnovane "polemike" da li su olimpijci imali adekvatane uslove, etikatran je  “ološ” što omalovažava uspehe i medaljaše, i konačno nepotrebna i nevešta odbrana Davora Štepaneka i Ivane Španović da im je država omogućila sve  potrebno za rad i naporne pripreme.

Politka je ponovo iznad sporta, a potvrda je da nedelju dana po dolasku najboljih   iz Rija nema reakcije nadležnog ministra i ponude rešenja za promene  na bolje u sistemskom finansiranju sporta u Srbiji.

Prlainović je ukazao na problem vaterpola.

VK Bečej je dana ametarski klub, Radnički iz Kragujevca se gasi, Crvena zvezda je državnim parama stigla do krova Evrope,  Partizan fabrika reprezentativaca još iz vremena SFRJ, je na izdisaju. Većina klubova su  klinički  mrtvi , neki su ugašeni a svi su "na suvom".

Beograd danas ima pet puta manje funkcionalnih zatvorenih bazena nego pre četvrt veka, a u Srbiji zatvoreni bazeni su retkost. Uslov za neko igra vaterpolo, mora da bude vstan plivač.

Škole plivanja su besplatne samo kad ih lokalne samouprave organizuju preko raspusta, a tad je interesovanje toliko veliko da gužve obično pojedu efekte. Škole plivanja se plaćaju, obuka traje do dva meseca cene su zavisno od sredine od 5 do 10.000 dinara, pa bazni sport, i elementarna veština postaju privilegija.

Neplivačima je doživotno uskraćeno pravo rekreativnog plivanja, pored trčanja najmasovnijeg i sa medicinskog aspekta, najzdravijeg sporta.

Istraživanja u pokazuju da 30-40 odsto srednjoškolaca nije u stanju da trči 800 metara, a čak 70 odsto dece ima ravna stopala, i naravno krivu kičmu.

Država Srbija je pobegla od "socijalističkog" modela i gurnala sport u ambis.Zakon o sportu je mrtvo slovo na papiru, i nudi probleme a ne i rešenja.

Nekada u Titovo vreme generaciej svoj sportski život počinjale na na časovima fizičkog, na školskim prvenstvima. Svi su bili dobitnici, najtalentovaniji su odlzaili u klobove,a svi drugi su zavoleli sport, i ostali mu privrženi.

Najvažniji detalj sve je bilo stručno i besplatno, a sale su koristili klubovi  za  treninge dece.

Sindrom trulog izrabljivačkog kapitalizma je iznedrio komercijalni efekat rada sa decom.

Umesto dece stokilaši izazivaju sudbinu da im srce prepukne od napora na rekretivnim druženjima. Klubovi, ne svi bavljenje dece sportom u "svojim" školskim salama i na otvorenim pre svega fudbalskim terenima naplaćuju od roditelja, da zlo bude potpuno održavanje terena i sala plaća narod svojim novcem.

Privatne škole škole fudbala i košarke žive kao i "udruženja građana" od članarina, a one po nedavno usvojenoj uredbi ne mogu biti veće od 10 odsto prosečne plate u lokalu( od 35.000 do 50.000 dinara zavisno od sredine).

"Školice" su čista komercijala u odelu "Crvenkape u vuka " i način da se “ovčice šišaju”.

Nema uslova da se prioritetno istestiraju sva deca, otkriju afinenti i talenat, jer gospoda sa plaćenim terminom pojedu časove za aktivaciju sporta u školama. Baš ti kvazi stručnjaci su svojom  nestručnošču i danas najveći problem sporta, i za neverovati je , ali svih oblasti života!

Poremećen sistem vrednosti, negativna selekcija i pogrešni ljudi na pravim mestima, u obrazovno-vaspitnom sektoru ostavljaju i najveće posledice. Škole fudbala, košarke, odbojke, raste kao pečurke posle kiše, jer su put do sigurne i lake zarade.

Umesto edukacije i rada sa decom glavni cilj  je okupiti što više dece i uzeti što više novca od članarina. Treneri mahom nisu stručna lica ni pedagozi,a "komercijalicaja dečijeg sporta" je izvan društvene kontrole.

Kroz fizičku kulturu deca brže fizički i mentalno stasavaju, razvija se timski i pobednički duh, pojedinačna odgovornost, sistem vrednosti, pogled na svet. Osim  što sa  decom rade lica bez ikakve stručnosti još  veći problem su rodiitelji koji u svojoj deci vide  Mesija, Ronalda, Teododića, Bogdanovića..

Umesto da bude vrhunski profesionalci i treneri mlađih kategorija, su tezgaroši, skupljači harača(članarina),što je i bit njihovih karaktera, bez stručne ,pedagoške i psihološke potpore.

Država je danas narodnim parama isplatila olimpijce osvajače medalja, a nagrade su medju najvećim u svetu.

Država 25 godina ne rešava sistemski ko može u sportu da radi sa decom, kako da oživi školska takmičenja, jer u sportu vedre i oblače “dominatori” iz vlasti, mada ima izuzetaka. Ubsko Jedinstvo je u vlasništvu Nemanje Matića, reprezentatvica Srbije, internacionalca u Čelsiju.

Za privatizaciju Zvezde nema se snage, a za sistematsko rušenje i uništavanje Partizana u protekle dve godine i previše bode oči.

Predsednik Sindikata profi fudbalera Mirko Poledica je podsetio da snagu koristimo za cepanje drva, a za privatiazaciju fudbalskih klubova  su potrebni dobra volja vlasti i Zakon.

Slavni košarkaš Ljubodrag Duci Simonović smatra da su uspesi sportskih gladijatora u Riju kompenzacija za svakodnevne poraze.

"Potlačene radne mase su su dobile još jednu iluziju,a oni koji vladaju i pljačakaju kupili su vreme da u senci sportskih uspeha mogu da rade svoj zločoinački posao. Pobedili su , zapravo,kapitalisti,korumpirani i odnrođeni političari , mafijaške bande koje drže sport u šaci..Sportiste plaćaju oni koji otimaju novac od radnika , oni koji su naši gospodari. Pobede na sportskom polju samo su učvršćivale položaj vladajuće klase,a i nisu inicirale borbu potlačenih  za svoja ljudska i građanska prava. Od radnika i njihove dece stvara se depolitizovana “navijačka masa” Kada se slegne zaslepljujuća euforija ljudi će se suočiti sa rezulatom “velike sportske pobede”: zatvorene preostale knjižare i čitaonice i otvorene ove sportske kockarnice, u čijem otrovnom smradu truli naša mladosts zaluđeni “sportskom slavom” i snovima o “velikim parama”. Još više mladih baciće knjigu i propasti  na sposrtkim terenima, umesto škola i pozorišta zidaće se novi i sve veći stadioni   i hale za sve brojniju sirotinju, nema dilemu Ljjubomir Duci Simović sa referencom Svetskog šampiona u košarci 1970. u Ljubljani i najboljeg igrača šampionata, dosledan da ne igra za Jugoslaviju posle dokazanog dopinga košarkaša Portorika na OI u Minhenu 1972. godine., najbolji košarkaš Crvene zvezde svih vremena ,bez dileme ko je danas ko u Srbiji,

“Mi treba da se borimo protiv kapitalističkih bandi, i političara koji uništavaju naš narod; koji su prodali Kosmet, pripremaju odcepljenje Stare Raške i Vojvodine, koji nas uteruju u Evropsku unijui NATO; koji od naše dece prave pedere i lezbejke, koji dozvoljavaju Amerikancima da nas zaprašuju kao insekte, i truju naša polja i vodu, koji uništavaju porodice i kulturu, slobodarsko dostojanstvi ljudi, koji našu Majku –Srbiju bi da svedu na snishofdljivu kurvu kapitalistčkih klanoiva što vladaju Evropom i Amerikom” nedvosmilen je magistar prava, i doktor filosofije Ljubodrag  Duci Simonović, izrazito kritičan i istrajan u svojoj borbi protiv  kapitalizma i savremenog olimpizma.

 FK Metalac kasnije vraćeno ime FK Budućnost na današnji dan 13.jula 1969. isključivo sa Valjevcima u timu, je  izborio plasman  u DRUGU LIGU SFRJ.

 Takođe 13.jula samo 43 godine kasnije  predsednika FK Budućnost po ličnoj  želji predsednik Skupštine(protivkandidat zbog ranijih greha se povukao) postavlja tek što je izabran od svoje partije  za gradonačelnik aValjeva Stanko Terzić imenuje predsednika UO Stare dame. Suvlasnik valjevske Vujić televizije(VTV) Milan Milinović, i pored katastrofalnih rezultata u ulozi sportskog direktora, slatkim obećanjima, potvrđuje da je prevazišao barona Minhauzena i biva  ustoličen za  predsednika Upravnog odbora.

 Godinu dana kasnije sa Stankom Terzićem i divačkom mirodjom, u biti otrovom  u svetu fudbala Časlovom Lukićem  štetočina gasi dva kluba FK Budućnost i FK Krušik i nastajr mutant.

 Valjevo 13.jula  2014.  dobija FK Krušik Budućnost 2014. Mutant je  danas najveći centar troška, prćiju za iživaljavanje fudbalske nezanalice, štetočine i parazita nikad gore i veće u valjevskom svetu sporta.

 FK Metalac, bila je nedelja  13.jul 1969. isključivo sa Valjevcima u timu postaje pobednik  kvalifikacija i ulazi u Drugu Prvu ligu SFRJ, posle trijumfa protiv Bačke, od ovog leta 2016. člana  Superlige Srbije.

 Valjevci su dvostrukom pobedom protiv Bačkopalančana  ispisali jednu od najlepših stranica istorije fudbala u svom gradu.

 Posle nadmoćno osvojenog prvog mesta u Srpskoj ligi i fantastične pobede u prvom meču kvalifikacija u Bačkoj Palanci 6.jula od 2:0, strelci Prodanovič i Lazić, a zatim i pred  svojim Valjevcima, a bilo ih više od 7.000 na stadionu Krušik, Metalac je overio sveukupni trijumf golom Radivoja Raje Lazića. Bio je trijumf za sve generacije pre i one do danas, svojevrsna najava četiri blistave drugoligaške sezone započete istog leta trijumfom protiv zrenjaninskog Proletera 4:2 !

 Tim je vodio Pera Ćosić, a igrali su Ladovec, Velimirović Petković, Perović Brajević Žika Janković, Đurić, Đurica, Paunović i Lazić. Predsednik je bio Radenok Lukić-Luja, tehniko Džema Samokresović, ekonom je bio čuveni čika Marko.

 Kasnije u Drugoj ligi slavu fudbala i grada pored već pomenutih  asova proneli su: Milan Ciga Petrović, Palenta SImović, Bora Grujičić, Pidon-Milosavljević, Mića Sirola Obradović, Ivan Ivanović, Milivoje Živković, Živan Rakić, Zoran Lučić,  Dragan Rebić, Štaca Vlajković, Nine Janković, Ratko Starčević,Buba Petrović... predhodnici generacije Milana Tadića, kapitena omladinske reprezentacije Jugosslavije.

  Formulu uspeha su činili uspešna privreda grada Valjeva, stručnost, organizacija, sistem rada i odgovornost  u fudbalskom sportu. Školu fudbala je formirao Škoba Filipović, a nastavio Bebica Milošević. Trenerka imena za poštovane bili su Gojko Višnjić, Triša Jovanović, Đanđa Petković, Zubanović, Škoro,Lučić...

 Sistematičnost, okupljanje najmlađih, marljiv rad i posvećenost bili su ključni faktori uspeha kluba. Nemerljiv značaj su imali sportski radnici, uspešni privrednici, i bivši uspešni fudbaleri. Na pomentim vrednostima fudbal je živeo  do kraja prošlog veka.

 Agonija započeta dolaskom “demokratske” vlasti u novom milenijumu doživela je kulmimaciju 13. jula 2012 .Na levoj obali Kolubare tik iz južnu tribinu stadiona u Parku Pećina održana je “transparentna” Skupština FK Budućnost u tom trenutku člana zonske lige Drina, opterećenog višemilionskim dugom i katastrofalnim rezultata.

 Ali kako obično biva, po sistemu imao pa nemao, došle su najcrnje godine za valjevski fudbal i Staru damu iz Parka Pećina.

 Neoodgovorno i diletatnski do kraja 12.jula 2012. dotadašnji  predsednik i sportski  direktor nisu položili račune za svoj rad. Odmah se pristupilo po ranije pripremljenom scenariju glasanju, i  31 od ukupno 42 člana( sa plaćenom članarinom) Skupštine  su aklamacijom na osnovu  slatkorečivih najava ukazali poverenje Stanku Terziću (predsednik Skupštine) i Milanu Milinoviću (predsednik UO)

 Ostaće zabeleženo da je na predlog jednog od bivših predsednika Marka Živanovića (izbačen iz fudbala zbog sumnje da je nenamenski trošio novac) za  predsednika Skupštine predložen gradonačelnik Stanko Terzić, a za  podpredsednika je postavljen Dragan Brdarević.

 “Obaveza nije laka ni jedonostavna. Prvi čovek grada je najodgovorniji za sadašnjost i budućnost svojih gradjana. Ne smemo zaboraviti prošlost, tradiciju i vrednosti nažalost urušene u vremenu stalnih turbulencija i promena. Budućnost je brend i ponos Valjeva. Naša obaveza je da vratimo klub na staze stare slave”, apostrofirao je  prioritete u budućem radu Stanko Terzić, najavaljujući timski rad,  jedinstvo i poštovanje borbe mišljenja, zakonske regulative i propisa.

 Umesto da u paketu leti sa počišćenim predsednikom Bekom Milutinovićem zbog višegodišnjh neuspeha i javno izrečenih sumnji da sa finansijama nije sve čisto, sportski direktor Milan Milinović (prvi  je Beki Milutinoiviću okrenuo leđa) je na predlog gradonačelnika  promovisan u predsednika Upravnog odbora, uz "preslatka" obećanja da če se potruditi da sa novim saradnicima reši nagomilane probleme..

 Suvlasnik Vujić televizije, u mladosti čuvar mreže nižerazrednog FK Stari grad, područni fudbalski sudija, vrstan prodavac tv aparata "bravure"  sa terenu kada je redovno vadio iz mreže 10 do 15 golova u ligi dokoličara,  "izdominirao"  je u ključnoj utakmici karijere.

 Novinari protiv političara je bio meč života Milana Milinovića.  U trenu je postao "zvezda"  novinarske fudbalske selekcije. Izborio se za penale  i naklonost golgetera Alekse Jokića, koji jr znao kako da uzvrati "Berluskoniju u pokušaju" na  obostrano zadovoljstvo.

 Majstor da se izbori za tv frekfekciju ušunjao se u novom milenijumu  u prvi fudbalski klub Grada. Od tada  do danas  ga besumučno ruži i razara.

 Na izborima 2012. ispod južne tribine u Parku Pećina sa Stankom Terzićem je dobio   jednoglasnu podršku svih prisutunih, kao i  Terzić.

 “Došlo je vreme da posle više godina  stavimo tačku na svadje razmirice i nesporazume, i daće Bog ispravimo  ono što u našem klubu nije valjalo. U rangu smo koji Budućnost ne zaslužuje i gde ne pripada. Krećemo u novu još težu sezonu  od prethodne. Potreban nam je dobar i stručni rad, dobri igrači. Prioriteti će biti  institucionalizacija kluba da kada  mi odemo naša Stara dama nastavi da funlcioniše besprekorno bez obzira ko dodje da je vodi. Sa 6-7 miliona dinara se finansiraju sve aktivnosti kluba, a od toga grad izdvaja 4,5 miliona.Novca nikada nije dovoljno.     Borićemo se na do sada neviđen način za protiv neregularnosti za sve što je pošteno u fudbalu.  Moramo da vratimo navijače i veterane, konačno poboljšamo infrastrukturu i konfor na stadionu”obećavao je kule i gradove slatkorečivi  Milan Milinović, tog 13.jula 2012.

 Mesta u Upravnom odboru neki za jednu sednicu a pojedincu su i dalje u klubu dobili su:potpredsednik Miroslav Tokić (direktor DDOR Novi Sad u Valjevu),  i Teodosije Krstić (generalni menadžer INGRAP OMNI), Zoran Obradović (javni tužilac), Mija Marković (direktor Akomulacije Rovni) Milorad Minić direktor UFK Valis), Dragan Ilić (novinar), i privatni preduzetnici Slobodan Lazić i Andrija Rakić. Za predsednika Nadzornog odbora izabran  je Borivoje Radojičić, a članovi su  Zoran Stefanović i Miloš Rajevac.

 Na papiru  je bilo baš tako.

U realnom životu klub je postao vlasništvo nadobudnog  luzera, štetočine i parazita  Milana Milinovića, kome  šačica  podguznih muva služi za dekoraciju i overu besumučnog trošenja narodnih para.

 Malobrojni odvažni  da ukažu na katastrofalnu sezonu, bahatost i neznanje luzera Milinovića su na skupštinskom zasedanju 2013.na predlog Stanka Terzića ekspresno zamenjeni poslušnima, uz obećanje gradonačelnika: " Milinović se se popraviti, a ako ne bude  rezulatata svi odlazimo ". Valjalo je čuvati vlast i preko VTV-a .

 Rezulati su OČEKIVANO IZOSTALI.

 Usledilo je najgore,  gašenja  FK Budućnost i   ostavka samo Stanka Terzić.  

Stanko Terzić i MIlan Milinović su jula 2014.godine na Skupštini kluba uz podršku delegata ugasili FK Budućnost člana zone Drina !!!

Na Konstitutivnoj  sednici  14.jula 2014,  ugovor o gašenju FK Budućnost i spajanju-fuzionisanju sa FK Krušik po ovlašćenju skupština dva kluba potpisali su  nadaleko "poznati" fudbalski radnici Borisav Radojičić (FK Budućnost) i Milan Gajić (FK Krušik

Valja istaći da su u protekle četiri katastrofalne  sezone, Izbačeni ili su se povukli svi nepodobni: veterani i sportski radnici !

Na čelu nove  Skupštine od tada do danas  je Borisav Radojičić, a za zamenika je postavljen  Zlatomir  Marković. Nije trebalo puno vremena da prođe i Marković se povukao, prepoznavši s kim ima poslai.

 Predsednik Upravnog odbora od 15 članova  je ostao Milan Milinović, dok su nova lica u tom trenutku bili: generalni sekretar  Mihailo Milutinović-klomber,  a njegov zamenik  Bora Pavlović. Za predsednika tročlanog Nadzornog imenovan je  Ivan Đilas.

 Pošto su ekspresno ugašeni FK Krušik  i FK Budućnost Valjevo je dobilo novi  FK Budućnost Krušik 2014,  koji nastavlja da se  takmiči u Srpskoj ligi Zapad sa obavezom da "vraća dugove Stare dame iz Parka Pećina(!?) po ličnom priznanju Milinovića više  od 20 miliona dinara.

 Umesto "ugašenog" FK Budućnost  u zoni Drina zaigrao OFK Osečina.

 Bez ozbiljnog  rada sa mladima, sa evidentnim trendom dovođenja igrača sa strane u Srpskoj ligi Zapad, i trenera sumnjivih kvaliterta, odnosno bezočnog arčenja narodnih para i po 20 i više miliona na godišnjem niovu FK Budućnost Krušik 2014 je danas najveći CENTAR TROŠKA, a nedodirljivom još uvek leđa čuva tamnavski kum.

 Danas će po povratku sa Malte predsednik FSS Kokeza, sa svojim saradnicima iz Komisije za hitna pitanja odlučiti ko će umesto Sloge iz Petrovca na Mlavi igrati od avgusta Prvu(faktički Drugu) ligu Srbije.

 Kandidati su užička Sloboda, Loznica, Budućnost Krušik kao drugoplasirani tim u Srpskoj ligi Zapad, pa čak i trećeplasirano Smederevo!?

 Danas je 13.jul 2016. godine, nije petak kao tragikomične 2012. što je možda  i  dobar  znak da će zla biti manje nego u predhone četiri godine  u valjevskom svetu fudbala.

 Ako je suditi po po delovanju Milana Milinovića u protekle ČETIRI GODINE, fudbalski sport u gradu na Kolubari čekaju još teži  i crnji dani, ali ima i ona narodna "Ničija nije gorela do zore"