foto đorđe đoković Slikar i vajar Radovan Mića Trnavac (74) preminuo je u Beogradu posle kraće bolesti.

 15. SEPTEMBRA NAS JE NAPUSTIO ČOVEK, IDEJNI TVORAC INTERNACIONALNOG UMETNIČKOG STUDIJA, NAŠ VELIKI PRIJATELJ, MENTOR I UZOR, poruka je sa  zida Internacionalnogi umetničkog studija "Radovan Trnavac Mića"

Veliki slikar je živeo i stvarao u Beogradu, Njujorku, Valjevu. Po povratku iz Njujorka u Valjevu je 1997. godine osnovao Internacionalni umetnički studio „Radovan Mića Trnavac“ gde su izlažu i stvaraju umetnici širom sveta.

Radovan Mića Trnavac je rođen 17. maja 1950. godine u Kragujevcu. Školovao se u Valjevu i u Beogradu gde je diplomirao na Likovnoj akademiji u Beogradu  1997. godine u klasi profesora Mladena Srbinovića.

Dela Miće Trnavca su postvljana na samostalnim i grupnim izložbama u prestižnim svetskim galerijama. Slike Radovana Trnavca Miće nalaze se u mnogim muzejima i privatnim kolekcijama muzejskog karaktera širom sveta, počev od Srbije, preko Mađarske, Italije, Švajcarske, Francuske, Švedske, Holandije, Nemačke, Makedonije, Poljske, Belorusije, Rusije, pa do Kanade, SAD, Japana i Australije. okom svog višedecenijskog života, umetničkog stvaranja, aktivnog izlaganja i prisustva na likovnoj sceni u Njujorku, Radovan Trnavac Mića je kao gost-profesor predavao slikanje i crtanje na visokim školama umetnosti u Americi, a najdraža mu je bila profesura u „Guilford Art Center” u državi Konektikat, gde je držao Master Class (majstorsku radionicu) od 1989. do 1996. godine. Pored slikanja Mića Trnavac se bavio i vajarstvom. Dobitnik je više važnih nagrada iz oblasti likovnog stvaralaštva. 

Iza sebe je ostavio ćerku Milicu i unuku Mariju. 

Umišljeni da se istorija može precretati, i aveti prošlosti proglasiti oličenjem dobra, su besramno izbrisali Dan Valjeva 15. septembar.

Poodavno Dan Grada Valjeva nije više  na ovaj dan, od  skora 15.septembar je Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, ustanovljen kao praznik povodom proboja Solunskog fronta, 15. septembra 1918. godine.

Nebitni su pokušali da ozbrišu  Stjepana-Stevu-Filipovića, Žikicu-Španca, Dragojla i Mišu Dudića, sestre Ilić, Milicu Pavlović- Daru... konačno Živana Đurđevića, i sve druge znane i neznane heroje iz vremena zla. Izdaja svog naroda, klanja ljudi žena, dece, staraca, streljanja stotina boraca za slobodu, iz vremena ludilo fašizma i nacizma se ne oprašta i ne briše.

"Preživeli" su do danas samo Nada Purić  i dr Miša Pantić, za NADU, za veru da narod ljudskošću, hrabrošću i borbom može stati na put svakom poniženju, što dođe i netragom nestane.

A ponižavanje Srbije traje  već skoro tri ipo decenije.

Danas je Valjevu hladno, kiša, ali se i Sunce probilo pred smiraj dan.

Stoka se vozika gradskim ulicama o našem trošku, naravno. Možda snima skrivenom kamerom i lovi crveni barjak sa petokorakom ako se slučajno zavijori, pored tek zamenjenih novih okačenih trobojki, sa kraljevskim grbom u zemlji,  Republici Srbiji.

U zemlji zatrovanoj  neznanjem i nepoštenjem danas nije poželjno biti svoj, već klimoglavac i poltron,  i zatvorenih očiju bez glasa ne reagovati na nepravdu i nepoštenje. Najvažnije je ne zamerati se,  i ćutati.

Oni što takav život ne žele, a svesni su svojih vrednosti odlaze.

Nama što ostajemo nude bogatsvo i svetlu budućnost  u kopanju.

Ljudi su neprocenjivo bogatstvo i kad to shvate pobediće. A za naše ljude, naše najveće bogatstvo svet se otima. Snaga je u umu, znanju  i posvećenosti mladosti koja nam odlazi.

Čim se prepoznaju vrednosti znanja svanuće nam.

Ali zaslepljeni, sebični  i slepi kod očiju pecamo se uporno. Bojeći se pameti koja nastupa, njene slobodoumnosti i slobodarstva, njene težnje da bez predrasusa stigne do  uspeh, vlast se svesrdno  trudi spreči, i da ih se što pre e oslobodi.

Jedva čeka da ta srpska pamet napusti Srbiju i negde drugde nađe svoju sreću, jer su u zemlji neznalica i mediokriteta nepoželnjni, U vremenu  bestidnih i besramnih, prevara i prevaranata, otimači svega što dohvate. I što jer najgore sve ih više i više teško je živeti. Sistem, što si gori, više nam trebaš, hara, počev od političkih otpadnika do okorelih  krimosa, ubica i naprizemnijih hulja.

Pametni, slobodoumni, sposobni  mladi ljudi su šansa Srbije da se počisti zlo i pošast.

Pre novog talasa što se čeka, poslednji put stari vukovi, manje alavi, i mnogo mladih puni ideala su uvek uspevali da "obrnu igricu" više puta.

Podsećam, krenulo je od Kosovskog boja, pa se čekalo do 1804. i na novi Ustanak 1815. godine

U 20 veku u Balkanskim ratovima, Prvom i Drugom svetskom ratu smo pobedili. Kada je Crvena Armija sa saveznicima i partizanima protutnjala Evropom i našim Valjevom ka Beogradu,  na žalost nije očišćen nacizam i fašizam.

Pre  tačno 80 leta, Valjevo je oslobođano 15.septembra 1944.godine

Na današnji dan  u nekoj  drugoj zemlji, neki drugi ljudi, su doneli Gradu SLOBODU!

Sa slobodom je počela izgradnja poharane i porušene zemlje. Izgubljeni životi nisu vraćeni ali su mladi sa neviđenim entuzijazmom i energijom gradili  i izgradili svoju, i  budućnost za nas. Zaživeo je sistem vrednosti, poštovala se stručnost, posvećenost, rad, ljudskost!

Fabrike su nicale, ljudi su živeli od svog rada, da bi uređena zemlja postala trn u oku gospodarima zla.

Što domaće zlo, što američko-francusko-nemačko sklupčana NATO zmija,   razbija i dalje kida i cepa urušenu Srbiju.

Valjevo se od Grada 2,5 decenije pretvara u kasabu. Fabrike su nestale u pljačkaškim privatizacajama, privatni sektor tavori, Uspešni preduzetnika ima valjda koliko i prstiju na šaci jedne ruke.

Žuta pošast nam je dovela Slovence Italijane  i Austrijance. Naslednici su donele Kineze i Nemci. Nova okupacija traje. Valjevo postaje grad grobova i robova stranih investitora. Obećanja o boljem životu stižu. Sve što se radi je tri puta skuplje nego bile gde na planeti.

Besumučna pljačka traje, a narod ćuti, bez reči porućuje "NEĆETE KOPATI".

Zna dobro vlast, šta je najopasnije kad narod ćuti. i zbog KOsova i Metohije i zbog kopanja litijuma.

Nekada je 15. septembar obeležavan tradicionalnim spektakularnim košarakaškim turnirama uz učešće najboljih iz zemlje obrisanog imena, Rusije, Kine, Kube...

Delegacija Grada, Vojske Srbije, i malobrouni gosti su položili cveće na Petom Puku, gde će opet doći 27. novembra ali drugim povodom.

Tužno je da se opet oglasio Rajko kurton, baš tako ga častiše kolege dok je nosio plavu uniformu. LIce po nalogu naci-faci četnički orijentisanog Bobe Gvozdenivića, je promovisano u predsednika SUBNOR-a Grada Valjeva, i još uvek misli da radi nešto dobro. Za sebe svakako, dok se heroji, borci, junaci  vremena zlog, prevrću u grobu.

Valjevci i Valjevke, bez četnika početnika Rajka -kurtona i sličnih, od "belih miševa što sreću dele",pa redom,  srećan Vam praznik Dan oslobođenja Grada 15. septembar!

A vi deco ma ko vam nekada u familiji bio partizan ili četnik, crven ili crn, nemate izbora.

BORITE SE ZA VAS, SVOJU SREĆU. Niko to osim vas ne, zna bolje!

Po ugledu  na ono,  što svaki bogovetni dan kaže da neće, pa to što neće bude odmah, tako i ja. Obećao sam sebi i vama da neću napisatu ni slovo o metastaziranom valjevskom sportu, ali mi đavo ne da mira.

Fudbal poput košarke, naravno valjevski zavisi od "belog miša što sreću deli" deceniju i duže je  marginalizivan, devastiran, sveden na jajarenje, poniznost i slugeranjstvo nebitinih, "eksperata" za ništa,  izuzecima, dan uoči obrisanog 15.septembra, Dana Grada, ali samo  u pokušaju, je doživeo novo poniženje.

Pukla je  loznička bruka. Naravno ne naše dece, već zna se koga i zašto.

Valjevski fudbal  je Lagatoru izložen novom polivanju fekalijama i uvredama bez granica.

 "Čika" sa klupe zelenih, jeo je nekad i valjevski hleb, je  u jednom trenutku u  toku utakmice sprečio momka iz Valjeva da uzme loptu i nastavi igru. Ništa neobično da ga uz put nije munuo laktom u rebra. Nemio  događaj se desio  pred očima jednog iz soja beskrupuloznih, poput čuvara iz iz Zabele, što je koji sat kasnije nastavio da ponižava zdrav razum i sportsko viteštvo, donoseći novu pobedu uskoro i milajarderki " ljubimici i ponosu Srbije".

Ovakav kakav je bez snage da se suprotstavi nepravdi i otimačini, valjevski mutant, eneregetski  i psiho-fizički nedorastao trenutku, je sam sebi presudio. Šaku  soli na ljutu ranu, peosuo je golman mutanta. Već viđeno koliko puta, desilo se (ne)očekivano, prvi put u ovoj  sezoni!

Kad osoba od "poverenja"  ne prepoznaje oni što joj je osnovni zadatak i zašto je plaćena, tada po ko zna koji put isti neuki akter, olakša posao domaćinu. Bez szananja i dalje  kako  postiću gol, eto belaja. 

Od osnovne obuke dece, pojedincima su važnije sulude kombinacije, u svim uzrasnim kategorijama. Predstavnik Grada Valjeva u kadetskoj ligi FSRZ je bez boda u konkurenciji 16 ekipa. Omladinci opet selekcija Grada su dobacili do "petice" iz 5 utakmica.

U redove mutanta je "delegiran"  erbeovski "ekspert" za mali fudbal. Umišljenom da zna i da može sve, stižu čak i familijarna upozorenja da nešto ne štima.

Ali  bitan je lični stav, interes, i napredak u truloj hijerarhiji fudbalske Srbije.

A,  i tamo komanduje"nevidljivi". Što pomisli i još ne kaže, ponizna paščad se utrkuje da izvrši. Menadžeraj bez granica, naravno takođe mami. Nameće se neizostavno pitanje. Da li nas uskoro u Parku Pećina ćeka i ova vrsta ludila.

Fudbal je odavno izgubio svaki smisao najvažnije sporedne stvari na svetu, jer  ovo, može sve. Za svoju ljubav nema šta ne čini. Ljubav na prvom mestu, ali ima dovoljno za tazbinu, kumove, vazale i besprizorne poslušnike.

A ti narode moj, gledaj tv, šetaj, urlaj, kopaj...   Iskopali su naši preci čast i slobodu od Kosovske bitke 1389, preko Prvog i Drugog  srpskog ustanka, 1804, Drugog Ustanka 1814-1815, Balkanskih ratova 1912-1913, Prvog svetskog rata 1914, do Drugog Svetskog rata 1941, godine. Svuda si bio i pobedio.

 Slobodu je   Valjevo je dočekalo pre 80 godina 1944. godine na današnji dan. Oslobodici su bili krasnoarmejci i partizana. Nacisti su bežali ka Beogradu,  a izdajnička gamad je dobila svoje. 

Danas i pored svih poniženja palačinkara, pekmezara, obarača ruku... u pokušaju,  iskopaće srpski narod SLOBODU jer je nebeski-verujući narod.

Zna narod da je danas SLOBODU ISKOPATI, mnogo teže nego nekad. Laža i paralaža igraju istu igru, boreći se navodno za prava, slobodu i jednakost.

Rasplet bez "dokazanih" je blizu, a što do njega pre dođe, eto slobode, ljudskosti, poštovanja, manje bolesti više zdravlja osmeha, i pobeda. Svuda, pa i na  sportskim terenima,  biće ih  valjda i na  fudbalskim.

Foto TILA U odsustvu bilo čega što nosi vatru i energiju sporta na valjevskim prostorima,  "miš beli sreću deli",  a ne tamo neki na zidu srama. Da su ovo ili ono, svakako zalutali, neznalice, ovakvi ili onakvi, zgubidani i eksperti za ništa, jasno je ko dan. I zato nam nema izbora okrećemo se istinskim sportskim vrednostima u sporstkoj posebno fudbalskoj, a sve više i košarkaški, razvaljenoj Srbiji.

To je danas jedini mogući  način borbe za povratak normalan sistem vrednosti.

Ponos ovog naroda u Srbiji, ma koje vere bio su pored vaterpolista, zlatni košarkaši iz Pariza!

Da, zlatni da se razumemo!

Zlo što hara u setu i samim tim i u svetskom sportu, otelo je "plavima" ono što je moralo da im pripadne, zlatnu olimpijsku medalju.

Najveća pljačka na Olimpijskim igrama u Parizu je ispraćena nedostojno od "delegiranih" iz Srbije, da ćute i da prećutkuju istinu, odnosno, da  nas "mažu" lažu.

Danas bez borbe bi da predaju Kosovo i Metohiju, zdravlje, čist vazduh, bistru vodu, plodnu zemlju. "Beli miševi" što nesreću udeljuju, umesto makar trunčicu sreće"jajare na sve strane.

A ovi tzv sportski novinaru nisu smeli da uključe  zdrav razum, ako ga još imaju. Živom  rečju,  pisanijama da ne da kažem baljezganjem maltretirali su danima sportsku javnost, gore od najnovijeg izuma za ispiranje ispranih mozgova, paličnikara, pekmezara , obarača ruku....

O svemu nebitnom su trabunjali danima samo ne o sportskoj pohari godine u Parizu.

Nek im služi na čast, ali na njihovu nesreću pismeni narod, naravno sportski pre svega prepoznao je zločin, i zna šta mu je činiti.

Pored Jokića, Bogdana, čačanski Aleksa, momčina imena našeg valjevskog kneza Nenadovića, poput Ilije BIrčanina, Živojina Mišića, Stjepana Filipovića, Žikice Španca...  samo bez puške u ruci, ostao je uskraćen je da spreči krađu i baš on da presudi sili "vanzemaljskoj".

Naravno da je pogrešio više od sudija, "majstora" žreba i sličnih "eksperata" baš on, "nepogrešivi" Svetislav-Kari-Pešić, jer zaboravio je Aleksu, kao nekada Jokića.

Da li je Kari sada samo bivši selektor, a naslednik bi mogao biti Saša Đorđević, oduvek "sjajan" trener, što bi posle odustajanja od Dubaija preko Kešelja i sličnih "veličina" da stigne na novo radno mesto u  KSS.

Moskva je uskraćena  tri sezone ne bude poprište evroligaških  bitaka,  iako je CSKA suvlasnik najelitnijeg klupskog takmičenja.

Rusija čisti naciste i sluge lošeg dela sveta, boreći se samostalno protiv svetskog zla, u Ukrajini. Zbog očuvanja svog naroda, vere i pravoslavlja,  kažnjeni si ruski sportisti. Ruski klubovi  ne igraju  košarku van Rusije, a reprezentaciji belosvetski gadovi uskraćuju pravo nastupa.

Isti aršini ne važi za Izrael posle okupacije pojasa Gaze kao odgovora na  napad boraca Hamasa. Nema normalnog objašnjenja za okupaciju i razaranje gradova u Gazi. Najmanje 41.000  Palestinaca je mrtvo, i duplo više ranjeno. Izrael kao "dokazani" prijatelj Srbije je priznao KiM. Srpska vlast bi da spasava glavu jednog Jevrejina srpskog porekla, a genocid u Gazi se se završava molbom da rat prestane. A, pored košarke Izraelci će igrati i fudbal u Beogradu. Da nadomeste propast Partizana što traje. 

A tamo nekom  šampinjonu kada VADA odluči pokazaće dokaze da je iako "prljav"  pobeđivao, uzimao novac, spašće osmeh sa lica. Lik  što se smeje u lice istinskim šampionima.

Italijan nemačkog porekla, je za sada pobednik, kao i mnogi drugi umišljeni da su nepobedivi. Posle dva "keca" na doping tesitiranju u normalnom svetu bi bio brisan iz sveta sporta,ali...

 Dok čekamo novu i nizu beseda besednika bez premca, samo da kažem srpski narod u okupiranoj Kosovsokoj Mitrovici pati i strahuje od novih noćnih i dnevnih mora, jer tamo ti i zbog zviždanja u pištaljku, ili u prste, a i bez prstiju, samo ako znaš ds zviždiš, i ako si Srbin, prete  batine, pritvor, nanogica, aps, progon!

Raša je u svom valjevskom RB-u dobio nove goste. Prijatno da bude momcima, trenutno na privremenom radu u Hali sportova 15, septembar, i nek im sam Bog da sreće i zdravlje. Jedini krivac što se u valjevskoj košarci ne pita Vladimir Đokić je naravno, a ko drugi do  "miš beli što sreću deli".

Varate se ako mislite da je to Vladan Janković- Bukača. To je glavom i bradom pomoćni trener, osvajača košarkaške Evrope, uvek prezauzet obavezama  sa društvom "eksperata" nizašta.

I dok bude tako naša, a siguran sam i vaša priča biće tamo gde se  vrhunska košarka, stvarno igra.

Dakle ove nedelje pršti pod obručima u Moskvi, Madridu i Beogradu.

FOTO TILA Od specijalnog izveštača iz ruske prestonice, TILA saznajemo da su  beogradski večeras crveni bez 4 musketara Tea, Nedovića, i dvojice stranaca "pobeleli".

Poraženi na startu VTB Super Kupa od CSKA u Moskvi, 94:92. Naravno u solidnom meču, najuzbudljivijem u završnici, Zvezda je jednom čak i povela, ali je na kraju očekivano poražena.

 FOTO TILA U kofu sa vodom "padalicu" je u poslednjem  napadu "ubacio" Aleksa Avramović, i krasnoarmecijama je obezbedio finale.

CSKA je  dan ranije "počistio"  Lokomotivu Kubanj.

Rusi, crnci i Srbin Aleksa su večeras ukočene goste u napadu rešetali do 23:11 na kraju prve četvrtine, a posle i pre toga je bilo i +15.Sredinom treće deonice CSKA je bio na lus 15( 63:50) da bi pred poslednjih 10 minuta imao plus 10(72:62). Zvezda "pali mašinu" i serijom 16:5 se vraća u meč, jer vodi 78:77 pet minuta pre kraja. U 37.mintu CSKA vodii 84:79, a u poslednjem minutu u penal završnici Zvezda je zasutavljena. Presudi je, a ko biu drugi Aleksa Avramović, siguran sa linije slobodnih bacanja, za trijumf CSKA.

Melo Trimbl je predvodio CSKA sa 21 poenom. Aleksa Avramović, je ubacio 16, a Kasper Ver 14. Kod gostiju  briljirali Uroš Plavšić i Ajzea Kenan. Postigli su po 21 poen, a  dvocifren je bio i Ognjen Dobrić sa 12,  dok je kapiten Luka Mitrović  ubacio 9 koševa.

foto TILA Oba tima igrala su bez prepoznatljivog evroligaškog žara. Moskovljani iako  tri sezone bez Evrolige, i bez američkih zvezda pokazali su kvalitet dostojan borbe za najviši plasman i EL, dok je Zvezda najavila da može više od svega do sada viđenog, od ulaska na mala vrata u Evroligu, i na volšeban način opstajanja. U dosadašnjem toku priprema nekompletna Zvezda je pobedila Jahorinu, Igokeu i Hapoel, a poražena je večeras u Moskvi, a pre tri dana u Atini od takođe  nekompletnog Olimpijakosa.

Sutra, u petak od 16.00,  Zvezda igra sa Lokomotivom Kuban, za drugo mesto u grupi. Pobeda donosi borbu za 3. a poraz za 5. mesto na turniru i i duel sa istanbulskim crno belima, Bešiktašom.

Za vikend nas čeka i košarkaški vatromet.

Partizan će dočekati umesto  na Kališu, kao o stara dobra vremena na Sajmu( Hala 3)  renomirane goste na NIS Open Air turniru. Vreme je razlog odustajanja od   Kališa, i selidbe uslova u Halu 3 Sajma.

Partizan Mozzart Bet, Pariz i AEK odmeriće  snage pod svodovima hale u kojoj su crno-beli prvi put igrali 21. januara 1967. godine u Kupu pobednika kupova protiv turske ekipe ITU (80:58 u korist crno-belih),a baš ta utakmica je bila  bila evropska „premijera“ KK Partizan u Beogradu. Crno-beli su se na Sajmu zadržali sve do prelaska u legendarnu Paltu sportova na Novom Berogradu  decembra 1968. godine. Sajamska dvorana je u skladu sa FIBA standardima i  tribinama kapaciteta od 5.000 mesta.

  U petak 13. septembra Partizan Mozzart Bet  igra sa grčkim  AEKom u 19.00 sati. U subotu se sastaju Pariz i AEK (19.00), dok će u nedelju Partizan Mozzart Bet ukrstiti koplja sa Parizom u  21 sat. U nastavku zagrevanja sledi učešče  pdo vidrem nebom u postojbini Ilimpisjkih igara. Igraće crni beli pod vedrim nebom pred samo 40.000 vatrenih Grka!

Taman da se "zagreju" za Arenu gde sledi novi niz od 17, a možda i 20 spektakularnih evroligaških utakmica!