Španski parlament je velikom večin om glasovadanas  na Vidovdan 2024. godine, odbacio inicijativu katalonskih partija da srpsku pokrajinu Kosovo i Metohiju, prizna kao nezavisnu državu "Kosovo".

Od 345 parlamentaraca danas je 293 je odbacilo inicijativu za priznanje nezavisnosti Kosova, samo 25 je bilo za usvajanje, a  27 su ostali uzdržani.

Inicijativu je u španskom parlamentu predstavila stranka Zajedno za Kataloniju (Junts per Catalunya) koju vodi Karlos Pudždemon,  a pre nekoliko dana o njoj je održana parlamentarna rasprava. U pismu dostavljenom  parlamentu spominje se odluka Međunarodnog suda pravde koji je 2010. ocenio da proglašenje nezavisnosti Kosova nije protivno međunarodnom pravu. 

Nepostojeća država Kosovo je nezavisnost od Srbije proglasila 17. februara 2008. godine, nepunu deceniju nakon završetka NATO agresijena SR JUgosaviju, i  povlačenja srpskih snaga sa Kosova i Metohije. Do danas je više od 100 zemalja  priznalo nepostojeću državu  Kosovo.

 Od eks republika SFRJ pored Srbije, Kosovo ne priznaje još Bosna i Hercegovina.

 Od zemalja Evropske unije, Kosovo ne priznaju Grčka, Rumunija, Španija, Slovačka i Kipar.  

Poslednje priznanje Kosovo je dobilo od Izraela, u februaru 2021. godine, kao  deo Vašingtonskog sporazuma između Kosova i Srbije o normalizaciji ekonomskih odnosa, potpisanog 4. septembra 2020. godine u prisustvu tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa. 

Kosovo od 2011. godine, pod pokroviteljstvom Evropske unije, vodi dijalog sa Srbijom o normalizaciji odnosa. Taj proces podržavaju i SAD.

U predlogu Katalonskog parlamentarca, Karlosa  Pudždemona navodi se da špansko odbijanje da prizna državu koja je iskoristila svoje legitimno pravo na samoodređenje, predstavlja prepreku evropskoj politici integracije Zapadnog Balkana u EU.

"Odbijanje je faktor destabilizacije na ovim prostorima, u vreme obeleženo  ratom u Ukrajini, od kojih ovaj deo Evrope strepi ", navodeno je u predlogu.

Španija je jedna od pet zemalja Evropske unije koje još ne priznaju nezavisnost Kosova.

Smatra se da je glavni razlog nepriznavanja povezan sa španskim stavom prema težnjama njene severoistočne regije, Katalonije, da postane nezavisna, a slični scenario se miže čuti medju Baskima.

Katalonija je u nekoliko navrata neuspešno pokušavalada se odvoji, od Španije, a zvanični Madrid se oštro usprotivio tom potezu, po potrebi i represivnim metodama. Poslednji put je dovoljan samo jedan brod sa španskim spacijalcima da "ugase požar" u Barseloni, a političare zagovornike otcepeljenja, liše slobode.

Posle  1901. dana - više od pet godina - provedenih u zatvoru u Londonu, i nadljudske borbe protiv izručenja Americi, Džulijan Asanž, osnivač Vikiliksa, danas je konačno stigao na korak do konačne pobede u pravnom ratu sa "gospodarima" planete. Asanž je danas izašao iz  zatvora u Velikoj Britaniji, posle nagodbe  sa američkim vlastima, o priznanju krivicu za kršenje američkog zakona o špijunaži. Ali tek posle sutreašnjeg suđenja na Severnim Marijanskim ostrvima, na američkoj teritoriji gde će potpisati  sporazum o priznanju krivice biti i zvanično slobodan čovek.

Asanž će i zvanično priznati krivicuo za jedno od 18 dela za koje ga optužuje Amerika, a to je zavera za dobavljanje i otkrivanje informacija o nacionalnoj bezbednosti SAD. Posle potpisavnja priznanja Asanž će avionom krenuti u svoju domovinu Ausutraliju. Troškovi za povratak kući,  procenjene na oko pola miliona dolara, su obezbedile  Asanžove pristalice. Posle potpisavnja priznanja Asanž će avionom krenuti u svoju domovinu Ausutraliju. Troškovi za povratak kući,  procenjene na oko pola miliona dolara, su obezbedile  Asanžove pristalice. rema nagodbi, postignutoj 19. juna, Asanž neće završiti u američkom pritvoru. Kazna će mu biti uračunato i vreme koje je proveo u zatvoru u Velikoj Britaniji. 

Asanž je optužen za vreme administracije bivšeg predsednika Donalda Trampa zbog masovnog objavljivanja tajnih dokumenata, koje je u javnost iznela Čelsi Mening, bivša analitičarka američke vojne obaveštajne službe, takođe krivično gonjena po Zakonu o špijunaži. Vikiliks je pre 14 godina objavio stotine hiljada poverljivih američkih vojnih dokumenata o ratovima u Avganistanu i Iraku, uz niz diplomatskih depeša, što je najveći bezbednosni incident te vrste u vojnoj istoriji ove zemlje. Među dokumentima je bio  i snimak iz 2007. gde swe vidi  kako se iz američkog vojnog helikoptera puca na iračke pobunjenike. U  napadu je ubijeno desetak ljudi, i  dva novinara agencije Rojters.

Asanžova supruga Stela je potvrdila neke delove sporazuma, dodavši da su tokom poslednja 72 sata „non-stop" vođeni razgovori o detaljima. „Iskreno, sve je neverovatno, presrećna sam, ali još uvek nemam osećaj da je stvarno", rekla je   Stela  za BBC.Asanž je optužen za vreme administracije bivšeg predsednika Donalda Trampa zbog masovnog objavljivanja tajnih dokumenata, koje je u javnost iznela Čelsi Mening, bivša analitičarka američke vojne obaveštajne službe, takođe krivično gonjena po Zakonu o špijunaži. Asanžove pristalice širom sveta slave, ali saradnici Asanža upozoravaju da je će kraj slučaj biti tek kada sudija potpiše  provnosnažnu presudu. Ključni razlog što će se Asanžu sutra suditi na Severnim Marijanskim ostrvima, je odbijanje Asanž  da se dobrovoljno vrati na kontinentalni deo SAD, potvrđuje američko Ministarstvo pravde, jer Asanž  veruje američkoj vladi, optužujući  tamošnje zvaničnike da su navodno planirali da ga ubiju.Udaljena pacifička ostrva mnogo su bliža Australiji nego američki savezni sudovi na Havajima ili u kontinentalnom delu SAD, od kojih su udaljena 3.200 kilometara.Portparol australijske vlade izjavio je da se slučajem „predugo odugovlačio". Osnivač Vikilisa je sa advokatima dugo tvrdio da je slučaj protiv njega politički motivisan. 

Na Balkanskom prvenstvu u Albaniji kadetska reprezentacija Srbije (igračice rođene 2007. i mlađe) je osvojila bronzanu medalju. U okršaju za bronzu u Tirani kadetkinje Srbije su savladale Rumuniju sa 3:1, po setovima 25:20, 10:25, 30:28 i 25:11, posle 102 minuta igre.

Magdalena Obućina, bloker Srbije,  ponikla u OK Valjevo, danas velika nada  srpske odbojke i  prvotimka Crvene zvezde je proglašena je za najboljeg blokera prvenstva.

Ajlin Ujsaldžan, korektor Turske je najbolja igračica (MVP) i najbolji  korektor prvenstva. Bugarke Dimana Ivanova je najbolji tehničar,  a Vikotorija Ninova  najboli libero. Nagrada za fer pej priapala je Albanki Sari Satfa.

U finalu Turkinje su pobedile Bugarke  3:0( (27:25, 25:15, 25:14)  i osvojile su zlato. Peto mesto je  pripalo je  Severnoj Makedoniji. Šeste su Crnogorke, sedme Albanke, a osme Moldavke. Na 22 do sada odigrana Balkanska šampionata, kadetkinje Srbije su osvojile 19 medalja: 11 zlatnih, 5 srebrnih i 3 bronzane.

Za mnoge iznenađenje, selektor Lela Kijac-Vulović, je napravila čudo.

Dobro znana valjevskim ljubiteljima odbojke iz zlatnih sezona valjevske ženske odbojke, prvoligaških dana OK Srbijanka, Lela je svoj karakter pobednice  prenela je na generaciju mladih odbojkašica.  "Puštene niz vodu" srećom bila je to samo loša procena, su "procvetale". Harizmatična Lela je preuzela ogromno breme odgovornosti. Preko noći  je uspela nemoguće. Sklopila je  mozaik, stvorila hemiju u ekipi, "namestila" igru, i počela je  bajkovita priča "Gospodarica prstenova".

Pre bronze u Tirani srpske kadetkinje su izborile plasman na Evropski šampionat proletos u Vrnjačkoj Banji. Tek što će prespavati jednu noć kod kuće, već sutra srpske kadetkinje se okupljaju  na Ubu. U tamnavskom gradiću pripremaće se za  najveći izazov tek započetih karijera.

Srbija će na Evropskom prvenstvu od 1. do 14. jula igrati u grupi sa domaćnom Rumunijom, Slovenijom, Hrvatskom, Belgijom, Italijom, Španijom i Holandijom.

U drugoj grupi u Grčkoj, u Heraklionu su pored domaćina Turska, Bugarska, Poljska, Mađarska, Finska i Litvanija. Po četiri najbolje plasirane ekipe nastavljaju bitke za medalje.