Items filtered by date: novembar 2017

 Kad imaš Kralja možda i nešto bude od tebe. Kralj svojim znanjem i harizmom dovede  čak i 7.000 ljudi na fudbalsku utakmicu u u Srbiji izvan Beograda. U komšiluku Valjevki i Valjevaca, u Šapcu su igrali u  spektaklularnoj atmosferi  Mačva i Partizan!

Šabac ima Ivicu Kralja sposobnog menadžera, nekad reprezentativca Jugoslavije, fudbalsku zvezdu, i danas harizmatičnu ličnost, nestvarno sposobnog i skromnog čoveka. Kralj je za tri godine sa svojim saradnicima, jedan od nih je i kolega mu po golmanskom zanatu, Valjevac Nikola Žerajić, napravio bum sa Mačvom u Srbiji.

Mačva je do te mere uzdignuta, da smo sve bliže saznanju da će u bliskoj budućnosti zaseniti i renome predhodnika iz čuvenog Provincijskog Urugvaja!

Na mnogu čemu potajno joj zavide i već skoro sedam decenija privilegovani miljenici države Zvezda i Partizan.

Mačvu ne čepa, i ne podstiče vođa!

Mačva nema ni mrvicu narodnih para, od Gazproma, Telekoma, EPS-a, EMS, MTS, BIP-a, VIP-a ...

Šabac oslonjen na mudrost, intuiciju i sposobnost Ivice Kralja u nedelju 5.novembra 2017. dobio je najveći sportski spektakl.

Stadion Mačve je bio centar galaksije(omiljena metafora današnjih političara pr.au).Za par meseci na renoviranom delu fudbalskog hrama nikla je i zasijala punim sjajem ispunjena do poslednjeg mesta tribina na Zapadu. Uz već izgrađenu na Istoku i Severu oboreni su svi rekordi po broju gledalaca.

Igrao se fudbal, i to za sladokusce, Mačva je iznenadila šampiona. Partizan je nadigran, pobeđen u prvih 45 minuta, uz neverovatan promašaj napadača Mačve.

Posle lekcije Partizanu u prvom delu meča osakaćenom sramnom igrom Jevtovića, Jankovića i Sume, o najtupavijem bekovskom paru Balkanu isfoliranoj neznalici Vulićeviću i Miletiću ne treba trošiti reči, Mačva je stala.

Saša Ilić, Pantić i Jovanović su faktor pobede uz Tavambu i Bambija -Tošića.Penal je čist kao suza, a komitet i glasnogovornici državnog projekta, već su pljunuli  saopštenje, na njihovu žalost, opet su u krivu!

Sporan je samo žuti karton Stojkoviću, posle reakcije na provokaciju "cigančića" u dresu Mačve. U Evropi bi bio isključen. Ali eto šanse da Stojke bude naknadno sankcionisan. U srpskom fudbalu zna se ko šta sve može.

Faktor talasanja i lažnih optužbi, odnosno propagande neviđenih razmera,   isključivo usmeren na sve što nosi ime Partizan je odavno prevazišao gebelesovske metode.

Svi uviđaju besmisao pisanija što se štancuju u Ljutice Bogdana. Čim nešto bude proglašeno za „sporno“ sledi odmazda nepostojećih krivaca. Tabloidi, i novinari, ne svi, a i Šabac ima svoje klimoglavce, prenose neistine i truju javnost. Prave besmisleni rat između zvezdaša i partizanovaca. Na nesreću ide im od ruku, ali su provaljeni, što nije zanemarljivo.

Ni (ne)sporni detalji nisu pokvarili opšti utisak viđenog u nedelju u Šapcu.

U spektakularnoj atmosferi bez vređanja protivnika, besmislenu bakljadu simpatizera crno belih, nebo je častilo sve sunčanim danom,  pobedio je fudbal!

Odnos domaćina, gostoprimstvo, uljudnost i predustretljivost pr Ane Acan, i persone za primer Ivice Kralja prema gostima i novinarima je obrazac za sve u srpskom fudbalu i sportu uopšte.

Poped bakljade što je zamračila u trenutku teren,  poklič „lopovi, lopovi" posle penala za Partizan se čuo do Koceljeve!

Lopova je danas previše u svim sferama života, pa nek gledaju šta će, jer kad narod digne glas loše im se piše .

Poklič iz Šapca možda i pokrene lavinu, nikad se ne zna sa narodom. Iznenadi kad se najmanje nadaš.

A nekad fudbalskom  Valjevu  fudbal streljan!

Valjevke i Valjevci su svedoci dvodecenijskog najpre urušavanja, a pre 4 godine gašenja FK Budućnost !

Urnisanju fudbala nema kraja.

Nekada ponos grada više ne postoji. Mislioci odgovorno skriveni iza leđa vođe dozvolili su da luzer i neznalica sa sebi sličnima, besprizorno krčmi narodne pare, prodaje maglu crnju i prljaviju od ove što već par noći pritiska i guši Valjevke i Valjevce.

Za maglu i smog ima rešenje, odustane od se od izlaska iz kuće.

Milana Milinovića se nije teško rešiti, ali ne zaboravimo, po jednom od Marfijevih pravila ništa nije tako loše da ne može biti gore. Na svu sreću Šabac je blizu, pa uz malo sreće i plasman Mačve u plej of videćemo još minimum dva gala derbija, sa Zvezdom sigurno na proleće, a do maja, možda opet najprivilegovanije nosioce srpskog klupskog fudbala u gradu kraj Save.

A u Valjevu možda nekad i bude fudbala, ali dok je milija, đure, jaje... Zlaji niie trebalo puno vremena da prepozna pošast i zlo i pobegao je glavom bez obzira iz vučje jazbine, valja  što pre zakovati ekser na sanduku i fudbal sahraniti.

Da se zna, umro je u tantalovim mukama, Bog da mu dušu oprosti!

A preživeti i oživeti može!Sa novcem što troši najbesmileniji Centar troška, možda jednog dana, zna se kako i bez koga, Valjevo može biti makar nalik na Šabac, onaj fudbalski galaksijski!

Bože zdravlja! Živi bili pa videli !  

Valjevski odbojkaši VA 014 Gorenje nižu pobedu u Prvoj ligi Srbije. Posle istorijske pobede u gala derbiju protiv Partizana u Beogradu usledio je nešto lakši meč sa Jagodinom, i naravno pobeda.

Nova demonstracija sile, donela je  laganih 3:0 (25:16, 25:14, 25:20) a meč je trajao  tek 60-ak minuta. Pred novi derbi sezone sa Željom u Beogradu naredne subote “ćurani” su bili rival taman po meri da se "učvrsti gradivo" isprobaju kombinacije, ali i potvrdi vrednost mlađe garde, sa jasno uočljivim detaljem, forma raste.

Svako ko pomisli  da je Jagodina loš tim silno greši. U meču sa Valjevcima su na momente uspevali da dođu do svog ritma, ali kad krene “bombardovanje” sa svih strana spasa nema, i bela zastava  je došla kao neminovnost. Pored već potvrđenih nosilaca igre ovoga puta su Jankovič, Jevtović, Radić mlade snage Gorenjaca  iskoristile svoju minutažu, odigral i meč bez greške, a posle sanirane povrede kolena  na teren se vratio Saša Lazarević.

Vredna pomena je i kadetska ekipa OK VA 014 Gorenje koja se takmiči i ligi Okruga sa ekipama iz Ljiga, G.MIlanovca, Priboja, Bajine Bašte, Koceljeve... Kadeti su pobedili u Priboju domaćina bez izgubljenog seta. Reč je o talentovanim tinejdžerima u prilici da se kale i sutra konkurišu za prvi tim VA 014 Gorenje.

Dva predstavnika Okruga u višem rangu poraženi.

Spartak u Superligi Srbije od Radničkog u Kragujevcu 0:3 (19.25, 20:25, 21:25),a Železničar u Lajkovcu od Stare Pazove sa takođe sa   0:3 (17:25, 22:25, 24:26) . Čak 17 poena korektora Jovičićeve nije moglo da spreči trjumf odličnih gošći. U 5. kolu, Železničar gostuje Dinamu u Pančevu,a u Ljigu gostuju Nišlije.

U ženskoj Prvoj ligi ŽOK Valjevo je pred svojim navijačima bio bolji od kraljevačkog  Omladinca. Uz podršku navijača  i devojčica iz svoje Škole odbojke Valjevke su slavile 3:1 sa osam bodova i mesto u gornjem domu Prve lige. ŽOK Ub je doneo tri boda iz Gornjeg Milanovca. Ubljanke su dobile OK Takovo Zvezda Helios sa 3:0 i to  prva dva seta na razliku (26:24, 29:27) dok je u trećem bilo 25:14. Ubljanke očigledno mogu da nastave borbu za prvo mesto, posle poraza od Vranjanki na svom terenu. U 5. kolu u Ub stiže ekipa Smedereva,  a ŽOK Valjevo igra u gostima sa Beogradom.

  U Prvoj B ligi Srbije na Studentu je  u derbiju Srbijanka 014 savladala rivalke iz Ljiga ekiui Spartaka 3;1 u sada su one na bod razlike od Kralja (11) a Ljižankama beže tri boda. Ljižanin Boban Ivović vodi Valjevke u narednom kolu, gošće Kraguja u Kragujevcu, dok u Ljig stiže glavom i bradom Kralj.

Sa Kupa Srbije u Čačku stigla je nova potvrda o talentu i kvalitetu mladih karatista valjevske Zvezde.

Mali majstori karatea osvojili su šest medalja.

U kategoriji nada Željana Marković(D nivo – kate) i Teodora Radovanović (C nivo kate) su osvojile zlatne medalje !

Četiri bronzane medalje su pripale: Kristini Mladenović(B nivo nade)Aleksandri Radovanović( E nivo –pionirka), Urošu MIlašinoviču (C- nivo pioniri) i  Mariji Radović(E- nivo nade). Karate klub Zvezda je nastupio sa 9 takmičara.

Prošle sezone neuhvatljivi posle konačno uspešno organizovane potere su  upali u zamku i ulovljeni su  vukovi iz privatnog lovišta oca i sina Lakić. U sablasno polupraznoj hali sportova "15 septembar" nije bilo lako prevariti i uhvatiti „zver“ ali kad lovce vodi Saša Vasić nema vuka koji ne ne da uloviti. Metalac je pobedio velegradskog Beovuka 96:85 i trećim uzastopnmim trijumfom u KLS  sačuvao pruključak sa najboljom ekipom lige, sastavom Vršca koji vodi Valjevac Vladimir Đokić.

Porodično „blago“ MIše Lakića, samo tri puta doživotno izbacivanog iz košarke, i naslednika Srđana,  skandal majstora kakvih u Srbiji nema, poznatih široj javnosti zbog pretnji smrću sudijama(zaklaću te, ubiću te...),  sinoć je imalo besprekornu zaštitu „duvača“. Sudije su bile  izložene  čestim verbalnim izlivima „nežnosti“ valjevskih momaka, očigledno dobrih poznavalaca pravila košarkaške igre. Kriterijum tolerisanja udaranja i kažnjavanja običnih faulova je odavno provaljen, pa su sudijama sinoć bridele uši od masnih psovki sa tribina.

Četa oca i sina –“ doživotnih“ na terenu je pokazala zube vuka, ali su ih valjevski lavovi na kraju ipak “pocepali”.

Visok ritam neviđen ove sezone u Valjevu obeležio je meč.

Nemanja Bezbradica je “iščepao” centre Metalca, i naterao ih da uđu u problem sa penalima, a Jagoš Matiješević igrao je sjajno u napadu.

Tek krajem trećeg kvartala Metalac uspeva da se odlepi na plus deset. Gosti sa niskom postavom, sa četiri beka stigli na 75:77 u 34.minutu i 80:82 u dva minuta kasnije. Dobra odbrana i dalekometna atrijljerija, donese seriju 7:0, a kraj u pobedničkom ritmu za konačnih 96:85, odnosno konačno uspešno završen lov  na Beovuka.

Aleksandar Vasić je potvrdio klasu košarkaškog majstora po ko zna koji put, ali i starteri (Đukanović,Kaplanović, Stamenić(stavio u džep kad je trebalo goropadnog Bezbradicu), su po potrebi, preuzimali odgovornost kada je bilo najpotrebnije. Najstariji Marojević je “odsvirao” svoju minijaturu. Jedino Mikulić nije imao svoje veče, ali biće dana za megdana.

Još jedan  iz plejade  vrhunskih asova jugoslovenske škole novinarstva Valjevac Slobodan Raković(70) preminuo je u petak u svom domu u Valjevu, posle nadljudske borbe sa surovom bolešću. Komemoracija je danas(subota) u pola 12 u Gradskoj kući, a sahrana u 14 sati na Novom groblju u Valjevu.

Raka kako su ga svi zvali, je  bio izdanak čuvene novinarske škole Radio Valjeva, a prvi novinarski tekst je objavio  u vojnom listu "Front" 1969. Karijeru profesionalnog novinara započeo je 1972. godine u Radio Valjevu. Kao i sve mlade kolege novinari  radio je sve. Mala tajna je da je prvi izašao pred mikrofon leta 1979. da bi se uspešno oprobao i kao radio reporter fudbalske utakmice.

Sa ogromnim znanjem stečenim u matičnoj kući, prihvatio se novog izazova, i televizije. Bio je dopisnik u urednik dopisništva TV Beograd od 1977. do 2003. Petooktobarska dešavanja 2000-te, su mu donela otkaz u RTS-u. Dobio je sudski spor, ali se nikada više nije vratio na RTS. Do penzionisanja je radio kao stalni dopisnik beogradskog privrednog “Pregleda”.

Raka je bio prvi urednik TV dopisništa RTS-a u studiju na Promaji, i inicijator stvaranja regionalne tv nreže u Srbiji.

Pokrenuo je i lokalni valjevski televizijski program (TVA), prvu dečju televiziju. Obučio je i afirmisao veliki broj mladih novinara. Pored redovnih obaveza stizao je da snima dokumentarne i putopisne reportaže i TV emisije (serijali Putevi i bespuća; o islamu na Kosmetu i u Sandžaku, o verskim sektama...). Autor je dokumentarnih filmova: Srbi u Albaniji, Vojnik, inženjer, matematičar o dr Stanišiću iz Bujačića u SAD, Valjevska bolnica 1914-15, o holandaskom doktoru Tienhovenu.

Autor je almanaha o valjevskom boksu, monografije o Krušiku, i koautor letopisa Brankovine.

Raka je neizmerno voleo fudbal, i dobro ga igrao, a kao sve što je radio fudbal je izvanredno poznavao. Tražio je i uvek imao rešenja za spas valjevskog fudbala, i Stare dame iz parka Pećina. Nije mu bilo teško da shvati  s kim mu valja raditi i odustao je, svestan da sa nefudbalskim i nestručnim ljudima valjevskom fudbalu nema spasa, odnosno da mu kao i mnogo važnijim “sporednim stvarima” sledi  srpski fudbalski scenario potpisan, kriminalom, pljačkom i korupcijom.

Slobodan Raković je dobitnik  nagrade RTS-a za putopis "Prokletije", nagrade "Dimitrije Davidović", Nagrade za životno delo Udruženja novinara Srbije i Godišnje nagrade Valjeva za novinarstvo. Bio je pokretač i urednik Istraživača i Valjevskih omladinskih novina, urednik privatnog nedeljnika "Reč nedelje". Sarađivao je sa "Vojnikom","Istraživačem",  "Napredom, "Omladinskim novinama" Kolubarinim izdanjima, Valjevskim almanahom, bio dopisnik Radio Sarajeva i Radio Beograda. 

 Bio je medju osnivačima Kluba mladih istraživača 1969, vrstan speleolog. Učestvovao je u brojnim akcijama u okolini Valjeva, na Durmitoru i drugih brojnih destinacija u SFRJ.

Raka je ostavio  iza sebe pored armije sjajnih kolega, suprugu Dragicu, ćerku Anu i sina Filipa, danas uspešne u poslu kojim se bave.

Foto AGENCIJA FONET

Predstavnici Grupe za slobodu medija danas su u Beogradu povodom Dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima ispred kabineta republičkog javnog tužioca delili letke i razgovarali sa građanima kako bi ukazali na važnost uključenja što šire javnosti u borbu za slobodu medija u Srbiji, prenosi Fonet.

Akcije deljenja letaka kojima se upozorava na odgovornost državnih organa za smanjenje bezbednosti novinara i smanjenje slobode informisanja počela je u 11.59, a jedan letak ostavljen je i republičkom javnom tužiocu Zagorki Dolovac. 

Direktor Fondacije "Slavko Ćuruvija" Ilir Gaši rekao je da je akcija organizovana u 11.59, jer je "očigledno stvar dogorela" zato što nisu rešeni veoma ozbiljni ovogodišnji slučajevi napada, praćenja, snimanja i obijanja stana novinara. 

"Mi danas uprkos tome čekamo da se išta u smislu institucionalne reakcije dogodi. Pozivamo institucije da shvate da to nije naš hir, molba ili zahtev, već zahtev celog društva da - štiti novinare i javnu reč", kazao je Gaši i dodao da počinioci moraju biti procesuirani.

Navodeći da bezbednost novinara nije samo briga novinara, već i građana, Gaši je rekao da će novinari biti zaštićeni onoliko koliko građani i građanke budu slobodni da stanu i štite ih zahtevajući od države, policije i sudstva brzo rešavanje slučajeve napada, pretnji i pritisaka na novinare. 

"Ako imate novinara, koji je sa razlogom uplašen, onda imate problem sa informacijama koje će doći do javnosti.Vidimo da počinioci ovogodišnjih slučajeva nisu privedeni, njihov identitet je nepoznat, ne postoje sankcije. To šalje lošu poruku, plaše novinare", kazao je Gaši. 

Gaši je kazao da su akciju u Beogradu organizovali ispred Javnog tužilaštva Srbije, ali da je mogla biti organizovana i ispred zgrade bilo koje policijske stanice ili suda, jer je taj problem prisutan na svim nivoima institucija. 

"Ne mislimo da je stvar u tome što su institucije trome ili spore, već mislimo da taj problem postoji na sistemskom nivou", naveo je Gaši i pozvao građane da im se pridruže u svim drugim akcijama. 

U flajerima koji su deljeni građanima i građankama podseća se na nerešena ubistva novinara Radoslave Dade Vujasinović (1994), Slavka Ćuruvije (1999) i Milana Pantića (2001) i ukazuje na sve prijavljene ovogodišnje slučajeve pretnji smrću, praćenja i snimanja, obijanja stana novinara čiji napadači nisu procesuirani i poznati javnosti. 

Među navedenim slučajevima je praćenje i snimanje urednika niških Južnih vesti Predraga Blagojevića, obijanja stana novinarke KRIK-a Dragane Pećo, novinarke sajta Cenzolovka Marije Vučić, koja je dobila poruku "Ići ćeš pod mač kamenjarko", slučaj Nedima Sejdinovića i Dinka Gruhonjića, kojima je prećeno pet puta, kao i napadi na novinare na dan inauguracije predsednika Srbije. 

Navodi se da je u 2017. godini bilo 68 napada na novinare, u 2016. godini 69, tokom 2015. godine 58 napada, 2014. godine 36 napada, a 2013. zabeležena su 23 napada. 

Među članovima Grupe za slobodu medija koji su građankama i građanima  delili flajere bili su novinari Draža Petrović, Branko Čečen, Tamara Spaić, i drugi.

Akcija je organizovana i u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu ispred tužilaštava, sudova ili policije jer su, kako smatra Grupa za slobodu medija, najodgovorniji za ugrožavanje bezbednosti.

Vreme čini svoje,  ljudi dolaze, prolaze i nestaju, a  svoj kod trajanja obeležavaju delima. U par poslednjih dana minulog oktobra desio se tužni rastanak od tri barda grada Valjeva. Zbogom smo rekli trojici časnih Valjevaca, prepoznatljivih po delima i ljudskošću. Možda dođe do  novog susreta,  u nekom drugom, valjda boljem svetu, ali bez ovih što su pošast  ljudskog roda.

Prvi se u večnost zaputio vitez mesarstva Miodrag Lukić - Mikica Lulaš (77). Potom se kao luč ugasio tihi i časni novinar Stevan Ćirić-Ćira (82). Od pionira u modernijoj eri YU sveta biznisa, Momčila Mome Popovića(81), čoveka rođenom da sve što radi bude ne dobro već najbolje, smo se oprostili poslednjeg dana oktobra.

Ispratili smo ratnike za poštovanje  u vremenu što traje, dok mi prolazimo.

Zajedničko svoj trojici je da su znali da vole, vredno da rade i nesebično pomažu sve kojima se može pomoći. U  svom poslu su bili vrhunski igrači, i krasio ih je karakter nesalomivih pobednika.

Konačno, ljudskost je bila njihovo oružje, lako prepoznatljivo, a danas kada je najpotrebnije svima, izbačena iz upotrebe.

Moma Popović je bio poseban, drugačiji i iznad svih.

Rođen za biznis uvek je pronalazio put do najvećih poslovnih uspeha. Koliko je mladih ljudi izveo na put znaju samo oni kojima je pomogao i pružio ruku očinske  podrške i pomoći. Pomagao je najviše i sa posebnim zadovoljstvom sportistima.

U biznisu je čistio đubre ispred, oko i iza sebe. Poseban i drugačiji od svih, uvek je otvarao  vrata i ukazivao šansu željnim rada i uspeha. Javnom kritikom u brk uvek je u lice sipao  istinu  nečasnim  nevernicima i prevarantima,  uvek prisutnim u svetu biznisa.

Voleo je Jugoslaviju,Tita, svoj narod, a najviše sinove Nikolu i Ivana, danas uspešne kao i što je on bio, u svetu biznisa. Životna saputnica  Mira i najmlađi u Popovićima, unuk Danilo su posebna priča u životu Mome Popovića.

Sport mu je bio  duševna hrana kao niška „Drina“ bez filtera.

Partizan i valjevska Budućnost su bile ljubavi za večnost.

U fudbalu je prepoznao viziju evropske Stare dame iz Parka Pećina.

Sa moćnim timom na terenu, ali i van njega, ali i idejom za osnivanje Akademije  fudbala za najtalentovanije, nije kao ni mnogi poput njega prepoznat u valjevskom svetu fudbala. Ostaće upamćen po odvažnosti da dovede iz Rusije, vrhunske profesionalce  da demonstriraju deo vrednosti ruske škole fudbala.

 Uz dužno poštovanje svega što su ostavili za sobom tri valjevska barda svog posla pretvorenog u umetnost valja istaći borbu  Stevana Ćirića-Ćire da u svim vemenima  list "Napred" bude glas naroda, i živih, ali i podsetnik na one što odlaze.

Ćira je decenijama urednikovao prepoznajući  svoju misiju, da sa kolegama, časno i po svojoj savesti se trudio i sa njima bio  zajednički bude svetionik  istine i mera objektivnosti. Znao je da prepozna talenat,  i ukaže  šansu velikim igračima novinarske misije  poput  pokojnih Zdravka Lazića, Branka Obradovića i Jordana Ivanovića,  te  književnika Radovana Beli Markovića i Branka Vićentijevića. Ćira je bio skroman i tih čovek,  boem i lafčina  u duši, zvezdaš u srcu, nije eskivirao   šahovsku  tablu,a  ni  partiju   preferansa.

Miodrag Lukić -Mikica Lulaš(78) je bio mag svog mesarskog zanata, uvek spreman da tajne svog posla prenese mlađima. Rođen je za društvo i druženje. Ostao je do kraja večni zaljubljenik u svoj kraj i FK Radnički sa Petog puka. Nestao je u trenu iznenada, ostavljajući nadu da će se vratiti na isti način kao što je i otišao. Posmrtnica na Domu FK Radnički na žalost govori nešto sasvim drugo.

Godine i sve što se dešavalo su učinile svoje. Moma, Ćira i Lulaš nisu više sa nama.

Ostaje samo nekima još uteha da su imali sreću, radost i zadovoljstvo da žive, rade, i druže se sa njima.

Hvala im za sve,  i večna slava Mikici, Ćiri  i Momi.