foto: Printskrin / YoutubePovodom odluke komisije Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja  da najveća srpska pesnikina Desanka Maksimović  bude izbačena iz gimnazijskog školskog programa Matija Bećković je rekao: Ovo je nečuvena vest!

"Jednom prilikom, putovao sam sa Desankom na Vukov sabor u Tršić. Ljudi su Desanki  aplaudirali i otpozdravljali. U jednom trenutku, sagnula se prema meni i šapnula mi: "Hoćemo li propasti?" - nisam ni slutio da ću se toga setiti kada sam čuo nečuvenu vest da su izbacili iz školskog programa, i to ništa manje nego "Tražim pomilovanje".

Svetska  zbirka " Tražim pomilovanje " jedne od najvećih  srpskih pesnikinja Desanke Maksomović je isključena iz programa za četvrti razred, a njen izbor poezije iz trećeg razreda gimnazije. 

Odluka je  izazvalo lavinu negodovanja poslenicim knijževnosti, kritičarima, univerzitetskim profesorima, prosvetnim radnicima, kritičarima...

Prva se oglasila  i Zadužbina "Desanka Maksimović", pismom Ministarstvu prosvete, Nacionalnom prosvetnom savetu i Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. Pismo su  podržali  Matija Bećković, Ljubomir Simović, Milovan Danojlić, Milosav Tešić, Alek Vukadinović, Rajko Petrov Nogo, Miroslav Maksimović...

  Zavod  je  Zadužbini, pojasnio  "razloge" svog postupka.

Članovi komisije Zavoda dugo su razgovarali o najzrelijoj zbirci poezije velike pesnikinje, "Tražim pomilovanje", i zaključili da se "vanvremenost Desanke Maksimović ne uklapa u poetičke okvire epohe, te da postoji bojazan da bi i učenici pogrešili u vrednovanju njene poezije, umanjujući njen značaj". Ipak, razmatrajući zahtev Zadužbine, predložili su da se zbirka nađe u programu za prvi razred gimnazije, uz zaključak da bi "na ovaj način zbirka našla svoje pravo mesto kao odjek književne epohe srednjeg veka".

Tim povodom za Večernje Novosti o nečuvenom skandalu svoj stav iznelo je niz kompetentih ličnosti.

"Prekrajanje književne istorije i nesumnjivih vrednosti srpskog književnog kanona preko sveukupnog dela Desanke Maksimović sa kojim treba da se upoznaju učenici 3. i 4. razreda srednje škole je, najblaže rečeno, delatnost koja pogađa u samo srce našeg identiteta" kaže ogorčena skanadaloznom odlukom dr Svetlana Šestović, upravnica Desankine zadužbine.

" Odgovor da je "Tražim pomilovanje" vanvremensko i da je "odjek epohe srednjeg veka" jeste poništavanje dugotrajnog rada naučnika koji su tumačili delo ove pesnikinje u 24 zbornika radova i dokazali modernost i univerzalnu vrednost njene poezije. Nažalost, na delu je pisanje neke nove književne istorije, oslonjene na nove vrednosti, gazeći pesnikinju duha, epohe i naroda. Tražimo pomilovanje za Desanku Maksimović!

Pesnikinja Tanja Kragujević, članica UO zadužbine, ali i laureat nagrade koja nosi Desankino ime, kaže da članovi Upravnog odbora neće odustati od pokušaja da se ogroman propust ispravi:

"U obrazloženju odluke da se zbirka locira u program nižih razreda i proučava vrlo jednostrano - tek kao segment istorije naše poezije, zatvaraju se mogućnosti modernog tumačenja tog dela, što je nedopustivo. O svevremenosti zbirke "Tražim pomilovanje" svedoči i sasvim posebna tradicija proučavanja ovog dela u valjevskoj gimnaziji, čiji učenici iz godine u godinu u ovim stihovima otkrivaju nove sadržaje, vrednosti i motive.

Univerzitetski profesor Aleksandar Jovanović, nema dilemu da je  Desanki Maksimović, posebno zbirci "Tražim pomilovanje", mesto u gimnazijskom programu.

"Ovaj, slobodno rečeno, književnokanonski skandal je kao visoka temperatura koja je naglo buknula da nas upozori na razorno delovanje pandemijskog virusa u našem organizmu. I ako zaslugom Zadužbine "Desanka Maksimović" ispravimo ovu nepravdu, ostaju najbitnija pitanja o proceduri donošenja nastavnih programa, neuključivanju najznačajnijih obrazovnih instutucija u njihovo donošenje, nedovoljno usredsređenom Nacionalnom prosvetnom savetu, prevelikom uticaju obrazovnih činovnika, izuzetno značajnom nacionalnom radu na brzinu, što je nedopustivo. Posledica su više nego pogubne: komadanje književnog kanona (Desanka Maksimović i Vladan Desnica su samo najočigledniji primeri) čime se gubi ne samo njegov umetnički već, isto tako, obrazovni i patriotski značaj, zatim, unošenje (pod izgovorom modernizacije programa) pisaca koji ne mogu da privuku mlade ljude književnosti".

Mošo Odalović, laureat nagrade sa imenom velike pesnikinje, podseća kako je Desanka bez izuzetka ustajala u odbranu drugih, i prepričava davni incident u Udruženju književnika:

"Tanasija Mladenovića, ljudinu i ratnog komesara, hteli su neki da izbace iz partije. Desanka je odmah ustala i rekla: "Ne može to tako, njemu su se mladi na vernost zaklinjali, a vi ćete tako sutra i meni reći 'Tamo se, Desanka!'" I evo, došlo je to sutra, u časima opšteg beščašća dođe i taj čas da neko kaže "Tamo se malo, nižerazredna Desanko!"

Priređivač kritičkog izdanja zbirke "Tražim pomilovanje" i dugogodišnji upravnik Zadužbine dr Staniša Tutnjević ističe da "ako je iko pesnik svoga vremena - onda je to Desanka", te da je "svevremenost" preporuka, pre nego smetnja, za ulazak u školski program:

"Ne mogu da prihvatim da se ova zbirka "ne uklapa u poetičke okvire epohe" niti uviđam kako bi mogla biti "odjek književne epohe srednjeg veka", jer je ona prvenstveno zbirka svoga vremena".

REAKCIJE ZA "NOVOSTI"LAUREATA KNjIŽEVNE NAGRADE "DESANKA MAKSIMOVIĆ"

Ljubomir Simović: VREME RIJALITIJA

"Kad vidimo da mi već možda i 40 godina nemamo književni život. Kada vidimo da jedan od preostalih književnih listova izlazi jednom u četiri meseca! Kada vidimo da se knjige štampaju u svega 300 primeraka, kad vidimo kako se kvari i rastura naš jezik, onda odluka o izbacivanju Desanke Maksimović iz školskog programa ne može da me iznenadi. Kad malo razmislimo, odluka nam se može učiniti čak i doslednom, jer je ovo vreme plagijata i kupovine diploma, vreme rijaliti programa, a ne vreme Desanke Maksimović i Ive Andrića".

Obrazloženje komisije je da se zbirka Desanke Maksimović ne uklapa u "okvir epohe" je pojasnila Koordinator za "Danaas" predlog programa srpskog jezika i književnosti za gimnazije Dejana Milijić Subić.

"Program nije promenjen od 1993. godine, a u međuvremenu su značajno modernizovani sadržaji za osnovnu školu.Gimnazijski program je sled naučenog u osnovnoj školi. Delo Desanke Maksimović je prisutno u svim  razredima osnovne škole. Ne želeći da marginalizujemo delo voljene srpske pesnikinje, morali smo da uzmemo u obzir određeni broj časova namenjen obradi književnog dela. Savremeni  koncept nastave počiva na problemskom pristupu i vrednovanju, pa broj dela je „upriličen" zahtevima vremena za obradu  Desanke Maksimović  veoma prisutne u osnovnoj školi. Nakon reagovanja Zadužbine „“Desanka Maksimović“ predložili smo da se  zbirka „Tražim pomilovanje“ obradi u prvom razredu gimnazije u okviru teme „Dijalog književnih epoha“.Uvek je moguće ostaviti sva propisana dela iz prošlih programa i  „linijom manjeg otpora“, izbeći  komešanja u javnosti. Ali, takav „program“ ne bi imao smisla jer ni učenici ni nastavnici ne bi stigli da obrade sva dela, ni informativno, a kamoli na valjan način", smatra Milijić Subić , isitiče da dela Desanke Maksimović nikada nisu bila u obaveznom delu programa za treći razred gimnazije.

"Samo su  obrađivana u delu međuratne poezije sa ostalim pesnicima koji su o tome pisali. Pošto se veliki broj njenih pesama te tematike već obrađuje u osnovnoj školi, Komisija je smatrala da nema razloga da se ponavljaju u trećem razredu gimnazije" kaže Milijić Subić za Danas.

Odluka će pasti dileme nema, ali je tužno i poražavajuće da se ovakvom odlukom pokušava nametnuti sistem vaspitavanja i obrazovanja bez  humanosti, plemenitosti i ljudskosti. Deo "proevropljana"  bi da zatire  celokupnu srpsku kulturu i nametne kič, šund, rijaliti i primitivizam, kao kulturne vrednosti. Na sreću još uvek neuspešno.

Antisrpski, antidomaćinski, nemoralni odnos izopačenih predstavnika vlasti pojačava teror  nad srpskom kulturnom baštinom.

Beščasnima očigledno smeta Desankina pesnička ljudska i besmrtnost.

Životinja se svemu da naučiti, ali prostak ostaje jedno veliko ništa!

Jedna od brojnih mudrosti Vladika Nikolaja glasi: "Najteže je naučiti onoga ko je  polunaučen postao učitelj drugima"

foto ministarstvo odbrane RS Svečani ispraćaj priređen je danas pripadnicima  Oružanih snaga Ruske Federacije na aerodromu heroj " Milenko Pavlović" u Batajnici.

Od 3. aprila 43 dana  pripadnici Oružanih snaga Ruske Federacije su svojim aktivnostima u medicinskom i ustanovama i vrtićima širom Srbije  pomogli srpskom narodu da se izbori  sa korana virusom na čemu im je Srbija bezgranično zahvalna.   

Ambasador Ruske Federacije u Republici Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko poručio je da su pripadnici Oružanih snaga Ruske Federacije izvršili veoma važan zadatak koji im je naložio njihov vrhovni komandant predsednik Rusije Vladimir Putin.

 "Zadatak je izvršen u skladu sa najboljom tradicijom ruske vojske, stručno i profesionalno. Radili ste posvećeno, odano, u prisnoj i najboljoj saradnji sa svojim kolegama iz Srbije. Ovu ocenu čuo je čitav svet, cela međunarodna zajednica, jer tako su vaš istrajni posao ovde u Srbiji ocenili naši predsednici u telefonskom razgovoru",rekao je ambasador Bocan-Harčenko istakavši da je ovom misijom ojačano prijateljstvo i bratstvo Rusije i Srbije.

"Tradicija prijateljstva i bratstva između Rusije i Srbije i  zajedničke borbe jača i sada kada se suočavaju sa nevidljivim izazovom.  Doprineli ste zaokretu situacije ovde u Srbiji, koja se okrenula na bolje. Najvažnije je što vi ste doneli još jednu jako vidljivu, snažnu i trajnu kariku u dugom lancu saradnje i veze između Rusije i Srbije. Velika zahvalnost izražavam ministru odbrane i srpskoj strani na gostoprimstvu", rekao je ambasador Bocan-Harčenko.

General-major Mihail Černišov, koji predvodi ekspertski tim Oružanih snaga Ruske Federacije, je istakao da danas prvi združeni odred Oružanih snaga Ruske Federacije napušta “gostoprimljivu Republiku Srbiju”.

 "Zajedničkim naporima Vlade Srbije, Vojske Srbije i združenog odreda Oružanih snaga Ruske Federacije uspeli smo da prelomimo epidemiološku situaciju izazvanu koronavirusom. Uložili smo mnogo napora da izvršimo taj zadatak. Hvala svima vama za snagu i dušu koje ste uložili u izvršavanje ovog zadatka", poručio je general Černišov.

Ministaro dbrane  Aleksandar Vulin je poručio da su vrhovni komandanti dve zemlje  potvrdili još jednom vekovno prijateljstvo dva naroda, koja se nikada nisu razdvajala u dobru, ali su se još ređe razdvajali u zlu.

"Došli ste kad nam je bilo najteže. Srbija je je ima Rusiju uz sebe. Borili ste se, bili ste vredni, uporni, stručni" naglasio je ministar Vulin uveren da kada se bude pisala istorija naših dana, dolazak združenog odreda Oružanih snaga Ruske Federacije i njihova borba neće proći bez zahvalnog sećanja".

Zamenik načelnika Generalštaba Vojske Srbije general-major Petar Cvetković zahvalio je članovima ruskih timova u ime načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Milana Mojsilovića i svoje na “izuzetnom profesionalizmu i uloženom naporu u borbi protiv Kovid-19” i dodao da su “svojim angažovanjem, stručnošću i besprekornim izvršavanjem zadataka pokazali da ruske vojnike i starešine s pravom krase najlepše vojničke osobine”.

"Ruski timovi su tokom boravka u našoj zemlji sarađivali sa pripadnicima ABHO Vojske Srbije i zajednički se borili protiv nevidljivog neprijatelja. Ova iskustva mogu biti od neprocenjivog značaja za obe strane, a vaši i naši pripadnici su za kratko vreme dostigli visok nivo usaglašenosti", rekao je general Cvetković i naglasio da su svi zadaci izvršeni na vreme, da je zajedničko angažovanje doprinelo unapređenju operativnih sposobnosti i kapaciteta za zajedničko izvršavanje zadataka u složenom okruženju.

Ukupno 11 ruskih aviona IL-76 su dovezli u Srbiju sa medicinskim ekspertIma i pripadnicima ABHO Ruske armije dovezli su  specijalna sredstva, u upotrebi samo kada  neprijatelj koristi  oružje za masovno uništenje (nuklearno, hemijsko ili biološko oružje). Reč je o univerzalnom višenamenskom sredstvu aerosolne dezinfekcije - KDA, koje neutrališe bio-patogene u unutrašnjosti zgrade, bolnice ili kasarne i služi za dezinfekciju spoljne sredine kada je u pitanju čišćenje vozila i sredstava individualne zaštite.

Pripadnici ABHO Ruske armije tri puta su delovali u Valjevu i jednom u Ljigu.

„Orlan“ je najsavremenija verzija ovog vozila Čitav kompleks se nalazi na šasiji kamiona KamAZ-53501. Sredstvo je u naoružanje uvedeno 2015. godine. Njegov kapacitet dezinfekcije iznosi oko 90 kvadratnih metara prostora u jednoj minuti. Zahvaljujući svojim gabaritima „Orlan“ bez problema staje u vojno-transportni avion IL-76.foto TANJUG