Danas se obeležava Dan primirja. Dan kapitulacije Nemačke u Prvom svetskom ratu, nazvan je baš tako. Sećanje na 11. novembar 1918. godine kada su u železničkom vagonu u Kompijenu Nemci potpisali bezuslovnu kapitulaciju, sa silama Antante, nazvano, za kraj Prvog svetskog rata ne bledi.
Kapitulaciji su predhodili Kolubarska bitka i pobeda Sbije, ali gologota solunskih ratnika, i povratak pobednika u Srbiju.
Srpska vojska je pokazala neviđeno junaštvo, i viteštvo, ali od do nogu potučenog austrugarskog okupatora, stigla je odmazda.
Iz okupatorske laboratorije posle ponižavajučeg poraza u Kolubarskoj bici pred zimu 1914. stigao je pegavi tifus . Biloški rat i do tada neviđeno zlo sejalo je smrt u Srbiji.
Okupator je zarad osvete srpskom narodu žrtvovao i i hiljade svojih vojnika.
Zaraženo je više od pola milona ljudi, 10% od tada 4,5 milonske Kraljevine Srbije. Kosio je sve od reda. Valjevo, u to vreme gradić sa 10-ak hiljada stanovnika je bilo najveća bolnica na planeti.
Svedočenja preživelih aktera, lekara, medicinskog osoblja iz cele Evrope kazuju sve u srpskim ratnicima i srpskom narodu.
Otkrivena je istina o junaštva ratnika, ljudskosti I poštenju naroda.
Dr Arčibalda Rajs(1875.1929 je tada za Valjevo rekao da je postalo "glavni stan srpske vojske".
Jedan od brojnih humanitaraca iz Evrope bio je hirurg dr Arius Van Tienhoven šef holandske misije. U Valjevu je je spoznao karakter i dušu ljudi, moćnih da pobede svako zlo. Lečio je bolesne,bio je šef hirurškog odeljenja Vojne bolnice u Valjevu, a kasnije kao član istražne komisije učestvovao je u istrazi ratnih zločina austrougarske vojske u Srbiji.
FOTO PD-US, https://sr.wikipedia.org/w/index.php?curid=922167 Da postoji izlaz iz katastrofe pokazao je srpski napod, prepoznao je ovaj humani čovek.
Harizmom i autorietetom probudio je nadu I zato je poneo epitet “pobedničkog vođe eprotiv epidemije” rekao je profesor i naučnik, bakterilog i imunolog dr Ludvig Hiršfeld (1884–1956).
Poljski evrejin u Srbiju je stigao inkognito, bez priključivanja bilo kojoj misiji. U maloj laboratoriji ubrzo je odgajio vakcinu paratifusa „A”, prvi put u svetu.
Zbog nesebične pomoći srpskom narodu nije postao dobitnik Nobelove nagrade, jer je poslednja u sveta nauke i odlučivanja, bila reč tadašnjeg germanskog lobija.
Valjevo ima svoju istoriju i ljude moćne da u ovim džukačkim vremenima sa pesmom na usnama Marša na Drinu pobede, ponovo sve naprijatelje ma ko bili I odakli dolazili, da pustoše i unište život i ljude.
Mladi čovek od samo 25 leta iza sebe Dragan Simović iz Gornje Dobrinje kod Požege na protesnom skupu u Lukavcu „Marš s Kolubare„ protiv uništenja života kao posledicom mogućeg otvaraja rudnika litijuma, uputio je najjaču poruku.
Od svih govornika,onih pravih što valjevski narod upoziriše da im se sprema podrinjski scenario Rio Tinta, od profesora dr prof. Ratka Ristića, I prof. dr Ljiljane Tomović na prvom mestu, do kvazi branilaca i sakupljača potpisa za opstanak života, Dragan Simović je poručio okupljenom narodu šta mu je činiti.
"Od svega što smo imali, samo poljoprivreda nije propala. Vlast mora da ulaže u nas zemljoradnike, da imamo korist svi. Ovima što bi da nas ponovo okupiraju, sada konačno i unište poručujem: nećemo dati nijedan kamenčić. Ako vlast ne bude naš glas čula, neće nas sprečiti ni policija ni vojska. Zaustavićemo sve bušilice. Krvlju ćemo braniti svoju zemlju. Samo sila naroda ovo zlo može da zaustavi i ništa drugo. Pobedičemo kao i uvek, samo kad se dignu kuka i motika i naravno motka!".
Jedinstveni u svom zahtevu meštani Lukavca i desetak okolnih sela traže bezuslovni prestanak svih istraživanja litijuma, stroncijuma, bora u dolini Kolubare.
Radove obavlja Proivredno društvo „Eurolitijum Balkan d.o.o. na površni od 200 kvadratnih kilometara u okolini Valjeva i poručuju „dobrotvorima „Marš s Kolubare“.
Glas i snaga naroda su nesagledivi. To moraju da znaju svi koji danas bilo gde o bilo čemu odlučuju.
A Grad Valjevo je pred novim izazovima I iskušenjima.
Bruji po mejnstrim I fejk njuz medijima, da stižu investitori iz Nemačke. Cena je posebno zanimljiva stavka, od samo 120 miliona eura!
Zaposliće kažu na stotine radnika, do 2028. godine, I to “samo” za 10-15.000 evra subvencija po radnim mestu. O drugim čašćavnajima o trošku Valjevki i Valjevaca da ne govorimo.
A na sličan način pristigili u vreme žute pošasti Golden Ledy, Vali nebitno je kod imena, posle svega što dobiše na poklon, od Srbije i Valjeva, spremaju se da Beloševac zamene novom destinacijom.
U ponedeljak se deli prvi kontignet otkaza.
Na spisku je 150 ni krivih ni dužnih vrednih radnica, majki, odanih firmi više od svih što za sada opstaju. Odbranom do pobede, poručuju “otpisane” sa već napisanim tužbama uz pomoć sindikata “Sloga” koji nije oružje poslodavca, nastavljaju bitku do pobede.
Ne samo metaforično nazvan valjevski Robin Hud izazova sve veće turbilenicijena garskoj pplistkoj sceni.
Sve primetniji u obračanju javnosti advokat Branko Ivković, poput Robina Huda ukazuju na mnogo toga što ne valja.
U iščekivanju raspleta po tužbi smenjenog pravobranioca Darka Kostića, poklonika lika i dela svog predsednika, zbog nezakonitog poklona investoru Bizerbi, umesto raznoraznih “zelenih češatorskih udruženja” advokat Ivković je svojim medijskim nastupima sprečio shodno zakonskim ovlašćenjima i regulativi, pre svega, planiranu jesenju “Ilidžansku ofanzivu” motorkama u Parku Pećina.
Izbegnuta je nekontrolisana masovna seča stabala u Parku Pećina. Procedura u vezi revitalizacije Parka Pećina moraće da se vrati u zakonske okvire, donošenjem planskih dokumenata.
Samo shodno, zahtevima Robina Huda, a skladu sa Zakonom o šumama.
U osluškivanju buđenja naroda i postavlja se pitanja svih pitanja:
Koliko Grad Valjevo i Kolubarski okrug mogu da se podigne iz pepela sa 120 miliona eura?
Samo bi "Srbijančica", malo veća od uništenog pregrambenog giganta, udahnula život.
Što reče Dragan iz Gornje Dobrinje, poljoprivreda bi sa tim silnim milionima hranila Srbiju i nešto Evrope, što jabukama, šljivamam kruškama, naravno žitom I kukuruzom, mesom. Da seljak bude čovek i gospodin, kao I građani Srbije zdravi jer će jesti I špiti “nevakcinisanu” hranu i vodu.
O svim vrstama I mogućnostima turizma ne treba trošiti reči.
Konačno da kultura koja se drži, da sport konačno progleda.
Više od 10.000 školaraca valjevskih sanja svoj san.
Školska takmičenja bi bila izazov za decu, i primer Srbiji, regionu, Evropi i svetu.
Da štetočine iz sveta sporta nestanu, kao trule jabuke. A odgovarnost za kršenje svih moralnih i zakonskih kodeksa da postane obaveza.
Vaterpolisti Valisa su danas rešer uspeha u valjevskom sportu. Igraju junački u najjačoj ligi u Evropi. Posle plslana u četvfinale Kupa Srbije, dostojnog otopra drim tuimu sa Novog Beograda dočekaće u subotu još jednog aktera LŠ Zvezdu, Igraće u Lajkovcu, umesto na svom zatvorenom plivalištu u SRC Petnica.
Zbog tuđe neodgovornosti, bahatosti, naravno nespobnosti i neznanja, još uvek nije okončano “popločavanje” prostora oko olimipijskog bazena u SRC Petnica,
Šta tek reči za DTV Partizan.
Spucani su milioni, a tek treba da se uredi “pakao” unutar zgrade. Znači li to još godinu dana “igara bez granica” I trošenje ko zna još koliko novca.
Sada je već jasno da bi manje koštalo rušenje “Partizana” do temelja, i zidanje novog.
Da nije ni to rešenje potvrda je košarkaški teren na Zdravljaku.
“Dobacio” je do 24 miliona, i naravno nije završen do danas, mesec dana posle predviđenog novog roka za kraj radova.
Za raziku od Valisa koji dostojno prezentuje sport i svog grad, i sanja zatvoren bazen, sinoć za košarkaško Valjevo nova sportska bruka.
Metalac izložen povredama igrača je ponižen posle Užica i Čajetini i u Lazarevcu.
Odgovornost je stručnom štabu i igračima !
Alarn uveliko zvoni na uzbunu.
Vreme je da se požar gasi. Kako, na to pitanje odgovor ima predsednik kluba Jovan Teodosić.
Jutros su momci morali na posao već u 7 bez obzira što je praznik. Videćemo hoće li biti otrežnjenja ili će uslediti “letenje”.
Metalac nije mesto za svakoga. To mora da znaju svi koji u njemu hleb zarađuju.
Šansa za zaokret je već u nedelju. U Valjevo stiže Slodes. Nema lakog rivala, posebno ako se zna da je novajlija u KLS počistio Pančevce, ali i podmladak Partizana(Dunav) u gostima.
Metalac je pokraden u Pančevu, a sa Dunavom je tek u završnici meča “progledao”I pobedio.
Konačno sve drugo osim pobede u nedelju, ne daj Bože poraz, znači odio, i zna se kome!
Momcim je jutros rečeno: "Nastavile li ovako svi ćete leteti!
Šta če biti videćemo.Jasno je da ovako više ne ide.
Valjevo, Srbija, za ostale “prijatelje” me baš briga, voli pobede i pobednike.
Džukaka su vremena, i zato oprezno, ali alternaitive nema, hrabro, mora se pobeđiivati, jer u suprotnom loše nam se piše!
