General JNA  Vladimir Trifunović  je postao heroj naroda, a izdajnik zla i pošasti. Odbio da ruši grad  Varaždin i da žrtvuje građane i svoje vojnike i starešine.

Oficirisku karijeru dugu  43 godina u JNA do kraja njegovog života obeležio je  22. septembra 1991. i  predaja  kasarne u Varaždinu hrvatskoj vojsci.

Vladimir Vlado Trifunović(1938-2017)  general  JNA  spasislac  280 mladih vojnika iz kasarne u Varaždinu,  osuđen  je od OLOŠA za ratni zločin u Hrvatskoj, a od još gorih licemera  iz Srbije zbog  "izdaje" je bio zatočen tri godine u Zabeli.

Vladimira Trifunovića su u ponovoljenom procesu oslobodile optužbi kolege oficiri i vojnici iz varaždinske kasarne, ponosni što im je baš on komandovao.

General Trifunović je rođen kao deseto dete u siromašnoj prorodici u selu Rakeljići kod  Prijedora u BiH.

"Majka me zaklela, kada sam završio vojne škole, da nikoga u crno ne zavijem. Rođen sam u porodici u kojoj sam učen  šta je ljubav i poštenje".

Predajom kasarne u Varažadinu 22.9.1991. godine, je  spasao više od  280 opkoljenih vojnika i oficira, sa velikom količinom naoružanja, uključujući i tenkove. Ostavljen bez podrške u obruču višestruko brojnijih pripadnika Hrvatske vojske, ucenjen životima žene i dece, talaca Hrvata,  general Trifunović je izdejstvovao da hrvatski oficiri budu njegovi taoci, dok su je vojnici i oficiri JNA sa lakim naoružanjem napuštalii Varaždin  i kretali se do slobodne teritorije.

Trifunović  je naredio da se onesposobe tehnika i borbena sredstva,  neprijatelj od zatečnog naoružanja nije imao nikakve koristi.

„Spasao sam decu sirotinju gurnutu u  besmisleni rat. Spasao  sam  sve te mladiće koj nisu imali vezu da budu  povučeni iz opasnih garnizona.  Nisam hteo da pustim vojnike da budu glineni golubovi i da ostave kosti u Zagorju".

Za spas je u  Beogradu  1994-95 osuđen kao izdajnik, jer nije  srušio branu da potopi celi Varaždin, čime bi pobio sopstvene vojnike i građane Varaždina. Aboliran je   1997, posle snažnog pritiska demokratske javnosti.

Učinio je to predsednik SR Jugoslavije Zoran Lilić, da bi Vrhovni sud Srbije  2010. godine ukinuo presudu.

Do smrti  15.jaunura 2017.  general  Tifunović se borio pravnim sredstvima da i u Hrvatskoj dokaže da je nevin.

General Vlado Trifunović je objavio je tri knjige o svojoj borni za istinu i pravdu:

Moja borba za istinu, buđenje savesti – u borbi za istinu i pravnu državu i neću milost.

O "varaždinskom slučaju" je rekao:

"Ja sam jedini general kojega je Hrvatska osudila za ratni zločin, a Jugoslavija zato što nisam počinio ratni zločin. Osuđen sam jer nisam porušio Varaždin, nisam srušio branu. Nisam podavio svoje vojnike kao  miševe ni  građane Varaždina. A ja nisam škole završio i nisam se rodio da pravim zločine i uništavam ljude. Ali, Srbiji tada nisu trebali živi ljudi, nego mrtvi heroji da se njima ponosi i da pozlati istoriju. Kod mene ostala samo deca sirotinje. Sva druga deca, svi drugi vojnici koji su imali neku imovinu, nekoga svog na položaju ili neke veze su izvučeni ranije iz Varaždina“

Beogradu general Vlado Trifunović  bio kriv jer je spasao više pd 280 vojnika JNA i odbio da ubija civile. Zagrebu je zgrešio jer je legitimno branio napadnutu kasarnu. Šta je zgrešio Ljubljani, kojoj je takođe zasmetao. nije jasno.

Za pošten i normalan svet, Vlado Trifunović je bio i biće simbol modernog junaštva i modernog mučeništva

Generala Vladimira Trifunovića  u našoj nesrećnoj i uglavnom sramotnoj istoriji krvavih devedesetih godina prošlog veka su sudski gonila tri režima i tri zaraćene strane: Jugoslavija (prvo SFRJ, a zatim i SRJ); Hrvatska i na kraju Slovenija.

Više puta osuđivan, čak i pravosnažno, jednom aboliran (u retkom nastupu stida tadašnjeg srpskog režima), a dva postupka okončana su posle njegove smrti.

Progonitelji, kolege generali, su sedeli i sede još u vilama po "Cvećari", a Vlado Trifunović  je poslednjih  šesnaest godina života – osim po pritvorima – proveo u  jednokrevetnoj hotelskoj sobi zloglasnog hotela "Bristol", poslednjeg utočišta brodolomaca bivše JNA, osuđenih  da  im hrabrost čast i ljudski ponos  nikada ne budu oprošteni.

Hrvatska mu nije oprostila incidente  oko kasarne kada su vojnici  pucali u legitimnoj samoodbrani po svim pravilima ratovanja pre predaje kasarne.

Beogradski licemrri su mu sudili  zbog preživelih  više od  280 vojnih lica.

"Izdajnik" je ispljuvan javno, jer se od njega i njegovih ljudi očekivalo da izginu, a ne da se izvuku iz opasnog i pretećeg obruča.

 General Momčilo Perišić je javno pričao je da je nosio ručnu bombu  za slučaj da sretne Vladu.

Zbog lažne optužbe da je  Hrvatima  predao "velike količine tenkova i naoružanja"  medijski je satatnizovan, aiko je  istina da je onesposobljena  većina tenkova, oklopnih vozila i ostalog materijala. Motori  u tenkovima bez ispušptenog ulja su aradili dok ne zakucaju. Vojnici su sekli su topovske cevi, pa farbali bojom da se ne vidi...

Besmisao optužbi   Beograda i  Zagrebu je dopunjen i optužbama iz  Ljubljane.

Pogrom  Beograda i Zagreba  prema generalu Trifunovića su  zlo i pošast vlasti obe države.

Beograd je  "izdajnika", zatvarao, sudio mu.  abolirao ga,  pa ponovo mu sudio!?

Hrvatska je našla modus da ga osudi na 15 godina u odsustvu,  jer nije srušio Varaždin!?

Samo ga Slovenija nije optužila, jer bilo kakvog osnova nije ni imala.

Pobedu ljudskosti, nisu oprostili lažni rodoljubi i paotriote,   doborovljni davaoci  tuđe krvi i i mladih života za rad prazne priče  i veličanja  smrti nevine dece i oficira JNA.

O generalu Vladimiru Trfunoviću  heroju žive vojske, od regruta nije napravio mrtve junake, već ih je vratio žive i zdrave kući, i generalu Vladi "izdajniku" mrtve države istorija je već izrekla svoj sud,

A karma čeka i sve one  u Hrvatskoj koji su se usudili da ga osude za ratni zločin, one u Srbiji što ga osudiše za  zlo nije počinio.

Država Srbija se obrukala, psi rata su i ga osudili ,ali je pravda na kraju pobedila.

Večna slava generalu Trifunoviću heroju teškog vremena u kome su glavnu reč vodili neljudi. Spomenik  i ime ulice je najmanje  što od zaborava može saćuvati  istinu i pravdu koja stiže tek posle smrti generala Vladimira Trifunovića.

Državni revizor je potvrdio da je simbol "srpstva" vratio 2 miliona evra duga na kraju 2019. Čeka se reč najvećeg navijača i najobaveštenijeg  čoveka u državi, pre konstitusanja Skupšine 3.avgusta, a pre formiranja Vlade  SR Srbije 25.avgusta, da potvrdi ispravnost puta u najvećeg "tetatru apsurda"u srpskom svetu sporta.

A divljanje ostrašćenih i pohlepnih se širi kao kuga, geometrijskom progresejom.

Valjevo sa svojim centrima troška je na vrhu liste poniženih gradova. 

Posle obraćanja državnog revizora o finansijskom stanju Zvezde ćuti  kao zaliven direktor  "ponosa Srbije".

Tresnut po sred nosa od  najbolje obaveštenog Šapčanina poznatog po nadimku "šerpica"  i najave nove  funkcije  predsednika FSS, Zvezdan Terzić i svi simbolu srpstva ništa ne prepuštaju slučaju.

LL  liga u fudbalu je počela.

Valjevac Nikola Srećković, subotički golub" je postigao sinoć najlepši gol na startu šamionata, obeležen danas  dali  i  odlukom o novoj tituli. Sve je spremno  za inauguraciju već danas u čarapanskoj raniji i trijumf Napretka za konačnu ostavku "ljubimca" Save Miloševića.  

Dogadj u Kruševcu je normalna stvar, i traje godinama kao i čekanje na vaar koga neće biti sigurno je do predsedničkih izbora.

U svakom gradu, pa u Valjevu, različitom  po tendenciji da postane predgrađe Uba ranije su pune a vatra je sve jača. Topi se  mast, a čvarke jedu samo povlašćeni.

Štetočine su sve više  ostrašćene i sve pohlepnije.

Centri troška u svetu sporta su zaštićeni  više i bolje od belih medveda.

Dva učešča u Ligi šampiona, sve puno do vrha, od mreže do kase ljubimice najvećeg zevzdaša, okrenute desetine možda i više od stotinu miliona evra, imaju epilog  dug je smanjen  SAMO za 2 miliona, neverovati, ALI BAŠ SAMO DVA MILIONA!

Na sajtu Agencije za privredne registre (APR) je objavljen finansijski izveštaj kluba za 2019. godinu.

Prema zvaničnom finansijskom izveštaju ukupan gubitak po kursu od 117.5 evra iznosi 45.718.238 evra! Međutim, tu nije uračunata i neraspoređena finansijska dobit u iznosu od 13.543.829 evra, tako da kada se ta cifra doda ukupnom gubitku, dolazimo do ukupnog duga Crvene zvezde od 32.174.409 evra na dan 31. decemba 2019. godine. Dug je na kraju 2018. bio  34.348.500 evra.

Revizor koji je potpisao finansijski izveštaj, iskazao je zabrinutost zbog ovakvog bilansa,  ali  ističe da klub uverava da ima plan da poboljša finansijski položaj kontinuiranim igranjem u UEFA takmičenjima i prodajom igrača, kao i novim sponzorima.

" Ovakvo stanje ukazuje na postojanje materijalno značajnih neizvesnosti koje mogu da izazovu značajnu sumnju u sposobnost Kluba da nastavi sa poslovanjem po načelu stalnosti poslovanja.  I pored navedenih činjenica, klub je u poslednjih nekoliko godina poslovao sa dobitkom, ostvario značajan prihod od UEFA za evropska klubska takmičenja, kao i od prodaje prava na registraciju igrača. Mogućnosti poboljšanja finansijskog položaja kluba su ograničene i gotovo u celosti zavise od gore navedeni planiranih akcija kluba", piše u mišljenju revizora Milovana Popovića iz kompanije BDO, koja je radila finansijsku reviziju na Marakani.

Revizor nema dileme slepo veruje obećanjima uprave, dok  Zvezdan Terzić  i dalje ne  želi da odgovori na pitanje o finansijama Crvene zvezde.

Sindrom izo  Ljutice Bogdana,  "dužni smo e pa šta, ne vraćamo  šta nam možete, biće tako dok budemo hteli", prisutan je je u komšiluku u Humskoj, ali se    poširio i "cveta"" svuda širom Srbije.

Otimam, trošim, ne odgovaram  postaje pravilo igre dozvoljeno bahatim, osionom i još uvek bez odgvornosti centrima troška - sprskim TEATRIMA APSURDA.

Prema informacijama iz  pouzdanih izvora u dva valjevska  "teatra  apsurda"  za dve sezone pre ove poslednje nezavršene, "ale" su  "pojele" SAMO po 50 miliona dinara.   

KK Metalac i novom predsedniku 2019.  mahom sa starim skupštinskim sazivom su stigla   obećanja i podrška vlasti.

Šoderisanje, asflatirnje, dezinkfekcija i lov na komarce nisu u opisu delatnosti KK Metalac pa je očekivano opet sa bespotrebnim zakašnjenjem na kraju jula 2020. istaknuta bela zastava.

Modeli vraćanja nasleđenih dugovanja su različiti. Potražioci svoje traže, račun kluba je blokiran, novac se mora vratiti. Ne bude li tako  klub se gasi.

Nova gradska vlast će biti formirana tek u septembru, a novi gradonačelnik nema ingerencije da na bilo koji koji način iz gradske kase jedan jedini dinar usmeri u "peglanje"  štetočinskog duga.

U toku  prve nedelje avgusta, moguća je čak i danas   reakcija sposobnih da na svoj način reše dugove  nasleđene kraju sezone 2018/19.

Bolje obavešteni valjevski  mediji kažu da je dug  KK Metalac u martu 2019. godine bio  130.000 evra!

Ljudi se vizijom, dokazani u svetu biznisa svojom uloženim ili pozajmljenim novcem neće izostati podrška  košarkaškog boga Miše Teodosića, su spremni  za akciju, ali imaju samo jedan uslov.

Očekivan i normalan, da naprave svoj tim i rade za dobrobit košarke i vraćanje Metalca u vrh srpske  košarke.

U fudbalu su ljudi iz Valjeva, biznismeni,  pokušali da iscede  "čir" sa čela "ubijene" Stare dame iz Parka Pećina.

Džaba im bi odlazak  na noge u grad ispod Vučjaka  "gospodaru"  života.

Taman posla, neko ko pomisli da takne Milana Miinovića je "ugasio".

Ima štetočina da "jaše" dok je ove vlasti, a Valjevo  na promene u  fudbalu može da zaboravi.

Da li će biti baš tako, saznaćemo uskoro, čim se formira nova stara vlast.

Već u ponedeljak sledi konstituisanje Narodne Skupštine,  a 25. avgusta  je izbor Vlade. Predsednik SR Srbije  je rekao da je SNS razumeo poruku građana da su zadovoljni s onim što je učinjeno, ali tu su i opominjuće poruke u lokalnim sredinama gde mora doći do izvesnih promena.

A danas  fudbal  u Kruševcu u "raniji" u i Beogradu je neće trebati, jer politikanstki voljom vođe obačeni Pazarci su odavno prežaljeni

Teatar apsurda traje, nova epizoda je počela!