Košarkaška klinika u prestonici Srbije  održana do sad 20 puta ove godine nosi ime  Dušana-Dude-Ivkovića okupila je više od 800 trenera iz Srbije i Evrope i sveta, imala je i svečarski karkater.  Udruženje košarkaških trenera Srbije je dodelilo Nagrade za životno delo i Zlatne plakete za doprinos i razvoj košarke u Srbiji. Među leaureatima  je Valjevac Luka Stančić(1939-1999), kome je posthumno dodeljena   Zlatna plaketa za doprinos u razvoju košarke u Srbiji.

Milan Minić  član Upravnog odbora UKTS je uručiuo Lukinoj  ćerki, Nataši Stančić Ćuk Zlatnu plaketu na ceremoniji  u hali "Ranko Žeravica" na Novom Beogradu.

Luka Stančić je bio svestrani sportista, rukometaš i košarkaš  proglašen u svom gradu za sportistu Valjeva 1957. godine.

Fudbaler u pionirima Budućnosti, prekomandovao se ubrzo na  košarku, Na   teniskom terenu na “Zdravljaku” u parku „Pećina“ upoznao je i zavoleo  novi sport.

Sportska gospoda Nedeljko -Bata  Pavlović i dr Čedomir –Šeka Vidaković su Luku  za čas zarazili košarkom, i usmerili da iako još mlad razmišlja u trenerskom pozivu.

Antonije Purić, Budimirović, Vidaković, Srećković, Petrović, Orlović, Nikoljski. Đurović… igrali su sa Lukom košarku u Omladincu na terenu kod Doma omladine, na terenu u blizini sadašnje SO Valjevo,

Stančić je tada već bio u startnoj postavi   Radničkog u velikom rukometu. Osvojanjem    titule prvaka Srbije  Valjevo je dobilo  klub  u Prvoj ligi velikog rukometa FNRJ 1957.godine.

Luka je na vreme shvatio da je Beograd mesto za dalji trenerski napredak.

U  Radničkom sa Crvenog Krsta je radio sa  pionirima i kadetima.

Od Ranka Žeravice,   Bore Cenića  i Pive Ivkovića “krao” zanat, a da ga baš prihvate kao najrođenijeg Luka se postarao. Valjevski specijaliteti   domaći sir, kajmak, slanina čvarci suvo meso,  domaća “mučenica” su bili  viza za ulazak u krug  “nedodriljvih" već magova košarke.

Na Crvenom krstu je naučuo kako se i bez novca sport voli, postaje deo sistema vrednosti, ali i stvara  karakter pobednika.

Po ugledu na “krstaše” Luka je u  Metalcu tokom prve  polovine 60-tih  počeo rudatski posao od nule.

Okupljao je  momke trenirao, čistio je I obeleavao  teren, menjao sijalice iznad igrališta, kuvao čaj, nalazio saradnike, a Šiki i Dragan du  mirisom raspaljenog roštilja mamili  prijatelje, i goste na druženje  ulazak u Metalac.

Krvavi rad od jutra  do mraka  na „petnaestom“ sa mlađima i delom prvog tima,  a zatim ekspresni  odlasci u Beograd na treninge sa studenima doneli su  prve uspehe.

Već 1962.  Metalac postaje  prvak Srbije  u Čačku a  1966. nakon nove titule Metalac ide na  kvalifikacije za Prvu saveznu ligu u Slavonsko Brodu, dok je  Luka bio u vojsci.

Metalac u najjačoj ligi u Evropi je životni cilj  Luke Stančića.

„15.septembar“ postaje kultno mesto valjevske košarke, stižu valjevski privrednici uz pomoć prfedsednika opštine .

Metalac raste, iz godine u godinu. Dominacija je sve uočljivija.

Druga savezna  liga postaje tesna za u tom trenutuku jedine  iz stare garde  Ćana   Đorđevića Genija Ivkovića. Talas mladih  je nadirao poput plime. Braća Kovačević Branko I Zoća, Vojica Kecojević,  Rajko Borisavljević, Mića Jerinić, Radisavljevi', Medan, Kebac-Ružičić, Marjanović, Kole Stanojević, ubrzo su im  pridružili Voja- Koska- Ilić, Kaljević, Mihailo Poček, Marjan Đurić, Milan Đurica, Dex Dobrivojević, malo kasnije Dule Stevanović, Nebojša Matić- Rogač, Bojan Tadić... su se žestoko nametali. Pokazali su da su velikani popu kasnije pristglog  Vladimira Đokića, i poslednjeg i najvećeg  od svih, Miloša Teodosića!

U sezoni 1972-73 i konačno dosanjan  san svih Valjevki  i Valjevaca što vole sport i košarku.

Metalac postaje član YU  košarkaškog krema, najjaće lige u Evropi, posle nezaboravnig trijumfa u  meču odloke protiv Vojvodine u Novom Sadu.

Uspeh košarkaša ne prlazi bez reakciju grada.

Predsednik opštine  Desimir  Maksimović ne okleva, rešava problem preko noći. Industrijska  hala  postaje rešenje. Ruše se zidovi i deo tribina. Valjevo dobija privremenu sportsku halu sportova 15. Septembar. 

Metalac  postaje sportski hit Jugoslavije.

U MK Uzor se šiju kultna  narandžasta oprema, dresovi i trenerke. Krušik, Srbijanka, Stefil, Elind, Gradac, Jablanica… su uz Metalac.

Luka Stančić vodi Metalac u debitantskoj sezoni u Prvoj ligi SFRJ. Karta za utakmice sa Partizanom, Jugoplastikom, Bosnom, Lokomotivom, Radničkim iz Beograda, OKK-om, Zvezdom. Rabotničkim, čačanskom Borcem  je privilegija. Svaki meč se igra pred  skoro 3.000 neverovatna cifra, za to vreme 3,000 vatrenih pistalica Metalca.  

Na kraju  prve sezone igra Metalac igra majstoricu u maloj Skenderiji sa zagrebačkom  Industromontažom. Zastave, sirene, trube, bubnjevi, “okupacija” na tribinama “lukanera”   izaziva šok Sarajlija  na ulasku grad na Mijacki. U paklenoj astmosferi  Metalac ruši Zagrepčane, a posle veličanstvene pobede, dok su podrhtavali svodovi dvorane Luka i svi igrači su završili na rukama egzalitanih Valjevaca.

Prenos celog toka meča na talasima Radio Valjeva i glas ispostaviće se kasnije najboljeg od svih komentatora eks Jugoslavije Jordana Ivanovića mogao se čuti u svakom domu  stotinama kilometara udaljenom Valjevu. Privliegija Valjevki i Valjevaca kakvu niko nije imao!

Doček pobednika  je bio za veličanstven. Valjevo je znalo da proslavi  uspeh.

U leto  1974. Luka Stančić napušta Metalac. Jaz  mladosti  iskustva je bio predubok.

Metalac bez Luke  još pet sezona igra u  Prvoj saveznoj ligi SFRJ.

Metaac i Luka Stančić su bili i ostali  najveći  ambasadori svog Valjeva

Luka je trenersku karijeru nastavio  u sarajevskoj Bosni. Sa “studentima” koju godinu kasnije pravcima Evrope, Delibašićem. Varajićem, Radovanovićem, Vučevićem, Đogićem, Benačkom, Hadžićem, Izićem, Karijem Pešićem, Bosiočićem.. potvrđuje svoj trenerski kvalitet.

U KSJ nastavlja rad sa mladim selekcijama  Jugoslavije.

 U periodu od 1975. do 1980. Stančić je  profesionalac u Košarkaškom savezu Jugoslavije, trener je  kadetskih i juniorskih navcionalnih selekcija Na Na četiri Evropska prvenstva i jednom Svetskom je sa najtalentovanijim „plavim“ dečacima osvojio  zlatnu i bronzanu medalju i dva srebra.

U sezoni 1980-81 trenira Vojvodinu. Od  1981.je ponovo u svom Valjevu,  u  Metalac gde do prerane i iznenadne smrti radi sa svim slekcijama.

Najveći trenerski uspeh Stančić je postigao 1982.godine. Sa Jugoslavojom i Rankom Žeravicom  na Svetskom prvenstvu u Kolumbiji osvaja bronzana medalju.

U  sezonu 1988-89 je radio u Kuvajtu, ali je ponovo u  Valjevo gde sa Metalcem kreće u novi pohod u jugoslovesku elitu  1989-90.

Luka Stančić je preminuo od posledica srčanog udara 2.januara 1990. godini u Valjevu.

Od 2012.godine  uz podršku grada poštovaoci  Luke Stančića organizovali su medjunarodni junoriski turnir u čast barda valjevske  srpske i Yu košarke. Valjevo je bilo u prilcida  vidi najtalentovanije  mlade košarkaše, danas su neki danas I NBA i zvezde Evrologe.

Ideja stara 32 godine da Hala sportova 15.septembar dobije novo ime “Dom košarke Luka Stančić”, do danas je samo neostvarena želja već vrememešnih Valjevaca, tužnih i zbog saznanja da se naredne godine navršava pet decenija od ulaska Metalca u Prvu ligu SFRJ, a valjevski  ekimi sport i dalje  “stanuje” u privemenom sporskom objektu HALI SPORTOVA 15.SEPTEMBAR, čji ime crveno crna vlast krnji bezuspešnom pokušajem  brisanja 15. Septmbar  Dana kada je Valjevo 1944.oslobođeno od namečkih pkupatora i izdajnika svog naroda, sluga fačističkih četnika., ljotoćevaca i nedićevaca.

Sporstke dvorane u košarkaškim centrima širom Evrope i eks SFRJ, Beograd je najbolji dokaz, nose imena košarkaških velikana  prrofesora Ace Nikolića, Ranka Žeravice, … sarajevska Mirza Kinđe  Delibašić, zagrebačka Dražen Petrović...

Vreme je da se   Valjevo u trodecenijskoj hibernaciji, okupirano patrljcima i potrčcima naredne godine,   “otrgne kontroli”

Iako je višedecenijski zakucano, preskočiše ga  Ub, Šabac,  Loznica, uskoro će i Mionica, Valjevo nema izbora.

I ova vlast ma koliko bila loša i protiv svojih sugrađana, mora da  pokaže poštovanje prema velikanu.

Hala sportova mora posle pola veka, da ponese novo ime.

Dom košarke Luka Stančić!