Borba u Srbiji jača sa nadolazećom plimom istine, sada postaje cunami, što ruši i vlast i opoziciju. Sport, košarka i ponovo nadmoćni Partizan sa kapitenom Kevinom je pokazao da nema cilja do kojeg se ne može stići, beskrajno bezočnima se može stati na put.
Otete penzije, u bescenje data dobra stvarana skoro pola veka, dovođenje investotora-robovlasnika, otimanje prirodnih bogastva, prodaja rudnika, trovanje prirode zemlje vode i vazduha, pljačka svega što se može oteti ne staje. Razoreni obrazovni sistem imao je posledicu dva masakra nedužnih 20 devojaka I momaka, tek zakoračilih u život. Afera Krušik, i one “sitnija” poput Beograda na vodi, najveće plantaže droge u Evropi u Jovanjici, afera helikopter, naplatna rampa, konačno teror svih medija pod kontrolom režima su samo vrh primide zla.
Srpski sport pod okupacijom kriminala, mafijaša, i ubica je posebno na udaru.
Spremni da ubijaju, da gaze preko leševa samo da bi njihova Crvena zvezda bila šampion u svemu, što ima veze sa sportom, je radost za najvećeg od svih zvezdaša, i nema cenu.
U srpskim medijima “stanuju” kriminalci i huligani dovedeni na stadione, leglo zla nikada veće u svetu sporta.
Još malo biće decenija ipo trajanja vladara i SNS Crvena Zvezda sinonima nezamislivog silovanja zdravog razuma, nikada viđenog u svetskom sportu.
Nekada Dinamo iz Berlina, bukureštanska Steaua, a danas Crvena Zvezda su neviđeno zlo u sportu.
I taj simbol “srpstva” podržava nešto što se bi da se zovu, srpski novinari i mediji, svi do jednog okupirani, usrani i hipnotisani predsednikom i njegovom moći.
U atmosferi linča prema svakome koji misli svojom, a ne Vučićevom glavom, i onih nižih predsednikovih lakeja Terzića, Čovića, Vučelića, Vazure, Gangule…su izdajnici srpstva. Na meti su za odstrel, i moraju stati, ili će nestati.
Lišeni prava da misle svojom glavom, skoro svi, ne libe se da budu marionete režima.
Obećanko titule, jedine što donosi vrednu nagradu, Evroligu, trener Duško Ivanović, drsko je zimus, posle nokauatu u Pioniru, bez suvislog osnova tresnuo u lice morbidnu tvrdnju. “Svi znaju da će Crvena zvezda biti šampion, od zvezdaša, do onih drugih što su sad pobedili, iz Partizana”
Ivanovič je već tada pokazao koliko je “ozbiljno" neodgovoran čovek. Pod pritiskom kriminalaca, učinilo mu se u svojoj obesti da je nedodirljiv i nepobediv.
Podržale su ga sve fukare iz 99,9% svih srpskih mediji, pod kontrolom SNS.
Minimum 1 a najviše 3 medija, pisana, elektronska, ili internet portala, od kojih 1 pod kontrolom pomenutih lica, su pokazala karaktet u medijskom mraku, jer danas nema novinarke i novinara u Srbiji da smeju da kažu istinu, da kritikuju Crvenu zvezdu. Čim se pomene ime lica sa poternice, i ostalih što krše zakon, Čovića, Vazure, Vučelića… i naravno glavnog im zaštitnika Vučića, sledi tortura. Valjanje u blatu režimskih fejnjzera,i “topli zec” za početak.
Saopštenja i jutarnja seirenja u prorežimskim medijima su recepet Čovića, kome je Dejan Anđus, poslužio za demonstraciju sile, i. uterivanje straha, sve u cilju discilpinovanja “sedme sili”
Danas treba biti stvarno lud pa se baviti, istinskim istraživačkim sportskim novinarstvom, naravno u svom trošku, i sa glavom u torbi.
Ali na sreću, “ludaka” ima još uvek, neustrašivih otpornih na pretnje i ucene.
Mrak u okupiranoj Srbija je bio u noći posle nadužeg dana u godini, Došao je s Erne sport 22. juna oko 22 sata.
Prenos meča za titulu u ABA ligi, i prolaza u Evroligu, trijumf Partizana i pad Crvene zvezdu, trajao je samo na Areni sport, do onog trenutka, kada je trebalo dodeliti pehara i medalje.
Strah posle očigledne reakcije, istakli su opozicioni lideri, najvećeg navijača, imao je očekivanu reakciju ”gašenje” slike iz ARENE BEOGRAD.
U MRAKU Arene sport nestao je i najmanji deo časti "profesionalnih novinara".
Partizan je u tri meča sa “komšinicom” sebe častio 2 miliona evra, milionče od prodatih 30.000 ulaznica, i još toliko je uštedeo jr nema plaćanja vajld karte za Evro ligu. Taman koliko košta danas vajld karta za narednu sezonu. Pedantni brojači su brojali, ukupno neverovatnih 6 miliona evra, od 341.833 navijača u Evroligi, i 206.325 u ABA ligi, ukupno njih 548.158 pratilo je Partizan u Areni Beograd. Ako se doda još 50-ak hiljada na 19 gostovanja , jasno je ko je danas najzaslužniji za renesansni procvat Evrolige!
Željko Obradović je osvojio, po sopstenom priznanju najdraži trofej u karijeri, šta mislite zašto!?
A do ovog jubularnog 70-og ima “samo” 9 titula Evrolige, na 18 fajnal forova, I još 60 trofeja i priznanja!
IMA LI KO BOLJI!
Žoc je doneo Partizanu sedmu ABA ligu, niko toliko titula nema. I to baš bezočno je ometlana "ljubimica" da se najveći navijač, baš raspameti. Uzalud su bačeni u Zvezdu milioni evra, i obareni svi rekordi u sportu, kupovinom Vildoze i Kampaca. Obrisane desetine, miliona duga ugašenog kluba, se ne zaboravljaju, iako Čović I slični misle da je zaboravljeno. Čuti se još uvek o neplaćenom porezu Partizana, u iznosu od 8 miliona evra, obdaništima, bolnicama...
Ostaje nada da Turk Telekom sponsor Evrologe, što puca na vajld kartu, neće proći pre mezimice, pa će samo sa novim miliončetom narodnih para opstanak u elitnom takmičenju, biti moguć. Ali sa Tucima se nije šaliti.
Punih 12 godina traju gafovi i tiranija onih što su umisli da je moguće ugasiti crno belli svet.
Čovićeva igranka počela u finalu Kupa 2011, kada je posle hulaganskog divlljanja, i pene iz vatrogasnih aparata Dragan Đilas, “največi” politički openent Vučića, naredio prekid, odnosno lično doneo Kup Radivoja Koraća Crvenoj zvezdi.
Usledilo je gašenje kluba sa Malog Kalemegdana, preimenovanje FMP-a u Zvezdu, za Simovovićevu krađu pehara, u režiji Čovićevih huligana.
Pehar je polomljen u sred Pionira, pred svekolikim košarkaškim poslenicima, i nikom ništa. Niko živ nije video, ni snimio krađu pehara, jer pored trofeja su bili ljudi iz Crvene zvezde, domaćina utakmice. Rigorozne kazne su izostale, poput one na Marakani, kada su huligani napali fudbalere i uravu Partizana, a da sankcija nije bilo. Zvaničnici, od Nikole Jockovića pa redom su znali da odrade prljavi posao do kraja.
Divljaštvo je nastavljeno ponovo na Kupu u niškog Čairu. Čovič je naredio, napuštaj ceremoniju proglašenja pobednika i dodelu medalja pobedniku Kupa Radivoja Koraća". Naravno kao i bacanje kesa sa mokraćom na teren u Pioniru, drmanje koševa i pljuvanje u Železniku, odgovorne nikada nije stigla kazna.
Hrvate je 1995. posle bežanja iz dvorane sa progašenja Jugoslavije za najbolju na svetu, stigla karma.
Stigla je i preimenivani FMP.
Umesto u maju 2020. kada je prekinuta ABA liga, i Partizanu otet trofej, KARMA je stigla tek 22.juna 2023.godine.
Peče i boli poraz, a mrlju i MRAK režimski medij ne može ničim obrisati.
Arena sport ostade u mraku, čudno baš, i kad je trebalo oteti pobedu u Pioniru ZA PRVO MESTO U ABA LIGI, Mrak je nastao u VAR sobi kad crkne osigrač, i nma penala nema protiv Crvene zvezde. Ili kada sudija bez Var provere, opet zbog “licne” poništi gol Zvezdinom rivalu, i tako ga spreči da ni slučajno neko pobedi lažnog šampiona.
I gle čuda tu je uvek Arena sport.
Novinari što sebe tako zovu, su samo sluge režima i huligani. Nakotilo ih se medijima. Skotovi, mindžusi, jakoje, brkata pudlica, krekuće iz bara i ne staju. Redom svi bi da pojasne kako su u dva pehara u srpskoj košarci, jedan je osvojen igrajući sam protiv sebe, važniji od trofeja Regionalne ABA lige, iz koje se jedini može u Evoligu.
Drugo, grme, sve je to država dala Partizanu, bez pomena šta dobija “ljubimica”
Za takve likove je veći uspeh u dva privatna takmičenju. U jednom je pobediti FMP, veći uspeh nego igrati četvrtfinale Evrolige.
Jasno je ko dan da su sva takmičenja od 2011. godine na ovamo neregularna.
Razlog je, a ko drugi do Nebojša Čović vlasnik FMP-a u drugom, preimenovanom FMP-u u "Crvenu zvezdu", predsednikuje.
Na planeti nema takmičenja u kojima se igraju klubovi, sa istim vlasnikom i predsednik, u kojem Crvena zvezda, ima unapred zagarantovane makar dve pobede. Onaj prvi FMP, nikada još nije pobedio preimenovani FMP-2. Regularnost, dakle ne postoji, jer su obe utakmice nameštene.
Partizanu je u maju oteta Evroliga,a ni reč zamerke nije stigla iz crno bele kuće. Real je osvojio Evroligu.
Četvrtfinale je puki san za komšinicu. Igrala ga je jednom za 10 godina. CSKA jeometlao u tri utakmice. Broj pobeda u Evroligi i ABA ligi Partizana i Crvene zvezde je posebna mera vrednosti, crno belih “kamerunaca” kako ih iz “ milošte” zovu “cigani”, što ipak nisu najbolji, kako inače vole da zapevaju.
Grmljavina iz Arene Beograd kad Partizan igra protiv bilo koga, sa porukom Vučiču se ne čuje na Areni sport. Rečenica istine odvažne novinarke sa prorežimske B92, da kaže da su “navijači Crvene zvezde” pokazali svoje pravo lice u trećoj utajmici u Pioniru”, izlazak pored naroda, konačno i studenata, na beogradske, i proteste širom Srbije, dakle glas poniženih građana, jasan su znak da aktuelni režim puca. Teror Crvene zvezde, Čovića, Terzića, Vazure, Vučelića i ostalih miljenika Aleksandra Vučića se je olabavio.
Što pre režim padne, mnogima se ne piše dobro. Moraće tamo gde im je mesto, neki dok su živi.
O kriminalu u srpskom sportu se naveliko priča, a prorežimski mediji, što je razumljivo, istrajavaju u ćutanju.
Proevropski su za davno čudo, takođe neaktivni.
Istina dolazi sa dva ili tri mesta, za početak dovoljno.
Pandorina kutija je otvorena. Četiri titule Partizana, tri odbojka, i ABA liga košarkaša, predstavljaju neverovatan udarac režimskoj zvezdani sa pet trofeja, po dva u fudbalu, i u košarci i jedan u vaterpolu.
Dovoljan znak da se kola krenula nizbrdo, I da kraj zla, nikada viđenog u srpskom sportu konačno dolazi.