IN MEMORIAM LJILJANA LJILJAK
U Valjevu je sinoć posle kraće bolesti umrla novinar Ljlljana Ljiljak(65).
Saznanje da više nije među nama Ljiljana Ljiljak koleginica sa kojom sam vojevao, gubio i dobijao mnoge bitke i jeo isti novinarski hleb sa sedam kora u ovoj našoj, i pre njenog odlaska nažalost 20-ak godina unazad pustošenijoj i srozavanoj kući imena Radio Valjevo, ovaj dan je učinilo još hladnijim, crnjim, tužnim i baš ljudski teškim.
U svojoj novinarskoj misiji susretao sam se sa različitim ocenama novinarskog delovanja.
Ima li „idealnog“ novinara, "ima", odgovarao je Sergije Lukač, moj profesor žurnalistike na FPN.
„Idealan novinar bi mogao biti novinar koji saopštava samo suštu istinu. Ali apsolutna istina, ne postoji kao što postoji samo „dobar“ novinar, istraživač, koji teži da činjenicama približi istinu“ znao je da nam kaže profesor Lukač na kućnim predavanjima o novinarstvu, gde smo imali jedinstvenu priliku da ušuškani u njegovom toplom domu u Beogradu slušamo "predavanja" iz novinarstva.
Dobrog novinara bije glas da poznaje svoj posao, da je „zanatlija“ a zaživeli su atributi: „idealan“, „podoban“, „nezavisan“, „pravi“, „naš“... sve to zavisno od toga šta ko očekuje od novinara. Da mu kaže nešto što ne zna ili da mu potvrdi ono što već zna.
Većinu od pomentih atributa krasili su našu Ljiljkovu, baš tako sam je zvao.
U mnogim sitnicima se nismo slagali, a iako nije previše volela sport, osim kada se nešto veliko dogodi, rado je komentarisala pobede, jer u duši je bila pobednica, nežna i osećajna rajska topla duša.
U moru problema svojstvenih ovom našem poslu lako smo “pucali “ smo jedno na drugo, ali još lakše pronalazili zajednički jezik, i znali da se obratimo jednom drugom i nađeno rešenje za svaku sitauaciju kad su neznalice i zgubidani harali Radio Valjevom.
Ljiljkova je bila profesionalac, neumereno vredna sposobna da se souči uz poštovanje principa novinarske etike sa izazovima rizicima svesna i opasnosti, i zamke da kritička reč ne postane kritizerstvo, već da inicira dela.
Kretivnost, oko da vidi, uho da čuje i konačno nerv da svojim viđenjem oslika život onakakv kakav jeste, prepozna vrednost i ponudi rešenje učinili su misiju Ljiljane Ljiljak lako razumljivu dobronamernima, bez bojazni da će preći granicu između dobre i loše novinarske odluke, neretko vrlo tanke, da se pogreši.
Novinarski je znala da ispoštuje legitimnu novinarsku tendenciju i pravo da se javnosti kaže sve što je sakriveno ili nedovoljno poznato, bez bojazni da to pravo na slobodu istraživanja bude etiketirano kao „tendenciozno“odnosno zlonamerno. Dobro je znala da pronađe i izabere pravi put do najboljeg rešenja.
Sreli smo se poslednji put, ne tako davno, zračila je i dalje svojom nestvarnom energijom, i snagom. Pomenula je slikanje, život, najradosnijue govorila o porodici, budućnosti... Jedino je o svom zdravlju je “mudro” ćutala
Otišla je bez reči o događaju, o kome ćemo pričati kad se ponovo sretnemo.
Pridružila se našim kolegama bardovima novinarske misije najvrednijem Zdravku Rankoviću, najsvetsranijem Branku Obradoviću, prerano otišlim iz novinasrkog ešalona boraca za istinu Zdravku Laziću, Darku Marjanoviću, besmrtnom Jodanu Ivanoviću,i briljžljivom graditelju radija Zoki Tripkoviću.
Sada su svi oni zajedno na mestu gde valjda nema zla i zlih ljudi.
Duboko verujem da uživaju i mirisu, bojama, cvrkutu ptica, i svetlu nedožovljenog, nama dole stranog života, pristisnutog zlom, gde pakost i podlost pokušavaju da nadvladaju ljudskost i poštovanje.
Ponoviću na kraju reči Branka Lukića izrečenih danas na komemoraciji.
“Ljillja Ljiljak nije bila rođena Valjevka ali je poznavala, volela i borila se za valjevske vrednosti i svoj grad, hrabrije i više od mnogih samo na rečima deklarisanih “velikih” po rođenju samo Valjevaca.
Ljiljana Ljiljak će biti sahranjena na Novom groblju u Valjevu danas u 14 sati.
Врх обрасца
Дно обрасца