Još jedan iz najslavnije generacije valjevskih košarkaša preselio se u večnost. Dušan Ružičić –Dule Kebac (60), preminuo je iznenada u petak ujutru, a danas poslednjeg ponedeljka u 2016, biće sahranjen na Novom groblju u Valjevu u 14 sati. Opelo je u 13,30

Dule Kebac je najmlađi prvotimac u dugoj istoriji KK Metalac. Debitovao je sa 15, godina, odigrao sve prvoligaške sezone u periodi od 1973/79. Kao trener radio je sa mlađim sekekcijama u matičnom klubu, bio trener Gimnazijalca i Uba.

Već sa devet godina „otkrio“ je teren na „petnaestom “

Zahvaljujući bardu valjevske košarke neponovljivom Luki Stančiću posle jednog od brojnih skautinga po valjevskim školama Dule Kebac je pozvan je pošto je primećen u OŠ Žikica Jovanović-Španac da dođe u otvoreni hram sporta. Usledila je mukotrpna, iscppljujuća škola košarke kod Luke, da bi u 15-oj godini Ružičić postao najmlađi prvotimac Metalca u istoriji kluba dugoj skoro 7 decenija.

Valjalo je raditi žestoko da bi se stiglo do društva braće Kovačević, Vojice Kecojevića, Rajka Borisavljevaća, Ćana Đorđevića, Genija Ivkovića Dragana Medana –Pudlice, Milana Đurice, Miće Jerinića, Darka Marjanovića, Kola-Stanojevića, kasnije Marjana Đurića, Dula Stevanovića, Deksa Dobrivojevića...Meka ruka, vrhunska tehnika, ali i sluh za igru i osećaj za ritam uveli su Ružičića na velika vrata u svet košarke, i orkestar predodređen samo za najbolje „muzičare“

Kepcu manjak santimetara, i koje kilo viška nisu smetali da sa 15 godina počne da sanja svoj košarkaški san.

U martu 1971. godina debitovao je za Metalac u Smederevskoj Palanci.

Na juniorskom prvenstvu Jugoslavije u Zadru u januaru 1973. Metalac je osvojio četvrto mesto, što je do sada neponvoljnem uspeh, i pobedama u kvalifikacijama u Valjevu protiv Crvene zvezde, a zatim u Zadru nad  Radničkim(Bg)m i Oriolikom. Dule Kebac Kole Stanojević i Milan Đurica –Đura nos bili vedete tima, koji je vodio Ružičić je bio i kadetski reprezenativac Jugoslavije i juniorski reprezentativac Srbije 1975. godine na turniru u slovenčkom Dravogradu.

Pored Voje Ilića –koske i Borisavljevića nije bilo lako izboriti minutažu, ali je Dule igrač zadatka „hapsio“ protivničke organizatore igre, i svojim preciznim šutem prašio protivničke koševe. Odigrao je šest sezona za Metalac u najjačoj ligi u Evropi, a zatim „plesao“ i u Studentu, i "Monci" (OKK Mionica). gde tačno na pola svog života stavlja tačku na svoj igračku karijeru.

Kao trener je radio sa klincima Metalca: Milošem Teodosićem, Maksimom Kovačevićem, Aleksandrom Vasićem, Igorom Đukovićem, Markom Tomićem, Ivanom Mladenovićem..

„Netalentiovani “ su ubrzo napustili Metalac i postali su članovi KK Gimnazijalac. "Prijatno“ razočarali“ eksperte i i dalje aktuelne Centre troška valjevske košarke, i ostvarili se kao košarkaši, a pre svega kao ljudi. .

Poslednja destinacija Dula Ružičića bio je Ub.

KK Metalac i danas organizovan da ga svojom voljom nametnuta ličnost spasava gašenja. ostaje večni dužnik Dulu kepcu, odbačenom i zaboravljenom.

Međutim neće Kepca niko sprečiti da igra nebesku utakmicu sa svojim učiteljom Lukom Stančićem, Zoćom Kovačevićem, Darkom kukicom, Draganom –pudlicom, svojim takođe u jednom trenutku učiteljima Brankom Kecojevićem- Kepom i Banom Aleksićem.

Dule Kebac je ostavio dve sveće da gore kao svetionici.

Kći Ana gaji blizance, buduće košarkaše ai sin Vlada je bubnjar u Nevernima bebama.

Jedan Kepčev prijatelj reče: "Bio je dete zarobljen u telu čoveka, duše anđela".

Počivaj u miru majstore, sjaj zvezda u noći kazaće nam da sa besmrtnima, sličnima sebi, ponovo igraš nikad završenu utakmicu.

Na Kličevačkom groblju Valjevo je reklo danas zbogom čoveku neizmerne blagosti i dobrote u srcu, fudbalskoj legendi Milanu Tadiću -Tadiji, nekada lavu u kopačkama, uvek ljudini anđeoske duše.

Milan je otišao u večnost da igra neke nove utakmice sa odabranima. Za sobom je ostavio upozorenje da je svet opasno mesto za život, ne zbog zlih ljudi, već zbog dobrih ljudi koji ne preduzimaju ništa. Mirnim odlaskom u večnost je pokazao doslednost da nikoga ne želi da povredi, već naprotiv da je živeo samo da svima pomaže.

Ostavio je u amanet svima koji su ga poznavali da pamte njegovu, dobrotu, plemenitost, i ljubav koju je neizmerno pružao i dobrima i onima koji to nikada nisu bili.

Trebalo je samo  zrnce sreće da i danas čujemo glas,  ugledamo osmeh, osetimo  radost i uživamo u golovima rođenog strelca, tek u 21.a već nestalog  Zorana Baljka.

Umesto sreće radosti i osmeha  na  vrelom avgustovskom Suncu reka suza, lelek, jecaji, grč tuge i bola do neba,  muk, cveće, rastanak ...

Od princa čiste i nevine duše u belom kovčegu na putu  svetlosti sa svom svojom dobrotom,  se oprostio  Zoranov fudbalski učitelj Braca Radenković, kao i svi i dalje u neverici da Zorana više nema, uveren da  je drugarstvo i ljubav  Zoki otišao da podeli sa anđelima, jer je to i bio.

Na poslednji oproštaj pored brojnih kolega iz valjevskog sveta fudbala stigli su i ljudi iz kluba u koji je tek zakoračio NK Maribor.

Sinoć je Aberdin pao u Ljudskom vrtu, a ljubičasti i pored plasmana u plej of LIge Evrope nisu skrivali tugu. UEFA je pokazala da zna da poštuje ljudske vrednosti, onim minutom ćutanja za Zokija.

Stigli su danas u Valjevo klupski drugari iz Vranja, sa kojima je Zoran vojevao u protekloj prvoligaškoj sezoni, i svojim golovima doneo Dinamu opstanak. Došli su da se pokloni Zokijevim senima Lajkovčani, Ubljani, Beograđani, Šapčani, Lozničani...

Danas ga ispratiše i njegovi najdraži Krušikovci  sa kojima je pre pet godina bio na korak do Kadetske lige Srbije: Ilić, Tomić, Petrašević, Popović, Petrović, Plećić, Mirjanić,  Marinković... trener Braca,  ekonom gospođa Dara, koja ga je uvek čekala sa suvim duksom i trenerkom, onako pokislog  kad stigne po kiši na trening biciklom iz svog Beloševca.

Srđan  Jovanović  Čobanji uveo je Baljka 2012. u prvi tim Krušika, šokiran je tragedijom

"Zoran je prošao kroz sve selekcije Krušika. Igrao je  zadnjeg veznog kao kadet. Brz, tehnički obučen, šuter, sa tačnim pasom, discilinovan, pravi mali profesionalac. U nedostaku napadača stavio sam ga u špic,  i dete  "bez jezika" sa osmehom za ceo tim je počelo da trese protivničke mreže Ja sam otišao iz kluba, stigli su novi igrači, trener, ubrzo je usledilo gašenje  dva kluba i pravljenje trećeg.  U tom novom nije bilo  mesta za Baljka. Posle epizode u Lajkovcu, otišao jeu Dinamo iz  Vranja i "eksplodirao". Golovima za tv špice je odlučio nekoliko ključnih mečeva za opstanak u Prvoj ligi. Ovog leta je bio na meti mnogih klubova. Splet okolonosti je odredio sudbinu da preko Zavrća stigne u Maribor, dopadne se Zahoviču i potpiše ugovor. Seo je posle treninga u pogrešan automobil, na pogrešno mesto. Drugim vozilom su  koji minut ranije otišli momci iz Srbije. Nestao je u trenutku tuđe nesmotrenosti i nepažnje... Kad god se setim Zokija srce hoće da mi pukne", ispričao je svoj kratku istinu trener Jovanović o Zoranu Baljku, mladiću  koga je život gazio, a  sudbina  u trenu istrgla iz života kome se tako radovao.

Momka koga je je fudbalsko Valjevo, upoznalo, zavolelo i dalje to čini, zaborav neće obrisati.

A klub u kome  je ponikao, ma kako se danas zvao i ma ko ga vodio,    uz učešće mladih fudbalera Maribora, Dinama  iz Vranja, lajkovačkog Železničara i naravno i Valjeva, bi morao svakog Ilindana organizuje Memorijalni turnir Zoran  Baljak.

Sačuvaće  uspomenu na mladića anđela, i konačno shvatiti da život ne počinje od njih, već da  samo poštovanje i podržavanje mladosti garantuje bolji budućnost za sve.

Dosta je pre dve godine formirani mutant jeo svoju decu, došlo je vreme da im se konačno okrene postveti,  i pokaže za početak, samo poštovanje.

A i danas su ti nadobudni, zgubidani i neznalice, umišljeni gospodari života i smrti u valjevskom svetu fudbala, u najvećem Centru troška para građana Valjeva, imali važnija posla, nije ih bilo na ispraćaju u večnost Zorana Baljka.