Srpski reprezentativac Matija Nastasić(21) u dresu Šalkea sa brojem 31, debitovao je pred krcatim tribinama Veltins Arene u Gelzenkirhenu u pobedi „rudara“ u meču 18.kola Bundesligesa Hanoverom 1:0. Marko Heger je doneo pobedu Šalkea u 33.minutu za nastavak borbe za Ligu šampiona. U teškom meču izabranici trenera Roberta Di Mateusa su posle crvenog kartona Klalsu Janu Huntelaruodoleli rivalu,a Matija Nastasić je odigrao svih 90 minuta, i propustio šansu da postigne gol.

U drugom meču u 2015. pred svojom publikom „furija“ sa Kolubare raznela je nejaki sastav prvoligaša iz   Kragujevca 3:0.

Očekivana neizvesnost i obrti u derbiju „donjeg doma“ nisu viđeni. Siguran servis, čvrst blok, besprekoran napad i haubica u ruci Tamare Kmezić uništili su odbranu simpatičnih gošći, u iščekivanju da agonija ne potraje dugo, odnosno da meč što pre bude okončan. Silan napredak renoviranog i konačno konsolidovanog valjevskog sastava doneo je i četvrti bod od kada kormilari Užičanin Stevan Ljubičić. Nalet tek predstoji u narednim okršajima sa Ekonomcem u Kraljevu, Crnokosom u Kosjeriću i Beogradom u Valjevu.

Spasavanje balona pred naletima orkasnog vetra nad olimpijskim   bazenom u Petnici pretvorilo se u farsu. Lovci na senzacije, kvazinovinari i hajkači svih dimenzija dali su se u akciju da i ovaj pokušaj dobrog ma kakvo i koliko bilo, negiraju i pretvore u u prah i pepeo.

Koliko je razočaranje „zabrinutih“ lako je zaključiti ako se zna da je „havarija“ balona sanirana nepuna 24 sata posle „prizemljenja kupole balona!

U novinarskim vodama plivam na svoj način više od tri decenije,a u ludilu svakodnevnih dešavanja i beskrupuloznog rušenja boraca za istinu, gušenja pravde i slobode javnog mišljenja, odlučio sam da intenziviram svoje delovanje, pred sve jačom ofanzivom neveštih interpretatora neistina,osionih, bahatih sluga i dvorskih luda svih režima, preko sajta „Moj svet sporta“.

Još kao gimnazijalcu profesor Mirko Bojanić mi je ulio samopozdanje i veru da će moj nemirni duh jedino biti ispunjen ako se okušam kao novinar.

Usledio je novi „pritisak“ posle maestralnih radio prenosa besmrtnog Jordana Ivanovića.

Još su tri imena vezana za moj novinarski put. Prvi uvaženi kolega je Branko Vićentijević, koji mi je otvorio vrata Radio Valjeva odlukom da se opredeli za „lakši“ posao u valjevskom nedeljniku „Napred“. Kada je bilo najpotrebnije podrška mi je stigla od dugogodišnjeg direktora i glodura Radio Valjeva, Zorana Tripkovića, spremnog da pruži šansu, prepozna pismenost, hrabrost, želju, zrnce novinarskog talenta. I konačno, veliki čovek Miodrag Simeunović, novinarčina sa stavom da sport čine ljudi, ali i da ga baš ljudi razgrađuju. Svojim  pozivom da od prvog dana budem deo Sportskog žurnala. Uvek spreman da savetom i idejom pokrene nešto novo i uvek potrebno dobro, omogućio mi je da lakše stignem do ogromnog broja čitalaca.

Hrabrost , upornost, ukazivanje na dobro, ali I loše, sa idejom kako to loše prevazići i pobediti laž, nepravdu, i to isključivo istinom, nikada sa zlom namerom, iznedrili su moj pisani prvenac „Svet sporta“ kao posledicu jedinstvene radijske emisije sa stavom,istog imena.

Nije lako boriti se sa hibridnim generacijama pr novinara, oglašivača, spremnih da poture mikrofon i prenesu samo šta je ko rekao ili zabeleže „pozitivno“, a zatim nestanu do novog, sličnog novinarskog „iskušenja“.

A novinarski posao iziskuje ljubav, beskrajnu borbu, istrajnost, sa posledicom trenutnog osećaja zadovoljstva kada istinom dokažeš da suživot sa neljudima, zlim luzerima, može krenuti i drugim tokom.

Želim sa posebnim zadovoljstom da podsetim da je misija nas sportskih novinara, časna i uzvišena, možda sam i previše subjektivan, ali ipak izazovnija i lepša od svih drugih u širokoj lepezi novinarskog stvaralaštva.