Umišljeni da se istorija može precretati, i aveti prošlosti proglasiti oličenjem dobra, su besramno izbrisali Dan Valjeva 15. septembar.

Poodavno Dan Grada Valjeva nije više  na ovaj dan, od  skora 15.septembar je Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, ustanovljen kao praznik povodom proboja Solunskog fronta, 15. septembra 1918. godine.

Nebitni su pokušali da ozbrišu  Stjepana-Stevu-Filipovića, Žikicu-Španca, Dragojla i Mišu Dudića, sestre Ilić, Milicu Pavlović- Daru... konačno Živana Đurđevića, i sve druge znane i neznane heroje iz vremena zla. Izdaja svog naroda, klanja ljudi žena, dece, staraca, streljanja stotina boraca za slobodu, iz vremena ludilo fašizma i nacizma se ne oprašta i ne briše.

"Preživeli" su do danas samo Nada Purić  i dr Miša Pantić, za NADU, za veru da narod ljudskošću, hrabrošću i borbom može stati na put svakom poniženju, što dođe i netragom nestane.

A ponižavanje Srbije traje  već skoro tri ipo decenije.

Danas je Valjevu hladno, kiša, ali se i Sunce probilo pred smiraj dan.

Stoka se vozika gradskim ulicama o našem trošku, naravno. Možda snima skrivenom kamerom i lovi crveni barjak sa petokorakom ako se slučajno zavijori, pored tek zamenjenih novih okačenih trobojki, sa kraljevskim grbom u zemlji,  Republici Srbiji.

U zemlji zatrovanoj  neznanjem i nepoštenjem danas nije poželjno biti svoj, već klimoglavac i poltron,  i zatvorenih očiju bez glasa ne reagovati na nepravdu i nepoštenje. Najvažnije je ne zamerati se,  i ćutati.

Oni što takav život ne žele, a svesni su svojih vrednosti odlaze.

Nama što ostajemo nude bogatsvo i svetlu budućnost  u kopanju.

Ljudi su neprocenjivo bogatstvo i kad to shvate pobediće. A za naše ljude, naše najveće bogatstvo svet se otima. Snaga je u umu, znanju  i posvećenosti mladosti koja nam odlazi.

Čim se prepoznaju vrednosti znanja svanuće nam.

Ali zaslepljeni, sebični  i slepi kod očiju pecamo se uporno. Bojeći se pameti koja nastupa, njene slobodoumnosti i slobodarstva, njene težnje da bez predrasusa stigne do  uspeh, vlast se svesrdno  trudi spreči, i da ih se što pre e oslobodi.

Jedva čeka da ta srpska pamet napusti Srbiju i negde drugde nađe svoju sreću, jer su u zemlji neznalica i mediokriteta nepoželnjni, U vremenu  bestidnih i besramnih, prevara i prevaranata, otimači svega što dohvate. I što jer najgore sve ih više i više teško je živeti. Sistem, što si gori, više nam trebaš, hara, počev od političkih otpadnika do okorelih  krimosa, ubica i naprizemnijih hulja.

Pametni, slobodoumni, sposobni  mladi ljudi su šansa Srbije da se počisti zlo i pošast.

Pre novog talasa što se čeka, poslednji put stari vukovi, manje alavi, i mnogo mladih puni ideala su uvek uspevali da "obrnu igricu" više puta.

Podsećam, krenulo je od Kosovskog boja, pa se čekalo do 1804. i na novi Ustanak 1815. godine

U 20 veku u Balkanskim ratovima, Prvom i Drugom svetskom ratu smo pobedili. Kada je Crvena Armija sa saveznicima i partizanima protutnjala Evropom i našim Valjevom ka Beogradu,  na žalost nije očišćen nacizam i fašizam.

Pre  tačno 80 leta, Valjevo je oslobođano 15.septembra 1944.godine

Na današnji dan  u nekoj  drugoj zemlji, neki drugi ljudi, su doneli Gradu SLOBODU!

Sa slobodom je počela izgradnja poharane i porušene zemlje. Izgubljeni životi nisu vraćeni ali su mladi sa neviđenim entuzijazmom i energijom gradili  i izgradili svoju, i  budućnost za nas. Zaživeo je sistem vrednosti, poštovala se stručnost, posvećenost, rad, ljudskost!

Fabrike su nicale, ljudi su živeli od svog rada, da bi uređena zemlja postala trn u oku gospodarima zla.

Što domaće zlo, što američko-francusko-nemačko sklupčana NATO zmija,   razbija i dalje kida i cepa urušenu Srbiju.

Valjevo se od Grada 2,5 decenije pretvara u kasabu. Fabrike su nestale u pljačkaškim privatizacajama, privatni sektor tavori, Uspešni preduzetnika ima valjda koliko i prstiju na šaci jedne ruke.

Žuta pošast nam je dovela Slovence Italijane  i Austrijance. Naslednici su donele Kineze i Nemci. Nova okupacija traje. Valjevo postaje grad grobova i robova stranih investitora. Obećanja o boljem životu stižu. Sve što se radi je tri puta skuplje nego bile gde na planeti.

Besumučna pljačka traje, a narod ćuti, bez reči porućuje "NEĆETE KOPATI".

Zna dobro vlast, šta je najopasnije kad narod ćuti. i zbog KOsova i Metohije i zbog kopanja litijuma.

Nekada je 15. septembar obeležavan tradicionalnim spektakularnim košarakaškim turnirama uz učešće najboljih iz zemlje obrisanog imena, Rusije, Kine, Kube...

Delegacija Grada, Vojske Srbije, i malobrouni gosti su položili cveće na Petom Puku, gde će opet doći 27. novembra ali drugim povodom.

Tužno je da se opet oglasio Rajko kurton, baš tako ga častiše kolege dok je nosio plavu uniformu. LIce po nalogu naci-faci četnički orijentisanog Bobe Gvozdenivića, je promovisano u predsednika SUBNOR-a Grada Valjeva, i još uvek misli da radi nešto dobro. Za sebe svakako, dok se heroji, borci, junaci  vremena zlog, prevrću u grobu.

Valjevci i Valjevke, bez četnika početnika Rajka -kurtona i sličnih, od "belih miševa što sreću dele",pa redom,  srećan Vam praznik Dan oslobođenja Grada 15. septembar!

A vi deco ma ko vam nekada u familiji bio partizan ili četnik, crven ili crn, nemate izbora.

BORITE SE ZA VAS, SVOJU SREĆU. Niko to osim vas ne, zna bolje!

U vremenu neljudstva i nepočinstva nikada većeg, Valjevke i Valjevce ni vrelo Sunce drugog septembarskog dana nije sprečilo da u ogromnim broju budu prisutni u hramu Spasa Presvete Bogorodice, na opelu, a zatim i na Novom groblju, isprate u carstvo nebesko besmrtnog dr Milana-Čamija-Nikolića(63).

Čoveka što je lečio srca, duše i tela svojih svojih sugrađana, bez izbora da li su dobri  ili  manje dobri ljudi, surova bolest je  odnela u trenu. Bez prilike da se stigne do izlečenja otrgla je našeg Ćamija, po volji svevišnjeg. Stigao je Ćami u blaženo carstvo mira i spokoja, i postao deo svetlosti kojoj svi pripadamo.

"Ćami je bio planina, lekar duše i tela",  definisao  je misiju dr Nikolića, u   besedi posle opela prota Stojadin Pavlović.

Posle komemorativnig skupa u Opštoj bolnici Valjevo u Pokrovskoj crkvi je služeno opelo. Načalstvovao je starešina manastira Lelić iguman Georgije.

"Da je svako srce koje je izlečio dr Milan Nikolić, među kolegama i sugrađanima omiljeni Ćami, makar jedan otkucaj moglo podariti njegovom, živeo bi bar ceo vek.  Ali plan Božji,  ljudskoj logici je nedokučiv. Čami je to znao, kao i da Bogu služi. Svojim darom, znanjem i čovekoljubljem… baš kao otac mu, ugledni prota tešnjarski, blažene uspomene Predrag-Cane Nikolić", rekao je otac Stojadin Pavlović i nastavio.

"Kardiolog Milan Nikolić je bio lekar, ne samo doktor, kako njegovi Valjevci kažu. Lečiti ljude priziv je i misija, a biti doktor katkad samo zvanje i titula. Tog 30. avgusta 2024. mnogima su potekle suze. Otišao je dr Ćami. Hrišćani smo, privremeno je. Ipak, kad veliki odlaze, tuga se jednostavno useli u srca onih koji ostaju. Pod ruku sa strahom, jer nedostaju kao svedočanstvo svega uzvišenog čoveku na čast, Bogu na slavu i dar. Plakao je Zdravstveni centar, gde je modernoj kardiologiji izlio temelje. Reči hvale na komemorativnom skupu proiznosili su saradnici mu, na putevima Hipokrata i Svetih Kozme i Damjana. Plakao je verni narod u Hramu Pokrova Presvete Bogorodice, prinoseći sa sveštenstvom molitve da mu se duša nastani tamo gde pravednici počivaju. Bio je lekar duše i tela, čije su dijagnoze olakšavale bolesniku da prebrodi greh, da otklanja uzrok i koristi duhovne lekove", nizao je Čamijeva dela u besedi  u svojoj besedi protojerej- stavrofor Stojadin Pavlović.

Posebno je istakao Ćamijev dar da bukvalno produžava živote ljudima. "

Tu veštinu je stekao kraj oca, domaćina u mantiji, prepoznatljivog po šeširu, i stričeva sa šajkačama, istog nivoa karaktera i dobrote"

Prota Stojadin Pavlović zamolio još nešto našeg Ćamija.

"Danas te molimo, Ćami, da poneseš spiskove iz računara, iako znamo da sve svoje pacijente imaš u glavi. To su najduži spiskovi koje može imati jedan duhovnik, jedan lekar… Ponesi te spiskove pred lice Božje! Nećemo te pustiti, još ćemo te moliti, nećemo te maltretirati. Ostaćemo u redovima za termin koji nikad nije bio upitan i sporan kod tebe. Neka te spiskove čita prota Cane pred Gospodom! Neka moli svevideće ultrazvučno oko našeg Gospoda, kada bude zavirivao u naša srca ovde na zemlji, da nemamo toliko preskakanja, da smanji broj društvenih, kulturnih i aritmija svake druge vrste. Verujemo u tebe kao molitvenika sa takvim potencijalom, jer si to potvrđivao svojim primerom i delima.  Upraznio si mesto broj JEDAN u Zdravstvenom centru i mesto broj JEDAN u ovom kraju. Sve si svojom skromnošću mogao da pokriješ i od tebe treba učiti kako su učile i mlađe kolege", poruka je prote Stojadina Pavlovića izuzetnom lekaru i čoveku, čija dela i dobrotu zaborav ne može odneti.

Dr Milan Nikolić je rođen 1960. godine u Ubu. Valjevska gimnazija,  Medicinski  fakultet u Beogradu, specijalizacija Interne medicine, i subspecijalizacija u oblasti kardiologije bile su stepenice kojima je ponosno hodao Ćami  usvršavajući svoje znanje i primenjujući ga  u Opštoj bolnici Valjevo nepune 4 decenije.

Ćami je lečio svoj narod, delima svojim je  izrastao  u čoveka  planinu.

Vrstan stručnjak, voljen  i poštovan među kolegama i pacijentima, bio je spreman da u svako doba dana i noći priskoči u pomoć, i posebno da podeli svoje znanje i iskustvo sa mlađim kolegama.

Voleo je pesmu, društvo, deo mladosti ostavio kao folklorac Abraševića, Na kratko je uskočio i u  politiku, duboko svestan da mu tu nije mesto. Ali da bude narodu bolje ga je vodilo, da shvati lako i brzo da je politika đavolja rabota.

  Sport i sportisti su posebna priča.

Voleo je košarku i Metalac, posebno. Posle ogromnih napora na terenu, znao je da leči srca i dušu košarkaša, rukometaša, fudbalera, boksera...

U ćaskanjima uz hladno pivo sa ekipom, na mestu odmora  u Vladinoj "10" u ulici Žikice-Španca, voleo iz prve ruke da čuje, hoće li konačno na vrata Metalca zakucati sreća. Bolje sutra, nije dočekao, iako optimista da će  najbolji od svih posle  Luke i Zoće,  Vladimir  Đokić, raditi svoj posao u svom Valjevu. Čami je samo znao da kaže: "Ispeglaćemo i taj jad i čemer,  u moru nepravdi što nas pritiskaju" .

Ako je Ćami rekao, desiće se!

Putem svog oca da nastavi misiju dobročinstva  krenula je Ćamijeva kćerka Sofija, lekar u prestonici Srbije. Pored Milice u braku sa suprugom Milicom Milan NIkolić  je dobio je i sina Bogdana, danas  dokazanog u oblasti informacionih tehnologija.

Našeg Ćamija ispratili smo  na Novom groblju u Valjevu prvog septembarskog ponedeljka.

Reka Valjevki i Valjevaca, u pretužnom mimohodu je odala poslednju počast velikanu vremena zlog.

Pečat sudbine odneo je je  deo vere i nade u bolje sutra.

Ostaje  nam da ljudski verujemo da nas besmrtni Ćami čeka u svetlosti nebeskoj.