Dejan Pajić, reprezentativac Srbije učesnik predstojećih Olimpijskih igara  narednog leta u Riju,  gost “Eko Olimpijade” e pod sloganom “Moje školsko eko dvorište”, stigao je u Brankovinu i Valjevo.

U osnovnoj školi “Prota Mateja Nenadović” u Brankovini, Pajić je sa đacima posadio pet stabala, kao simbol olimpisjkih vrednosti  i simbolično otvorio “Olimpijsku aleju”. Radost igre, fer plej, poštovanje, izuzetnost i jedinstvo duha, tela i uma najveće su olimpijske vrednosti. Coca-Cola je ideci škole u Brankovini poklonila komplet lopti,a cilj je i na ovaj način  podsticaj da se mladi  bave sportom i da žive zdravo.

Učesnici Eko Olimpijade su od svog  komšije iz Šapca , trenutno sa ostalim kajakašima na pripremema u Čurugu saznali kako je u Italiji izborio olimpijsku normu, i šta očekuje u Riju 2016..

“Drago mi je da sam imao priliku da budem deo ove priče. Verujem da baš ovakve akcije  motivišu decu da se bave sportom i što više saznaju koje su to sve zdrave vrednosti , izjavio je Dejan Pajić.

U obraćanju za naš sajt Dejan Pajić je obećao da će nadležnima i OKS preneti našu poruku da je grad Valjevo bio pionir srpka Olimpija, zahvaljujući, izuzetnom čoveku, sportiti, oficiru, najvećem ambasadoru  srpskogm i jugoslovenskog sporta 20.veka  divizijskom generalu Svetomiru Đukiću(1882-1960).

Kao mladi srpski oficir pod komandom vojvode Živojina Mišića u Valjevu potporučnik Đukić je  organizovao i bio učesnik atletske manifestacije u Srbiji,  pešačke trke  28.oktobra 1906.godine, od Platana do Jovanje i nazad. Već  1910. u Beogradu osnovao Srpski  olimpijski klub.  Svoje misionarsko sportsko delo nastavio je osnivanjem  i Jugoslovenskog olimpijskog komiteta (JOK), a od od 1912. do 1948. bio je član Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) i bliski  saradnik tadašnjeg predsednika MOK-a Pjera de Kubertena. Đukić je sportiste Srbije i Jugoslavije  predvodio je na Olimpijskim igrama a  u Stokholmu, Anversu, Parizu, Amsterdamu,i Berlinu, od 1912. do 1936.godine. Kao oficir bio je svestrani sportista: atletičar, mačevalac, plivač, veslač, biciklista, strelac, a bavio se i konjičkim sportom. Bio je član MOK-a  punih 36 godina kada se zbog "upozorenja" tadašnjeg državnog vrha FNRJ 1948. godine povukao, ne želeći da bude "kočničar" u razvoju sporta. General Đukić je bio  oficir Srpke vojske, i kraljevine Jugoslavije, a ostao je upamćen kako izuzetno vešt vojni strateg  i human vojskovođa, sa mentalno i fizički najspobnijim ratnicima u bitkama tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Umro je 1960, u Duisburgu (Nemačka), u izgnanstvu, jer je u skladu sa oficirskom čašću ostao veran  Kraljevine Jugoslavije, iako mu je po završetku Drugog svetskog rata nuđen visok vojni položaj. Posmrtni ostaci generala Đukića preneti su 2002. godine u rodnu Ražanu kod Kosjerića. Delo pešadiskog generala Svete Đukića od zaborava je sačuvao valjevski novinar Zorana Tripkovića (1933-2007), tokom istraživanja sportske prošlosti Valjeva je „otkrio“ delo  Svetomira -Svete  Đukića u čiju čast je već 15-ak godina organizuje memorijana  trka 28.oktobra u Valjevu.

 U Valjevu je 16. juna 2008. otkriven spomenik generalu Đukiću, rad vajara Nemanje Radojičića,  kod kafane "Platani", pored puta Valjevo-Jovanja-Bajina Bašta, gde je bio start i cilj trke iz 1906. Valjevcijoš nisu a trebalo bi što pre da  pomenuti prostor pretvore u   park istorije srpkog i valjevskog sporta, za početak simboličnim sađenjem "pet stabala"

Našu priču Pajić je obećao da će preneti nadležnim na OKS , hoće li biti efekta videćemo.

Dejan Pajić družio se sa učesnicima i oprobao se u sportsko-ekološkoj radionici „EkOlimpijsko igralište“,  očuvanju prirode, kao jednoj od osnovnih olimpijskih vrednosti, zatim uređenju školskog dvorišta kroz podizanje svesti mladih o reciklaži i separaciji otpada, a kompanija “Sekopak” donirala je kante za reciklažu, a zaposleni iz ove kompanije učestovali su u radionicama i "učili" decu kako se odvaja otpad.

Aleksandar Mijailović, direktor Ustanove za fizičku kulturu grada Valjeva zahvalio se Olimpijskom komitetu što je Olimpijski karavan došao u u Valjevu,  i kompaniji Coca Cola na podršci čitavom projektu.

Prijem je izostao  2014. kada je Srbija postala vicešampion sveta u košarci, a najbolji igrač bio Valjevac Miša Teodosić, nije ga bilo ni proletos posle fantastičnih rezultata KK Metalac Farmakom ali je usledio  DANAS svečani prijem za valjevski kvartet zlatnih sa EP U 20 u Italiji.

Nosioci vlasti su konačno, gle čuda pobedili ličnu sujetu i pokazali da su spremnost da traže i pronađu pravi put, iskazivanjem poštovanje prema najuspešnjem Valjevcu,  Vladimiru Đokiću, i njegovom delu ostvarenom  u proteklih 290 dana od 4. oktobra 2014.  do ovog 19.jula.

Prijemom u gradskoj kući udostojen je pobednika uvek u nastojanju da napravi korak više, jer Vladimir Đokić uvek ima visoko postavljene ciljeve, danas bez dileme da radi još godinu dana u Valjevu, duboko uveren da će ljudi koji vode grad učiniti napor da sportisti Valjeva dobiju adekvatne uslove za rad.

Pored Stanka Terzića gradonačelnik Valjeva seli su trener plavih Vladimir Đokić, član stručnog štaba Lazar Gojković i član sastave 12 velićanstvenih, igrač Metalac Farmakoma Beograđanin Božidar Babović, a Prokupčačnin Petar Rakićević se nije pojavio.

Zlato je valjevska vlast vrednovala sa preskromnih 50.000 dinara Đokiću, i po 30.000 dinara preostaloj trojici članova reprezentacije iz  Metalac Farmakoma, a gradonačelnik je iskreno zahvalio na promociji grada tokom turnira u Italiji.

Đokić je ponovio več rečeno da je “znao” da će zlato u Srbiju posle pobede protiv Italije, da se krvano radilo, da je vraćena vera ove selekcije u sopstvene vrednosti, da je presudio timski duh, veliko srce i odricanje zlatnih košrakaša, sa jasnim stavom da niko posebno ne bude istaknut, a uz napomenu da je sve vreme bio u vezi sa selektorom Đorđevićem oduševljenim prepoznatljivom taktičkom postavkom ubedljivim igrama u Italiji.

Đokić je najavio da ostaje u  Metalac Farmakomu još godinu dana, a da će ekipu činiti momci spremni na rad i dalji napredak, a tim će “osvežiti” sa novim igračima, ali bez žurbe, jer okupljanje sledi  5.avgusta.

Kao bivšem članu Gradskog veća gradonačelnik Terzić je poželeo da Vladi Đokiću mesto selektora seniorske reprezentacije Srbije, i najavio"nastavak gradnje  Skadra na Bojani" hale sportova kod Poljoprivredne škole.

Na naše pitanje da li je spreman da podrži bolje rešenje, i pored konačne odluke da se po “nevidljivom projektu” Valjevska Arena gradi na trenutno 10.000 m2( do skora je bilo reči o 13,500m2, -prim.aut) i sada po ceni od 7,5miliona evra, i grad dobije kapitalni objekat već naredne godine, a ne samo prazna obećanja koja traju od 1998,stigao je očekivan odgovor.

Vladimir Đokić je potvrdio da je spreman da pomogne savetima na osnovu viđenog u drugim sredinama, a izrazio je uverenje da Grad Valjevo ima kvalitet da prepozna vrednosti i opredeli se za najbolje rešenje.

Medju prisutnim predstavnicima vlasti, na prijemu u gradskoj kući, a bilo ih je tri puta više nego li novinara, bio je 1998. gradonačelnik Valjeva Milorad Ilić danas ou odbrani "nevidljivog projketa" a 1998. itekako zaslužan za početak izgradnje Valjevske Arene po projektu Vlade Slavice autora Arene Beograd, pa pre bombardovanja prekinutog posla veka za valjevski svet sporta, jer su novci otišli (ne)opravdano u drugom smeru.

Demagogija, prazne priče, i neistine izrečena više puta postaje istina, donose dobro ali samo za trenutnu upotrebu.

Zaduživanje  građana sa kreditom od 200 miliona dinara i još sa 100 iz gradskog budžeta, bez  konačnog efekta, posle  17 godina iščekivanja, uz tvrdnju da je moguće graditi "Skadar na Bojani", i uštedeti preko noći 10 miliona evra, su novi pucanj u prazno vlasti, nova neistina sa tendencijom da što više puta bude  ponovljena  postane istina.

A za divno čudo sa prijema je izostao najviše okrenut i angažovan u svetu sporta,  jer nema kluba u kome se ne pita i nije makar član najvišeg klupskog organa, Dragan Jeremić, direktor direkcije za urbanizam, građevinsko zemljište, puteve i izgradnju Valjeva

Razlog izostanka nepoznat, da li je proradila savest, ili su u pitanju obaveze, godišnji odmor, manje je bitno, uglavnom valja podsetiti da je Jeremić 2012. obećao završetak izgradnje Valjevske Arene("Skadra na Bojani " i prim.aut)  u 2015. godini.

Laž iz 2012. je  nije postala istina 2015. ali  novo senzacionalno obećanje usledilo je  10.jula 2015. i naravno kao i ono 2012. ne košta ništa !

"Valjevska Arena biće građena na izlivenom temelju  umesto na 13,500m2, na  10.000m2 i to samo za 7,5 milona evra, pa čak i novom godinom završetka 2017.", najavio je Jeremić,  ostade samo nejasno sa ili bez temelja

Zanimljiva da se cifra od 7,5 milona evra poklapa sa maksimumom mimimuma po sistemu ključ i ruke, projektanta Arene Beograd Vlade Slavice, od čijeg rešenja na 6.500m2(na novom temelju -prim.aut) i rokom  gradnje od godinu, i to  POSLE  JAVNOG UPOREĐIVANJA sa "nevidljivim projektom", odbornička većina za sada beži kao đavo od krsta.

Hudini valjevske političke scene tvrdi da je moguće danas i to čudo neviđeno za 7,5 miliona evra, graditi objekat veći čak 3.500m2, a jevtiniji 10 miliona evra od provobitno  NAJAVLJENE cene .

Reći će lako, a uraditi je još lakše, ali kada umesto politike i neiastina, samo uslovom da posoa vodi  struka, i da sradi  po  PROJEKTU na  6.500 m2 sa sve temeljom, umesto onom " nevidljivom" prekomponovanom sa 13.5000m2 na 10.000m2.

Po prijektu Vlade Slavice Valjevdska Arena bi  ispunila sve  potrebne kriterijume za organizaciju  svetskih i evropskih takmičenja, i raspolaže sa sa 5.000 sedišta,a  smo za trežinu bila manje manja od "nevidljive!.

A, onih 10 miliona evra pride što sad nestadoše, a kasnije će aneksima, i ostalim biserima zidanja u nadgradnji cena svega što se danas radi će stići,  narod će  platiti, kao i sve do sada.

Narodnim parama vlast raspolaže, a na sreću dobar metematičar Stanko Terzić je stari Kir Janja, pokazao je i  danas, nagradom košarkaškim  poslenicma, sigurno je svoj potpis neće staviti nikada za nešto što nije siguran da je ima svoju ekonomsku, opravdanost i isplativost i racionalnost.

Hoćemo li dozvoliti da nas vlast  "otrese" za još 10 miliona evra, a za uzvrat umesto novih radnih mestra, ponuditi kazan, lako je odlučiti, zar ne !

Zaključak je lako izvesti, nema gradnje Valjevske Arene dok se ne uporede “nevidljivi” i realni projekat, a struka i realne linjenice  a ne glasačka mašina u ovom poslu nepismene vlasti, kaže poslednju.

Valjevke i Valjevci su lako prepoznali šarenu lažu i novu najavu NIČEGA, od konkretnog PROJEKTA  STRUKE DOKAZANE DELIMA, a ne partijskom pripadnošču i knjižicom. 

JER ŽIVIMO U VREME KADA SVE PROBLEME UMESTO GLASA NARODA REŠAVAJU PARTIJSKE KNJIŽICE.  

10 MILIONA EVRA NE SME  "POJESTI SKADAR NA BOJANI" !

VALJEVO OD TIH  PARA OMA ŠANSU DA PONOVO STVORI SVOJ PREHRAMBENI KOMBINAT SRBIJANKA I MODNU KONFEKCIJU UZOR, ZA POČETAK!

MALO LI JE 1.000 NOVIH RADNIH MESTA !