foto MN Press

"U svakom kukolju žita ima, dobar kapiten najgoreg tima. Saša Ilić, živeli!", pisalo je na transparentu istaknutom sinoć na  160-om srpskom fudbalskom derbiju na Severu stadiona "Rajko Mitić" završenog  pobedom Zvezde 2:1.

Poruka "severa" nedvosmileno je dvosmislena.

U pozitivnim kontekstu je gest poštovanja kapitena Partizana Saše Ilića.

Malo bolji uvid i trezveno razmišljanje kazuje da reč o klasičnoj provokaciji i nastavku unižavanja Partizan, i nepoštovanje i vređanje fudbalske legende kakvu niko nema u Beogradu.

U vreme permanentnog unišitavanja svake vrednosti u društvu izloženom temeljnom razaranju čitavog sistema vrednosti fudbalski derbi je pretvoren u prah i pepeo. Koliko je zanimljiv potvrda je juče sablasno prazan stadion u odnosu na vremena kada je fudbal bio živ.

Lazni šampion dve godine predvođen "licem sa poternice" šamara redom sve, pobeđuje još većom pljačkom i sklanjanjem svih, jer "vođa" kaže, tako mora biti.

Medijska bruka i besmisleni hvalospevi "vođinom" timu, i vređanja Partizana opljačkanog i devastiranog su uslov da bi se dobilo čak i priznanje otetog Udruženja sportskih novinara Srbije, zamislite za pisanje u podbanjičkom blitenu u uspehu vođine ljubavi u LŠ.

Biće još gore je danas se fudbalski život zasniva na nikada većem stepenu mržnje. U opticaju, su kriminal najvećih razmera, huliganština, droga.... Mržnja razara fudbal, jer glavnu reč na tribinama imaju "navijači"

I zato transparent napisan iz poštovanja prema Saši Iliću biće da ipak nije dobronameran.

Biće da se njime nedvosmeleno vredja i unižava devastirani Partizan, i aludira da je Sale pijanac.

Čovek, fudbalska legenda kakve nema niti će biti u Beogradu, je svetlo u tunelu makar i onih nekoliko minuta koliko provede na terenu jer za to vreme Sale pokaže koliko je Partizan unazađen dolaskom oca Vučelića i sina mu, i naravno Vazure i "šerpice" iz Šapca.

Saša Ilić ne sme da bude učesnik rijalitija u FK Partizan, iako rade na tome da ga ekspresno potroše kao i one silne milone što spiskaše do sada, u vremenu "sveopšteg  dogovora" .

A u vremenu sveopšte mržnje i unižavanja svega i svakoga što se identifikuje sa FK, KK, VK...Partizan transparent na Severu "Marakane" želimo ipak da tumačimo na ljudski način.

Neka bude najava pozitivnog, i povratak vremena kada je fudbal bio živ.

Tada su braća, kumovi... sedeli zajedno na stadionu i svako u dresu ili sa obeležjem kluba koji voli. Navijali su peckali se,slavili pobednika i zezali poraženog, a kada se meč završi opet zajedno išli da slave lep dan druženjem radosti i tuge, jer u sporti se pobeđuju ali i gubi.

i zato opet kažem gest na "Rajku" neka bude povratak vremenu poštovanja vrednosti u ljudskosti.

Partizanovci su 2010. pružili podršku tada od raka bolesnom igraču Crvene zvezde Milanu Vilotiću, uz poruku: "Vilota, izdrži".  Vilota je pobedio rak i danas igra fudbal.

Znači rak se može pobediti!

Posle duže pauze kamera valjevske Vujić tv  danas bila na fudbalskoj utakmici, i to na  Lagatoru, slučajnost ili namera, jer u isto vreme se mirno protestvovalo u centru Beograda.

Brojač žutih kartona danas ispred mikrofona nadpredsednik, virovačka fudbalska neznalica, komentarisala je fudbalsku lakrdiju na Lagatoru, kako reče pogodi bio je to fudbal: "NI NA NEBU NI NA ZEMLJI, NIGDE"

U novoj antipropagandi fudbalske igre bez gola, i jednom jedinom šansom za Loznicu u 45.minutu stečajni uprvanik valjevskog fudbala iskoristio je priliku da javno punih 90 minuta posle duže pauze, pokuša da bude zanimljiviji od događaja dana u Beogradu.

Bio je impresivno nadahnut kao i akteri što su besumčno pokusavali da "uhvate"  loptu.

Komentarisao je sve i svašta, grdio "inspirisane" za odbranu, a indisponirane da napadnu rivala.

Zanimljvo je da ove fudbalske likove, čast izuzecima,  lično dovodi već šest i po godina sa jednim ciljem, da zajebavaju u zdrav mozak fudbalsko Valjevo.

Sudija je bio posebano tretiran, i kriterijum "odluka što ne utiču na tok igre" je bio posebno primećen.

Samo da se zna onaj što nije ni pipnuo loptu, na kome je posebno insistirao komentator je u Valjevu zaslugom baš parazita i štetočine Milana Milinovića.

FK BK 2014 u Loznici je osvojio bod i sada oba tima imaju po 25 bodova, ali opstanak je i dalje daleko.

Sa ove godine 15 miliona poklonjenih voljom kuma i gradske vlasti, samo u Valjevu je moguće imati ovakav klub, štetočina i parazita, sa timom sposobnim da od 18 bodova osvoji 7 bodova u prvih šest prolećnih kola.

Umesto štrajka u najavi pa naprasno odloženog, možda bi recept rušenja štetočine, na leto ozdravio valjevski fudbal. Možda, nikad se ne zna, valja pokušati, jer umišljenost je neizleciva bolest.