Novo mučenje i umesto prve pobede u Valjevu,. viđen je samo peti remi  fudbalskih milionera, još jednom u Parku Pećina, ovoga puta protiv lidera trećeligaškog fudbalskog Zapada Sloge iz Požege(0:0).

Izlaz iz začaranog kruga postoji, samo valja ispuniti jedan uslov, da štetočina nestane iz fudbala!

Krstić i Gentić su pogodili okvir gola, želja i borbenost nisu izostali protiv lidera.

Sreće, a valja je i zaslužiti,  nije bilo  za tim što je prošlog leta selektirao štetočina sa gorima od sebe u kafani kod Đure. 

Pomoliše se bogu na slavi  ugašenog kluba iz Parka Pećina na Mitrovdan, što je smisli i ostavi u amanet naslednicima Marko-struja. Vajde nema, pobeda je i dalje samo želja pusta.

Gle čuda danas u fudbalu pobediše nepoželjni na slavi, proterani sa ušća Obnice i Jablanice u Kolubaru. A nije mala stvar kad se pobedi Mačva, makar to bili  i otpisani od neznalice, omladinci i kadeti.

FK BK 2014 nije ostao bez trenera, drugog u tekućoj sezoni posle bruke u Provu, a ni u subotu  posle 5-og remija uz jedan poraz od avgusta do danas u Valjevu.

Sloga je osvojila bod i zadržala vodeću poziciju u Trećoj ligi Zapad, jer su i Smederevci remizirali u gostima sa Jošanicom(1:1).

Valjevski fudbalski milioneri su u zoni sumraka.

Klub kome samo Zvezda, Partizan i još par klubova u Srbiji ne mogu pozavideti na budžetu je na 13.mestu, odnosno ispod crte sa Drinom, Poletom i Mihajlovčanima. Fudbalskoj neznalici sreću nije donela promena stadiona( sa Krušika  je premestio ekipu u Park Pećina).

Možda fudbalu sreću  donese aktuelni predsednik Skupštine Grada Valjeva.

Bio bi naime red da Mića Ilić dobije šansu i konačno počne da pegla  glupost  svoje partije(SPS) iz jula 2012. Vreme je da se preuzme odgovornost za šest godina ruženja i rušenja fudbala. Valja mu zasukati rukave, i pomoći da okupi  fudbalske ljude, pa da posle zimske pauze svi zajedno sa valjevskom decom i Mitrom Pejovićem na golu krenu u "nemoguću misiju".

Samo 12 bodova iz 13 utakmica u preostalih 17 kola ipak otvaraju vrata opstanka i  preživljavanja  sezona 2018/19 na srpskoligaškom Zapadu. Naredne subote sledi gostovanje u Petrovcu na Mlavi protiv Sloge trenutno osme sa 19 bodova.

Uoči današnje slave Mitrovdana kandidat za osvajanje fudbalske Lige šampiona po šesti put, skupo je platio nadmenost, i prepotetnost u prestonici Srbije. Uništio ga je jedan Milan Pankov iz malenog Bečkereka.

Sticajem srećnih okolnosti po Milana Bečkerečkog  i Zvezdu zaigrao je od prvog minuta umesto nabeđenih zvezda, povređenih, uvređenih, u biti škartova.

"Samo"  sa dva gola Pankov se upisao u istoriju Zvezde, moćne pre dve večeri kao nikada pre njega! 

U paklu rupe - Marakane,  imena "Rajko Mitić",  ekipu sa više od 20 članova stručnog štaba, sa sve šefom nemačkim,   podcenjena za Crvenu zvezdu je sa tobdžijom iz Bečkereka klopnula  za večeru.

Milan Pankov podcenjen kao niko i nikada pre njega je  sa dva projektila uništio moćni i veliki Liverpul, u fudbalski ludoj  i neponovljivoj večeri istine, da David može da prebije Golijata. Samo je potrebno da veruje u sebe.

Čudo se desilo samo zato što je Pankov inspirisan i nošen željom i htenjem krcate Marakane pronašao motiv da pobedi sve do tada mu priređene nepravde i zaseni "najojabasnijeg" lanom slavom, konačno prinuđenog da mu se pokloni.

I onih pravih navijača što vole Liverpul i prate ga svuda gde igra, i pevaju neponovljivu himnu „You'll Never Walk Alone”su uživali u Beogradu, Marakani, našem pivu, dopalo im se i Valjevsko, nisu bili tužni jer videli su spektakl kakav u Evropi postoji samo u Srbiji.

Najbrojnija navijačka armija u Srbiji nije  bila u koži privilegovanih istomišljenika da bude na stadionu obasjana srećom, uživanjem u radosti  pobede,  snoviđenja kako san  postaje java.

Izostao je ponovo novi tv prenos na RTS-u, onih što kazu "vaše je pravo dmo najveće fuda znate sve" ali i da ne vidite najveću pobedu srpskog fudbala u novom milenijumu, posle one odbojkašica nedavno u Japanu!

Svemogući  "usrećitelj" što svakog  meseca ubira novce za fiksnu telefoniju, nezasito bi da ubere još koju milijardu narodnih para dodatnim reketom i prisilom da se gleda uz dodatnih još pet-šest evra i kablovska što nam nudi  nacionalni fudbal, ABA ligu i Zvezdu u Ligi šampiona.

U takvom medijskom mraku desio se  Milan Pankov.

Momak je pokazao da je moguće samo za 90 minuta poništiti lažne vrednosti nametnute voljom umišljenih da znaju i mogu sve.

Prevarili su se oni što mu dadoše  šansu posle Salcbruga, kad ih časti Ligom šampiona sada i za trujumf viđenim samo u snovima.

Bečkerek nam  je podario Vujadina Boškova, danas Milana Pankova sutra će valjda još nekoga, jer to normalan svet želi,  a stvarno i zaslužuje.

A slavu i delo Milana Pankova bi neki već da prisvoje.

Izgleda  da su se u ovom slučaju debelo prevarili.

I najvažnije ratnici sa Marakane, do juče topovska hrama sada naglas smeju da razmišljaju o  novom proleću u Evropi. 

Potrebno je samo da "bolesni, povređeni", uvređeni i više ne znam kakvi ne budu samo  deo njihovog tima ratnika i časnih momaka.

Milan i još 10 gladijatora fudbalskih, ne dozvoliše Redsima da im uđu u kazneni prostor, i to je presudilo. Fudbalski čas je iznedrio dva remek dela Milana Pankova  za ponos svih zvezdaša i normalnih partizanovaca, jer drugi ne postoje,   i za Evropu, čast onima što navijaju za Liverpul i sačekaše i pozdraviše redse na aerodromu "Nikola Tesla".

Valjda će posle istorijskih 2:0 mržnja grobara i cigana stati makar na tren. Da  svaki partizanovac i zvezdaš  u dresu i sa šalom i kapom voljenog kluba ponosno prošeta ulicama prestonice  svakoga grada.

Da postane samo ružna prošlost da"grobari" ili "cigani" čim vode crveno ili crno sa belim naravno skaču na decu po ulicama i u autobusima  kao razjareni bikovi, makar im oko vrata bio i šal, gle čuda Liverpula.

Siledžije svih kalibara i demonstratori najprizemnijeg primitivizma su deo naše svakdonevnice.

Reče neko nekad i ostade živ, da ne može da izađe na kraj sa navijačima. Na zvezdaše i partizanovce sigurno nije mislio. Na koga je mislio svi znamo!

Milan Pankov momčina i fudbaler je uspeo nemoguće, da u trenu pomiri nepomirljive.

U Srbiji sa narodom što trpe sve i svašta, ali nikada zaslepljen lažnim vrednostima, da ne prepozna delo i pobednike od nedela i obećanih i samo slatko upakovanih šarenih laža, dobismo posle Nola, Tijane Bošković i trećeg boga u svetu sporta.

Sve dipomatske i ostale poraze što nam napakova i pakuju još politika engleske kraljice i njenih lordova i prinčeva u večeri gde nema prodaje roga za sveću, jedan Milan Bečkerčki nam vrati veru u ljude i Srbiju.

Hvala ti Milane  što pobedi i svoje i naše neprijatelje ovde u Srbije!

Pobedio su   umišljene bogataše  iz kolevke fudbala da im je dovoljno samo da se pojave na bojištu i  da je pobeda njihova. U Srbiji bez obzira ko je vidi, toga još uvek nema, niti će ikada biti. Igra se i pobeđuju a junaci kad tad pokažu da su baš oni ta presudna  vrednost,  ma koliko ih neko  ignorisao, vređao i.omalovažavao.

Danas je Mitrovdan,slava hajdučka i pobednička. Valja se setiti časnih ljudi, lepom reči, a nečasnim poželeti zdravlje i sreću, a pre svega pokajanje za grehe i sve loše što čine, i preobražaj  iz neljudi u ljude. 

Srećna slava!