Sport je ove nedelje U češkom Plzenu zbližio,a u Španiji posvađao ljude. Ljudskost je pobedila a zbog neljudskosti pala je glava. Na terenu bolji su pobedili, dobili rivale za martovsku evropsku fudbalsku priču, a srpski velikani su vraćeni u realanost: Surdulicu, Ivanjicu, Lučane... Surova istina peče manje Zvezdu i zzvezdaše, u ovom trenutku konačno fudbalski u svakom pogledu iznad komšija, takođe sa crvenom zvezdom u grbu. Nije im teško jer neko voljom države imaju sve, a druga strana, kriminal, zlo i pošast, za divno čudo na UEFA listi je ponovo 30 mesta iznad društva sa "Rajka". A u valjevskoj fudbalskoj priči "agonijada" virovačkog Minhazuena u lažnom ostavci i odlasku traje, za svih 20 miliona, sa rebalansima i naravno "peticom" zna se odakle.
Naravno da su za sve krivi komunisti.
Izjednačili su pre više od 70 godina ljude. I naravno sa kukoljem i prebogatama što stekoše kapital pa uvek istom receptu, voda je odnela i mnogo nevinih i čestitih.
Pozitivna selekcija, obrazovani, stručni, odgovorni su imali svoje mesto u novouspostvljenom sistemu vrednosti.
A usledila je demokratija, i tu smo gde smo gde smo.
Danas je najbitnija pripadnost, snihshodljivost, pored uvek pristune podobnosti. Boli sve, ali se trpi kao i mraz pra par noći u Moskvi, i zima noć kasnije u Plzenu.
Svet sporta je uvek bio barometar stanja u svakoj državi.
Dva srpska velikana, državna ljubimaca, sa daleko brojnijom armijom navijača, i još koji mesec šampion otvoreno rušen spolja i unutar kluba, okončali su evrpsko proleće.
Momci sa „Rajka“ su bili nadomak dvomeča sa Lionom, ali sportska sreća i nevešti napadači su odneli fudbalki mart u Evropi. Da uteše neutešne podanički dnomediji požurili su da upoznaju javnost o uzroku poraza u Moskvi. Igranje rukom na centru pre gola za pobedu „armejaca“, je krivo, a ne neiskorišćene šanse. Straleca „vanzemalajac“ Boaći, iznenada je povređen na kraju zimskih priprema, a danas za 5-6 miliona odlaz u Kinu. Samo naivni mogu da progutaju besmislenu priču zna se potaknutu odnakle, od koga i zašto. Valja opravdati nove milone evre što će biti investirani u 2018-oj na novo crveno belo proleće. Jer, narod Srbije treba da bude srećan.
Društvo što ote Partizan na izborima, po scenariju iz političke Srbije nastavlja svoj krvavi pir.
Najboljeg pored Tavambe, Brazilca Evertona dadoše zimus prodatog u bescenje, jer nema oprošaja od „vođe“. Nikako se nije smeo zakazati dvomeč martu sa Sportingom.
Čivijaš Đukić, sjajan fudbaler nekad, danas samo ispričana priča, prihvatio je da bude „Pedro“, za razliku od kolege Milojevića na putu da Zvezdi podari evsrpski šmek konačno i na terenu.
Đukić je zaradio dovoljno igrajući fudbal u Španiji, a danas je bolji igrač od većine momaka iz odbrane Partizana. Sastavio je tim(malo sutra on, prim aut.) u Plzenu nemoćan da postigne gol prestonici fudbala, do Usrksa, što primeti i jednom julovac, uvek julovac, Vučelić !
Izjava da nema šta da zameri svojim igračima, samo novo priznanje da se za fudbal u Partizanu ne pita trener, već veleizdajnici, menadžeri i krimosi.
Klub je u rukama kvarteta nezasitih, dva Vučelića, Vazure i profesora sa Pravnog, postavljenih po zadatku da ga unište. Paratizan je konačno u zonu sumraka. Guran je od kako je pomenuta četvorka na čelu. Prošlog leta "odleteli" su Leonardo, Đurđević, Milenković, angažovan je smehotresni Suma, "za sve pare". Delo uništitelji bez granica potvrdilo je moć tvoraca nečasne misije.
Propisno izribani zbog partizanovog februara u Evropi ekspresno su regovali Prodali su ove zime Evertona u pola poneđene cene, ali i odmah obavestili javnost o novom dugu od 5 miliona evra. Danas je Partizan pored zarađenog od igara u Evropi i od prodaje igrača, osuđen na nestajanje. Dug je porastao opet, na valjda na 20 miliona evra.
Najžalosnij detlaj vezan je za navijače. Požurili su u Plzen iz cele Evrope i naravno Srbije, da kupe karte po 20 evra od blagajnika iz Srbije. Regularna cena za kavez na na Jugu DOSAN Arene je bila samo duplo manja od one što deca za ljubav bez granica platiše prodavcima iz Srbije.
Zaboleo je „MALI“ nesporazum sa nezavisnim novinarima. Drsko su svoje uredne i pravovremene akreditacije uputili klubu iz Češke. Nisu tražili dozvolu iz klubu iz Beograda, da rad svoj posao u Plzenu. Razlog je jednostavan, organizator utakmice FC Viktoria, a ne klub iz Beograda. Do sada su akreditacije odobravane, svuda osim u Češkoj. Pravdanje „ljubaznog“ i zajapurenog pi ar menadžera Viktorije, što sebe proglasi delegatom UEFA delovala je nastvarno. Čovek je sa sebi sličnima dao sebi za pravo kroji kapu očigledno sa nepodobnim predstavnicina "sedme sile" nije se proslavio, a novonari su bili dovoljno vešti da stignu do svog radnog mesta umesto u presu na tribini previđenoj samo za "obične" navijače. Gorak ukus neistine o prebukiranosti pressa se pamti.
Odgovor na pitanje nadležnosti akrededitovanja je već upućeno jedino merodavnom, organizatoru takmičenja u UEFA.
U češkoj priči na sreću bilo mnogo detalja za pohvalu i uspomenu za radost, i želju za novim dolaskom u Plzen.
Sjajna organizacija utakmice je osnovni utisak!
Meč je obeležen porodičnom atmosferom na tribinama. Deca, roditelji bake i deke, naoružani šalovima kapama, rukavicama, i ćebadima, radovali su se pobedi svoje VIKOTORKE!
Miris kobasica, ukus ledenog piva, sa postavljenih štandova, pod krovom Doson Arene mamio je svakog bi krenuo ka svom mestu na tribini.
Viktorija je prošla zasluženo jer plavo crveni tim na staje 90 minuta, zna da igraju fudbal, bori se, ne daje protivniku da diše, stvara šanse i postiže golove. Sasvim dovoljno razloga za nadu da će fudbal igrati i kada stigne kalendarsko proleće u Češku. Sporting iz Lisabona je veliki klub, ali i Viktorka sa timom što raste u Evropi ima istu šansu za prolaz dalje kao i Portugalci.
Vođa što komanduje šalje poklič u etar sa moćnog ozvučenja: Viktorka! Viktorka! je oficijeleni spiker vešt da podigne temparaturu kad god je najpotrebnije.
A „Kosovo je Srbija“ iz kopa crveno plavih iz Plzena i odgovor sa Juga: „Kosovo je srce Srbije“ razgalio je dušu svakog navijača Partizana. Zaboravili su pređenih 1.000 i više kilometara, napor da da stignu u grad fudbala, sjajnih ljudi, znamenitosti za poštovanje, i naravno, pre viđenja DOSON Arene.
Zajednička pesma „ljutih“ rivala u parkovima i restoranima, zalivan je kojom kriglom svetslog i tamnog Plzenskog , kao potpis za nova poznanstva i prijateljstva. Druženje je ovekovečeno fotografijama za potvrdu da sport i fudbal zbližavaju, a ne ubijaju ljude.
Pollicajci sa osmehom i zagrljeni sa gostima iz Srbije, bez ijednog namgrđenog pogleda su priča za sebe.
U Češkoj nije pukla petarda, kao srce onom nesrećnom policajcu što se našao u besmislenom ludilu okršaja španskih i ruskih huligana.
I zato čestitke Viktorki, u svakom pogledu, danas moćnijim u svakom segmentu od Partizana, i iskrena želja da im proleće u Evropi potraje što duže.
FOTO TVITER VIKTORIA PLZEN
A u Srbiji vrata stadiona Partizana su zaključana za dve naredne prvenstvene utakmice zbog tuče huligana na Jugu tokom poslednje utakmice sa komšijama.
Taman dovoljno vremena dam bude li pobede protiv Zemuna i Rada, izbegne verbalni linč partizanivaca upućen Vučelićima, Vazurama i sličnima. Poklič " Uprava napolje" će da pričeka!
A u valjevskoj fudbalskoj priči "agonijada" virovačkog Minhazuena u lažnom odlasku traje i ove zime, za svih 20 miliona, sa rebalansima i naravno "peticom" zna se odakle.
A za kraj kao i uvek samo jedna poruka: "Ničija nije gorela do zore"
FOTO OFK DIVCI PŽ
