IN MEMORIAM MIROLJUB ANDRIĆ -GEDŽA
- Written by Dragan Ilić
- Be the first to comment!
Valjevo i Mionica juna 2020. su je ostali bez još jednog barda fudbalskog sporta. Deo svetlosti što ćemo svi biti, postao je fudbalski šmeker, neumoljivi golgeter, voljeni i poštovani suprug, otac i deda, boem i šarmer, naš prijatelj i drug Miroljub Andrić-Gedža(1948-2022).
Bio je fudbaler, nevidljivi, a neprikosnoveni topdžija i mag tzv malih terena.
Žario je i palio, bušio golmanske mreže u plavo-belim dresovima Riibnice i BELIM Budućnosti i crvenim i crveno belim Krušika.
U “Monci” kraj RIbnice započeo je fudbalsku misiju pred kraj pete decenije prošlog veka i to kao bek.
U bekovskom tandemu sa čuvenim Lićom-Zebićem sredinom 60-tih postaje standardni prvotimac. Igrao je u društvu Paje Simovića, Čitakovića, Kovačevića, Ćosića, Bojića, Topalovića, Pantelića…
Malo ko je mogao pretpostaviti da u lepuškastom omalenom čigrastom tinejdžeru iz Monce “čuči” pakleni golgeter, više od dve decenije strah i trepet za protivničke golmane.
U godini ulaska Metalca( kasnije vraćeno ime Budućnost) u Drugu ligu, 1969. Gedža je sa Ribnicom izborio plasman u izuzezno kvalieitenu Kolubarsko-podrinjsku ligu.
Gedža je već i kao bek stizao do protivničkih odbrana i počeo da trese mreže.
Odlaskom mega zvezde iz Ribnice Milana Simovića "Paje" u Budućnost, Andriću se otvaraju vrata u napadačkom redu, i odmah postaje prvi napadač Ribnice.
Izuzetan tajming, snalažljvost, hitrina, jednostavno osećaj za gol, izbacili su talentovanog momka u prvi plan. Gedža je uvek na pravom mestu, najčeše, poput danas Mitrogola, glavom, a za glavu je bio niži i neuporedivo sitniji od Mitrovića, uvek brži od čuvara i neumoljivo pogađa metu.
Andrić je imao i moćan šut, levicom i desnicom, ali udarci "čelom" su bili specijal.
Golovi se nižu i fudbalski svet valjevskog kraja ubrzo upoznaju Gedžu.
Specijalac uvek na prvoj stativi brži pod čuvara poput Lala Đurića nestvarno lako postiže golove glavom.
U "Letopisu FK Ribnica piše da je Gedža bio naplaćeniji igrač u istoriji kluba, a moralo je tako biti jer postignuti golovi i radost Mioničana nisu imali cenu.
Vrhunac igračke karijere prelazak u Budućnost posle dokazivanja u redovima srpskoligaša Krušika 1973.
Sa fudbalskim znalcima poput Vladete Starčevića, Tekira, Žila, Lace, Pula, Rvovića, Štace, Šuce, Šekija, Miće, Fazana, Jekare, Pante... igrača mnogo jačeg kalibra od onih u matičnoj Ribnici, brka Andrić je “eksplodirao”
Golove postiže fantastičnom lakoćom, i vrlo brzo fudbalski narod masovno dolazi da gleda mioničkog čarobnajka, naslednika Paje Simovića. U valjevskoj Budućnosti pošto je izgubila status drugoligaša igra samo jednu sezonu.
Boem i fudbalski šarmer ponovo se vraća u Krušik, gde nastavlja da sa Šekijem, Milosavam, Rebom, Grolom, Bracom, Terzom, Žilom, Kurlagom, Srejom, Prejom… i koučima Balaćem i Savom Kristićem da piše istoriju fabričkog kluba. Nastavlja da cepa mreže rivala iz zadovoljstva i strasti, u ligi danas ništa slabijoj od elitne u državi Srbiji.
Da je "Gedža" golgeter Krušika svih vremena nema nikakve dileme.
Pravdoljubiv, častan, i nadasve šarmantan, retko viđeni šeret i šaljivdžija uvek za spreman časicu razgovora, “tukao” je muški vatrenu vodu”, zatezao sportski u igrama na sreću. Na svoj golgeterski način, strasno, posvećeno i kad je bilo važno, a kad to pa nije, bio je miljenik i sreće, dobio je što svako želi, pored Sranke i dece, i novčanu premiju!
Niko, pa ni Stanka, nisu ga moglo odvojiti od druženja. Od kafane nije odustajao čak ni kada mu je zdravlje ozbiljno narušeno, jer to je bio Gedža.
Živeo je do poslednjeg daha na svoj način, punim plućima, zadovoljan šta mu je život pružio, i on njemu.
Supruga Stanka sin i kćer, i naravno unuci su ljubavlju i neugasivom energijom pržili sve Gedžine slabosti i poroke, vidljive i nevidljive, kojih se nije stideo, jer takav je bio.
Radio je sve od srca i sa voljom, a po pravilu znao je da u moru svakojakih prepozna čoveka, uzvrati istom merom i i pokaže mu svoj karakter ljudine.
Otuda ne čudi što je Gedžu na putu u bezvremenu svetlost pored najbližih ispratilo na stotine i poštovalaca, desetine prijatelja, posebno onih iz Krušikovog sveta fudbala. Udostojiše ispraćajem svog Gedžu uz žito, domaću, i suzu što se ote, i oprži lica jače od vrelog junskog Sunca.
Za utehu Gedža je napustio svet što se prozlio, svet nevrednosti, šljama i bagre, što hara poput kuge, ali je on, Gedža ostavio nadu da slični njemu ljudskošću, pažnjom, tolerancijom i energijom istrajnošću i ljubavlju mogu zatvoriti vrata pakla što bi da proguta ljudski rod.
Miroljub Andrić, naš Gedža je sahranjen na Novom groblju u Valjevu 14.juna.
