Fudbalska sapunica umesto najavljivanog ”hemijskog čišćenja”  samo je opustila zapeklo blato. Od glasina se ne živi, jer već se nazire da u mutantu sa Kolubare sve ostaje po starom.

Predsednik Rodoljub Paunović će  biti inaugurisan tek kada bude dobio podršku većine i dalje javnosti nepoznatog skupštinskog saziva FK BK 2014.

Do tada ma koliko mislio drugačije, sve ostaje isto,  i nosi ukus truleža i propadanja u MUTANTU VALJEVSKOM!

Sa dve  adrese na dva ušća, Gradca u Kolubaru i Jablanice i Obnice u reku čije ime nosi lazarevački klub, danas u fudbalskoj eliti Srbije, valjevski mutant je u blatu do usta.

Klecnu li kolena, nema spasa, udaviće se!

U Parka Pećina tek što se pojavila nada i zračak svetlosti, da štetočina konačno nestaje, ponovo je mrak.

Još uvek se samo čeka  (o)čišćenje.

Aktuleno je dovođenje svakoga ko bi da misli da može da igra u u Parku Pećina, ali su aktuelni i odlasci momaka što prepoznaše oluju što se sprema.

Međutim, rukopis štetočina i luzer, ne menja i lako je  prepoznatljiv.

Najnoviji pokušaj proterivanja najvećeg profesionalca, “stranca” časnog čoveka i golmančine Mitra Pejovića, sramnom ponudom da brani za Zadragur, neka služi na čast očigledno naselom na prljavu igru gubitnika nad gubitnicina.

Kompleks golmana u pokušaju je neizlečiv Milane Milinoviču!

Nelegitimni predsednik  obasut je svakodonevnim sastancima, a Skupštine i zvaničnog silaska sa scene  Milana Milinovića još uvek nema.

Tragovi  luzera nose miris nečoveštva. 

Da li  to ŠTETOČINA ponovo kupuje   vreme?

Ma koliko bio uveren da će mu Roki pomoći da ne  položi  račune za razaranje i uništavanje fudbalske svetinje iz Parka Pećina, odgovaraće kad tad.

Neće mu pomoći ni prehodhodna vlast što mu je dala odrešene ruke, da razara valjevski fudbal, a ni aktuelna koja gura novce kapom I šakom u bunar bez dna, a što luzer u godinama baca u vetar u  najvećem  sportskom Centru troška.

Dva gubitnika trener prvog tima Srđan Jovanović, sada “posmatrač” izvođača radova, dokazanog u radu sa mladima, nekada igračine Peđe Simića,  i golman  Vlada Tadić, iako su ponavljači  još uvek su bez OTKAZA u mutantu?!

Međutim izbegavanje zvanićnog izlaska iz kluba Milana Milinovića sa ono malo preostalih  živih podrepaša i podguznih muva je  mnogo veće ZLO od dvojice trenera – gubitnika, nedoraslih ni PETOM,  a kamo li četvrtom rangu takmičenja.

Novi saziv bez ijednog anatemisanog i skaradnog dosadašnjeg člana dosadašnje Skupštine kluba sa imenom dva kluba, i   Vanredno skupštinsko zasedanje je prvi korak, ali štetočina konačno za sva vreme nestane iz fudbala.

Već viđeni predsednik Rodoljub-Roki-Paunović, bivši odličan fudbaler, ispade da je za sada  SAMO POSLUŠNIK štetočine i parazita, virovačkog barona Minhauzena,  Milana Milinovića, najodogovornijeg lica za kataklizmu valjevskog fudbala.

Ima li veće potvrde da štetočina i dalje vlada od činjenice da su  dalje  trener prvog tima  Jovanović i trener golmana Tadić.

Redovne plata gde su zaposleni, što je u redu,  ali  i “platice” u mutantu, što se kosi sa zdravim razumom,  sva je prilika  imaće i dalje.

Pomenuti   tandem je pored štetočine, lica bez trunke savesti, NAJODGOVORNIJI za sunovrat jesenas trećeg na  tabeli, a danas kluba ispalog u ČETVRTI RANG razvaljenog srpskog fubala.

Ne slučajno danas anatemisani su   novi dokaz besmisla.

U dalje su tamo gde ni po kakvim kriterijumima NE SMEJU BITI!

Kad  moljakaš, ali uzalud, da se kupi utakmica, pa posle serije poraza beščasno i nemoralno, "zarad višeg interesa" se ne povučeš, jasno je kakav je čovek.

Treći factor X kanalenja mutanta je ko zna od kada, prevaziđeni  trener golmana Tadić.

Produkt golman Milinković je postao isturena meta za sve koji se iole razumeju u fudbal. Do te mere je stagnirao da je čak sam sebi davao golove u Gornjem Milanovcu i u Parku Pećina, I to  u utakmici sezone sa Mladim Radnikom iz Požarevca. Prevaziđeni sistem  treniranja, doneo je nesigurnost, strah i  katastrofalne procene prilikom intervencija mladog golmana. Mlinković  je posle junskog neuspešnog izleta u TEK ponovo kod istog trenera u mutantu, sada “pojačanog” pored većine opstalih,  novim igračima iz prošlog veka.

Rodoljube Paunoviću ušao si u đavolsko  kolo.

Poznato ti je da iako si mlad i zelen u poslu  koji bi da radiš, I da želiš da se dokažeš. OčIgledno nisi svestan s kim imaš posla.

Samo znaj:”Ko  sa  đavolom tikve sadi…”

Do sada si bio veliki igrač, predani otac i suprug. Tek  si počeo da radiš nešto ima malo dodirnih tačaka sa tvojim fudbalskom prošlošću.

Nema više lopte, nema kopačaka, a novac je faktor zla. Koriste ga neljudi  da  od najvažnije sporedne stvari na svetu prave farsu.

Bori se,  i izbegni kako znaš da postaneš puko oruđje sejača zla i pašasti.

Ne dozvoli da budeš ničija marioneta i pion.

Častan si čovek, pamet u glavu!

Urna sa posmrtnim ostacima Radomira Antića biće položena danas u 11 sati  na Užićkom groblju. Na taj način biće ispenjena poslednja želja Mistera, besmrtne legende i ambasadora  fudbalskog sporta, čoveka koji je obeležio fudbalsko vreme.

Užice se sinoć posle 15 meseci oprostilo od svog voljenog sugrađanina.

Prilike i pandemija korona virusa su sprečile održavanje  komemerativnog skupa posvećenog  legendarnom treneru svetskog glasa  i slave dostojne najvećih u svetu fudbala.

Mister  je  plenio gospodstvom na fudbalskom terenu i van njega. Otuda i toliko poštovanje od svih gde je tradio.

Voleo je svoje Užice neizmerno.

Komemerativni veče u čast Radomira Antića održano je u  užičkom Narodnom pozorištu. Antić je preminuo 6. aprila prošle godine u Madridu, a po ličnoj želji   biće sahranjen u Užicu. Urna sa posmrtnim ostacima fudbalskog velikana preneta je iz Španije u Užice, i čuveni Mister je ponovo u svo kraju.

ŠPopularni Mister je fudbalsku magiju otkrio u  užičkoj Slobodi. Preko Partizana,  Fenerbahčea, Lutona stekao je ime velikog igrača, da bi  kao trener eksplodirao u Atletiku iz Madrida gde je  osvojio duplu krunu, a zatim se dokazao vedeći  Real Madrid i Barselonu. Bio je selelektor Srbije na  Mondijalu u Južnoj  Africi 2010.

Radomir Antić je uvek rado  dolazio u svoj grad i na Zlatibor. U  društvu momamka iz  detinjstva, rado bi  zapevao užičku  „Dok Đetinja tiho šumi“.

Baš ovom pesmom  počelo je komemorativno veče u  prisustvu Antarine  porodice   brojnih prijatelja  poštovalaca predvođenih legendom Partizana Nenadom Bjekovićem.

Od Radomira su se oprostili predsednik Skupštine grada Užica Branislav Mitrović, potpredsednik GFK Sloboda Nemanja Nešić, još uvek predsednik FK Partizan Milorad Vučelić, i u ime prijatelja Vukadin Simović, direktor Užičke gimnazije.

Potpredsednik UO FK Sloboda Nemanja Nešić je na pčetku svoje besede rekao da govoriti o Radomiru Antiću u ime kluba u kome je ponikao, zapravo je priča o decenijama bliskosti, emocija i ljubavi.

"Njegova veličina nije u tome šta je osvojio, već u tome što je bio veliki u sitnicama koje život znače. U činjenici da je ispred gradske kafane njegov sto uvek bio najpuniji. U tome što je sa pažnjom slušao svoje Užičane i ljude iz okolnih sela kako mu govore kakvu taktiku treba da postavi u Južnoj Africi. Nema čoveka u ovom gradu koji nema selfi sa Radomirom Antićem, a sredinom devedestih u Užicu se sve crvenilo i belilo u bojama Atletika i pretpostavka je da se posle Madrida, za Atletiko najviše navijalo baš ovde pored Đetinje. Radomir je izuzetan primer osobe koja bez obzira na zvezdu na koju se popela, nije zaboravila kamen sa kojeg je ponikla. Kao pouka i kao primer za druge. Njegova odluka da za večnu kuću ne odabere ni Madrid ni Aleju velikana u Beogradu, već groblje u Užicu, više je nego dovoljan razlog da užički fudbalski hram dobije ime po Radomiru Antiću. Od danas pa ubuduće, sve fudbalske bajke ispisujemo na stadionu 'Radomir Antić'. Zbog Radomira, zbog Užica, zbog Slobode'', poručio je Nešić.

Zamenik predsednika FSS Nenad Bjeković je posle komemoracije evocirao uspomene na velikog trenera.

''Radomira  i mene veže mnogo zajedničkih uspomena iz igračkih i trenerskih dana. Napustio nas je veliki čovek. Srpski fudbal je izgubio svog ambasadora u svetu. Za nas je to nenadoknadiv gubitak u ovom trenutku. Veliki ljudi odlaze, iza njih ostaju dela. Antić je ostavio mnogo toga što može da nam posluži kao putokaz u godinama koje dolaze. Od velike je važnosti da učimo na njegovim idejama i da ih u praksi primenjujemo. Jedan je od retkih kome je pošlo za rukom da pomiri partizanovce i zvezdaše, što je u Srbiji jako teško. Jednostavno je bio rođen za to, imao je harizmu i karakter, zato je i dosegao najveće fudbalske visine. Neka mu je večna slava i hvala'', rekao je Bjeković.

Sahrana Radomira Antića i polaganje urne u porodičnu grobnicu je danas u 11 sati na užičkom groblju Dovarje