IN MEMORIAM ŽIVOJIN RADOJEVIĆ-ŽOJA
- Written by Dragan Ilić
- Be the first to comment!
Nebeskom timu valjevskog sveta fudbala dan uoči Vidovdana se pridružio neumorni pregalac, Živojin -Žoja- Radojević(82) mladić u srcu i duši do poslednjeg trena svog spartanskog i fudbalu posvećenog trajanja.
Žoja se na svoj način živeo za bolje sutra fudbalskog sporta
Rad je bio ogledalo njegove duše posvećene fudbalskom sportu.
Prečesto je svesno grešio u izboru strana.
Dobro za fudbal je znao da podredi nefudbalskim parazitima i neznalicama. Razlog jednostavan, najvažnije mu je bilo da radi, i da svoje fudbalsko znanje i ljubav prenosi široka srca i čiste duše na najmlađe, ali i one malo starije.
Iz Uba je stigao u Valjevo kao napadač, ali je Žojine atletske i gimnastičarske sposobnosti prepoznao Bebica Milošević i Radojević je završio izmedju stativa. Branio je u Srpskoj ligi u Novom Pazaru i Kruševcu utakmice života.
Posle afere "oluk" a odmah zatim i uspeha najveće generacije u valjevskog fudbala, 1969. plasmana u Drugu ligu SFRJ Radojević karijeru nastavlja u Kušiku i Kolubari.
Miljan Miljanić mu je fudbalski Mesija. Asketski rad i posvećenost fudbalu su ga doveli i do mlađih repezentativnih selekcija.
Žojina fudbalska priča sa najmladima je posebna. Strog, pravičan, radan i neumoran nikada nije prihvatao poraz i predaju. Radio je kao matica. radilica, deca su se "lepila" za Žoju, a "med" je stizao.
"Butik" auto delova "Divčibara" kod "Kasapa" bio je još jedan dokaz nenadmašnih menadžerskih sposobnosti komercijaliste gospodina Radojevića.
Bez fudbala i trenenga nije mogao. Porodičnu tragedija i rani gubitak kćerke Svetlane - Cece, najbolje karatistkinje Valjeva svih vremena, sekretara Spotskog saveza grada, malo kasnije i sina nikada nije preboleo.
Fudbal i farma u Popučkama bili su mesto za Žojinu iskidanu dušu. Od Divaca, Mionice, Uba, Koceljeve je širio fudbalsku "zarazu" i redom je sve "trovao" fudbalom, u struci trenerskoj je bio izuzetno poštovan ,ne zato što je bio predsednik Saveza, već zato što se mešao u svoj posao.
U Valjevu se rvao sa svim nedaćama. Od već 6 godina "ubijene" Stare dame iz Parka Pećina, preko Tešnjara, ZSK-a, Elinda... i gde god su ga zvali ponašao isto, odgovorno i profesionalno kao i u YU selekicijama.
Bio je to naš Žoja, čovek nepodnošljive lakoće da uradi što zamisli. Šarm i osmeh bili su nezamislivi bez jedne reči: "Mladiću", uz srdačan stisak ruke i spremnost da o fudbalu govori dok ga glasi nosi.(na fotgrafiji Miša Pavić, Živojin Radojević i dr Dimitrijević)
Njegova fizička aktivnost je bila fascinantna. Do poslednjeg trenutka svog ovozemaljskog trajanja je bio kao struna, a u demonstraciji tehnike nikada nije imao sebi ravnog.
Gospodin sa belom rolkom, mladalačkog sjaja i elegancije nije dočekao povratak "ubijene" Stare dame u život. Obavezao nas je kao i dugogodišnji kolega Vladimir Ladavec - Vladika Džons, upokojio se 14.aprila da samo istrajnošću do pobede mogu se istrebiti štetočina i najprizemnije politaknastvo, što nam kao skakavci pojedoše fudbal.
Nema nam druge, boriti se moramo, a ko to radi pobediće zlo i pošast, znao je kao i Džons i Žoja da kaže!
Sahrana Živojina Radojevića- Žoje je u ponedeljak 29.juna u 12,30 sati na Novom groblju u Valjevu.