foto Zoom

U vreme kada nebitni dokazuju transparentno postojanje svoju nebitnost, a braća, niko i ništa, nižu uspehe bezobrazalukom i minhaunzenskim  istinama i obećanjima, uredno prezentiranim   u podaničkim tabloidnim kvazimedijima. Ko kod  se usudi da zagrebe i pokuša da skine nataloženu rđu zla, pošasti i laži bez kraja, odmah biva upozoren da se "dozove pameti" i da ne "čačka mečku".

Ali Damoklov mač neprestano vreba da kazni grešnike! 

Narod je čudan, lako ga je prevariti slatkorečivošću, obećanjima nikad ispunjenim, i ko zna još kakvim obmanama.

Ali taj isti narod kad tad prepozna gubitnike i ruši ih  ih  bez pardona, za šansu svima žele arenu da kada je najteže, pobede, i opstane dok ne potvri ili demantuje da vredi.

Tako to biva, osim u uspostavljenom sistemu dvostrukih standarda, i negativne selekcije.

Svedoci smo beskrupulozne pljačke, svega narodnog, a bez reakcije naroda.

Politika je srušila privredu, opustošila i devasitirala kulturu i umetnost, život svela na preživljavanje. U svetu sporta je nametnuta psihozu da sve što nije  simbol srpstva i radosti  naroda ne valja, i  mora da nestane.

Zanimljivo je da i dalje nema  vesti da je makar jedan od kriminalaca iz sveta sporta “uhapšen i procesuiran”.

Vreme vladavine prepovlašćenog sloja malobrojne elite za koju  je pravilo u životu samo deo poznate izreke: “Mogu  šta   hoću”, traje.

Samo "nezamenljivi" zaboravljaju, ili nisu svesni da izreka ima nastavak “Možeš kako hoćeš, ali i ne i dokle hoćeš”.

A dok se izreka ne ostvari slušaćemo, gledati i doživljavati, sve i svašta.

Baš to sve i svašta se desilo uoči današnjih Zadušnica.

Čusmo odvažnog “julovskog Eliota Nesa” da su njegovi predhodnici u FK Partiza  “neviđenim javašlukom, nemarom, neznanjem, nebrigom, nagomilali dug sa 15 na 20 miliona evra” . Za divno čudo u novom milenijumu najuspešniji srpski  fudbalski  klub je pokazao moć i  samo igrom na terenu  preoteo  titulu simbolu srpstva i sreće naroda. Međutim  sve zarađeno na terenu  minnhaunzenskim  istinama, naslednici Đure frizure su pretvorili i  mehur od sapunce.

Posao policije, tužilaštva u sudova po intervjuisanom E.N.   treba da rade novinare, umesto da kada zna, baš. Predsednik FK Partizan nije saopštio jaavnosti ko to namešta utakmice, što zna i UEFA, ali   ćuti.

Umesto saopštenja očigledno je “prozvanog” blizanca, čiji bosovi stotinak miliona evra duga "tope" kao poput neimara gvožđe u železari u Smederevu, javio se arkanovac Dragiša da zapreti Vučeli da će u policiji morati da ponudi svoja saznanja o nameštanju, da ne kažem kriminalu.

I dalje nema pitanja za nedodirljivog što sa bratijom i naravno sinom razbija Partizan, prodajući najvrednije iz crno belog sveta fudbala, a dovedeći  suma sumarum škart po ceni od samo 10 posto sveukupnog duga. Nema odgovora kako to da nema para kad je zarada u 2017. dobacila do neverovatnih 15 miliona evra! Koja je to maca pojela  milione. Toliko sigurno ne zavređuju putovanja u Podgoricu, Atinu, Mađarsku, Švajcarsku, Albaniju, ili  ovo što sledi, u Češku.

O transferima blizanaca ne treba trošiti reči.

Poručene priče dnovinara o prodaji   za desetine miliona evra bisernih crnaca iz Ljutice Bogdana, prolaze u tabloidnim medijima, ali ne i na fudbalskoj pijaci

U svom stilu a  kako bi drugačije do urnebesno, glasnogovornici iz “miljenice nacije“ su potvrdili minhaunzenskom istinom da su preko noći dugove  pretvarili u prah i pepeo.

Istina je međutim da su se "proslavili" trošenjem ne njihovih para, dovođenjen 50-ak igrača, šamaranjem ofkove dece što bi da ih pobede, pa redom svih detaljima, penalima, i crvenih kartonima protivnicima najčešće.

Mora se priznati ipak jedno, konačno su pogodili trenera

A i izboriše se, svaka čast predsedniku, da igraju na “Rajku” 13. februara.

Za ljubav bez granice častiše zvezdaše paprenom cenom ulaznica za CSKA, od 2.000 do 5.000 dinara!

Čudno, iznos je samo duplo veći od onog što odrediše devastirane, opljačkane i unižene komšije za češku Viktoriju iz Plzena !?

Razlika je što  pored ljubavi za novcem i to što prepovlašćeni igraju u 18 sati, a uvek na nišinu UEFA u 21,05 u sred februara.

Da li baš sve mogu vlast i politika sve da reše, demantovaće ili potvrditi nebo, narednog utorka i  četvrtka kad padne mrak.

Zanimljivo je da je razgovor sa Vučelom, sa sinom neformalnim gazdom FK Partizan, usledio posle postavljanja “skener” kapija na stadionu JNA.

Došlo je vreme izgleda da od četvrtka  konačno  počne  brojanje crveno belih krvnih zrnaca svakog ko kroči u hram fudbala. A da se zna,  navijači na tribinama ne žele da budu prozivani i kuđeni za dela koje im ne  pada na pamet da čine.

"Skener"   pravilo ne važi  u komšiliku, na "Rajku Mitiću"  fudbalskom  bastionu Srbije i srpstva.

O kamerama na JNA ne treba trošiti reči, kao ni toaletima za navijače. Dok se istinski navijači bezobzirno gaze, krimosi se i dalje baškare u maršalovoj loži. Ali baš te povlašćene podilazi jeza,ne zbog snega već zvog ustanka u najavi.  Društvu sa šipke na jugu je najteže pred sve glasnijiom najavom povratka proteranih partizanovaca.

U srpskom svetu košarke bitke redom dobija lagano FMP, prepakovan u simbol srpstva, toliko moćan da državljanstva može da dobije svako potreban za pobedu i “radost naroda”, ma koje boje i nacije bio. Samo da čovek siđe iz aviona. 

Stvari međutim po  malo izmiču kontroli. Podignuta je optužnica protiv predsednika.

A, piscima transparenata na mečevima Evrolige su pored Turaka sad su sporni bošnjaci, hrvati,  ali i svi drugi, posebno oni što  imaju veze sa crno belim svetom.

Na političkoj sceni dva košarkaška barda Duda Ivković i Dule Vujošević daju podršku Đilasu, ovih dana okačenom na stub srama, iako mu je svako krvno zrnce zvezdaško,  crveno belo.

Poliitički je protivnik na martovskim izborima za Beograd, zna se kome,  već sada je već jasno sa kakvim izbornim epiligom.

Za razliku od crveno belog, crno beli svet kaže da nije rekao poslednju u predstojećoj bici za Beograd.

I baš ovako na talasu aktuelne sportske politike, dvostrukih standarda i negativne selekcije živi i radi Srbija.

Za Beograd “centar galaksije” Valjevo živi svoju “bajku”!.

Divčibarski doček 2018-e, pa kao i stara vremena ledena predponoćna žurka sa Šabanom, na trgu Maršala Tita, prekrštenog uskoro možda u  Kalabićev ili čiča Dražin, bila je svojevrsni uvod u 2018-u.

Narod je navikao da trpi, pa Valjevke i Valjevci neće trošiti energiju, i redom  sve  po spisku "pozdraviti"  odluku bez presedana onog ko ga zastupa da po svom nahođenju podeli  narodnih, a ne  svojih 80 miliona, za sportske igre bez granica.

Najviše su dobili na sposrtskom borilištu gubitnici, a od sličnih sebi povlašćeni,  spremni samo da uzmu, a nikada nešto svoje daju.

Kriterijumi raspodele su ovovremenski, za jednokratnu upotrebu.

 Pa otuda i normalno bude da prvobitno rešenje gradonačelnika Valjeva Bobe Gvozdenovića za godišnje programe sportskih klubova, saveza i udruženja sa 69 miliona dinara iz budžeta, bez obrazloženja, bude prinačeno  na 79.845.000 dinara.

Potpis odgovoronog lica je stavljen na sve ugovore, a novac je već na računima, nekima čak i za dva kvartala.

Valja vraćati kockarske dugove, basnoslovno plaćati adminstrativne radnice, a i peglati dugove jednom plaćenog i u uvek preplaćanog precednika, ispunjavati želje fudbalskog zgubidana samo sada uključenog da "pobede" beleži i u politici.

A to što su stvarno najbolji, tamo gde to treba i da budu, na sportskom terenu, dobili tek po koju platu, koga još dotiče

I sve to ima, može  samo u Valjevu !?

Digli su međutim  glas "seljaci” iz Divaca. Oni  bi iste uslove kao valjevski klub u istom rangu.

Neće moći, imaju aerodrom, a na Peti Puk mogu da sleću samo padobranci.

Valja novce ulagati u poluprivatne šahovske priče, totalno privatne malofudbalske, pa prepovlašćeni ženski odbojkaški klub , iako u nižem rangu od nepovlašćenog.

Kome danas sme da  bodu oči 15 miliona za KK Metalac, 12 miliona za FK BK 2014, pa 8 miliona za VK Valjevo. ŽOK Srbijanka je bolje obavešteni kažu dobacio do 4,5 miliona, a privatni KMF R(ade)B(egović) je skočio na 2,5 što je manje od FK Radnički sa 2.650.000 dinara.

Ljutnja traje što je nepovlaćeni ženski RK Metalac zavredeo 120 posto manje od muškog kluba,odnosno samo 900.000 dinara.

Prvoligaš u odbojci ženski što nosi ime grada  je  prošao "odlično", sa  2.770.000 dinara.

Najbolji i u svakom pogledu najorganizovaniji i najugledaniji OK VA 014 za mesec ipo dana član Superlige, za neobaveštene a sklone procenama, sa najboljim sportistom grada pored Aleksandra Vasića, Nikolom Crnim Ražnatovićem, je u društvu milionera sa 4,5 miliona za 2018. Cifra je duplo i malo više veća od drugog po gledanosti i   popularnosti, boksa . Četvrti    u Regionalnoj ligi BK Metalac  stimulisan  je   sa blizu dva miliona dinara, odnosno  osam puta manje od prepododbnog KK.

Sve čisto jasno i transparentno, sa ukusom bezobrazluka, neznanja i minhaunzenskih  istina nadobudnih, ali  samo dok vlast traje.

Ali Damoklov mač vreba!

FOTO PROFIMEDIA

 Dobrota je danas obezvređena i uzvišene i neopipljive vrednosti ljudskog duha - hrabrost, poštenje, vera, bezuslovno prijateljstvo i ljubav,  žive još u filmovima.

U današnjem  sistemu (ne)vrednosti dobrota se graniči sa glupošću.

Ali kad tad uslediće  povratak  pravim vrednostima, jedinom temelju ljudskog postojanja.

Znači ima nade, i valja se ipak boriti.

I pobediti,  zar ne!

foto USNS

U dvorani Skupštine Beograda sinoć su uručena su godišnja priznanja Udruženja sportskih novinara Srbije najboljim iz sveta sporta u 2017. Priznanje novinar godine je pripalo Slobodanu Maletiću iz Radio Beograda i Milunu Nešoviću iz „Sportskog žurnala“. Istakli su se izveštavanjem sa Evropskog prvenstva u košarci na kome je Srbija osvojila srebrnu medalju.

Rvač Viktor Nemeš i odbojkašica Tijana Bošković su najbolji najbolje sportiste u 2017.

“ Čestitam dobitnicima nagrada na svemu što su učinili u prethodnoj godini – kako sportistima na fantastičnim rezultatima, tako i novinarima i snimateljima koji su znali da ovekoveče njihove pobede. Drago nam je da se ova svečanost po tradiciji održava u Skupštini grada i želim vam da u 2018. imate isto toliko razloga za dobre tekstove, priloge i fotografije” poručio je zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović.

Priznanje za životno delo uručeno je doajenima naše profesije Miodragu Simeunoviću (Sportski žurnal i Politika ekspres), Živku Baljkasu (Politika), Đorđu Đeniću (Radio Beograd, TV Politika, JU Info kanal), Edu Crnaliću (Narodne novine i Niška televizija) i Siniši Ružičiću (Politika ekspres).

“U prošloj godini Udruženje je organizivalo u nacionalnom fudbalskom centru u Staroj Pazovi najveći događaj od našeg nastanka – Kongres sportskih novinara jugo-istočne Evrope na kome je čestvovalo 100 novinara iz 9 zemalja. To ne bi mogli da uradimo bez podrške Ministarstva omladine i sporta i lično ministra Vanje Udovičića. Uspeli smo da promovišemo srpski sport, Staru Pazovu i Beograd na najbolji mogući način. Hvala ministru na razumevanju” rekao je Predrag Milinković, predsednik USNS.

Nagradu „Branka Prelević“ dobila je Biljana Kostreš iz „Sportskog žurnala“. Kamera godine otišla je u ruke Siniši Svijiću, snimatelju TV Arena. Za Dopisnika godine proglašen je Miroslav Ristić iz Čačka, dok je trofej za ekskluzivnu vest osvojio Branko Spasojević (Sportski žurnal).Specijalno priznanje za Izdavački poduhvat godine pripalo je Vladimiru Pajiću iz „PGM Netvorka“ za dokumentarni film „250 stepenika“ o generaciji juniorske košarkaške reprezentacije Jugoslavije koja je 1987. postala Šampion sveta u Bormiju.

O novinarskim priznanjima Udruženja sportskih novinara Srbije odlučivali su veterani Branimir Vasić, Milan Simić, Aca Stefanović, Stevan Kovačević, aktuelni novinari i urednici Zoran Stojadinović, Radovan Maksimović i Predrag Milinković. O trofejima za najbolje sportiste svoj glas dali su još Dane Korica i Andreja Mladenović.