Odbojkašica Nikolina Tomić se posle sezone u kiparskom AEK-u vratila u grad na Kolubari, i potpisala otvoreni ugovor sa OK Valjevo, posle tri kola četvrtoplasiranom ekipom Prve B lige .

Prisustvo Nikoline Tomić izrazitog napadača u ekipi biće ogroman podstrek za mladi tim i adut trenera Danila Pejovića.

Nikolina, rođena Riječanka, već izvesno vreme trenira i već je spremna je da već nedelju zaigra u u Nišu protiv Milenijuma.

Pre dve sezone Nikolina Tomić je branila boje OK Valjevo. Ostavila je izuzetno povoljan utisak kao jedna od najboljih igračica Prve lige Srbije. Narednog vikenda u Nišu prevoditi Valjevke u Nišu, i svojom ubitačnb+nom efikasnošću če sigurno doprineti uspesima koji slede. Za OK Valjevo će u Nišu odebitovati tehničar Ana Medarević, stigla na a pozajmicu iz Obrenovačkog TENTA. .

Jedan od ključnih razloga povratka Nikoline Tomić je u Valjevo je ljubav !

Veza Nikoline i odbojkaša Nikole Ražnatovića –Crnog pokretačke snage odbojkaša VA014-Gorenje je zacementirana, kao i svaka velika ljubav, na radost dvoje kako stvari stoje budućih supružnika.

Ljubav prema istom klubu, Partizanu, spojila je blogera i pustolova, tvoraca  ideje da u Japanu potraže pomoć za bivšeg šampiona Evrope, diskriminisanog i proganjanog u svojoj Srbiji. Gest za poštovanje i dodatni motiv pred  pred večerašnji fudbalski spektakl i juriš na treću pobedu u Ligi Evrope .

Navijači na razne načine pokazuju koliko voli svoj klub, ali ljubav bez granica nosi u svom srcu nose kraljevački pustolov iz Dragan Šibalić i jedan od najpoznatijih sportskih blogera, Goksi. Zajedničkim snagama pokušaju da nađu “lek” za ljubav svog života Partizan.

Šibalić je biciklom prešao put od Srbije do Japana i u "Zemlji izlazećeg sunca" pokušava da zainteresuje tamošnje kompanije da ulože uvek u samom vrhu evropske košarke, Partizan, ali već dve godine voljom politike dovrden na korak do gašenja.

 Dragan je u ovoj priči “ kurir” i Goksi koji je sastavio pismo za japanske biznismene, sliku dešavanja u crno-belom taboru, sve sa željom da sa dalekog istoka stigne jak sponzor , da KK Partizan lakše prezimi “ledenu” 2015, i na proleće 2016. ponovo bude moćan.Evo sadrćžaja pisma Goksija Blogera inspirisano putešestvijem Dragana Šibalićai:

Poštovana gospodo, dragi prijatelji i veliki domaćini:

Uz veliku zahvalnost za ukazanu čast za prijem u vašu, svetski uglednu kompaniju, želim ovim pismom da vam se predstavim i da vam približim razloge ovog mog poduhvata. Zovem se Dragan Šibalić i dolazim iz Srbije, jedne male evropske zemlje iz srca Balkana, koja je preživljavala i preživljava turbulentna dešavanja, kako tokom svoje istorije tako i dan danas. Pošto ovo nije "političko pismo" i pošto su moji motivi izričito sportski, želim da vam ovom prilikom predstavim i klub za koji živim, navijam i kojeg bodrim, a koji mi je podjednako važan kao moja porodica i zemlja iz koje dolazim. Naime, uporedo sa zastavom moje Srbije na ovom putu nosim i zastavu mog Partizana, kluba svetle tradicije, istorijskog imena i velikih uspeha. Nosio sam zastavu mog kluba koji je u evropskim okvirima, NBA pričama i svetskim razmerama poznato i cenjeno ime. Svuda, osim u mojoj zemlji. Klub koji je u svojoj istoriji dao svetske veličine košarkaške igre, danas u Srbiji pokušava da bude ugašen iz raznih kuhinja i mračnih uglova. Danas se njemu uskraćuju izvori prihoda, podmeću razne nesportske priče i pokušavaju se nipodištavati svi uspesi koje je u svojoj istoriji imao. Klub koji je bio evropski prvak 1992, klub koji ima još tri osvojena evropska trofeja "Radivoja Koraća", 21 osvojenu titulu svoje zemlje, 13 kupova i šest regionalnih titula, danas voljom nekih moćnika je na ivici egzistencije.

KK Partizan je prvi klub sa ovih prostora koji je odigrao i prvu zvaničnu utakmicu sa jednom NBA ekipom, a ta čast mu je pripala zbog velikog broja igrača koje je "dao" toj najboljoj ligi na svetu. Verujem da su i vama poznata imena poput Vlada Divca. Žarka Paspalja, Predraga Danilovića, Željka Rebrače, Aleksandra Đorđevića... pa sve do danas prisutnih ili na draftu izabranih Nikole Pekovića, Bogdana Bogdanovića ili Nikole Milutinova. KK Partizan se može dičiti i takvim veličinama poput Dragana Kićanovića, Dražena Dalipagića, Gorana Grbovića Nikole Pecarskog, Dragana Todorića i sa stotinama najpoznatijih evropskih i svetkih zvezda koje su ponikle u njemu. Može se pohvaliti trenerskim veličinama poput profesora Aleksandra Nikolića, Dušana Ivkovića, Želimira Obradovića ili Duška Vujoševića. Njegova velika dika i ponos smo i mi navijaci, tzv Grobari poznati po vernosti, privrženosti i velikom odricanju za naš klub. U sklopu svega toga može se podvesti i ovaj moj "put u nepoznato" na koji sam se odvažio želeći da pomognem svojoj velikoj ljubavi, Partizanu iz Beograda. Moja pomoć je malena i svestan sam da neću puno pomoći tako što ću zastavu mog kluba razviti na svakom metru svetskog tla. Svestan sam da svet zna za moj klub i da je čuo za njega, ali da su mu daleki problemi u kojem se trenutno nalazi. U nemogućnosti da nađe lokalne sponzore, sprečen da normalno funkcioniše i živi, moj klub traži i vašu pomoć. Traži nekog iz daleka koji je spreman da pomogne ili pošalje signal da je spreman da pomogne. Moj klub je na ivici egzistencije. Moja ljubav kao i ljubav svih Grobara je još veća u ovom trenutku, ali je naša pomoć mizerna.Vi, kao ogromna, uspešna i svetski poznata kompanija možete ovo pismo da ignorišete i da se pravite da ga niste ni pročitali, ali možete da napravite mnogo za trend, brend i imidž svoje kompanije. Sponzorstvom ili donatorstvom, možda ćete baš vi biti upamćeni kao neko ko je ponovo pokrenuo ikonu evropske i srpske košarke. Novac i moć mogu da kupe sve, ali ljubav i privrženost ne. Zato razmislite, raspitajte se, dođite i vidite. Kao što ste vi mene ovde srdačno i bratski primili, primiće i vas moj klub, spreman da se dogovori, prihvati i uzme savet.

Hvala vam unapred, i da ništa ne preduzmete ili da ignorišete moje pismo, moja ljubav ni ljubav ostalih navijača neće ništa biti manja ni sa vama ni bez vas. Samim pokušajem da dođem do vas biciklom i prenesem ovo, dovoljno sam rekao o tome koliko nam Partizan znači. Izbor je vaš a naše je da se držimo slepo i dalje davno izrečene misli našeg poznatog pesnika i velikog Partizanovca, čika Duška Radovića: "Za sve se navija, Partizan se voli".

Srdačno vas pozdravljam i želim svu sreću u daljem biznis životu vaše velike kompanije, rečeno je u pismi posle  12 i po hiljada kilometara za 185 dana vožnje biciklom konačno u Japana i u rukama vlasnika velikih kompanija.

Navijači Partizana kao i uvek NAJTEŽE ispite  polažu sa DESETKOM !

Večeras j prilika da posle jutarnjeg, dnevnog i popodnevnog ispipavanja pulsa, Ljubinko Drulović prepusti palicu  MALOM Žilu da povede CRNO BELE i bez sedmorice odsutnih, zajednički  polože  još jedan teški evropski ispit, u novoj epizodi nadaleko čuvenih "časova ljubavi” !

Zašto baš TOLIKO LJUBAVI za PARTIZAN, evo odgovora a: 

ПАРТИЗАН - Јер смо ГРОБАРИ♥

ПАРТИЗАН - Јер љубав према клубу не може да престане♥

ПАРТИЗАН - Јер наше снаге јачају сваким новим даном♥

ПАРТИЗАН - Јер ту је љубав♥

ПАРТИЗАН - Јер волимо и бодримо само један клуб на свету целом♥

ПАРТИЗАН - Јер немамо Роналда♥

ПАРТИЗАН - Јер немамо Месија♥

ПАРТИЗАН - Јер имамо Жила♥

ПАРТИЗАН - Јер немамо паре♥

ПАРТИЗАН - Јер имамо срце♥

ПАРТИЗАН - ЈЕР ТО ЈЕ ЈАЧЕ ОД ЖИВОТА !♥

Kraljevčanin Dragan Šibalić od 12 aprila iz rofnog grada biciklom krenuo na put do  Japana. Na šestomesečnom putovanju dugom  20.000 kilometara, Dragan nije zaboravio da pruži podršku Partizanu.

Iz pustinje Gobi danas 26.avgusta pred meču decenije protiv Bate Borisova poslao je originalnu poruku crrno belima:

NE VERUJEM U ČUDA , ALI VERUJEMJ U PARTIZAN.  BATE JE GOTOV !!!

Dragan će  do Japana voziti preko Ukrajine, Kazahstana, Rusije, Mongolije. Trajektom će preći od Vladivostoka do Južne Koreje, gde će će posle  1.500 kilometara vožnje  trajektom stići do Japana, gde ostaje mesec dana.

Dragan Šibalić postao je poznat javnosti u Srbiji pre dve godine godine, kada je prebezao svojom dvotočkašem preko 7.000 kilometara, kako bi ispratio košarkaše Partizana od Rusije do Turske u Evroligi.

Ovaj Kraljevčanin će do Japana voziti preko Ukrajine, Kazahstana, Rusije, Mongolije. Trajektom će preći od Vladivostoka do Južne Koreje, gde će imati oko 1.500 kilometara vožnje i onda trajektom do Japana.

Šibalić kaže da je to mnogo bolja ruta nego da je išao preko Irana, Avganistana, Kine ili Indije, jer bi mu bilo opasnije i bile bi mu potrebne i vize.