Dan kapitulacije Nemačke i Austrougarske u Prvom Svetskom ratu 11. novembar 1918. godine danas se slavi kao dan primirja.

SRPSKA vojska  1. novembra 1918.  isterali Austrougare iz Beograda.

Danas  se slavi  KAPITULACIJA, NAZVANA  primirje koje su potpisali Nemci i Francuzi… Slavu su prigrabili saveznici, Francuzi i Englezi IAKO JE SRBIJA  podnela najveću žrtvu

EU  slavi  primirje Nemaca  i Francuza. Zarad interesa EU da li treba da se odreknemo i sopstvenih praznika i slavimo njihove.

Цена коју је Србија платила за победу u Првом светском рату је била превисока.

Србија је разорена, привреда опљачкана и уништена. Људски губици били су стравични.

Према подацима изнетим на Мировној конференцији у Паризу страдало је 1.247.435 војника и цивила или око 28% укупног броја становника. Највише је губитака било међу мушкарцима од 18 и 65 година старости, чак 57%. Велики број инвалида и готово пола милиона деце која су остала без родитеља били су такође трагични биланс овог рата за Србију.

Последице овог демографског удара српско друштво је осећа и данас.

Прзаник Дан победе се у последњим деценијма прошлог века обележавао захваљујући Друшртву за неговање традција у+и очување истине о ослободилачким ратовим аод 1912. до 1918 године. Путовало се у Солун, на Крф и Видо, а некада и у Париз ба централну свечаност побeдника.

О Србима ратницима, инвалидима, незбринутим од своје државе и краља, али поносним као ни један  народ, други си рекли истину.

Победници с највише жртава су СРБИ!

Не мрзе нас сви нити су нас мрзели. О нашем херојству и чaстi надалеко се чуло и многима смо били инспирација. Срби, као Феникс, као Васкрс после Великог Петка, крвљу писали историју, из крви нам ницали божурови.

О Србима су причали...

,,Србија – то је једна од најлепших и нахрабријих страница историје човечанства. Србија – то је потпуно јунаштво!“

– речи Врховног Главара Адмирала Колчака на банкету у Чељабинску фебруара 1919.

Француски маршал и српски војвода, Луј Франше д Епере:

,,Ко су ти јунаци који могу да се подиче да су заслужили једно од највећих одликовања на свету? То су сељаци, скоро сви, то су Срби, тврди на муци, трезвени, скромни, несаломљиви, то су људи слободни, горди на своју расу и господари својих њива. Окупљени око своje заставе за слободу земље; ти сељаци, су се без напора, претворили  у војнике најхрабрије, најистрајније, најбоље од свих“

,,Греје ме овде југ! На крају, овде су сви људи – ЉУДИ! Историја ове земље корачала је само за славом! Та земља је патила, живела, преживела и остала ту, да увек буде ту! Чини ми се да су Срби исто толико Руси колико и ми“

– Максим Горки (Русија)

,,Ако је уопште могуће да једна нација купује своје јединство и своју слободу крвљу и сузама, Срби су ту цену платили. Они се петсто година нису помирили са робством, већ су се опирали, непрестано према светлости“

– Р. Г. Д. Лафан (Енглеска), 1917.

Норвешки пуковник Карстен Ангел, учесник напада на Србију у Првом светском рату:

,,Дошли смо са мало поштовања за њих, а враћамо се пуни дивљења. Видели смо народ миран, самопоуздан, родољубив. Нашли смо најбоље војнике на свету, храбре, послушне, трезвене, издржљиве, вољне да жртвују живот за земљу и националну идеју“

Ханс Фогел, немачки војни лекар:

,,У сваком рату и свакој војсци има забушаната, али у част српске војске морам рећи да у њој кукавичлук и дезертација на фронту пред непријатељем беху потпуно непознати“

Француски песник Алфонсо де Ламартин у свом проласку кроз Ниш, о Ћеле кули је рекао:

,,Нека Срби сачувају овај споменик! Он ће научити њихову децу шта вреди независност једног народа, показујући им по какву су их цену платили њихови очеви“

,,Гусле висе на зиду крчме, као што гитара или шпански пандеро висе на зиду посаде, и онај посетилац који најбоље зна србске песме, скида инструмент са зида и почиње да пева… То свакако није музика и човек би чак рекао да у тим песмама нема ни мелодије, ни хармоније, ни облика, ни тона међутим, то веома једнолично запевање има у себи нечег привлачног, тужног, мрачног, са понеким бљеском и победничким тоном. То је као историја србског народа, пуног туге и пуног наде то су њихова Илијада, њихова Одисеја и њихов Ромасеро…“

– Шарл Иријарт (Француска), 1856.

,,Барем су код Срба историја и поезија под руку, па је довољно прочитати њихове народне песме да би се сазнало шта су волели, шта мрзели и због чега су све страдали. Песме су њихови летописи и то је можда разлог што од њих никада није било народскијих и вечнијих“

– Шарл Иријарт (Француска), 1856.  Припремила: Невена Милосављевић

Фотографија: Инстраграм страница 28.6sho

Победнике у Првом светском рату је после Београда 9.новембра дочекао и Нови Сад.

 А колико је наш народ чекао тај дан, најбоље говоре речи Игњата Павласа упућене војницима и хиљадама грађана, на главном тргу.

"Јунаци српски!

Дични соколови, узданице наше. Отварају се капије тамнице, први сунчани зраци обaсјаше нас. Отвори смо очи и видесмо ослобођење своје. Кидају се ланци, закуцаше срца, потекоше сузе и одјекну силно МИ СМО СЛОБОДНИ. Дочекали смо час да спутане руке раширимо да вас снажно пригрлимо на своје груди и да узвишеном заносу викнемо свима НИКО НАС ВИШЕ РАСТАВИТИ НЕЋЕ. Дођоште нам јунаци наши, срећо наша. Остависте домове своје, остависте убаве долине и брда своја, остависте све своје мило и драго и дођосте да нас ослободите, јер сте разумели тешке уздисаје наше. Зато у име ослобођеног српског народа из дубине душе кличем хвала вам браћо! Хвала вам витезови! Хвала вам на јуначким подвизима и претрпљеним патњама, који сте пртрпели зато да дођете до нас, да са вама постанемо силни и да са вама гледамо остварене снове наше.  Здраво!”