Menu

zaglavlje

Specijalistička internistička ordinacija Dr Tomić Valjevo, V. Mišića 102. Tel: 014/228-321 i 065/228-3211

Kardiolog (Dr Đorđević) Telefon: 064/9700-041

INTERNISTIČKI PREGLEDI, GASTROENTEROLOGIJA, ENDOKRINOLOGIJA, ALERGOLOGIJA, DIJAGNOSTIKA, GASTROSKOPIJA,

KOLONOSKOPIJA, ULTRAZVUK ABDOMENA, SRCA, ŠTITASTE ŽLEZDE, DOPPLER KRVIH SUDOVA ABDOMENA

BRAVOOO ZORANA I DAMIRE ZA PRVO ZLATO SRBIJE U PARIZU

OI ZOARANA I MIKEC

Konačno, prva medalja, i to zlato za Srbiju na Olimpijskim igrama u Parizu. Zorana Arunović i Damir "upucali" su ZLATO, i to u poslednoj 15.seriji, kada je Damir Mikec gađao  za "11" a Zoka svoj "promašaj" i   Damirov hitac za zlato  ozdravila po srpski " u p.. m.. bravooo" !

Posle 2. mesta juče u kvalifikacijama i dana odmora, u izuzetno uzbedljivog i do poslednje serije  neizvesnog finala  srpski miks strelaca, u disciplini 10 metara vazdušni pištolj uspeva da pobedi je turski tandem Ilajda Tarhan/Jusuf Dikec rezultatom 16:14.

Povela  je Srbija na startu posle  sjajnih 10,2 Mikeca. U drugoj seriji 9,6, i Zoraninih  10,3, nedovoljno   i  Turci su poravnali na  2:2. U trećoj seriji odlučila nijansica   19,6:19.5, i  Turska vodi 4:2.

Četvrta serija donosi Turcima 6:2. Usledio je tajmaut za Srbiju, ali i najslabije pucanje i 8:2 za Tursku. Turčin gađa deseteke kao lud i vodi "delije"   ka zlatu. Nema predaje za Srbiju, i  Zorana vraća nadu,   8:4 je.

Posle duela dama Srbija se diže i stiže do 8:6. Sledi tajm auta Turska ide na 10:6. Mikec "promašuje", ali Zorana sa 10,8 vraća Srbiju i rezultat je 10:8. U 10-oj seriji Srbija stiže na 10:10.

Zorana "ubija"!

Slede ključne 2 ili 3 serije do kraja. Srbija vodi 12:10 posle 10,3 za Mikeca"promašaja" Turkinje.  Srbija je na koraka  do zlata, ali uzbuđenja se rešaju i napetost raste. Turski miks u 12 seriji, Tikec i Tarkan  uspeva da poravna na 12:12.

Kulminacija finala.

Dve desetke, ali Turska ipak dobija jop dva boda i vodi 14:12.

Ilajda Tarhan i Jusuf Dikec  imaju meč loptu! 

 Nema predaje,  Zoraninih 10,8 vraća Srbiju na zlatni put!

Sledi poslednja  serija i Damir sa 10,7 anulira  Zoranin "promašaj" i  Srbija osvaja 4 zlato Srbiji u streljaštvu  najtrofejnijem sportu na Olimpijskim igrama. 

oi damir pobedaa

 

OI ZORA2

Turci su drugi, Indija treća, Jućna Koreja četvrta.

Srbiji je na Olimipijskim igrama, osvojila ukupno 14 odličja najtrofejnijem srpskom olimpijskom sportu.

OI Z I M 2

BRAVO ZORANA, BRAVO DAMIRE!

BRAVOOOO SRBIJA!

Read more...

NENAD ZIMONJIĆ NA SVOJ NAČIN DIGAO GLAS PROTIV „Rio Tinta“

 Foto: foto: Marina Lopiči Za razliku od svih sportista još uvek bez reakcije, nemih na pokušaj kopanja litijuma i okupacije Srbije, uvek originalan i svoj  Nenad Zimonjić je  jednim gestom  pozvao Srbiju da kaže NE kolonizaciji  i rudarenju. 
Ziki nekada najbolji dubl tenis igrač planete,  ovog puta hje samo postavio  „stori“ snimak koji govori o štetnim posledicama koje Rio Tinto ima po životnu sredinu. Iako ima previše dokaza o zlu i pošasti  što nosi iskopovanje litujuma, Srbija je pod pretnjom  da postane najazagađenija zemlja u Evropi, vlast ima svoj istinu i zalaže se za kopanje. Planom je previđeno  zagađenje  Srbije i kopanje  litijuma na  čak 63 različite lokacija.

Zimonjić je odlučio da makar na ovaj način to pokaže.

ziki milica

https://www.instagram.com/p/C9xMPTPNlfQ/

Bez  ijedne napisane reči  Zimonjić je  objavom snimka srpske influenserke doktorke Hristine Lazarević Milošević koja poziva ljude na akciju protiv Rio Tinta, našao način da  pokaže da u potpunosti podržava dr Lazarević Milošević, i da se protivi  kolonizaciji  i uništenju Srbije.

Svetao primer treba slediti, na potezu su  Nikole, Bogdan, Mitar, Strahinja... dok i dalje mudro ćute Pikseta, Džajkan, Ćure, Zeka, Bjeka...

Read more...

SPC: NE KOLONIZACIJI SRBIJE, PODRŠKA ZA ČIST VAZDUH, BISTRU VODU, PLODNU ZEMLJU, ZDRAVU HRANU!

spc zastava 1
 foto spc Srpska pravslavna crkva se konačno oglasila stavljajuči se otvoreno na stranu svog naroda.

Jasnim stavom podrške ZA ČIST VAZDUH, BISTRU VODU, PLODNU ZEMLJU, ZDRAVU HRANU, i protiv svih što bi da Srbiju pretvore u rudarsku  koloniju, Srpska Pravoslavna Crkva je poslala nedvosmilenu poruku Rio Tinta i sličnim kompanijama što u bastionu pravoslavlja, Srbiji da rudare i srpski narod stave u okove ropstva buduće  rudarske kolonije!

Upravnik Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke Oliver Subotić se zalaže da eksploataciju litijuma mudro prepustimo velikim državama, ali na njihovoj sopstvenoj teritoriji.

Na osnovu svega što se moglo čuti u javnoj debati, zdravorazumsko rasuđivanje ukazuje na to da je rizik od iskopavanja litijuma u dolini Jadra prevelik za teritorijalno malu zemlju poput naše, pogotovo stoga zdravog vazduha, čiste vode, plodnog zemljišta i kvalitetne hrane.

Eventualne posledice bile praktično neotklonjive, smatra upravnik Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke Oliver Subotić.
U tekstu objavljenom na zvaničnom sajtu SPC, Subotić predlaže da eksploataciju rude litijuma mudro prepustimo velikim državama, ali na njihovoj sopstvenoj teritoriji, a da mi, koji smo teritorijalno mali, pomno pratimo njihove aktivnosti i učimo na njihovom iskustvu.

Tekst prezvitera dr Olivera Subotića, upravnika Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke prenosimo u celosti:

spc oliver
"U vreme dok sam vodio Centar za proučavanje i upotrebu savremenih tehnologija pri našoj pomesnoj Crkvi, stručnoj javnosti sam, na osnovu višegodišnjeg proučavanja uticaja tehnologije na čoveka i društvo, predložio upotrebu metodologije trostrukog ključa za „otključavanje“ složenih tehnoloških dilema 21. veka.

Osnovna ideja tog pristupa bila je da se savremeni tehnološki izazovi posmatraju u tri različita uzastopna prolaza – kritičkom, kontekstualnom i konceptualnom – da bi odgovor bio celovit i adekvatan.

U narednim redovima ću primenom te metodologije pružiti skromni doprinos otvorenoj javnoj debati koja se tiče predloga projekta iskopavanja rude litijuma (preciznije: minerala jadarita koji u sebi sadrži litijum) u dolini Jadra.


Prvi nivo metodologije trostrukog ključa zahteva nepristrasnu kritičku analizu primene određene tehnologije u praksi. Ta analiza se izvodi u pro et contra formi i tiče se studioznog odmeravanja utvrđenih dobrih i loših strana konkretnog tehnološkog rešenja. U dosadašnjoj polemici u vezi sa iskopavanjem litijuma sasvim jasno su se profilisale pozicije „za“ i „protiv“.

U prvoj se ističe prihod koji bi rudarenjem litijuma u dolini Jadra bio ostvaren i ubrzan industrijski razvoj naše zemlje. Suprotna pozicija napominje veliku verovatnoću ozbiljnog ugrožavanja životne sredine, uzevši u obzir lokaciju potencijalnog rudnika i ranija gorka iskustva nekih država. Na polju sučeljavanja ova dva argumenta narednih meseci se očekuje još intenzivnija rasprava srpskih stručnjakâ, pogotovo iz oblasti hidrogeologije, biologije, ekologije i ekonomije.
Načelno gledano, ovaj početni, kritički nivo opservacije je potreban, ali ne i dovoljan, no tema iskopavanja litijuma u Srbiji je krajnje specifična. Naime, veoma lako se može desiti da nivo kritičke opservacije ujedno bude i završni ukoliko stručna javnost i dalje bude izrazito podeljena. Razlog je jednostavan: u cost-benefit analizi ne postoje finansijske dobiti, ma kolike bile, koje mogu pokriti štetu eventualnog ugrožavanja životnog prostora, a podeljenost stručnjakâ automatski znači i neizvesnost koja u domenu zaštite životne sredine nije pametna.
U narednom periodu će se, najverovatnije, dobar deo težišta polemike preneti i na samu mogućnost davanja punih garancija očuvanja prirodnog okruženja, što će posredno otvoriti temu lične odgovornosti. Podsetimo, s tim u vezi, da u svoje vreme uopšte nije predviđen nastanak globalne ekološke krize, a da za nju danas niko ne odgovara uprkos očiglednim posledicama koje svi osećamo na svojoj koži. Stoga se već na prvom nivou kritičkog ispitivanja postavljaju dva suvisla pitanja. Prvo glasi: ko uopšte može dati stabilne i odgovorne garancije za upotrebu tehnologije koja je već pokazivala negativan uticaj na ekosistem?

Drugo je: na koji način bilo ko lično može odgovarati za eventualnu štetu koja bi mogla nastati decenijama kasnije, kroz kumulativni efekat primene te tehnologije?
Drugi nivo ispitivanja u okviru metodologije trostrukog ključa je kontekstualni. Njime se apostrofira značaj proučavanja društvenog okvira primene određene tehnologije. To je jako važna tema jer je primećeno da korišćenje identične tehnologije u različitom društvenom kontekstu često ne daje slične rezultate. Stoga je u razmatranje ove teme neophodno uključiti pravnike, politikologe i sociologe. Na ovom nivou ispitivanja jasno primećujemo da je predlog projekta iskopavanja litijuma u Srbiji od samog početka par excellence političko pitanje koje ima širi geopolitički kontekst u koji smo, hteli – ne hteli, uvučeni od strane moćnih globalnih korporacija i svetskih sila. Pritisak (neko bi rekao: podrška) dve vodeće zapadnoevropske države u pogledu iskopavanja litijuma u dolini Jadra samo su jasan odraz pragmatičnih geostrateških interesâ, a ne brige za našu zemlju. Sve navedeno implicira potrebu formiranja preciznih mehanizama koji bi nas štitili od pretvaranja Srbije u rudarsku koloniju. To, međutim, nije ni jedina ni glavna tema koju treba razmatrati u domenu kontekstualne opservacije. Glavni izazov je oštra polarizacija u srpskom društvu, koja može dovesti čak i do građanskih nemira, kojima bi se radovali samo srpski neprijatelji. Stoga je rešavanje litijumske zagonetke bez uzimanja u obzir složenog društvenog konteksta čist avanturizam koji može imati nesagledive posledice.
I na kraju, preostaje nam konceptualni nivo sagledavanja ovog tehnološkog projekta, koji je vezan za proučavanje konceptualne dubine i tehnološke konvergencije.

Tehnologija litijum-jonskih baterija je relativno brzo potisnula prethodnu, nikl-kadmijumsku, a već sada postoje naznake o njenoj konvergenciji ka budućim rešenjima koja će izvršiti novu smenu tehnoloških generacija. Ipak, ovo su samo procene koje se zasnivaju na određenom stepenu verovatnoće.

Postoji, međutim, tema o kojoj na ovom nivou analize možemo razgovarati sa potpunom izvesnošću. Ona se tiče komplementarnosti koncepcije projekta rudarenja litijuma sa ranije donetim strateškim dokumentima Republike Srbije vezanim za društveni interes koji se tiče esencijalnih resursa – 

Odgovor na pitanje u kojoj meri postoji sudar koncepcija na ovom polju ostavljam za razmatranje stručnjacima iz datih oblasti.
Lični stav autora teksta je da aktuelni predlog iskopavanja litijuma u dolini Jadra ne može izdržati temeljnu kritiku. Jednostavno govoreći, na osnovu svega što smo do sada čuli u javnoj debati, zdravorazumsko rasuđivanje ukazuje na to da je rizik prevelik za teritorijalno malu zemlju poput naše, pogotovo stoga što bi eventualne posledice bile praktično neotklonjive. Kod teritorijalno velikih i industrijski razvijenih zemalja (poput onih koje nam sugerišu iskopavanje jadarita) situacija je, reklo bi se, značajno drugačija jer zbog veličine svoje teritorije one mogu da eksploatišu rudu litijuma na lokalitetima koji nose neuporedivo manji rizik od nastanka ekološke katastrofe. Stoga je mudro da velikim državama ustupimo avangardnu poziciju u domenu tehnologije rudarenja litijuma, ali na njihovoj sopstvenoj teritoriji, a da mi, koji smo teritorijalno mali, pomno pratimo njihove aktivnosti i učimo na njihovom iskustvu.
Uostalom, čemu tolika žurba?

Litijum neće pobeći iz doline Jadra i strpljivo će čekati podno Cera sve dok tehnologija njegovog iskopavanja ne postane potpuno bezbedna. Tačnije – ako to ikada postane", zaključuje starešina dr Oliver Subotić, upravnik Misionarskog odeljenja Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.

Read more...
Subscribe to this RSS feed
Info for bonus Review bet365 here.

VESTI

Pratite nas