Items filtered by date: septembar 2018

 Banja Luka se danas oprostili od Marijana Beneša, od svog u jugoslovenskog legendarnog boksera, velikana YU sporta. Beneš se preselio u legendu, uz zvuke  himne „Hej Sloveni“,  odsvirane 40-i put u njegovu čast.

Emotivnom oproštaju na komemorativnom skupu u  Banskom dvoru od jednog od najvećih jugoslovenskih sportista prisustovali su pored članova porodice brojne kolege iz sveta boksa i sporta iz vremena eks Jugoslavije i druge javne ličnosti.

Marjan Beneš je ušao u u legendu  17.marta 1979. kada je u proslavio Banja Luku. Nokautirao je  Žilbera Koena stigao to titule šampiona Evrope, i posle toga je četiri puta odbranio.

"Ovako je bilo samo kada je Tito umro. Tužan sam, otišao je jedan od najvećih sportista svih vremena ovog grada“, rekao je zlatni banjalučki olimpijac, Anto Josipović.

Od Marijana Beneša u ime Grada Banja Luka oprostio gradonačelnik Igor Radojičić, poručivši da je došao čas da se uputi poslednji aplauz šampionu.

"Marijan se preselio među zvijezde, tamo gdje je svojim uspesima odavno. Banja Luka je ponosna što je među svojim sugrađanima imala ovakvog čoveka. Iako je rođen u Beogradu, mi smo ga smatrali našim, jer tu je proveo preko 50 godina. Svirao je nekoliko instrumenata, pisao pesme, živeo je punim plućima i bio banjalučka faca. Njegov antologijski meč 17. Marta 1979. Nikad nećemo zaboraviti, tu energiju i borbu. Legende se nikad ne zaborave, samo se presele među zvezde“, poručio je Radojičić.

U svojoj amaterskoj karijeri Beneš je imao 299 mečeva, od kojih je 272 pobedio, 16 je izgubio, a 11 puta je boksovao nerešeno.

Banjalučki novinar i publicista Tomo Marić pred oproštaj od Marijana Beneša ispričao je anegdotu koja na najbolji način opisuje veličinu banjalučkog boksera.

"Kada sam jednom prilikom sreo čuvenog portugalskog fudbalera Euzebija i pitao šta zna o Jugoslaviji rekao mi je da zna za Tita, Dragana Džajića, a onda je počeo gestikulirati kao bokser i rekao 'BANAS BANAS', a ja sam ga ispravio: 'BENEŠ, BENEŠ'“, kazao je Marić.

Jedan od njegovih najboljih prijatelja, banjalučki dizač tegova Mile Šestić poručio je da Marijan ide na put bez povratka, ali da i dalje ostaje tu, u srcima i ispričao je događaj sa treninga Partizana na kojem su bili i sportisti koji nisu bili bokseri.

"Izazvao ga je na rvački dvoboj čovek koji je imao 120 kilograma, a on je imao manje od 70. Izgubio je taj dvoboj, ali je odmah tražio revanš. Iako je izgubio borbu, održao je lekciju o istrajnosti“, rekao je Šestić.

Proslavljeni bokser Tadija Kačar istakao je da nas je napustio veliki čovjek, drug, dobrica do najvećih visina.

"Dva dana prije nego nas je napustio bio sam s njim i suprugom Cicom, Vjerovao sam u nemoguće i da će izaći iz nokdauna u koji ga je bolest oborila. Njegovi pohodi ka titulama, bili su epopeje za filmske scenarije“, istakao je Kačar.

Legendarni rukometaš i član zlatne generacije Jugoslavije sa OI 1972. godine Abaz Arslanagić se prisetio  Olimpijskih igara 1976. u Montrealu, na kojima je učestovao i Beneš, njegov veliki prijatelj.

"Ovo me jako potreslo.Možda niko ne zna, ja sam prvi s njim razgovarao poslije njegovog poraza na Olimpijskim igrama 1976. Te godine u Kanadi smo se baš intenzivno družili i možda od svih sportista Jugoslavije on i ja smo najviše vremena provodili skupa.  Družio sa se s njim u Banjaluci, bio sam s njim prijatelj, i više od toga“, rekao je Arslanagić.

Abazov  saigrač, Milorad Karalić, rekao je da je Marijan tada htio da napusti boks, ali da se vratio još jači.

"Vraćali smo se sa treninga, bili smo u olimpijskom selu na istom selu. Mi smo ga dočekali, vidjeli smo da je bio sav maltene izrezbaren i pitali smo ga Marijane šta je to bilo. Nije mogao odmah da nam odgovori. Počeo je potom da priča i rekao 'Čovjek me toliko ubio da više neću boksovati'. Mi smo ga malo smirili, rekli smo mu da će naravno da boksa. Kasnije se vratio još jači i napravio veliku  karijeru“, rekao je Karalić. Eemotivna komemoracija u ispunjenom Banskom dvoru u Banjaluci završena je pesmom „Zbog jedne divne crne žene“ koju je Beneš jako volio.

Marijanov odlazak mnogima je teško pao, a svakako je najteže bilo njegovoj ćerki Žanet Beneš Ćulum, koja se dirljivim rečima oprostila od velikog šampiona.

"Sunce naše, tajo naš jedini!!! Za života se 39 puta orila himna "Hej, Sloveni" u tvoju čast. Srce ti je uvek bilo prepuno ljubavi, preponosno na svoju zemlju i sunarodnike. Nama je srce prepuklo 4. septembra, kada je tvoje prestalo da kuca.Na tvom mukotrpnom putu držali smo te čvrsto za ruku, grlili te i nismo želeli da te pustimo... Iskliznuo si nam i otišao na put bez povratka. Govorio si nam da ne smemo da plačemo, da te ne pratimo u tuzi, već uz tvoje pesme i sa osmehom.Bićeš šampion i tamo gde ideš! Zvezdo naša čuvaj nas.

Beneš je obožavao grad na Vrbasu. Banja Luka je bila Benešova najveća ljubav.. Po ocu ocu Hrvat, devedesetih je morao napustiti voljeni grad, da bi se u Banja Luku vratio posle rata.

" "Banja Luka je i ljepotica i kurva u koju se čovjek zaljubi. Ona ga zavede, očara i na kraju mu da nogu. To je uradila Banja Luka sa mnom u ratu", pričao je Beneš 2011.

Imao je dinamit u rukavicama. Čitava Jugoslavija se budila noću da gleda mečeve šampiona. Izvan ringa Beneš je bio drugi čovek,Pisao je pesme svirao klavir, klarinet i violinu, voleo je  crno vino.

Marjan Beneš je bio ponos ponos Jugoslavije", a kao klinac sa 10 godina je ušao u ring u Tuzli  i pobedio 8 godina starijeg rivala.Da bi se odužili velikanu, brojni Banjalučani danas je predlaženo da dvoranu Borik treba nazvati dvorana Marijan Beneš, ili bi po njemu trebalo nazvati ulicu.

Dok konačne odluka hoće li se po Marijanu Benešu zvati ulica ili sportska dvorana, navijači Borca- Lešinari iz naselja Čaire na Trg Krajine postavili su transparent:

"Legenda ne umiru, šampioni žive vječno".

 Marjan Beneš, koji je preminuo 4. septembra u 68. godini posle duže i teške bolesti, bio je višesturki prvak Jugoslavije, najbolji sportista SFRJ, ali i prvak Evrope i Balkana, osvajač brojnih prestižnih bokserskih priznanja, od "čelične" do Zlatne rukavice.

Udruženje novinara Srbije (UNS) osudilo je pretnje i uvrede novinaru lista „Napred“ i dopisniku „Politike” iz Valjeva Slobodanu Ćiriću.

UNS traži od nadležnih da kazne počinoca. Ćirića je u sredu pozvala osoba čiji je identitet njemu poznat i rekla da je “dobio ozbiljnog neprijatelja”.

Uz lične uvrede Ćiriću je zaprećeno da će “razotkriti sve njegove korupcionaške afere”, “obelodaniti od koga je novinar uzimao novac”, kao i da mu slede krivične prijave.

Ćirić je slučaj prijavio Policijskoj upravi u Valjevu. UNS podseća da je za ugrožavanje sigurnosti pretnjom osobama koje obavljaju posao od javnog značaja informisanjem zaprećena je kazna od šest meseci do pet godina zatvora i poziva nadležne da istraže slučaj i javnosti saopšte rezultate istrage.

Novak Đoković je u četvrtfinalu US Opena pobedio  "ubicu" Federera Australijanca Džona Milmana  bez izgubljenog seta (6:3, 6:4, 6:4) . Đoković će 11. godinu zaredom igrati polufinale u Njujorku. Sledi okt[aj sa Keij Nišikorijem. Nedeljno finale na poslednjem GS sezone sa Nadalom se već nazire.

Dok Đoković na svoj način i o svom trošku ide ka već viđenom i povratku na svetski tron, u zemlji čuda, ponos medija, Zvezda-Srbija nije više  centar  sveta, već galaksije. Ako može Zvezda u fudbalu da hara planetom, verovatno sa legijom top igrača i Evroligom u košarci, može se u Gradu Valjevu stati na put sportskim parazitima i štetočinama, povlašćenIm da nemilice troše narodni novac, sa efektom: "Nema para- nema rezultata"

Za svaki pa i ovaj problem Valjevki i Valjevaca rešenje postoji !

Ako su u kvartu "Oslobodioci Valjeva" digli glas protiv bolesnog  idiota što bi da uskrati deci pravo da se igraju na zelenoj površni  između nekoliko zgrada, i za sada samo najavi dobili rat za svoju decu. Po istom prinicipu, glavom i olovkom, valja se boriti za svu decu grada Valjeva.

Valjevska fudbalska deca, omladinci kadeti u najvišem rangu takmičenja, i svi drugi, od pionira do juniora, pa i oni malo stariji-seniori, iz FK K-2, Tešnjara, Brđanca, Jadra, iz bukovičke Iskre, Dračića, Novog Naselja, Popučaka, Kamenice,Bredzovice,Prićevića.... i naravno Divaca i svih drugih sredina gde se fudbal igra, moraju dobiti svoje mesto pod Suncem.

Dobiće ga onog trenutka kada  "nedodirljivi"  fudbalski Centar troška bude prodat i privatizovan.

Svojim glasom Valjevke i Valjevci, jedino uz pomoć države, mogu primorati vlast da privatizuju ne samo dva najveća Centra troška u fudbalu i u košarci već i svaki drugu ptetoćinu što bi da krčmi nikad zarađeno, a za uzvrat da ponudi prazne priče i duplo golo.

Bolje obavešteni kažu da "partizanska" akcija sledi već  od 15.septembra.

Simbolično na dan kada su krasnaormejci i partizani Šeste ličke  oslobodili Valjevo od Nemaca, i očistili  grad od domaćih izdajnika.

Za ovaj 15.septembar oružje će biti samo hladna glava i olovka.

Potpisom, svojim imenom i prezimenom svaki Valjevac i Valjevka koji to žele izjasniće se da li su za privatizaciju svih sportskih Centara troška, sposobnih isključivo da potroše samo tuđe i nikada zarađeno.

Dosta je bilo vređanja ljudske inteligencije i dostojanstva građana.

A do tada valja reći da oni što nisu ni prići milionerima pobeđuju i donose osmeh na lica, svima što ih vole.

Bez premca po rezulatima u minuloj sezoni su odbojkaši grada debitanti u Superligi. Pripremaju se za sezonu svih sezona, a imaju na raspolaganju samo četiri puta manje sredstava od dva najveća Centra troška.

Odbojkašice Valjeva se pripremaju na "svoj način" za novu sezonu izazova i borbe za goli život.

Prekršteni OK 014 u Srbijanku plovi punim jedrima ka društvu "milionera". Na terenu već potvrrđuje visoke apetite. Osvojen je turnir u Baru, Nije mala stvar pobediti prvaka Crne Gore Baranke, takođe odličan sastav iz Budve, i hrvatski Marina Kaštel.

Plivaći  Valisa su se vratili iz Ćuprije sa zlatom i srebrom Maše Radojević. Srebro je doneo i Mihailo Ilić, a Teodora Ilić bronzu, dok je Luka Erić bio 4, a Ilija Kovačević peti.

Planinari Magleša u čast jubileja 70 godina postojanja društva su se popeli na planinu Mučan(1534m) kod Ivanjice.

Skoro dve decenije najveći potrošač narodnih para KK Metalac u fazi nazor pravljenja tima u išćekivanju da mvp KLs ostane ili ode.

Ambcije su put  preko bare u Razvojnu ligu. Obećanja i slatkorečivih naajava je najviše. Vratio se prof dr. član UO, koji nije ni kako tvrdi odlazio iz kliuba. U  stilu mioničkog fiudbalskog "bosa" baži parola:"Biće para biće kopačaka". Stižu sponzori, igrači....ma ABA-1 je na dlanu. Med  i mleko nisu stigli, ali je već viđena nova tužba, u  prezaduženom  klubu. Kada nema  drugog načina samo sudskim putem se da naplatiti  pojedeno na "Platanima".

Vasić  i Francuz Đuković su dogovoreni, a prelazni rok traje, Odigrana je i prva utakmica sa La Basketom iz Lazarevca(112:83). Na startu KLS 6,oktobra ide se Tamišu u Pančevo.

U svetu fudbala  K-2 je ispratio "petardom"rivala, Brđanac je slavio u Peckoj, a ostali su uzeli po bod ili se ugledali na FK "prošlost" i izgubili sva tri boda.

Milioneri što ruže ime lidera srpske vojne industrije su ponovo "ugašeni". POsle Ubljana počistuli su ih i Smederevci.

Od devet su osvojili jedan bod, pa će pobedi li Mokra Gora u subotu u Valjevu, tražiti novog trenera, jer ovaj što razjuri valjevsku decu, i dovede tal-tatine sinove, će zbrisati, da ga niko i ne tera. Ključni korak privatizacija se bliži. Biće to konačno veliko čišćenje parazita.  Moguća su dva scenarija. Prvi je put  miševa. Da se  zavuku u rupe da ih niko više ne pronađe.

Možda se o "otvore" pa krenu   stopama Silvija Berluskonija.

Posle 32. godine  Berluskoni je postao vlasnik novog kluba. Kontroverzni političar, poznat po tome što je od Milana stvorio drugi najtrofejniji klub evropskog fudbala sijia najvernijim saradnikom Adriajnom Galijanijem je na korak da kupi italijanskog trećeligaša Moncu, posle prošlopodišnje prodaje Milana kineskim investitorima-

Monca je klub iz istoimenog gradića poznatog po trci Formule 1, a u njoj je rođen Galijani, dok Berluskoni živi u obližnjem Arkoreu. Monca nikada nije igrala u Seriji A. Tandem Berlsukoni -Galijani doneo je Milanu pet titula evropskog prvaka.

Aktuelni čelnik fudbalskog Centra troška, je obeležio svoje radove đavolskom šesticom. Rado da bude i dalje tamo gde mu nikada nije bilo mesto. Sa političarima može, ali sa narodom neće moći. Privatizacija je zračak svetlosti i nade da se iz beznađa može u nešto bolje. Valja pokušati.

Osvanu danas privatni telefonski razgovor u vođinom biltenu limenkarevića iz podbanjičkog kolektora. "Otvorio je dušu" nikom  drugom uskoro  će biti  već deceniju podobnom, što  zahvaljuči KK Partizan stiže do fajnal fora u Parizu. Danas je informero, ala sport, potvrdio da se prof dr vratio u valjevsku košarku, pošto je osnovao, šta li već, ljubitelja Novaka Đokovića.

Reče, profesor  da je nikada nije napuštao košarku. A,  malo zaboravne nije zgoreg podsetiti.

Otišao je iz valjevske košarke, iako nikad nije imao zvaničnu funkciju, a došao je kad je hteo i radio što niko nije ni smeo da pomisli. Kad je doterao cara do duvara, poturio je svoje "advokate" da brane neodbranjivo, a zatim se i pokupio se i ostao kako reče samo član UO. Drug član je ostavio sa ostalima iuz ekipe minu od 350.00 evra, kažu bolje obavešteni.

Znao je da je svojim dolaskom trasirao put povratak ucveljenom i nezamenljvom, ljubitelju samog sebe,  da nastavi gde je stao na Badnje veće 2014.

Baš  te većeri  počeo je blic krig  osvajanja košarkaške vlasti.

Ruku na srce posle bajke iz prošlog  veka sa Lukom Stančićem i Pljakom,  pa potom sa Zoćom Kovačevićem, Valjevo je u novom milenijumu videlo još dve sezone za nezaborav u ABA ligi.

Niko ne osporava da je   danas povratnik na "mesto zločina" od Romana Lisca lično izdejstvovao vajld kartu za Jadran. Međutim  "prijatno ga je razočarao" najbolji trener danas u Srbiji Vladimir Đokić. Nizao je uspehe, do onog kobnog maja 2016. i poraza od limenkarevića.

Tu je danas intervjusani   predposlednji put pao na ispitu ljudskosti i  lične odgovornosti. pre nego što je nestao, ali kako reče ostao kao sad tvrdi, ono što je uvek samo bio, član Upravnog odbora.

Poske tihiog povlačenja u septembaru i "bombardovanja"  mogućim raspletom  profesor dr se povukao 2016.godine

Da se vratio u neformalno privatni klub nema sumnje, u svom stilu najavljujući sve sve svašta( šta sve, čitajte u gore pomentom biltenu od nedlelje 2.08.2018.).

Ali da se zna!

Uz dužno poštovanje njega i najbližeg  mu roda, nikada nisu bili nit će ikada biti najbolji u valjevskoj košarci, ma koliko se busali da su najbolji.

Jesu i jednom nenadmašni. Najbolji su, ali   samo za sebe!

Na redu je da "ciganski" bilten ekzluzivno kao i uvek bude prvi, i objavi i vest svih vesti: "Braća su konačno vlasnici KK Samo mi i niko više"

Pa da i mi Valjevci "drugog reda" PRESTANEMO da plaćamo ono što nema nikakvog smisla. Zabavu  i cirkuziranje  dva umišljena  košarkaška boga.

 Uzeli ste klub, finansirajte ga sami, privatizujte i formalno i budite gazde i  na papiru, a ne da vam pokriće za naše potrošene milione, i dugove bez kraja, budu Upravni odbori i slično!

Vi to možete, jer ste najbolji, naravno u svetu košarke, samo za sebe ! 

Valjevke Anja Pavlović i Jana Jovanović u sprinterskoj trci na 200 metara  na Otvorenom prvenstvu Beograda osvojile su drugo i treće mesto.Valja napomenuti da su od pobednice mlađe godinu dana.

Mlade Valjevke nastupaju u kategoriji mlađi pionirki. Imajući u vidu uzrast devojčica od 12 godina, sprint je idealan za usavei kategoriju mladjih pionirki. Anja je postavila  lični rekord 29.45 sekundi, dok je Jani, od janura ove godine trenira pod nadzorom Bogsanovića, ovo bila prva trka  na 200 metara.

Anjin i Janin  rezultat  29.82 je samo potvrda ispravnog opredelenja da nema non stop treniranja, svaki dan. Pod stručnim nadzorom Vladimira Bogdanovića, jednog od najbržih  sprintera u bogatoj istoriji beogradskog  Partizana na 100 metara (1983 -10,75sek,  i 1985. mereno ručno 10,4 sekunde), za očekivati je još veći napredak talentovanioh devojčica.

Anja i Jana će i naredne godine trčati za mlađe pionirke, tako je da dovoljno vremena da se tehnika i još neke finese, posebno kod Jane podigne na znatno viši nivo.  Anja Pavlović i Jana Jovanović treniraju samo tri puta nedeljno.