Jubilej vredan pažnje pola veka od kako je pored stadiona Krušik prošao prvi voz i Beograda za Bar obeležen je u vremenu bez poštovanja prošlosti, ali zato  uzdizanja nakaradnih vrednosti, sticajem okolnosti  na poseban način u Valjevu.

Budućnost Krušik tako se i dalje zove fudbalska družina u rukama nesposobnih i drskih je na ušću dve reke i sada dva hrama, pored oronulog pola veka i više starog klozeta za publiku na  stadionu  je  igrala nešto bi bi trebalo da bude fudbalska utakmica. Rezulzat se piše 2:0 za valjevski tim protiv   Jedinstvo iz Užica.

Slučaj je hteo  da se par stotina ljudi okupi, neki od njih   nesvesni da su pre pedeset godina bili  srećniji  iz više razloga nego danas, a jedan  je što su  28.maja 1976.  pozdravili prolazak prvog voza na svom istorijskom putovanju od prestonice do Bara.

Videsmo  danas voz, noviji ali sporiji od onog pre pola veka tri puta. Videsmo i  dva gola, dva najslađa kolačića, kao nagradu za prženje na konačno progrejalom majskom Suncu. Premalo detalja, fudbalskih poteza, i to protiv ekipe na granici toatalno amaterskog pristupa a samim tim i skromnog fudbalskog znanja.

Fudbal je ipak opravdao svoj smisao i to iz jednog razloga, momci su na terenu sačuvali svoj obraz, a što nisu u višem rangu kao neki predhodnici pre dve decenije,  je posledica beskrajnog bitisanja u klubu nekolicine luzera i licemera  drskih  bez obraza i osećaja za sram i pokajanje  rade šta hoće i kako hoće, ali na sreću i ne dokle hoće.

Pre pola veka naše bake i roditelji su radili, gradili, živeli u srećnoj  zemlji Jugoslaviji. Danas većine nema, sva dela njihovih ruku još uvek nisu uništena, a kako nam je da li treba  posebno isticati.

Ipak ovaj dan je drugačiji od svih u proteklih koliko li desetina godina, samo iz jednog razloga ponosni smo na  nama bliske rođake i prijatelje i one malo manje NAŠE predhodnika verne  idealima, radu, i rezultatima rada. Bili su sigurni to što rade ima svoj smisao  cenu i vrednost za nezaborav.

Valjalo bi nam što pre da se  na NJIH UGLEDAMO, da kao i  ONI  progledamo i konačno shvatimo da i za nas ima nade!