“Veni, vidi, vici”, REČI slavnog Julija Cezara, u životu mladih hrabrih i uspešnih ljudi, bez razloga prognanih iz svog grada, uskraćenih za pravo da u njemu pobeđuju, dobila je svoj potpuni smisao. Biseri valjevskog “Gimnazijalca” Maksim Kovačević, Aleksandar Vasić i Igor Đuković su svoje prinčevsko košarkaško umeće potvrdili u Gruziji, Danskoj i Portugalu. Danas, na praznik radosti života govore za naš portal o uspehu, radovanju i sreći, svojim snovima pretvorenim u čaroliju koja traje.

Maksim Kovačević(197-28) gimnazijalac sa najvećim košarkaškim pedigreom, prezime sve govori, sezonu je započeo u OKK Beogradom, gde je uvek otvorena srca primljen da trenira i igra.Na obostrano zadovoljstvo odigrao je i nekoliko utakmica prošle jeseni u klubu naslednika slavnog Žućka, a zatim se otisnuo u Tarvaš iz Estonije.

Posle novog prijatnog košarkaškog iskustvo, usledio početkom 2016.godine odlazak u Gruziju.

“Ponuda jedne od najboljih Gruzijskih ekipa, Dinama iz Tbilisija je stigla iznenada”, počinje svoju usrkšnju priču Maksim Kovačević.

“ Dinamo je klub sa tradicijom i ozbiljnim sistemom rada. Iznad svih najoptimističnijih očekivanja momentalno sam se uklopio u koncepciju igre. Usledile se odlične partije, a kulminacija je osvajanje KupA Gruzije, I za mene najradosniji trenutak, priznanje namenjenom najboljem igraču turnira. Liga je veoma izjednačena, nema opuštanja. Mogli smo biti i prvi pre pelj ofa da nismo kiksnuli protiv Kutaisija”, ističe Maksim i nastavlja.

“Svi imaju ambicije da se bore za vrh tabele. Gruzijci su talentovana košarkaška nacija, ali im nedostaje još kvalitetnijih stranaca. Ima ih ali nisu vrhunski igrači. Strpljen, spasen, rešiće i taj “problem” košarkaški ljudi iz Gruzije” siguran je Kovačević i podseća da klub iz Tbilisija “čeka titulu”

“Približava završnica sezone, a Dinamo posle plasmana u polufinale nacionalnog šampionata se spremamo za plej of mečeve. Starujemo sa treće pozicije, a rival je 6.maja drugoplasirani Batumi. Naše ambicije od samog starta su bile titula i samo titula, tako da nemamo izbora”, kaže na kraju uskršnjeg raporta iz Tbilisija, “samo” 2.000 km udaljenog od Valjeva Maksim, sin besmrtnog valjevskog košarkaškog čarobnjaka Zorana Zoće Kovačevića, danas momčina za ponos svog Valjeva kao nekad što je na terenu bila “četvorka” Metalca.

Maksim čeka titulu u klubu sa titulom prvaka Evrope/1962). Dinamo je bio finaliste FIBA Kupa evropskih šampiona(1960), i Kupa Rajmonda Saporte(1969), ali i četvorostruki šampion SSSR-a i Gruzije, a svoje mečeve igra u dvorani od 10.000 mesta.    

ALEKSANDAR VALJEVSKI  DANSKI KRALJEVIĆ

Početkom decembra prošle godine Valjevac Aleksandar  Vasić(187- 28) je postao je član Nestveda i do kraja tek završene sezone doprineo je da tim sačuva treće mesto u šampionatu Danske.

Diplomirani elektroinženjer,  podredio je odgovoran posao u Krušiku svojoj najvećoj sportskoj ljubavi, košarci. Nije mu bilo lako da se prolagodi na sistem trči pucaj, jer klupski drugovi premalo vide košarku kao kolektivnu igre, već samo mesto za lično dokazivanje i što bolju statistiku.

“Neuporediv je sistem igre u Srbiji i Makedeniiji gde sam igrao, sa ovim u Danskoj”, ističe Vasić poput Kovačevića pionior Metalca, senior valjevskog Gimnazijalca,OKK Beograda, užičke Slobode,sa kojom je stigao i do Super lige Srbije pod dirigentskom palicim Vladimira Đokića, dokazan u pančevačkom Tamišu, a potom i skopskom elitnom sastavu Karpoševih sokolova.

Vaske se u Danskoj se nametnuo korišćenjem “glave” u igri, ali i dominantnom tehnikom.“Danci su posvećeni košarci. Igra se brzo i ratnički, što zahteva i vrhunsku fizičku pripremu. Elitna divizija je mnogo jača nego što verovatno ljubitelji košarke u Srbiji zamišljaju. Svaka ekipa ima najamnje tri, četiri odlična Amerikanca, koji stižu u Evrope posle obuke na košarakaškim koledžima. Ne manjkaju ni isuksuni Evropljani. Finalista plej ofa i kandidat za titrulu, Baken Bersi, su drugi na tabeli pred plej of, u dva navrata su lako pobedili abaligaša Tajfun u Evročelendž Kupu.

“Fog Nestved” trenera Užićanin Bogdan Karaićić. Igrači imaju odlične uslove za rad i život, a najveći adut je organizacija kluba. Poseban akcenat su naše aktivnosti u košarkaškoj Akademiji, kao najboljem mestu za popularizaciji kluba i košarke. U Danskoj, poslednjih nekoliko godina raste popularnost košarke u odnosu na ostale sportove”.

“Kao svaka nova sredina i ova u Danskoj traži napor za prilagodjavanje na život” istiće popularni Vaske.

“Klub ima svoj način života i rada. Uz podršku trenera Karaičića i Milana Hinića, mnogo lakše sam ušao i sistem rada i ritam igre. Sportska sreća je presudila da u polufinalu plej ofa ne “preskočimo” Baken Berse, i da se oni umesto nas bore za tutulu, ali osvojeno treće mesto u majstorici, svi u klubu smatraju velikim uspehom. godine. Nema razloga za nezadovoljstvo posle osvojene bronzane medalje. Tim i ceo grad Nestved su slavili uspeh, a sledećoj sezoni se planira stepenik više. Poslednji razgovor sa ljudima iz kluba me uverio da ćemo nastaviti saradnju. Nadam se sa još više kolektivnog duha i zajedništva na terenu, a manje bespotrebnih solističkih partitura. Košarka je ipak kolektiv,a ne pojedanac” istiće Vasić, i podseća na na detalje u života u uređenoj zemlji, sa jasno utvrđenim pravilima i sistemom vrednosti gde se zna gde je kome mesto.

“Stručnost i efekti rad se poštuju. Bez obzira što je espreso u svakom kafiću i restoranu tek 10 puta skuplji nego u Srbiji,a kiša svaodnevna pojava, kao i biciklista, ima ih kao mrava, svuda i na svakom mestu, u Danskoj, vi u gradu poput Valjeva imate konfornu dvoranu od 5.000 mesta, sa NBA uslovima. Zato i nemam dilemu. Nastaviću od jeseni i dalje da igram košarku u Danskoj. Ljudi iz zemlje dvoraca, lego kockica, Eko cipela, Karlsberg i Tuborg piva, nikada ne bih menjao za Valjevsko, su na oko hladni i bezosećajni. Ali sistem, stručnost, odgovornost, i uspeh u poslu, ih tera da pokažu svoje pravo lice, da otkriju dušu i potvrde koliko su spremni da ulože sebe u zajednički uspeh”, razlog su da sa njima sarađujete", nema dilemu Aleksandar Vasić, ponovo u svom Valjevu, za Uskrs u krugu porodice i prijatelja, konačno sa dovoljno vremena da iako mu je uskraćeno pravo da igra, ono makar pogleda utakmice svog Metalca u Super ligi Srbije.

DŽEMS BOND – IGOR SA KOLUBARE, PRINC PORTUGALA

Pre nepune dve godine kao najbolji igrač Srpske Prve B lige takođe izdanak valjevskog Gimnazijalca Igor Djuković ( 202-28) preselio se u toplije krajeve. Došao je da igra košarku u zemlji mora i Sunca, osvajača sveta, nestvarne kulture, karakteristične Manuelin arhitekture, fado muzike, vina, ali i sporta, na prvom mestu fudbala i  maga Raonalda,  sa velikanima, Benfikom, Portom, Sportingom...

Đuković se u Barcelosu se tokom dve sezone potpuno adaptirao na život, uslove, postigao cilj: dokazao svoje košarkaško umeće, naučio portugalski, stekao nove prijatelje i saradnike, a kroz dva dana na zajedničkom druženju svih iz kluba, dogovoriće detalje svoje treće sezone, kako bi na osnovu mimulog rada stekao i mogućnost da uzme portugalsko državljanstvo, zemlje koja je član Evropske unije.

Sjajne partije u dresu Barcelosa nisu prošle nezapaženo pa je Đuković dobio poziv i proteklog aprila stigao i do portugalskog Ol stara. Sa svojim “severnjacima” u oblasti Algarve, u gradu Albufeira, na plaži gde je snimljen prvi film o Džemsu Bondu nadigrao je “južnjake” i zasenio sve saigrače, “upozorivši” bogatije  klubove, poput Benfike i Sportinga i gde mu je mesto.

Đuković je u svojoj drugoj sezoni u Portugalu još više učvrstio svoje pozicije.

“ Odlična sezona, ako se zna da sam od startera iz prošlogodišnje najbolje sezone u istoriji Barcelosa, ostao samo ja. Svi smo zadovoljni rezulatima kluba. Sinoć smo stavili tačku na sezonu, obeleženu osvajanjem šestog mesta. Moglo je bolje, ali imajući u vidu skresan klupski budžet, smanjen fond igrača, promenu trenera, ispunili smo cilj. Očekujem da u narednoj sezoni bolje rezultate” nema dilemu Đuković i pojašnajava zašto.

“ Ukoliko ostanem u Barcelosu i ekipa bude pojačana, a ja u kompletnom sastavu dođem u Portugal, kada to kažem mislim na porodicu, za koji dan supruga Iva očekuje bebu, verujem da se naša čarolija može nastaviti u ovoj predivnoj zemlji, neverovatnih ljudi, i raju na zamlji” otkriva planove treći akter  uskršnje priče na našem portalu Igor Đuković.

Valjevac, skroman sportista, poput Vasketa i Makse, posvećen košarci, ali u odnosu na svoje nekadašnje klupske drugove, bogatiji, jer kako kaže porodica je uslov svih uspeha u životu, a Igor je ima, za kraj u ime trojke valjevskih košarkaških ratnika ne zaboravlja da poruči svima koje poznaje i ne poznaje,a povodom najradosnijeg hrišćanskog praznika:

Hristos Vaskrse ! Srećan praznik!

Vidimo se uskoro u Valjevu, a zašto da ne, i u našem Metalcu.