Na odluku Abitražnog suda u Lozani da potvrdi suspenziju atletičara Rusije zbog navodnog sistemskog dopinga, uz znanje i podršku ruske države, oglasio se predsednik Rusije Vladimir Putin čvrstim stavom da u sporta nema mesta dopingu, ali i pozivom da se formira nezavIsna komisija da razreši i slučaj Rusije, ali i cda spreči dopingovanje.

Predsednik Rusije Vladimir Putin nema dilemu da sport i doping ne mogu zajedno, i poziva na formiranje nezavisne komisije, sastavljene od domaćih i stranih eksperata, kako bi bili rešeni problema nastali zbog suspenzije ruskih atleticara, prenosi Rojters.

Nastup ruskih sportista na Olimpijskim igrama u Riju je pod velikim znakom pitanja posle odluke Suda za arbitražu u Lozani.

“Zvanična pozicija ruskih vlasti i Vlade i predsednika i svih nas je da u ovom sportu nema i ne može biti mesta nikakvom dopingu. Sport treba da bude čist, a zdravlje sportista dobro zaštićeno” , nema dilemu Putin, izričit da je potrebna tesna saradnja sa Disciplinskom komisijom Međunarodnog olimpijskom komiteta, Svetskom antidoping agencijom, kao i Međunarodnim sportskim federacijama za olimpijske i neolimpijske sporta.

Aršini MOK-a, FIFA, UEFA... na kršenje propisa, zakona, odnosno kriminal svih dimenzija su dobro poznati. Globalizam i moderni fašizam nemaju granice.

Koplja se lome isključivo na slabima i nemoćnima da se odbrane.

Američki sportisti su direktno sa brodova odlazili na borilišta i vraćali se po završetku sportskih nastupa na velikim takmičenjima. O njihovom zdravlju brinule su isključivo američki timovi lekara, bez mogućnosti da bilo koji međunarodni nezavisni ekspetski tim uključe proveri da li su bili dopingovani.

Otuda i jasna poruka Putina da svi sportisti moraju imati isti tretman u svemu, a naročito pri proveri da li su koristili nedozvoljena sredstva.

NATO agresija na Saveznu Republikuu Jugoslaviju (kodno ime Operacija Saveznička sila (engl. Operation Allied Force) ili u SAD Operacija Plemeniti nakovanj (engl. Operation Noble Anvil),[5] u Srbiji poznato kao Milosrdni anđeo  trajala je 78 dana od od 24. marta do 10. juna 1999. godine.

Zločinačka agresija  NATO-a je izvršena bez odobrenja Saveta bezbednosti. Naredbu je  komandantu NATO alijanse, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana, obojica i dalje bez ikakve odgvoornosti za zločinačku agresiju..

NATO je 24. marta 1999. godine u 20:45 časova počeo vazdušne napade na vojne ciljeve u SRJ da bi se kasnije udari proširili i na privredne i civilne objekte. U napadima koji su bez prekida trajali 78 dana teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri. Bombe su raznele i oštetile 25.000 stambenih objekata, onesposobile470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga,  14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, a 38 je uništeno.

Tokom agresije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.Procene štete koju je imala SRJ kreću se od 30 do 100 milijardi dolara. Konačan broj žrtava zvanično nije saopšten, a srpske procene se kreću između 1.200 i 2.500 poginulih i oko 5.000 ranjenih..

DO DANAS SRBIJA JOŠ UVEK NIJE ZATRAŽILA RATNU ODŠTETU OD AGRESORA ! ,

osle 17 godina  od početkja ZLA u trajanju od 78 dana, evo  kako danas vidi jedan mlad čovek.

"Dan kada je ljudska glupost još jednom pobedila, a cenu platili nasumično izabrani. Sa jedne strane par budala koji nisu znali da izračunaju da 20-30 godina staro naoružanje, a još i malobrojno, nema ama baš nikakve šanse protiv najvećeg vojnog saveza na svetu. Ili su znali, ali ih se to nije ticalo. Sa druge strane još veća skupina budala kojima su legitimni ciljevi bile pijace, kuće, vozovi, škole, kolone izbeglica, bolnice, fabrike (nenamenska industrija)... Čak 40% dejstava je izvršrno nad civilnim objektima. Tehnologija je bila dovoljno dobra da se taj procenat mogao bolje kontrolisati.

Zgrada Vlade, koja je bila srušena, je odavno renovirana i mnogi nemaju pojma da je to uopšte bombardovano. Zgrada generalštaba se ovih dana renovira i jedna je od poslednjih zgrada u centru Beograda koje će biti sređene.

Jedan vrlo pogrešan potez.

Mislim da se na taj način pomaže zaboravljanje tragičnih trenutaka ljudske istorije.

Gledano sa naše strane. Zaboravićemo da smo imali lidere koji su pokušali da ratuju sa celim svetom i ubeđivali nas da pobeđujemo, a mi naseli. I već zaboravljamo, jer njihove pulene, razne pelcere, ili njih same još uvek imamo u vlasti, ili slobodno šetaju. Sa druge strane, to je zgrada u centru i to ne mala, svaki stranac može da je vidi i da se zapita šta je sada to.

Ubijeno je na hiljade ljudi, a većina njih su bili civili.

Načinjena je materijalna šteta od oko 30 milijardi dolara. Mračna priča da upoznaš zemlju domaćina, ali verujem da smo mi još uvek destinacija za avanturiste koji su spremni da čuju razne priče.

Ništa drugo ne možemo da uradimo.

Možemo samo da pričamo ko je pogrešio i šta valja učiniti da se to više ne desi. Da izbegnemo generalizovanje, jer to lako vodi u rat. U svakoj državi ima brdo zlikovaca, naš posao je da sprečimo da našu vode oni. I da unaokolo vičemo kada vidimo da neko čini nepravdu. Toliko možemo i moramo.

Za sada svi ti koji su nam priredili 78 dana sranja su i dalje tu i voze istu priču.

Mi ovde biramo naše budale, tamo neko drugi bira svoje budale, a oni zajedno ratuju i zarađuju preko naših leđa sa neverovatnim izgovorima za takve postupke.

I dan danas ista priča, većina naseda, a glavonje trljaju dlanove...

Gavrilo Andrić -Valjevac

P.s Smrt fašizmu i svakom sličnom ZLU ovog sveta! Živela slobodna i pametna deca Srbije i sveta!

OVO JE BEOGRAD 1999 .GODINE A NE BRISEL 2016 !

Što duže živim u svetu, više sam više iznenađen onim što se zove «lekcije iz istorije» i «Božja pravda». Upravo današnji dan nas uverava u to — kako kazna ume da bude pravedna.

Danas sve novinske agencije pišu o terorističkom činu u Briselu u Belgiji, gde ceo dan odjekuju eksplozije. Ubijeno je na desetine ljudi, a ranjeno više od stotinu. Na svim TV kanalima su scene užasa koji se dogodio i nad kojim ceo svet tuguje.

Kroz to prolazi i običan momak iz Srbije, čije je ime je Stevan, možda Jovan ili Dragan.. Uskoro će proslaviti svoj sedamnaesti rođendan. On ide u školu, a posle škole odlazi kući gde je čeka voljena majka sa kojom će zajedno zapaliti sveću za nastradale u Belgiji..

Pre 17 godina, jedan od deset belgijskih F-16AM je, prilikom bobmbardovanja Srbije, nekog drugog Stevana, Jovana ili Dragana zauvek poslao anđelima. Majka tog svog sina nije dočekala. Otac je poludeo od tuge i najstrašnije proklinje sve one koji su direktno ili indirektno odgovorni za smrt njegovog deteta.

Danas, 23 marta, biće tačno 17 godina od kada je NATO u Briselu, u suprotnosti sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN, odlučio da pokrene ratnu mašineriju protiv male Jugoslavije, rušeći ceo posleratni poredak. Sutradan 24 marta će početi sa bombardovanjem.

Prema zvaničnim podacima SRJ, od 24 marta do 10 juna 1999 godine, ukupan broj civilnih žrtava je iznosio više od 1 700 ljudi, uključujući skoro 400 dece. Povređeno je preko 10 000 ljudi.. Troje nerođene dece je ubijeno u utrobi njihovih majki. Bez vode je ostalo preko milion ljudi, 500 000 ljudi je ostalo bez posla, hiljade njih bez krova nad glavom. Nestao je, prema proceni UN, 821 čovek. Većina od njih su Srbi.

U toku ove agresije izvršeno 35 000 borbenih avio-letova, u kojima je učestvovalo oko 1000 aviona i helikoptera.. Na ciljeve je bačeno 79 000 tona eksploziva (uključujući i 156 kontejnera sa 37 440 kasetnih bombi koje su zabranjene međunarodnom konvekcijom). «Operacija Allied Force» uzima svoj danak i posle svog završetka jer je NATO koristio municiju sa radioaktivnim punjenjem osiromašenim uranijumom.

“Od 23 do 24 marta sam bio u Srbiji. Iznad glave sam čuo buku aviona. Ali sam čak i u tom trenutku mislio da će doleteti do granice i vratiti se. Normalna ljudska logika nije mogla da prihvati grozotu bezakonja i zla koje će se uskoro dogoditi”, kaže Aleksandar Kravčenko koji je 1999 godine predvodio dobrovoljce Republike Srpske, prisećajući se strašnih događaja.

Na bombama koje su izbacivali britanski avioni su bili natpisi: «Srećan Vaskrs», «Nadam se da vam se dopada», «I dalje želiš da budeš Srbin?».

Sada ne gori Beograd već Brisel. Odjekuju eksplozije, zavijaju sirene, čuju se jauci i plač onih koji su izgubili svoje najbliže.. Strašno!! Ali, strašno je bilo i u Beogradu, Donjecku, u Damasku. I tamo su ljudi zaslužili saosećanje..

Prijatelji moji, recite mi molim vas, hoće li barem jedan Belgijanac ovih dana pogledati u oči srpskog oca? I barem na trenutak shvatiti da je sve povezano!

I da je on, stavljajući sebe iznad svega i rušeći svetski poredak, na kraju iznedrio ISIL.. I da se taj Belgijanac tada suprostavio Amerikancima, verovatno bi Gadafi i Sadam bili na čelu svojih država i ne bi bilo izbeglica i terorista koji su se pod maskom izbeglica raširili Evropom.

Za ugašene živote Stevana, Jovana ili Dragana, Belgijanci danas plaćaju najstrašniju cenu. Siguran sam da se niko od njih ne seća, a kamoli povezuje ove događaje, što znači da će, na žalost, biti i drugih „dana za pamćenje“.

Ništa na svetu ne prolazi bez ostavljanja tragova!

Ruslan Ljapin, IA „Novorusija“ Prevod sa ruskog: Lola Đorćević.