Ljudina sa ličnim stavom prema svima koji zaslužuju ljudskost Predrag Pavlović – Koreja(1949-2017) jedan od najvećih fudbalskih sudija Valjeva svih vremena, moj brat, “drug savezni“, druge februarske noći preselio u nebesko carstvo da gore bude prijatelj ljudima koje je znao, voleo i poštovao, a kojih danas kao i njega više nema.

Predrag Pavlović, jednostavno za svakog Valjevca, samo Koreja, je u svojih 67 i tek započetoj 68.godini radio ono što je voleo.

Rastao je kao najmlađe dete u Pavlovićema kralj Ljubostinje i bio miljenik brata Miška i sestre Goce. Voleo je sjajan biciklista, postao vrstan majstor metalostrugar, pa vrhunski komercijalista kod čuvenog Mome Popovića.

U fudbalski svet je sa bratom Miškom uskočio 70-ih prošlog veka.

Učio je zanat od „rođaka“ po sestrinoj liniji, čuvenog valjevskog Vite Kristića –Lobela, u tandemu sa mlađim, Švabom Kristićem, kasnije najboljim rukometnim sudijom Jugoslavije, ,a što ne i fudbalskim, zaslužni su oni valjevski bezdušnici uvek prisutni tamo gde im nije mesto.

Koreja je isticao s ponosom da je u Đorđu Pevčeviću – Đoku Pevcu prvom mahaču eks SFRJ, kome ni splitski slepi miševi“nisu mogli ništa, imao najvećeg mentora, na putu dok nije postao zvezda sa pištaljkom u ruci.

Zbog svoje beskompomisnosti, talenta za suđenje, i pravednosti svi su želeli i da im savezni iz Valjeva sudi, i to ako je moguće samo kad ne igraju kući.

Stigao bi savezni do elite i sigurno bio zasenio starijeg brata Miška, viđenog i na prvoligaškim terenima Jugoslavije. Kao i uvek tražila se dlaka u jajetu „anonimusima“, pa je tako i Koreja posle briljantno odsuđenih istorijskih mečava na drugoligaškoj sceni i kvalifikacija ua Prvu ligu, na sceni eks SFRJ mesto prepustio mlađima i „perspektivnijima“. Povod je bila i Korejina boemska duša uvek za sve na tacni. Nije se libio da mlađima prense svoje bogato iskustvo fdubalskog sudije,a Kofejin izdanak je prva valjevska intrenacionalka sa FIFa grbom Biljana Lukić.

Za Koreju je uvek bilo posla i izvan fudbala,a nije se ustručuvao da bude najveća podrška sinu Neši sa suprgom Desom, do svog iznenadnog i šokantnog jutrošnjeg odlaska..

Pre nepune tri nedelje ostao je bez leve noge, ali optimizam i hrabrost su bili Korejino oružje.

Koliko sutra sebe je video na ranču u Rađevom selu, posle jutarnju kafe sa prijateljima i obavezne cigarete. Sanjao je da nađe svoj mir i u pecanju.

Nepredvidiva sudbina se poigrala sa Korejom. Jutros je utonuo u san i anđeli su ga odveli u svoje nebesko carstvo.

Ostaće upamćen, kao vredan čovek sa stavom, spreman da osmehom i iskreno bude na pomoći svima koji mu se obrate. I samo zato su ga  neizmerno voleli, cenili i poštovali svi koje je poznavao. 

Ne računajući Slobodana Veselinovića poslednjeg velikog valjevskog sudiju na prostorima Srbije, Predrag Pavlović-Koreja se pridružio kvartetu velikana: Boža Botić, Voja Radosavljević. Đorđe Pevčević, i starijem bratu Mišku Pavloviću.

Deliće fudbalsku pravdu ponovo zajedno sa najboljima, sličnim sebi, akterima nebeskim utakmica.

Opelo Predragu Pavloviću Koreji je u 12 sati(petak) u crkvi Presvete Bogorice a poslednji oproštaj u 13 sati na Novom groblju u Valjevu.