Čovek je tajna. A šta je čovek, Gospode, ako ne božji sluga? I Hrist je bio čovek. I kao bogočovek ostao je tajna. A čovek Bogu posvećen, zavetovan pastvi svojoj gde god da je nogom kročio.

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije Radović(7.01.1938), pre tačno 30 godina započeo je arhijerejsku službu, a pet godina kasnije mitropolitsku, u zavičaju – Njegoševoj Crnoj Gori, i od tada u stolici Svetog Petra Cetinjskog obnavlja duh, zida, krovi i freska bogomolje narodu svom.
Kada se, ispraćen suzama Banaćana, vratio u rodnu Crnu Goru, osvetlio je dušu posustalom pravoslavnom narodu, obnavlja im zapuštene i porušene crkve i manastire. Vredan je čuđenja i hvale podatak da je od dolaska obnovio i izgradio 652 crkvena zdanja, ali još vrednije da je narod vratio u Crkvu, podmladio sveštenstvo i monaštvo, pa su danas, posle četvrt veka, one iste opustele bogomolje postale košnice sada pune vernika, obnovljenog duha i obnovljene nade.
Sveštenstvo Mitropolije crnogorsko-primorske danas predstavljaju obrazovani monasi i sveštenici sa akademskim titulama: na Cetinju se govore i prevode ruski, engleski, španski, grčki i starogrčki, nemački, francuski arapski, turski, poljski, bugarski, italijanski, makedonski spisi i knjige.
U čast velikom jubileju njegove episkopske službe održana je akademija u kripti podgoričkog Sabornog hrama Hrista Vaskrsenja.
O najbližem duhovnom srodniku Svetog Petra Prvog Cetinjskog, Tajnovitca Petra Drugog Petrovića Njegoša, mitropolitu Amfilohiju govorile su mnogobrojne ugledne ličnosti i nekoliko vladika iz Crne Gore, Srbije, Rusije, Republike Srpske, pa je kripta Sabornog hrama Hristovog Vaskrsenja u Podgorici bila pretesna za sve one koji su hteli da čuju njihove reči.
Episkop budimljansko-nikšićki Joanikije moli se Gospodu da mitropolitu da snage da i dalje „časno, sveto i plodonosno nosi breme svoje arhijerejske službe u Crnoj Gori”.
A Amfilohije, onaj bosonogi dečak iz Morače, dočekan je kamenicama i raznim uvredljivim porukama onako kako to stihovima kaza pesnik Matija Bećković: „Ali, čim se krsnim znakom znamenovo, / nema toga ko ga nije kamenovo / i to kamenje posta mu imanje, / svaki kamen njemu, jedan Hristu manje.”
Na sve to Amfilohije je uzdizao krst, krstio neverne i molio se za oprost njihovog greha.
A da su decenije svetosavske misije u Crnoj Gori bile teško breme i da je tako i dalje, svedoče i reči episkopa zahumsko-hercegovačkog Grigorija, koji je kazao da samo pominjanje imena Amfilohije u minulih trideset godina nikoga u Crnoj Gori „nije ostavljalo ravnodušnim, od onih koji ga istinski vole do onih koji ga nenavide”.
„Crna Gora je u poslednje dve decenije u susretu i sukobu sa moračkim prorokom Amfilohijem i to je najočitiji dokaz da narod i Crkva potrebuju proročku reč. Ta reč je često nerazumljiva i bolna, ali lekovita”, kaže Grigorije. „Da nije tako, zar bi danas crnogorski manastiri bili puni života i molitve, zar bi danas u Crnoj Gori bilo toliko divnih sveštenika i vernika čija lica svetle i raduju širom tamne stvarnosti vremena i sveta u kome živimo? Prorok je oduvek neshvaćen, ali je poštovan, i ničije uši, sem onih koji ih zatiskuju, ne mogu, a da ne čuju njegovu reč. Nije li mitropolit upravo takav – neshvaćen a ipak i te kako poštovan? Proroke su ubijali odvajkada, na razne načine, porugom, pokudom, gonjenjem i raznim smrtima, a oni se nikad nisu plašili, dok su se drugi njih pribojavali.”
On je dodao da se mitropolit Amfilohije nikada nije uplašio i „to ga je učinilo, u ovom svetu straha i kukavičluka, magnetom privlačnim za uplašene i rastužene, koje rado prima pod svoja orlovska krila slobode”.
Predsednik Saveta Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Bogoljub Šijaković kaže da je mitropolit pesnik i besednik, ne samo u knjizi „Vraćanje duše u čistotu” i pesničkoj zbirci „U Jagnjetu je spas” nego u „čitavom svom unutrašnjem biću”.
Jednom prilikom mitropolit Amfilohije mi je ispričao kako se božjom sudbinom zamonašio:
„Sećam se, bilo je to 1937. godine, kada je moja majka Mileva, noseći mene ispod svog srca, stigla u neko doba u manastir Ostrog. Tu prenoći, pričesti se i onda se vrati kući. Tada ju je sreo moj deda Radisav i rekao joj: ’Nevesta, ako to što nosiš pod srcem bude muško, to će biti moj pop, jer odavno kod Radovića nije bilo popova.’ Pamti to moja majka. Pamti i priseti se, pa kad završih fakultet, pitala me gde ću nakon toga, a ja joj kažem da idem u kaluđere. Eto, tako bi božjom voljom predodređeno…”
Mitropolit je i pesnik i prorok, a to je, kako je naveo vladika Georgije, „kao da kažete hrabrost i nežnost u jednom: pesnik ranjenog, otvorenog srca iz koga kaplje krvi i suza, koje liju nad Crnom Gorom, evo već decenijama, ali ne liju uzalud, nego umivaju Crnu Goru”.
Šta je čovek Gospode, pitale su se i sve vladike pre Amfilohija nakon što služiše narodu crnogorskom. Verujemo da je Risto Radović saznao tu tajnu u rizi mitropolita Amfilohija. Na radost i sreću Crne Gore.

HRISTOS SE RODI ! VAISTINU SE RODI !

SREĆAN PPAZNIK !

Pravda 6.01.2016

Dva nekad šampiona Evrope u košarci i fudbalu ostalisu bez trenera, Real bez Beniteza ,a Partizan bez Božića.

Po hitnom postupku u Madridu je organizovana sednica, i  predsednik Real Madrida Florentino Perez sa saradnicima odlučio da Rafael Benitez više ne bude i trener ekipe, a mesto preuzima i Zinedin Zidan,

Loši rezultati i nezadovoljstvo navijača, izazvali su reakciju i legendarni fudbaler Reala i Francuske dobio je šansu da sa preskupim fudbalskom zvezdama pokaže i dokaže trenersko umeće. Lak zadatak, novac, sigurnost, kvalitet , tri ratloga za optimizam popularnog Zizua.
U Srbiji je ne od juče već od “preključe” sve podređeno jednom klubu.

Osionost bez granica viđena je sinoć. U sred Beograda izgubljeno je nemoguće. Zlonamerni kažu sa ciljem ostvarenja dugoročne stretegije, da danas najmoćniji, a sutra ko zna gde, se ratosiljaju u 2016, Partizana,a o jednom trošku i Metalca, pretučenom u Zagrebu, i nezasluženo bez pobede protiv danas preskromne Cibone.

Što bi to nekom trebalo, pita se svako normalan!

Odgovor glasi: Srbiji mesto manjeu ABA kigi, i naravno bez Partizana i Metalca, za više prostora da se namakne dovoljno vođinoj ljubavi, ali i mesto za klubu iz predgrađa.

Ako je stvrano baštako, plan se za sada uspešno realizuje.

Partizan od klubova sa prostora eks SFRJ po trofejima odmah iza Cibone i Jugoplastike, ako se uzme u obzir region, dve godine se intenzivno ruši.

Eliminacijom Danilovića i u svakom pogledu za današnje vreme najnepodobnijeg ratnika i oponenta vladajuće politike, istino i pravdoljupca Duška Vujoševića, Partizan je četvrtog dana nove godine suočen sa bezobraznom i sramnom porukom “gazde”, “limenkama” da se spreme za ABa ligu u 2016.

Nikola Peković je uručio Božiću da deaktivira bombu, i Pera nije uspeo, a vreme na tajmeru upaljača curi.

Mnogo pre Badnjeg dana i Božića, najtrofejniji kapiten Partizana nije USPEO,a što je baš tako naravno da je na listi, ali ne i najodgovorniji, a što će umesto njega na Badnji dan šansu dobiti Aleksandar Džiikić, samo može da se konstatuje, solidan trener i ništa više.

Da je drugačije ne bi dobio šut karte u Novom Mestu(Krka) i Skoplju(selektor reprezentacije Makedonije), u poslednja dva angžamana, a trofeji osvajeni ranije u Sloveniji, i pomoćništvom u Partizanu te usavršavanje u NBA nisu garant da mamin sin može da pokrene zaribali najtrofejniji srpski klub.

Šanse da zahtevnu obavezu, mogu da ispune samo tri čoveka, nepodobni Duško Vujošević. Drugi je Valjevac Vladimir Đokić, a treći Dejan Milojević !

Đokiću nije oproštena jedina titula prvaka Evrope u svim muškim selekcijama Srbije osvojena u Italiji u leto 2015,a posle neverovatne debitantske abaligaške sezone sa Metalcem, osvojenog šestog mesta i plasmana u Evro Kup.

Aleksandru Đorđeviću nije palo na pamet da pozove Đokića da mu bude saradnik u A timu na EP u Nemačkoj i Francuskoj, ali zato nije moglo bez “mutavog” klovna. Nažalost postaje nepisano da “tute” mute jaja, pa ervropskog odličja nema od 2009. i Poljske.

Vladimira Đokića obožavaju grobari, sa igračima ima odnos kao retko koji trener, a o stručnosti samo podatak da je budžet Metalca sa “anonimusima” smešan a rezultati fascinantni.Sa budžetom šampiona ABA lige, izostalo bi cirkuziranje i “beogradske” rasprodaje u Pioniru, a fajnal for Evrolige ne bi bi bio nedostižan.

Ali postoji i vrlo bitna ISTINA. Vladmir Đokić i bez koliko neprimljenih a pošteno zarađenih plata, ni za “kilo zlata “ ne bi ostavio Metalac sjajne momke, i dr Boška Đukanovića, na udaru vlasti. Ali za Valjevce važi kao i za Partizan i partizanovce: “Na muci se poznaju junaci” !

Dejan Milojević iz poštovanja prema oteranom Dušku Vujoševiću, nije prihvatio poziv iz tabora crno belih, a danas je već sa Megom siguran učesnik plej ofa ABA lige, ali je najteži poraz doživeo baš u Valjevu, od ekipe Vladmira Đokića .

Bez dokaza ružno je upirati prst i optuživati bilo koga da je posetio Nemanjinu i “predgrađe” po dolasku iz Amerike, a pre odlaska na stadion Partizana i na Zlatibor, ali je evidentno da Nikola Peković luta i greši.

Ko radi taj i greši, kaže naš narod, ali ko zna šta radi i ako to stvarno želi ima šanse da spreči planirani scenario smišljen u Železniku, da li po nalogu “vođe” ne bih se zakleo!

Ponižavanje Partizana u Nikšiću je odnelo bez preke potrebe potrošenog na početku trenereke karijere Peru Božića. Šest pobeda i grčevita borba za opstanak , pored Sutjeske i Igokee, Partizan je najugroženiji tim u ABAligima, je težak zadatak za naslednika.

Malo je onih koji veruju da je Aleksandar Džikić dorastao izazovu da vodi ovakav Partizan, a jedno je sigurno, biće košarakaški pukovnik ili pokojnik!

Lak mu novi otkaz !

U kasnim večernjim satima u nedelju 3.01.2015, u Omladinskoj ulici u Valjevu došlo je do pucanja vodovodne cevi, po "scenariju SA gejzirom" odnosno  i oblakom vode, već viđenom više puta, posebno u Karađorđevoj ulici na Jadru.

Iz preventivnih razloga zatvoren je veći broj ventila  u centralnom  sistemu na delu raskrsnice Karađorđeve i Dušanove ulice na Jadru, i veći deo grada Valjeva je od 23 sata  ostao  bez vode.

Uzroci i posledice, odnosno  materijalna šteta zbog pucanja jedne od glavnih vodovodnie cevi i Omladinskoj  ulici, pešačka staza ispod Fabrike vode, a iznad bivše kasarne “Kadinjača” biće utvrđene prvog radnog dana u novoj 2016. godini, pošto bude saniran kvar na vodovodnoj instalaciji. 

U toku je normalizovanje snabdevanje grada vodom, a  za očekivati je da svi potrošači u Valjevu dobiju vodu najkasnije do 5 sati 4.januara . U akciji utvrđivanja i sanacije pored ekipa Vodovoda učestvovali su  valjevski vatrogasci i policija.

Kako javljaju TANJUG-ovci Valjevci sneg je jutros pao, i po običaju sve iznenadio !

Sneg još uvek pada, a na snegu, kao i bez njega,   pada se na sve strane.

Decu je sneg posebno iznenadio i obradovao, što je sasvim je razumljivo, ali plaćeni da ga čiste su čekali da stane, i ne doćekaše.

Jedino su se građani i građanke u sred vejavice latili lopate i hrabro i dostojanstveno su ušli u okršaj sa belom nemani.

Epilog poznat,pored  kuća i većine lokala prolazi se bez većih problema, a ima mesta gde se i asvalt pojavio.

Muka nastaje kad naiđete na zgrade, trotoar je zatrpan, kao i većina ulica. Ali se vozi sve u 16.

Ipak počelo je i čišćenje,a   posebno intenzivirano  kada je snežni pokrivač dostigao kritičnih 30 - 40cm visine!

Valjevskim ulicama brekću peskom natovareni teški kamioni naoružani specijalnim raonicima. Sneg se  po kratkom postupku seli na  trotoar i smetovi postaju nepromestiva prepreka  pešacima, a   grad liči na dobro zabarikadirano ratno polje.

Posebna priča su mostovi preko kojih najhrabriji prelaze  tek ugaženim stazicama.

U  bitku sa bezobarzno upornim snegom su  snežne freze pa je kao u  onoj dečijoj pesmici "pršti, pršti, bela staza..."više sa defektom, a manje  sa efektom.

Posle novogodišnje ledene noći i ponoćnog bombardovanja grada sa neverovatnim saznanjem da niko nije ogreban od silne ispaljenje municije i jeke toposvskih i drugih udara, osim što je na stotinje kučnih ljubimaca, pasa i mačaka, a još više uličnih lutalica naprosto poludelo, jutarnji mraz je 1.januara je zaledio ulje u trafostanicama, pa su poispadele sklopke i nestalo je struje na nekoliko sat i, ali  stiglo novo iznenađenje, sneg da baš “prijatno razočara” većinu Valjevki i Valjevaca.

Noć se spušta, led preti pa i sa ovog mesta apel NE VOZITE, a ako baš morate prilagode brzinu kretanja (ne)uslovima na putu.

Sneh je pokazao zube , naviknut na oštrinu zuba nemani vremena u kome živi narod očekuje nove padavine, a po onoj narodnoj “ ko preživi pričaće”

Prvi valjevski snežni dan u 2016, ovog 3, januara je izgeledao baš ovako, zahvaljući i osmesima a koga drugog do Valjevki i Valjevaca.