NATO agresija na Saveznu Republikuu Jugoslaviju (kodno ime Operacija Saveznička sila (engl. Operation Allied Force) ili u SAD Operacija Plemeniti nakovanj (engl. Operation Noble Anvil),[5] u Srbiji poznato kao Milosrdni anđeo  trajala je 78 dana od od 24. marta do 10. juna 1999. godine.

Zločinačka agresija  NATO-a je izvršena bez odobrenja Saveta bezbednosti. Naredbu je  komandantu NATO alijanse, američkom generalu Vesliju Klarku, izdao generalni sekretar NATO Havijer Solana, obojica i dalje bez ikakve odgvoornosti za zločinačku agresiju..

NATO je 24. marta 1999. godine u 20:45 časova počeo vazdušne napade na vojne ciljeve u SRJ da bi se kasnije udari proširili i na privredne i civilne objekte. U napadima koji su bez prekida trajali 78 dana teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri. Bombe su raznele i oštetile 25.000 stambenih objekata, onesposobile470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga,  14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, a 38 je uništeno.

Tokom agresije izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona.Procene štete koju je imala SRJ kreću se od 30 do 100 milijardi dolara. Konačan broj žrtava zvanično nije saopšten, a srpske procene se kreću između 1.200 i 2.500 poginulih i oko 5.000 ranjenih..

DO DANAS SRBIJA JOŠ UVEK NIJE ZATRAŽILA RATNU ODŠTETU OD AGRESORA ! ,

osle 17 godina  od početkja ZLA u trajanju od 78 dana, evo  kako danas vidi jedan mlad čovek.

"Dan kada je ljudska glupost još jednom pobedila, a cenu platili nasumično izabrani. Sa jedne strane par budala koji nisu znali da izračunaju da 20-30 godina staro naoružanje, a još i malobrojno, nema ama baš nikakve šanse protiv najvećeg vojnog saveza na svetu. Ili su znali, ali ih se to nije ticalo. Sa druge strane još veća skupina budala kojima su legitimni ciljevi bile pijace, kuće, vozovi, škole, kolone izbeglica, bolnice, fabrike (nenamenska industrija)... Čak 40% dejstava je izvršrno nad civilnim objektima. Tehnologija je bila dovoljno dobra da se taj procenat mogao bolje kontrolisati.

Zgrada Vlade, koja je bila srušena, je odavno renovirana i mnogi nemaju pojma da je to uopšte bombardovano. Zgrada generalštaba se ovih dana renovira i jedna je od poslednjih zgrada u centru Beograda koje će biti sređene.

Jedan vrlo pogrešan potez.

Mislim da se na taj način pomaže zaboravljanje tragičnih trenutaka ljudske istorije.

Gledano sa naše strane. Zaboravićemo da smo imali lidere koji su pokušali da ratuju sa celim svetom i ubeđivali nas da pobeđujemo, a mi naseli. I već zaboravljamo, jer njihove pulene, razne pelcere, ili njih same još uvek imamo u vlasti, ili slobodno šetaju. Sa druge strane, to je zgrada u centru i to ne mala, svaki stranac može da je vidi i da se zapita šta je sada to.

Ubijeno je na hiljade ljudi, a većina njih su bili civili.

Načinjena je materijalna šteta od oko 30 milijardi dolara. Mračna priča da upoznaš zemlju domaćina, ali verujem da smo mi još uvek destinacija za avanturiste koji su spremni da čuju razne priče.

Ništa drugo ne možemo da uradimo.

Možemo samo da pričamo ko je pogrešio i šta valja učiniti da se to više ne desi. Da izbegnemo generalizovanje, jer to lako vodi u rat. U svakoj državi ima brdo zlikovaca, naš posao je da sprečimo da našu vode oni. I da unaokolo vičemo kada vidimo da neko čini nepravdu. Toliko možemo i moramo.

Za sada svi ti koji su nam priredili 78 dana sranja su i dalje tu i voze istu priču.

Mi ovde biramo naše budale, tamo neko drugi bira svoje budale, a oni zajedno ratuju i zarađuju preko naših leđa sa neverovatnim izgovorima za takve postupke.

I dan danas ista priča, većina naseda, a glavonje trljaju dlanove...

Gavrilo Andrić -Valjevac

P.s Smrt fašizmu i svakom sličnom ZLU ovog sveta! Živela slobodna i pametna deca Srbije i sveta!

OVO JE BEOGRAD 1999 .GODINE A NE BRISEL 2016 !

Što duže živim u svetu, više sam više iznenađen onim što se zove «lekcije iz istorije» i «Božja pravda». Upravo današnji dan nas uverava u to — kako kazna ume da bude pravedna.

Danas sve novinske agencije pišu o terorističkom činu u Briselu u Belgiji, gde ceo dan odjekuju eksplozije. Ubijeno je na desetine ljudi, a ranjeno više od stotinu. Na svim TV kanalima su scene užasa koji se dogodio i nad kojim ceo svet tuguje.

Kroz to prolazi i običan momak iz Srbije, čije je ime je Stevan, možda Jovan ili Dragan.. Uskoro će proslaviti svoj sedamnaesti rođendan. On ide u školu, a posle škole odlazi kući gde je čeka voljena majka sa kojom će zajedno zapaliti sveću za nastradale u Belgiji..

Pre 17 godina, jedan od deset belgijskih F-16AM je, prilikom bobmbardovanja Srbije, nekog drugog Stevana, Jovana ili Dragana zauvek poslao anđelima. Majka tog svog sina nije dočekala. Otac je poludeo od tuge i najstrašnije proklinje sve one koji su direktno ili indirektno odgovorni za smrt njegovog deteta.

Danas, 23 marta, biće tačno 17 godina od kada je NATO u Briselu, u suprotnosti sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN, odlučio da pokrene ratnu mašineriju protiv male Jugoslavije, rušeći ceo posleratni poredak. Sutradan 24 marta će početi sa bombardovanjem.

Prema zvaničnim podacima SRJ, od 24 marta do 10 juna 1999 godine, ukupan broj civilnih žrtava je iznosio više od 1 700 ljudi, uključujući skoro 400 dece. Povređeno je preko 10 000 ljudi.. Troje nerođene dece je ubijeno u utrobi njihovih majki. Bez vode je ostalo preko milion ljudi, 500 000 ljudi je ostalo bez posla, hiljade njih bez krova nad glavom. Nestao je, prema proceni UN, 821 čovek. Većina od njih su Srbi.

U toku ove agresije izvršeno 35 000 borbenih avio-letova, u kojima je učestvovalo oko 1000 aviona i helikoptera.. Na ciljeve je bačeno 79 000 tona eksploziva (uključujući i 156 kontejnera sa 37 440 kasetnih bombi koje su zabranjene međunarodnom konvekcijom). «Operacija Allied Force» uzima svoj danak i posle svog završetka jer je NATO koristio municiju sa radioaktivnim punjenjem osiromašenim uranijumom.

“Od 23 do 24 marta sam bio u Srbiji. Iznad glave sam čuo buku aviona. Ali sam čak i u tom trenutku mislio da će doleteti do granice i vratiti se. Normalna ljudska logika nije mogla da prihvati grozotu bezakonja i zla koje će se uskoro dogoditi”, kaže Aleksandar Kravčenko koji je 1999 godine predvodio dobrovoljce Republike Srpske, prisećajući se strašnih događaja.

Na bombama koje su izbacivali britanski avioni su bili natpisi: «Srećan Vaskrs», «Nadam se da vam se dopada», «I dalje želiš da budeš Srbin?».

Sada ne gori Beograd već Brisel. Odjekuju eksplozije, zavijaju sirene, čuju se jauci i plač onih koji su izgubili svoje najbliže.. Strašno!! Ali, strašno je bilo i u Beogradu, Donjecku, u Damasku. I tamo su ljudi zaslužili saosećanje..

Prijatelji moji, recite mi molim vas, hoće li barem jedan Belgijanac ovih dana pogledati u oči srpskog oca? I barem na trenutak shvatiti da je sve povezano!

I da je on, stavljajući sebe iznad svega i rušeći svetski poredak, na kraju iznedrio ISIL.. I da se taj Belgijanac tada suprostavio Amerikancima, verovatno bi Gadafi i Sadam bili na čelu svojih država i ne bi bilo izbeglica i terorista koji su se pod maskom izbeglica raširili Evropom.

Za ugašene živote Stevana, Jovana ili Dragana, Belgijanci danas plaćaju najstrašniju cenu. Siguran sam da se niko od njih ne seća, a kamoli povezuje ove događaje, što znači da će, na žalost, biti i drugih „dana za pamćenje“.

Ništa na svetu ne prolazi bez ostavljanja tragova!

Ruslan Ljapin, IA „Novorusija“ Prevod sa ruskog: Lola Đorćević.

Đaci generacije u školskoj 2014/2015 godini imali su zadovoljstvo da u njhovu čast  gradska vlast u Valjevu, priredi svečani prijem u okviru u programa obeležavanja Dana grada Valjeva.

Novčane nagrada i diplome učenicima iz 12 osnovnih škola i šestorki srednjoškolaca uručio je odlazeći gradonačelnik Valjeva Stanko Terzić.

“ Znanja nikad previše i niko vam ga ne može niko oduzeti. Nije lako biti najbolji među dobrima, niti je lako imati sve petice, u to treba uložiti mnogo truda i rada. Mi smo na vas izuzetno ponosni i trudićemo se da vam u narednom poriodu pomognemo, a naša pomoć ogledaće se i u tome što ćete svi dobiti stipendiju Grada za talentovane”, poručio je Terzić đacima.

Iz gradskog budžeta se godinama finansira Fondacija za talentovane učenike. Prošle godine je izdvojeno 15 miliona dinara, ove godine je iznos povećan za skoro tri miliona dinara za 237 učenika i studenata, koji dobijaju stiupendiju.

Prijemu za 18 najboljih učenika Valjeva prisustvovao je i predsednik Skupštine grada dr Mihailo Jokić, koji je čestitao nagrađenim osnovcima i srednjoškolcima, uz poruku da škola i znanje pobeđuju.

„Krenili ste putem kojim se ređe ide, koji je težak, trnovit i pun iskušenja. Što više i dublje ulazite u nauku vi dolazite do saznanja da sve više ne znate. Taj put je beskonačan, a pred vama su stalno dileme da li treba ići dalje. Posebno kad se osvrnete oko sebe i vidite kako oni koji školu nemaju žive mnogo dobro. Možda ćete i vi imati savete da prekinete da učite i da počnete da živite ovozemaljski život, jer biti u nauci ne značiu biti na zemlji, nego morate biti u oblacima. Ali, morate znati da se taj put isplati, da škola i znanje pobeđuju”, poručio je dr Jokić najboljim đacima uz poruku da ostanu istrajni na putu znanja i da nikada ne odustanu od zacrtanih ciljeva dobra.

Gradonačelnik Stanko Terzić, je danas glasno izrekao  izvinjenjenje zbog nedostatka političke volje da Skupština grada  verifikuje predloge za godišnje nagrade Valjevkama i Valjevcima po mišljenju ne previše meritorne komisije na spisku laureata u 2015.  Terzić je izrazio nadu da će napravda biti ispravljena sledeće godine i da će svi predloženi biti nagrađeni, što nikada do sada nije bila praksa, pošto je sličnih bisernih poteza vlasti već bilo.

Vikend uoči proleća u znaku je velikog Uskršnjeg posta, ali i nestvarno dozvoljenog "mrsa" a da se ne ogrešiš, u svetu sporta. Imena Ivane, Novaka, ekipni uspesi košarkašica Zvezde, i povampirenog Partizana, u hokeju, fudbalu i košarci, istorisjki uspeh valjevskog vaterpolo sporta, i konačno još jedan uspešan turnir mladih košarakaša iz eks Jugoslavije organizovan u Valjevu   potvrđuju dobro nam  znanu : SNAGA NARODA JE NEUNIŠTIVA !

Ivana Španovič je sa 7,07 metara doskočila do svetske vicešampionske titule u Portlandu i najavila medlju na OI u Riju.

Novak je postao vlasnik petog trofeja u  Indijan Velsu. Kanađanin crnogorskog porekla Miloš Raonić se dokopao dva gema(6:2, i 6:0) i u 77. minutu okršaja, i   sportski  čestitao Nolu novu titulu, vrednu milion dolara, 1.000 ATP bodova. Nole je sa 27. osvojenih  mastersa dostigao do večeras prvog svih vremena Španca Nadala.

Košarakšice Crvene zvezde su posle12 godina  osvojile Kup Srbije  pod imenom  „Milan Ciga Vasojević " pobedom u  finalu protiv Vrbasa 71:66 !. 

Fenomen nad fenomenima je nekada JSD a danas SD Partizan.

Hokejaška sekcija "omiljenog" vođinog kluba je i u "jednosmernoj" Srbiji ulovila 11. uzastopnu hokejašku titulu i to protiv Crvene zvezde najvećeg, najtežeg i rivala najslađeg za pobediti, ovoga puta  zlatnim golom Dimitrija Filipovića posle  2:2 (0:0, 0:1, 2:1) za sveukupnih 3:1 u finalnoj seriji.

 "Ubijeni" FK Partizan se "povampiruje". U trenutku dok  grobari poslati u crno beli svet fudbala po zadataku ga ga unište broje poslednje dane sate i minute  ljubav, snaga volja, znanja i konačno sreća pokazuju da je Partizan ipak neuništiv!

Andrija Živković osuđen od štetočina tri zlo  "lakše diše" posle "bronhi bombone" iz FSS odvažnog da ga proglasi najperspektivnijim fudbalerom u Srbiji. Na Banovom brdu "ulični psi" državnog projekta kidisali su večeras ali uzalud. Završili su u i šinterskoj kućici. Stevanović, Mihajlović, Saša Ilić i Božinov su  0:1 Bandalovskog pretvorili u 2:1 i pobedu.  Valja konstatovati da je državni projekat sa dva izmišlejna penala Nenada Đokića pred 10.000 svedoka i milionskim auditorijumom stigao do 23. uzastopne pobede, ne računajući i onu prošlog leta protiv OFK Beograda u meču, "daj bodove, bre!"

ABA liga jednoglasno osim Cibone se okrenula Evroligi, i "otkačila" FIBA. Iz evropske  Crvene zvezde Telekom vrište na sav glas što evropske sudije Pukl i Javor dele v pravdu i u 2. meču polufinalne serije plej ofa  u utorak u Zagrebu.  Mega slavil svoje istorijsko finale, a  Valjevo je  opet iskočilo u prvi plan.

Memeorijal Luke Stančića pretvoren u Međunarodni juniroski turnur doživeo je svoje drugo izdanje, a novost je samo da je Partizan posle dve godine ponovo pobedio.

U finalu su crno beli bili bolji od vršnjaka iz Ljubljane, Union OILimpije 71:51 i po  četvrti put se vraćaju u Beograd kao najbolji u Valjevu (2012, 2013 na „Memorijalu Luke Stančića“, a zatim  2014, i ovog 21.marta).

Oimpija je pored Partizana učestvovala na svim  pet turnira, i posle 2013. na "Stančićevom memorijalu" izgubila je i večeras i drugo finale od crno belih.

Prošlogodišnji pobednik   Mega je osvojila treće mesto pobedom protiv Sportske akademije iz Skoplja 82:60. Peta je Igokea, bolja od sarajevskog Koša  62:57, a  sedmi Metalac uspešniji od Prievidze iz Slovačke 9:55.

MVP turnira je  centar Partizana Aleksa Komazec, a u u najboljoj petorci turnira su: Stefan Adžić (Partizan), Marko Pecarski (Mega), te Maks Klajnšček i David Kralj (Olimpija). Najbolji strelac sa 66 poena je Eman Šertović iz ekipe Koš. U brzom šutiranju trojki najviše uspeha imao je Aleksa Matić iz Mege. Kvalitet ekipa učesnica je bio ispod nivoa svih do sada odigranih turnira. Zvezda više ne dolazi u Valjevo "iz opravdanih razloga". Nema klubova iz Hrvatske,Crnbe Gore... Problem kalendara je evidentan, pa stoga valja razmišljati na drugi način.

Komercijalizacija turnirfa, odnosno  organizovanje  u vreme kada nema "kalendarske gužve" sa većim brojem ekipa, i u više godišta uz učešće ekipa iz regiona(eks SFRJ), ali i Evrope daje priliku  da svima bude lepo. ali  i da se dobro zaradi, odnosno od zarađenih  para finansira košarakaški sport  i valjevski Metalac, pa  da svima bude baš  lepo!

Mart za nezaborav su obeležili vateroplisti Valisa 93 istirijskim ztijumfom u Prvoj B ligi i najavom da se bajka nastavlja, jurišom na Prvu lligu. Sa ovakvom organizacijom, ekipom i igrama i elita nije nemoguća  !

 I za kraj ponovo neizbežni fudbal i to sa valjevskih prostora.

Na premijeri u  nastavka fudbalske sezone na trećeligaškom srpskoligaškom Zapadu  izdominirale "nule"

Budućnost-Krušik je u Mihajlovcu, zahvaljujjći promašenim zicerima  Prokića  i Popovića, ali i odbranama  Vojisavljević, ostala bez dva boda u selu kod Smedereva.

Kiks Mačve, remi sa FAP-om(0:0) i poraz Smedereva ulivaju nadu da bi klub  valjevski klub dva imena mogao anulirati mimus od četiri boda u odnosu na lidera poraženog u Sevojnu od Jedinstva 0:1.

Može da bude, ali sa postojećim šefom orkestra i aktuelnim muzikantima oko terena, dobra dok su tu, biti neće !