Menu

zaglavlje

DUH NEUGASIVE SVETLOSTI BESMRTNE SPORTSKE HEROINE  CECE RADOJEVIĆ ŽIVI

DUH NEUGASIVE SVETLOSTI BESMRTNE SP…

U čast valjevske heroin...

ČETIRI DECENIJE OD ZIMSKIH OLIMPIJSKIH IGARA U SARAJEVU

ČETIRI DECENIJE OD ZIMSKIH OLIMPIJS…

  Na današnji dan s...

GENOCID U GAZI "NEVIDLJIV" ZA SVET, A POSLANICI  EVROPSKOG PARLAMENT DONELI REZOLUCIJU O IZBORIMA U SRBIJI

GENOCID U GAZI "NEVIDLJIV…

fotoAFP U proteklih 126...

KAD GAVRANOVI GRAKĆU

KAD GAVRANOVI GRAKĆU

Za ukupno 60 sportskih ...

BASKI SINOĆ KLICALI: ŽIVELA SLOBODNA PALESTINA!

BASKI SINOĆ KLICALI: ŽIVELA SLOBODN…

Baskonija je sinoć srušil...

FARMERI "ZAORALI" EVROPU, A SELJACI U SRBIJI ĆUTE?

FARMERI "ZAORALI" EVROPU,…

Opravdani gnev se pretv...

Prev Next

Specijalistička internistička ordinacija Dr Tomić Valjevo, V. Mišića 102. Tel: 014/228-321 i 065/228-3211

Kardiolog (Dr Đorđević) Telefon: 064/9700-041

INTERNISTIČKI PREGLEDI, GASTROENTEROLOGIJA, ENDOKRINOLOGIJA, ALERGOLOGIJA, DIJAGNOSTIKA, GASTROSKOPIJA,

KOLONOSKOPIJA, ULTRAZVUK ABDOMENA, SRCA, ŠTITASTE ŽLEZDE, DOPPLER KRVIH SUDOVA ABDOMENA

ČETIRI DECENIJE OD ZIMSKIH OLIMPIJSKIH IGARA U SARAJEVU

 zoi sarajevo 1

Na današnji dan su pre četiri decenije otvorene  Zimske Olimpijske  igre u Sarajevu. Jugoslaviju je predstavljao 71 takmičar u svih deset sportskih disciplina. Olimpijski plamen je zapalila klizačica Zagrepčanka, danas dr Sanda Dubravčić.sanda dubravcic zoi sa 84

Jugoslovensku trobojku na svečanom otvaranju nosio je Jure Franko skijaš iz Nove Gorice.

jure zastava oi s 84

Prvo  odličje ikada za  Jugoslaviju, i to srebro u  veleslalomu je osvojio, baš on, Jure Franko. Posle prve vožnje bio je četvti, a u drugoj najbrži taman dovoljno za drugo mesto na pobedničkom postolju.

jure franko veleslalom1 Jugoslavija je bila predvodnik  Pokreta nesvrstanih, balans Hladnom ratu, između Istoka i Zapada, i to je bio možda i najbitniji faktor da dobije ZOI.

Odnos velikih sila je znatno pogoršan u vreme kada se Sarajevo kandidovalo, a političke prilike su se prenele na sportska borilišta.

Od presudnog značaja za dobijanje kandidature bila politička pozicija Jugoslavije u svetu. Ko će  biti domaćin  14. Zimskih olimpijskih igara odlučeno je  18. maja 1978. u  Atini.

Konkurisali su japanski Saporo, švedski Geteborg i Sarajevo. Jugoslovenska delegacija je ponudila „moderan koncept vrlo zgusnutog prostora prečnika 32 kilometara", za sva takmičenja, a Sarajevu je u prilog išlo i što je Saporo već bio domaćin ZOI. Geteborg je nudio opciju organizovanja nadmetanja na više mesta, udaljenih nekoliko stotina kilometara.

Jugoslovenski koncept je „shvatio i prihvatio" tadašnji predsednik MOK-a, Irac Majkl Moris. Lord Kilanin je zagovarao ideju se  ide na potpuno novo područje sa željom i idejom da jačamo i razvijamo olimpijski pokret.

Artur Takač, jugoslovenski atletičar i funkcioner MOK-a je vešto vukao stranu Jugoslaviji  i Sarajevu. Glasalo se u dve runde, a dogovor je bio  princom Bertilom, predsednikom švedskog Olimpijskog komiteta, da ako Sarajevo ispadne prvo, jugoslovenski glas ode Geteborgu i obratno. Švedski princ je navodno obećao „glasove šest skandinavskih članica" MOK-a. Geteborg je ispao, a finalisti su bili Saporo, u prvom krugu sa 33 glasa, dva više od  Sarajeva.  Krajnji ishod je bio 39 glasova za Sarajevo, 3 više od Sapora. 

Nije bilo lako organizovatu Olimpijske igre jer su bile preskupe.

 Denver je odbio domaćinstvo ZOI 1976. jer stanovnici na referendumu odlučili da ne žele Olimpijske igre finansirane državnim sredstvima. Politizacija  sporta je i pre toga uzela maha.

Pred početak Olimpijskih igara u Meksiko Sitiju 1968, policija je pobila stotine studenata koji su protestovali zbog ovog događaja, a  četiri godine kasnije, u Minhenu, palestinski teroristi su ubili otete izraelske sportiste.

Los Anđeles je domaćinstvo, kao i Sarajevo, dobio u Atini 18. maja 1978.

Navodna ideja oko „zajedničkog okupljanja u multietničkom Sarajevu" između bojkota dveju Letnjih olimpijskih igara, nikada nije bila namera, već je organizacija dobijena „spletom srećnih okolnosti". U Jugoslaviji niko nije razmišljao da spaja dva sveta, Vašington i Moskvu, i ispostavilo seda je  mala  grupa ljudi je dobila  organizaciju ZOI, tada i nikada više.

Zimske olimpijske igre u Sarajevu otvorene su 8. februara na sveže renoviranom stadionu Koševo, pred 60.000 ljudi. Neverovatnih  7.000 novinara pratilo je sportske događaje na snegu i ledu, od slaloma i veleslaloma, boba i sankanja, nordijske kombinacije i ski skokova, do hokeja i klizanja.

Podrška Sarajevu je stizala od MOK-a i predsednika Huana Antonija Samarana, kome su ovo bile prve Olimpijske igre u dugom mandatu, a organizac9ja ogara u Sarajevu je  pohvaljena, i  finansijski efekat he bio pozitivan za domaćina, osvarena je dobit od 12 miliona dolara.

Američka televizija ABC je platila rekordnih 91,5 miliona dolara za prava prenosa,  za Zimske olimpijske igre. Organizacija je bila na najvišem nivou, a  učesnici su bili oduševljeni  gostoprimstvom.  

Sarajevo ipak „nije postalo zimski centar" ali su 14. ZOI zaradile. Sve kasnije organizivane zimske i letnje OI bile su daleko skuplje i nisu donosile dobit organitorima.

 Za samo šest godina, do februara 1984. godine,  od Sarajeva je napravljen  olimpijski grad. Izgrađeni su: Olimpijska dvorana Zetra, staza za bob i sankanje na Trebeviću, ski-skakaonice na Igmanu, kao i skijaške staze na Bjelašnici, Igmanu i Jahorini, zatim  Olimpijsko selo na Mojmilu, hoteli 'Holiday Inn', 'Igman' i 'Vučko', a renovirani su centar Skenderija i stadion Koševo. 

Ono što je posebno impresivno jeste da je većina ovih projekata započeta tek kada je potvrđeno da će biti   Igre održane. Završeni su većinom ili 1982. ili 1983. godine..

Po jednu trećinu potrebnih sredstva za izgradnju objekata obezbedili su grad Sarajevo, SR BiH, kao i druge republike i pokrajine.

Rukovodstvo BiH pronalazilo različite načine za finansiranje ZOI, poput domaćih i stranih kredita, ali i od TV prava i pozajmica od MOK-a.

Raif Dizdarević, tadašnji predsednik predsedništva SR BiH, nije naišao na podršku slovenačkog rukovodstva. Zahtev za odlaganjem ili odustajanje od organizacije Slovenci su predočili i predsedniku Jugoslavije Josipu Brozu Titu na proleće 1979. na Brdu kod Kranja. Ipak ugled i sveukupni razvoj  Jugoslavije,  posebno BiH bili su presudni.

Tito je poručio'Samo nastavite tako'.

Bosansko i slovenačko rukovodstvo je lomilo koplja oko odustajanju ili prolongiranju održavanja ZOI. Argument Slovenaca je je bila  pogoršana ekonomska situacija, platni deficitom, naftna krizom i preka potrena pomoć zemljotresom razorenoj Crnoj Gori. Trvenja su prestala  godinu dana pre  početka Olimpijskih igara u Sarajevu, novim Društvenim dogovorom, potpisan aprila 1983. i definisanjem da gotovo u potpunosti troškove izgradnje, organizacije i održavanja Igara snose  Sarajevo i SR BiH, dok je manji deo išao na teret ostalih republika, a neznatna pomoć stigla je  iz saveznog budžeta.

Proračun je bio da će objekti za ZOI koštati 8,6 milijardi tadašnjih dinara, odnosno današnjih 725 miliona evra.

 Što se tiče najvažnijih sportskih projekata, tadašnje cene su izgledale ovako:

  • Bob staza - 563 miliona dinara (danas 13 miliona evra)
  • Skakaonice - 336 miliona dinara (danas 7 miliona evra)
  • Zetra - 968 miliona dinara (danas 20 miliona evra)
  • Pista za brzo klizanje - 400 miliona dinara (8 miliona evra)
  • Skenderija - 572 miliona dinara ( 12 miliona evra) 
  • Skijaške staze - 603 miliona dinara (12,5 miliona evra)

Dobitak od ZOI u Sarajevu bio 12 miliona tadašnjih dolara (tadašnjih 1,5 milijrda dinara)! 

Građani Sarajeva su izdvajali nekih 0.2 do 0.3 posto svojih mesečnih plata 1982. i 1983. godine za organizaciju Igara, što je donelo oko  1.2 milijarde dinara (danas 100 miliona evra). Vlada SR BiH je uložila  1,8 milijardi dinara, a druge savezne republike i centralne vlade uložile su  su oko 708 miliona dinara, dok je grad Sarajevo dodao još milijardu dinara. Najviše su, naravno, donela sponzorstva, domaća i strana,  čak 13,73 milijardi tadašnjih  dinara (150 miliona evra danas).

Brojni YU giganti su izdašno pomagali ZOI u Sarajevu, a medju njima je bio i valjevski Krušik. To je jedan od razloga što u Valjevu novcem Krušika nikada nisu  izgradjeni reprezentativni spotski objekti, Hala sportova, zatvoren  bazena i fudbalski  stadion.

San je postao java, iako pre pola veka nije bilo previše optimista.

Iskra radosti buknula je 8 februara 1984. Olimpijski plamen je obasjao Sarajevo, Jugoslaviju i čitav svet.

Sarajevo postalo  prvi Grad  domaćin Zimskih olimpijskih igara (ZOI) iz jedne socijalističke zemlje.

Najponosoniji Sarajlija je svako bio Ahmed Karabegović, generalni sekretar Organizacionog odbora 14. ZOI, jer se na jednom mestu okupila mladost sveta, da širi  prijateljstvo i  ideju olimpizma.

Put od ideje do realizacije bio je popločan raznim preprekama i izazovima, ali zahvaljujući kolektivnim i ličnim zalaganjima i dovitljivošću nekih Jugoslovena, domaćinstvo je dobijeno. Najveća sportska manifestacija na tlu SFRJ u Sarajevu u desetak snežnih dana okupila je 1.272 takmičara iz 49 zemalja i trajala je od 8. do 19. februara 1984. godine. Ukupno 640.000 posetilaca ispratilo je 39 takmičenja, dok je 14. Zimske olimpijske igre putem televizije gledalo više od dve milijarde ljudi širom sveta. A Sarajlije su posebna priča. Koji sat posle otvaranja igara na Koševu, počeo je da pada jak sneg. Po snežnoj mečavi izašli su na ulice. Na poziv gradonačnika čistili su  sneg da grad ne bude zavejan. Odlazili su noću na Bjelašnice; Jahorine, Trebevića, Igmana da bi čistili sneg i  tabali skijaške staze kako bi takmičenja mogla normalno da se odvijaju. O gostorpimstvu i ljubaznosti u hotelima gde su bili brojni gosti ne treba trošiti. Sportisti, novinari, i brojne delegacije  su bili  fascinirane Sarajevom i Sarajlijama.

Maskota  Oliompijskih igara Vučko je i danas nešto posebno što potseća na veličanstveni planetarni skup sportista sveta u nekadašnjoj SFRJ.

vucko

Vučka je osmislio je slovenački akademski slikar Jože Trobec. Od  Jahorinke, i još 7454 predloga  ime za maskotu, komisija je odredila šest finalista, a ime su birali tv g ledoci z iz cele Jugoslavije. "Sivi" vuk "nosonju" širokog osmeha sa narandžastim šalom oko vrata,  ramenu na prečac je osvojio srca  ljudi. Vragolan je pobedio, a u velikom finalu za maskotu su bili kandidati, još grudva snega, lasica, umiljato jagnje, jež i planinska koza. Vučko je pobedio kao simbol lukavosti i borbe, jer je u jugoslavenskim bajkama bio  personifikacija hrabrost i snage i istrajnosti, ali pre svega, zbog mesta prebivališta gde su i bile Olimpijske igre.

Vučko je bio i ostao  simbol  prijateljstva i ljubavi.

Glas mu je pozajmio Zdavko Čolić, njegov a uzvik "Sarajevo" je bio  kombinacija urlika vuka i sevdalinke. Vučko je osvojio sve i postao je zvezda Olimpijskih igara, i danas je tražen kao slatka igračkica,  i suvenir, a  za decu  PEZ je i dalje posebno draga igračkica sa najslađim bombonicima.

Danas  je većina objekata sagrađenih za ZOI u Sarajevu srušena, devasirana ili uopšte ne postoje. Samo jedno je sigurno, duh olmpizma i Vučko žive!

Read more...

GENOCID U GAZI "NEVIDLJIV" ZA SVET, A POSLANICI EVROPSKOG PARLAMENT DONELI REZOLUCIJU O IZBORIMA U SRBIJI

gaza gen 01

fotoAFP U proteklih 126 dana agresija na  pojas Gaze, Izrael je u kriminalnom ratu od 7.oktobra do danas ubio 27.707 dece, žena i ljudi, a povređeno je 67.148 Palestinaca. Genocid neviđenih razmera traje, pred očima sveta i Amerike, Ujedinjene nacije su i dalje bez reakcijeEvropski parlament je  danas usvojio rezoluciju o izborima u Srbiji. Dok decu oko Arene kriminalci napadaju i tuku tuku motkama, novi manijak sa policijskom sinoć je ubio iz pištolja vlasnicu kafića u sred Tržnog  centra u Tuzli. U najzagađenijem gradu na svetu, u Valjevu noćas je konačno počelo postnovogodišnje pranje ulica.

Međunarodni sud pravde (MSP) u Hagu je još 26.janura doneo je presudu kojom se Izraelu naređuje da odmah spreči svoje vojne snage da počine genocid u Pojasu Gaze. Presudom je priznato pravo Palestincima u Gazi na zaštitu od akta genocida. Sud je odlučivao po tužbi za genocid Južnoafričke Republike protiv Izraela tokom rata u Gazi, ali nije naredio hitnu obustavu vatre, što je tražila afrička država. 

gaza genocid1

Izraelske vlasti su prethodno odbacile optužbe za genocid kao „grubo iskrivljene", tvrdeći da Izrael ima pravo da se brani, te da su ciljani ekstremisti Hamasa, a ne palestinski civili.

"Nastavak uništavanja infrastrukture do postizanja, ciljeva. Jedina opcija odlučna akcija do apsolutne pobede", poručuje izraelski premijer  Benjamin Netanijahu, otvoreno najavljujući nastavak krvavog pira. Genocid neviđenih razmera traje, pred očima sveta i Amerike. Ujedinjene nacije i dalje bez reakcije. Američki pregovarač je misiji uspostavljanje primirja i prekida izraelske agresije, ali za sada bez efekta. Od arapskog sveta samo stižu poruke solidarnosti, bez konkretne potpore.

U srpskim medijama i genicidu Palestinaca se retko govori ili uopšte ne piše, iako je Izrael, pokazao "ljubav" prema Srbiji priznanjem nepostojeće države Kosovo.

strazbur 8 2 24

Poslanici Evropskog parlamenta izglasali su u Strazburu Rezoluciju o izborima u Srbiji, kojom se poziva na sprovođenje nezavisne međunarodne istrage svih prijavljenih neregularnosti na decembarskim parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima. S posebnim akcentom na one beogradske. Za rezoluciju je glasalo 461 evroposlanika, protiv je bilo 53, a 43 je bilo uzdržano.

„Ključno je da srpske institucije istraže i privedu pravdi sve odgovorne za bilo kakve kriminalne aktivnosti tokom izbora. Od iste je važnosti i da Srbija sprovede sve preporuke OEBS-a i misije ODIHR bez odlaganja“, izjavio je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik naglasiviši da su se pre glasanja desile brojne neregularnosti, koje su  obeležile izbore u Srbiji održane 17. decembra 2023. godine.

Od  Evropske komisije zahteva da, ukoliko krađa izbora bude dokazana, Srbiji da počne ukidanje predpristupnim fondovima Evropske unije

Medijsko mejnstim, slugeranjstvo, poltronsko i fejknjuziranje u Srbiji traje u nedogled.

Na prevremenim izborima, održanim u Srbiji je vlast je osigurala sebi novi mandat od 4 godine u  Republičkom parlamentu.

Na izborima je "pazarila" i proevropska opozicija. Sada ima više mandata nego što je imala do 17.decembra.

Gubitnik je, medijski okupirani narod, slep kod očiju da prepozna gde  mu je spas.

Rad (ne)zavisnog) srpskog  sudstva  tužilašitva se uklapa u današnju sliku Srbije.

 

Poslednji primer, predsednik Apelacionog suda u Beogradu, sudija Duško Milenković je saopštio da sudije nisu krive što nema krivca za ubistvo Lavka Ćuruvije. Apelacioni sud je preinačio prvostepenu presudu Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu i oslobodio četvoricu optuženih za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999 - Radomira Markovića, Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka. Upozorenja medijskih Udruženja o kršenju zakona, ne samo u slučaju Slavka Ćuruvije, već i Dade Vujasinović i Milana Pantića brutalno likvidiranih novinara, kao i   drugih novinara izloženih teroru i pretnjama, su pored protesta bili   jedina reakcija u Srbiji, na skandalozno ponašanje sudova i tužilaštva, odnosno države.

ćurvija dada1

Predsednik Evropske federacije novinara Mogens Bliher Bjeregard (Blicher Bjerregard) je ocenio za Radio Slobodna Evropa, da je Srbija trenutno najgori primer kršenja medijskih sloboda na Balkanu,  da će  tražiti od EU da odlučnije reaguje.

"Novinari u Srbiji su na meti mnogobrojnih pritisaka. Zato je potrebno usmeriti celokupnu pažnju na to i naći načine kako bismo vlasti izložili kontrapritisku da bi se rešili ti problemi. Ako bacite letimičan pogled na platformu Saveta Evrope posvećene medijima videćete da je tamo evidentirano dvanaest napada na novinare u Srbiji. Spadaju tu uznemiravanje/maltretiranje nedeljnika Vranjske, napad na novinarku Lidiju Valtner tokom polaganje zakletve predsednika Srbije, dok je Stefan Cvetković bio osuđen na zatvorsku po optužbi za navodno neovlašćeno objavljivanje informacija. Novinarima koji se bave istraživačkim radom se preti putem društvenih mreža. Novinarstvo i mediji postaju sve slabiji i treba im bolja zaštiti", bez dileme je predsednik Evropske federacije novinara Mogens Bliher Bjeregard.

Nisu samo istinoljubivi i pravdoljubivi novinari ugroženi.  

Tužiteljke koje su podigle glas protiv  kriminala i korupcije su skupo platile cenu borbe za pravdu i istinu.

Bojan Savović je premeštena na drugo radno mesto  nakon hapšenja nekoliko osoba optuženih zbog zloupotrebe u "Elektroprivredi Srbije" (EPS), izazvala je buru u javnosti, ali i pravosuđu.

bojana savović

 

Pored Savovićeve, smenjena je i tužiteljka Jasmina Paunović, takođe angažovana u rasvetljavanju  slučaju EPS. Prema saznanjima medija do sada je iz koruptivnog odeljenja "sklonjeno" sedam najiskusnijih tužilaca, zaključno sa poslednjim prebačajima.

Pre potresa u srpskom pravosuđu i smene tužiteljki ostao je upamćen gnusan zločin džandara pred penzijom, usred Valjeva.

Valjevski džandar pred penzijom, lice sa promo spotova valjevske policije( svi su uklonjeni), monstrum Marko Marković(52) je posle višegodišnjeg maltretiranja i prebijanja, suspendovan  sa posla, a sud mu je zabranio  prilalazak Ani Marković, zbog porodičnog nasilja. U sačekuši  hicem iz pištolja, 17.maja 2021.godine, je ubio Anu Marković na Petom Puku u Valjevu, zatim  sebi je presudio nedaleko od mesta zločina.

Sinoć je uhapšeni policijski inspektor Elvis M. u Tuzli u sred Tržnog centra  ubio vlasnicu kafića Amru M.

Preko 5.000 stručnih administravnih radnika u tretmanu kakav ne zaslužuju u februaru sa dobili mizerna povećanja plata, u odnosu na policijske službenike.

U nadolazećem talasu pokupljenja danas je "skočila" cena cigaretama, a pojedinih  vrsta cigareta više nema u prodaji.

 va pranje ulica1

U najzagađenijem gradu na svetu, u Valjevu noćas je konačno počelo postnovogodišnje pranje ulica.

 

Read more...

FARMERI "ZAORALI" EVROPU, A SELJACI U SRBIJI ĆUTE?

paori berlin

Opravdani gnev se pretvorio u bes više stotina hiljada  poljoprivrednika širom Evrope. Prestonice Nemačke, Francuske, Holandije, Belgije, Grčke su blokirane stotinama traktora, simbolom bunta, jasno JE kod dan političko-ekonomski orijentisanog, protesta, zbog ugroženog socijalnog stanja poljoprivrednika. Protesti su najavljeni  u Italiji i Poljskoj.

U Briselu ispred zgrade parlamenta su zapaljene ogromne vatre, jak vetar raznosi pepe i dim,  na sve strane.

paori brisel1

Blokada na Trgu Luksemburg traje,a već pet dana je blokiran Place De Meeus. 

„Sada ima oko 1.000 traktora na trgovima“, rekao je portparol policije grada Brisela, dodavši da je u celom gradu oko 1.300 traktora. Zatvorena je većina ključnih puteva i tunela u gradu.

 Nezadovoljstvo i protesti poljoprivrednika izazavani su padom prihoda, ekološkim propisima, birokratskim zamešateljstvom, ali i konkurentskom robom iz uvoza. 

Francuske vlasti su angažovale 15.000 policajaca da  zaustave traktore koji bi u Pariz i druge veće gradove, jer protesti održavaju širom zemlje.

paori pretnje

Stotine hiljada poljoprivrednika krenule su da blokiraju glavne autoputeve ka Parizu, nakon što su slični protesti održani u Nemačkoj, Belgiji i Holandiji. Poljoprivreda se odražava i na ostale sfere društva, ko što su politika i ekonomija. 

U Nemačkoj ekstremni desničari pokušavaju da iskoriste proteste poljoprivrednika, zbog smanjenja budžetskih subvencija, i da izazovu  rušenje nemačke vlade, a jedan od planova je i da se ubace i preuzmu tekuće proteste poljoprivrednika. 

Pored "milion"  parkiranih traktora  duž puteva u Nemačkoj, od srede je traje  trodnevni štrajk u železnici, za  dodatne probleme u najvećoj evropskoj ekonomiji.

Poljoprivrednici su blokirali puteve u znak protesta zbog smanjenih subvencija, a sada i u železnici traže veće plate.

Sindikat mašinovođa GDL zahteva smanjenje radnog vremena sa 38 na 35 sati nedeljno, kao i povećanje plata za 555 evra mesečno i jednokratni bonus zbog inflacije od 3.000 evra.

Protesti poljoprivrednika i štrajk u železnici organizuju se u trenutku kada se sve više govori da državi, koju inače opisuju kao „električni motor Evropske unije", preti slab ekonomski rast.

Problem srpskog seljaka je niska cena proizvoda, nasuprot visokim cenama sirovina, đubriva, nafte, semena i hemikalija za prskanje. Blokade puteva su donele dogovor sa Vladom SR Srbije, i za sada nema tenzija i protesta.

Zemljoradnja sa stočarstvom čini poljoprivredu i deli se na ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo, livadarstvo, cvećarstvo i druge grane. KOme nije jasno, Srbija će  bez sela nestati, ma koliko "bajka" o Rio Tintu zvuči primamljivo, i gura se po svaku cenu!

A danas je ponovo "skočila" cena goriva u Srbiji! 

Read more...
Subscribe to this RSS feed
Info for bonus Review bet365 here.

VESTI

Pratite nas