Trebalo je strpljenja i dočekati  da bude što biti ne može u valjevskom svetu fudbala. Posle tri gorke "nule"  najteža je došla kao posledica oružane pljačke" protiv  FAP-a na prolećnoj premijeri u sred Valjeva, stigao je trijumf.

Lopovluk "projektovnih" za Prvu ligu Pribojaca imao je za posledicu  (ne)očekivane ostavke trenera, između ostalog i zbog odlaska pola tima bez njihove saglasnosti. Na žalost zatajio je faktor lične spremnosti na žrtvu, i odgovornost, inače danas uobičajenog "pravila igre".

Trebalo je puno vremena da se prepoznaju ljubav, znanje,  i organizacione sposobnosti Ilije Pavlovića, danas i formalno predsednika kluba iz Parka Pećina.

Čovek od znanja i uspeha, menadžer za mnogo veći biznis od fudbala, je konačno izašao iz senke. Okrenuo je list i postao vodič. Odlučno i sistematski  je krenuo od nule. Za početak nema više loših manira zbog kojih je i klub razvaljen voljom štetočine veka.

Na sreću virovački nepomenik je nestao iz fudbala, ali tek pošto se konačno smučio samom sebi, a valjda je bilo i zorta, jer svašta narod priča.

Sistem se gradi od nule. Selekcije su formirane. Pored seniorske, raste i juniorska, trenutno i "trećem razredu". Za kadete i još mlađe tek počinje prava bitka. Pred Dejanom Stojanovićem, Peđom Starčevićem, Markom Isidorovićem, Aleksandrom Đorđevićem-Robajcem i Nikolom  Ranisavljevićem su izazovi i iskušenja. Konkurencija fudbalskoh škola ih tera na maksimalnu ozbiljnost i dodatni napor. A infrastruktura je bitan faktor svakog uspeha. Kada stigne "veštak" u Park Pećina, do juna daće Bog, teren na Krušiku doživi novo vaskrsnuće i povratak u život, a sa njim i restoran, biće uslova da svane valjda i valjevskom fudbalu, konačno.

Ispostavlja se da je angažovanje Koste Markovića, kouča od znanja, ali sa vizijom da valjevska deca mogu da nose teret Treće lige, bio pun pogodak.

Poraz od Poleta nije pokolebao mladog trenera. Nedelju dana kasnije,  poslednje subote marta sa toplim danom stigla je vrelina radosti pobede. Kosta je u Čajetini zabeležio svoju prvi trenerski pobedu u Trećoj ligi, i to  protiv eks superligaša Zlatibora od 2:1. Upisana je  brejkčina proleća za nadu da fudbal u Valjevu ipak nije umro, i da će preživeti u vremenu kada se zna kome je i zašto sve podređeno.

Kosta je preuzeo prvi tim posle neviđene krađe protiv FAP-a. Marković je mudro i znalački osmislio kako da vodi sada još više podmlađenu ekipu. Preko noći je momcima vratio veru u sopstvene vrednosti. Kao igrač bio  je kreator ali i lucidan napadač. Afinitet da forsira mlade, i da igra napadački ne menja, a poverenje gradi isključivo na posvećenosti, radu,  i ljubavi prema mladim igračima. Kraj Morave u Čačku je bio na pragu trijumfa na svojoj trenerskoj premijeri. Polet je ipak boljom igrom, i naravno uz faktor sreće, poraz pretvorio u pobedu od 2:1. Ali odavno neviđeno, da deca grizu, da ne odustaju od fajta, i da se bore do kraja, bez predaje, odnosno da  imaju štofa da igraju ozbiljan fudbal, što se moglo videti u Čajetini, uliva nadu da je Marković na pravom putu. 

U gradu "Zlatne gondole" i košarke(KK Zlatibor) Kostina "laka konjica" preorala je  "švajcariju" i gle napravila čudo! Momci su doneli sva tri boda u Valjevo.

Zanimljivo je da su sva tri gola postigli Valjevci i to u drugom poluvremenu, posle dve propuštene šanse u prvih 45.minuta.

U nameri da spreči najgore u 62. minutu Pavle Stojanović je glavom loptu poslao u sopstvenu mrežu. Pogodili su Zlatiborci i stativu. Kosta je osetio trenutak i u igru je ubacio "svežu krv" najboljeg u ovom trenutku Davida Starčevića i Aleksića. Usledio je preokret u poslednjih 15 minuta meča. Ranisavljević je pobegao po levoj strani, i sa korner linije vratio loptu do Pavla Stojanovića, veštog da pravovremeno u "rupi" pronađe  Nemanju Panića, sigurnog za mat Đokovića. Isti scenario sledi u 83. minutu. Tropotezna akcija  Starčević-Aleksić-Panić donosi novu bravuru, za trijumf ekipi ponovo sa šmekom "Stare dame" iz Parka Pećina. 

Varnice su sevnule na "švajcariji"  hoće li biti "munja i gromova" u Parku Pećina?

Eto prilike da vidimo već za 7 dana kada u goste stiže Jošanica sa "oranice". Posle "Zlatibore pitaj Taru", u subotu će izgleda zagrmeti "Ta vala, ta vala, ta valjevska podvala!

Vala red je, načekasmo se baš dugo, dugo!

Autentični Valjevac, arhitekta Dragan Vasiljević(69), oduvek svoj, stručan, posvećen, vredan, osoben, sa dušom anđela, ošinut  munjom sudbine, da li još nečim, očigledno životno ugrožen, ipak napustio je zdravstvenu ustanovu, da bi koji munut kasnije, verujući svom srcu, krenuo  na put bez povratka.

Voljom sudbine okončao je svoj zemaljski život kraj mesta svoje ljubavi košarakaškog igrališta na Studentu. Srce neugasivi motor života je stalo, i naš Vasa se preselio na neko bolje mesto. Postao je deo neugasive svetlosti što nas sve čeka.

Valjevke Valjevci su se u petak, 29. marta 2024. godine oprostili od Vase,  stvaraoca, vrhuskog profesionalca, iskonskog Valjevca, divnog čoveka i prijatelja.

Biranim rečima na oproštaju od Vase su govorili prijateljica od detinstva bibliotekarka Dragica Parezanović, čovek Studenta kome je poklonio najlepše dane advokat Luka Ačimović, i drugar sa kojim je rado delio poslednje godine svog života novinar književnik i publicista Miloš Jevtić. Podsećanje na Vasin život i borbu da svoj Grad Valjevo, bio je svojevrsni omaž čoveku svetlosnu godinu ispred svog vremena, svetioniku nevidljivom za svaku vlast u vrememu svog trajanja. 

Odavno na jednom mestu nije bilo  više Valjevki i Valjevaca koji bi danas zajednički itekako mogli da izvuku iz blata u kome je Valjevo zaglavljeno decenijama. U svoje svoje ime mogli bi da nastave Vasino delo i Valjevu svojim vrate ono što mu je oduvek pripadalo, dušu i ljubav bez koje života nema

Vasa je bio čovek širokih vidika, vizionar, uvek pažljiv i raspoložen za svakog pristojnog sagovornika. Voleo je košarku i bio jedan od osnivača Studenta, ali jeidnstbena duša, naklonjen  umetnosti i estetici, u duši skriveni buntovnik, i mangup sa gospdoskom manirima.

Vasa je bio poseban u svakom smislu te reči, originalna persona, a skroman i drag čovek.

Pored košarke ogroman doprinos je dao je kulturi Grada Valjeva. Akter i osnovač valjevskog Jazz Festa,  idejni tvorac diskoteke na Studentu, ali brojnih koncerata najvećih YU rok i pop zvezda, ućivao je u ćarima Beograda , ali beu Valjeva nije mogao.  U svom Gradu se angažovao na na očuvanju autentičnosti celina i očuvanja vizure i danas  neprocenljive vrednosti  za Valjevke i Valjevce.

Dragan Vasiljević sahranjen je na Novom groblju u Valjevu u prisustvu članova bliske rodbine, više stotina brojnih prijatelja, kolega  i poštovalaca. Vasa je postao deo neugasive svetlosti, ostavljajući  neizbrisivi  pečat  u svom gradu Valjevu.

. 

Sa jasnom porukom da u Valjevu i valjevskom kraju kraju neće biti podzemnij rudnika i kopanja, građani Valjeva su u svom gradu  sprečili održavanje planirane i najavaljene  prezentacije  kompanije Rio Tinto o Projekta Jadar, odnosno  iskopavanje litijuma.

Mediji su  oduvek bili  oružje vlasti, factor x, batina  za dokazivanje "pravde i  i stine". Danas većina bukvalno okupiranih, poput onih što sebe proglašavaju "nezavisnim" su u funkciji vlasti iznad svake mere, i dodatno su oružje zastaršivanja i  dodatno ispiranja već ispranih mozgova.

Režimski i "nerežimski" mediji i novinari se koriste tradicionalno, za dezinformisanje, odnosno skretanje pažnje javnosti sa mnogo bitinih dešavanja i tema. Selektivnoj represiji su izloženi pojedini novinari, sa ciljem zastrašivanja i dsiscilinovanja svih koji se trude da istinom otvore oči običnom čoveku.

Nacionalistički poriv vlasti je intenziviran atakom na pojedinice, javnim  metama i pretnji svima što ne dele "vrednosti" vlasti.

Neoliberalni surovi svet  je obrazovanje pretvorio u robu, a inženjering vlasti okupirao Univerzitet. Studenti su uvek bili simbol negiranja nevrednosti, da bi danas  baš pomenutim inženjeringom studentska  organizacije pretvorena u vojsku vlasti.

Brutalizacija nenormalnosti postaje surova normalnost, pa tako demokratske snage bivaju izolovane, jer u rukama autokrate su nož  pogača i može da radi šta mu je volja.

Sloboda medija je teško ranjena. Napadi dolaze sa svih strana.

Anitidemokratskom autokratizacijom režim lične vlasti,  beskrupulozno guši medijske slobode, pogubnim talasom represije.

Medijske slobode gurnute u mrak nestajanja, su na putu da ostanu bez budućnosti.

Demokratski  zakoni postoje na  papiru, ali se ne poštuju.

Režim ne birajući sredstva nastavlja vladavinu jednoumlja, pre svega zastrašivnjem svakoga ko misli drugačije, odnosno svojom glavom.  Posebno  preko svojih medija, a to je samo 99,99% se preti i širi se strah.

Na novinarima i svim slobodoljubivim ljudima je da je da se bore, jer bez borbe nema napretka, i vraćanja osećaja sopstvene vrednosti, ma koliko bilo dugih cevi na graskim ulicama.

Revolucionarni zanos, nelojalnost vlasti,  su prvi koraci izaska iz mulja, i ključni korak  borbe protiv nepravde.

Dok  duge cevi upadjivo bodu oči, na gradskim ulicama, čeka se kiša sa  sve munjama i gromovima !

Danas se navršava četvt veka od početka agresije 19 zemalja NATO alijanse, predvođene Amerikom. Do danas  zlotvori za učinena zverstva i uništavanje nezavisne države tada se zvala SR Jugoslavija, još nisu kažnjeni.

Agresor je po  uzoru na  na svoje naci-faci pretke 78 dana ubijao nevinu decu, žene, novinare, žene, stare. Rušili su do temelja vojne fabrike, gađali su vozove, autobuse, mostove,  kasarne, aerodrome, civilne ciljeve, stambene zgrade, bolnice, škole, pijace, radijske i tv kuće...

Bombardovanje je imalo krajnji cilj satiranje SR Srbije i okupaciju srpske južne pokrajine Kosova i Metohije.

Ubilačka agresija beččasnih  od poojedini "proevropskih medija" u Srbiji, nazvana  "vojnom intervencijom" neljudi bez razuma i uravnoteženosti, je najveće zlo na kraju 20.veka, do danas još nije osuđena. "Država"  istrajno  ćuti, nema zahteva  za odštetom  zbog  ubijanja dece, žena, starih ljudi. Nema zahteva za zatrovanu zemlju, vode, vazduh. Naprotiv, i dalje je sve na prodaju ili na poklon Amerikancima i ostalim  agresorima od uništenih fabrika, do poslednjeg, razorene zgrade Generlaštaba, simbola  vojske Jugoslavije.     

Valjevo Grad umesto da se razvija posle bombardovanja, u novom milenijumu,  posebno u poslednoj  deceniji izrasta u kasabu-gulag u kome  italijanski kineski, i naravno naci-faci aušvicari "sisaju krv" Valjevkama i Valjevcima.

Još veće ZLO od "dobronamernih" investitora, a NAJVEĆE od svakog ZLA, osiromašeni uranijum tiho već 2,5 decenije ubija Valjevke i Valjevce. Trenutno je skoro 15.000 evidentiranih onkoloških pacijenata i još toliko neregistrovanih. A u Opštoj bolnici Valjevo u funkciji je jedna Siemens magnetna rezonansa punih 17 godina. Nedavno je vlast "donirala" još jedan magnet, američki, sporiji, zahtevniji. Već je jasno da je nedorastao "dedi". Pregledi su skuplji, sporiji, a efekat možda čak i manji. Kako se može ćuti iz najpouzadnijih izvora "dedi magnetu" koji je sebe isplatio više stotina puta  nisu dorasli ni mnogo savremenji  "unuci". Siemens aparat Magnetom Avanto Tim (76 x 32) statičkog magnetnog polja jačine 1,5 Tesla, svojim radom i delima  dokazuje da je  napravljen sa neograniučenim rokom trajanja. Lečenje ljudi je prioritet svih prioriteta, i upozorenje za svaku vlast šta joj je činiti, jer lljdski život nema cenu!  

A izgovor za NATO agresiju je Račak, i lažni masakr albanskih civila15. januara. 1999. medijski "nabrijan" posle navodnih neusšenih  pregovora u Rambujeu i Parizu. NATO agresija NATO je bila najotvorenija podrška terorističkoj organizaciji kosmetskih Albanaca,(OVK) skupa zločinaca, sa ciljem oitanja  Kosova i Metohije od Srbije i okupacije srpske zemlje.

Pošto je Skupština Srbije odbila strane trupe na svojoj teritoriji i predložila da snage Ujedinjenih nacija nadgledaju mirovno rešenje na Kosovu i Metohiji, NATO je bez odobrenja Saveta bezbednosti UN započeo zločinačke vazdušne napade i to po naredbi Havijera Solana, generalni sekretara NATO, generalu SAD Vesliju Klarku. U prvom naletu 24. marta oko 20.00, je  gađano je više od 20 objekata. Prvi projektili pali su na kasarnu u Prokuplju u 19.53.

Usledio je napad na Prištinu, Kuršumliju, Batajnicu, Straževicu. Devetnaest zemalja NATO započelo je bombardovanje sa brodova u Jadranu, kao i iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji. Predsednik SAD Bil Klinton je javno  "zastrašivao Srbiju i Jugoslavijue" i pretio "uništenju vojnih kapaciteta Srbije", u cilju rekao "ne preduzimanja akcije protiv kosmetskih Albanaca".

Toni Bler, premijer Britanije, jespunio  "želju naroda Kosova", odnosno  Albanaca.

Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije tokom vazdušne agresije NATO ubijen je 1.031 pripadnik Vojske i policije. Procenjeno je da je poginulo oko 2.500 civila, među njima 89 dece, ranjeno oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, 25 osoba se vodi kao nestalo. Prema navodima srpskih stručnjaka, do 10. juna zabeleženo je 18.168 avio poletanja. Po NATO izvorima, naleta je bilo 38.004, od toga 10.484 vatrenih dejstva, dok su ostalo bila izviđanja, avaksi, tankeri. U dejstvima je u prvo vreme učestvovalo dnevno oko 70 borbenih aviona, da bi docnije taj broj bio i oko 400 svakodnevno. Ratni gubici NATO u ljudstvu i tehnici nisu priznati. Iz Beograda su dolazile tvrdnje da je oboreno više desetina letelica, za što nema potvrde. Ruska agencija APN objavila je da je NATO izgubio više od 400 vojnika i preko 60 letelica, dok je američki predsednik Bil Klinton naveo u govoru 10. juna 1999. da NATO nije imao žrtava. U Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu čuvaju se ostaci srušenih aviona F-117, F-16, bespilotnih letelica, krstarećih projektila. Letelica F-117, takozvani "nevidljivi" prethodno simbol superiornosti američke tehnologije, završila je u njivi u ataru sremskog sela Buđanovaci,a pogošena je sa Fruške Gore.

Tokom 11 nedelja agresije NATO je izvršio 2.300 udara i bacio 22.000 tona projektila, među kojima 37.000 zabranjenih kasetnih bombi i onih punjenih obogaćenim uranijumom. Osim napada sa brodova u Jadranu, kao i iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, operacije su izvršavane iz baza u zemljama Zapadne Evropi i SAD. Razorena je infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri. Sve zajedno, procenjuje se, oko 50 odsto proizvodnih kapaciteta Srbije. O materijalnoj šteti koja je naneta tokom NATO agresije izneti su razliciti podaci. Tadašnje vlasti u Beogradu procenile su štetu na približno stotinu milijardi dolara, a grupa ekonomista G17 procenila je štetu na 29,6 milijardi dolara.

U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga.

Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44su srušena. Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije u Pančevu i Novom Sadu, što je imalo i nesagledive ekološke posledice. NATO je upotrebio, navodno prvi put, takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema. Razorena je ambasada Kine u Beogradu 7. maja 1999. Zgrada RTS u Beogradu uništena je 23. aprila. Poginulo je 16 osoba i isto toliko ranjeno. Zgrada Televizije Novi Sad razorena je 3. maja 1999, na Međunarodni dan slobode medija.

Agresija je obustavljena potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma kod Kumanova 9. juna 1999. Samo tri dana kasnije počelo povlačenje snaga Srbije odnosno SRJ sa Kosova i Metohije. Sporazum je odredio uspostavljanje misije Ujedinjenih nacija, UNMIK. Generalni sekretar NATO-a 10. juna 1999. izdao naredbu o prekidu bombardovanja. Poslednji projektili pali su u rejonu sela Kololeč, kod Kosovske Kamenice, u 13.30, i na kasarnu u Uroševcu oko 19.35. Bio je to 79. dan NATO agresije na Srbiju, odnosno SRJ. Tog petka  pošteđena je  bombe Pošta u centru Valjeva.

Savet bezbednosti UN je usvojio Rezoluciju 1244, a u misiji KFOR-a na Kosovo i Metohiju je upućeno 37.200 vojnika. U đešuvremnu je nikla amerčka vojna baza Bonstil, a kulminacija čitavog procesa bilo je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova 17. februara 2008, što su priznale zemlje koje su učestvovale u agresiji na Srbiju 1999. godine.

Okupacija Kosova i Metohije traje, ali kao i svaka druga i ova će biti i proći!

U nikad siromašnijoj ponudi valjevskog sporta, jednom briljantnom pobedom, svi milioneri i ostala politakantski nametnuta i preplaćena sportska bolumenta i biti boranija stavljena je tamo gde joj je mesto, u kontejner moralnog i svakog drugog posrnuća.

SVANUĆE dobija svoj najdirektniji smisao!

Odbojkašice prvoligaša, klub nosi ime Grada Valjeva "pomele" su rivalke, na Studentu, ekipu Novog Sada i skinule ga sa prvoligaškog trona, a takmiče se u Drugom rangu takmičenja. Isti rang deli košaraka, Metalac i vaterpolo VK Valis, a rang niže je mutant, klub što preuze sve od pre 12 godina obrisane "Stara dama" iz Parka Pećina.

Tri pomenuta centra troška dele  samo skoro polovinu novca namenjenog sportu. Od nepunih 113 milona imaju na raspolaganju skoro 50 miliona.

Članarina je decu je dodatni ćar, jedino se u Metalcu ne naplaćuje, iako svi milioneri i ostali  u  Gradu Valjevu koriste objekata u vlasništvu Grada bez dinara naknade.

Metalac je sačuvao status u KLS, ali opstanak je preplaćen preko svake mere.

Vaterpolo klub Valis nije u prvih 6 u državi, prvak je Drugog ranga. Igrao je kvalifikacije za LEN KUP i ispao, a čeka ga  baraž za najbesmislenije takmičenje, rekretaivo Regionalnu ligu. Rival će mu biti ponovo "udavljeni" Partizan, ili drugi eks šampiona Evrope zagrebačka Mladost. Za Valis igra sportista Valjeva Aleksandar Kovačević. Petnički Aleksandar Veliki i dalje nije  po ukusu legla primitivizma, prostakluka, neznanja, gluposti, pokondirenosti, praznoglavlja i ko zna čega još.

Fudbal je od jula 2012.  utamničen. Oteli su ga fah iskompleksirani idioti. Sada posle ostavke trenera je sasvim jasno da je naputu povratka u blato gde ga je bacila  fudbalska štetočina 21. veka Milan Milinović. Skockani tim je jesenas igrao dobro, i sigurno bi  sačuvao status  trećeligaša. Zamus ga je razvalilo jer mu se može, umišljeni smeško, slatkorečivi obećanko, golgeter dok je igrao iole ozbiljan fudbal, da bi sve to rejtinga stečenog preko noći bacio u blatu, u pokušaju da bude ono što defenitivno nije. Radi šta hoće kao i predhodnik, štetočina veka, a delima potvrđuje da najobičnije duplo golo bez mašnice zapakovano u ukrasni papir. Dela ga ruše, i pokazuju ko je i šta je. Zaboravlja samo jedno, moćiće  da radi šta hoće, samo ne dokle hoće. Jun je blizu, računi se ipak moraju položiti, ako i pre toga i formalno ne zbriše, jer je već imenovao Iliju Pavlovića za predsednika. Koliko je nebitan u Zapadnoj Srbiji, gde trči da se slika sa par poklonjenih lopti, dresova, gaća i trenerki, dokaz je i "oružana pljačka" prošle subote, kada su mutantu lopovi u crnom oteli pobedu i TRI BODA! 

Dakle, branitelji "neodbranjive" istine šta sad!

Niko od milionera, sa jednim ili bez ijednog valjevskog igrača, ne računaju se tatini sinovi, rezulatom nije opravdao suludo bačeni novac na besmilena pojačanja i još skuplja takmičenja.

Rezulatat nije opstati, već otkriti, razvijati i afirmisati valjevsku decu.

E, baš to rade gospoda u Ženskom odbojkaškom klubu Valjevo, i to samo samo sa 3,3 miliona dinara iz budžeta svog Grada !

Odbojkašice Valjeva su  trenutno medju 16 klubova u državi Srbiji, i pored "milijarderki" sa Uba, Obrenovca, Lajkovca... OK Valjevo ima više devočica i  selekciji od svih valjevskih milionera zajedno. Juniorke OK Valjevo su neprikosnovene u regionu.

Sada jurišaju da dokažu da imaju potencijal i za viši nivo.

Neće biti lako jer konkurencija je žestoka, ali kad je najteže i može se najviše.

Devojčica  su okuopirane odbojkom, sve ih je više, iako nema uslova-terena, ali zato nema ni ucena.

Korak napred za kompletan sport biće školska liga od septembra do maja, a ne za jedan dan  se opravdaju MILIONI za školski sport. 

A, škole, školice, "akademije" i kako li već krštavaju potemkinova sela-fabrike "aviona i kamiona" su najpokvareniji način pljačke roditelja valjevske dece. Koliko je tvrdnja tačna, pokazuju ucene da je sve češći slučaj da deca ne mogu  da igraju protiv svojih vršnjaka  ako ne pohađaju preplaćene kampove, ili ne ide turnire, "planetarna i i vanplanetarna" smotre "najboljih".

Da je većina "škola i školica"  najpriljavija pljačka roditelja i perionica, para znaju i vrapci, kao što znaju "perači"  narodnih para, što preko  klubova novcem za razvoj dece, pljačakaju tu istu decu. Novac se isplaćuje na crno,  preko "Male Krsne", ili još pouzdanije  za kafanskim stolom. Najomraženija fora je plaćanje preplaćanih igrača na olovku, pa briši piši,  kako ti je volja, jer gumica  na papiru može sve. Momci iz drugih  sredina pristaju i na takve "igrice",  jer Valjevo nema svoje da ponudi.

Ženski odbojkaški OK Valjevo je reper, i jedan od mogućih način da sport izvuče iz blata i mraka beznađa.

Ko razume shvatiće, a što pre shvati biće mu lakše, i neće imati košmarne snove.  SVANUĆE, piše na svakom ćošku u Gradu Valjevu. Cepaju obožavaoci samopzavanog, ali uzalud.

I hoće, SVANUĆE, samo ako bude morala časti i poštenja, odnosno  budemo li mi to hteli, ljudski iz srca i duše, iskreno!  

   Prvi korak u svemu što čovek radi je želja, da dođe do cilja i ostvari svoj plan. Valjevka Mirjana Đukić(22) je proglašena za studenktinju generacije na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Novom Sadu.

Mirka kako je zovu najvoljeniji je srećna, a sada samo sa motivom  više da nastavi  usavršavanje.

„Jedan divan citat kaže “Početna tačka svakog uspeha je želja”, i baš sam sve postigla jer sam najpre želela da posle Valjevske gimnazije nastavim da učim. Na početku studija moja želja je bila da se dokažem u najboljem svetlu, da uverim sebe i da pokažem svima šta sve mogu. Nagrada za studentkinju generacije je došla samo kao motiv više za dalji napredak. Verujem da je za ovako nešto potrebna želja, mnogo truda, ali i bliski ljudi koji podržavaju svaki moj korak“, kaže Mira za naš portal i rado ističe svoj apetit i „glad“ za znanjem.

„ Pored redovnih obaveza na fakultetu, angažovana sam kao trener u školici sporta za decu uzrasta od 4 do 11 godina. Odbojka je moja sportska ljubav. Aktivno igram u jednom klubu u Novom Sadu. Na fakultetu su organizovana brojna volontiranja, pa sam tako volontirala na atletskim trkama, Evropskom sambo prvenstvu, Evropskom turniru za mlade “Serbian U17 & Youth International Novi Sad 2022”… Pohađala sam obuku i uspešno sam se obučila na naprednom kursu prve pomoći i član sam Sekcije prve pomoći Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.

Mirka bez svog Valjeva, i naravno porodice, oko koje se svet okreće,  ne može.

"Svaki boravak  Valjevu je prlika da pomažem, ali pre svega da stičem nova znanja. Uvek sam uz svoju porodicu u Fitnes centru Top Form. Od malena sam želela  da budem ono što je moj tata Goran. Kroz celo školovanje ta ideja vodilja mi se provlačila kroz glavu. Od malih nogu smo i brat i ja u sportu, roditelji su nam bili vrlo uspešni sportisti, pa se vrlo rano javila ta ljubav usmerena na fizičku aktivnost i sport. Vremenom sam postala sigurna da je baš to moj “životni poziv”.

Ova struka je vrlo široka i značajna istiće Mirka.

Bez onoga za šta se moje kolege i ja borimo, a to je fizička aktivnost, nema kvalitetnog života. Ono što mene najviše privlači je upravo rad sa ljudima, a posebno sa decom".

Mirka je bila i učesnik dve naučne konferencije u Zagrebu gde sam predstavila svoje naučne radove, jer kad se hoće sve se se može.

„ Ne bih mogla reći da fakultet traži odricanje od bilo čega. Barem iz mog ugla sve je stvar dobre organizacije. Ukoliko se dobro organizujem imam vremena i za učenje i za trening i za prijatelje. 

Diploma je na dohvat ruke ali novi cilj je već postavljen.

"Posle sticanja diplome planiram da nastavim master studije. Želim da pišem naučne radove i da se bavim praktičnim delom naše struke. Nakon onoga što sam naučila na fakultetu i uz mamu uspešnu atletičarku, i tatu Gorana, nekada  juniorskog šampiona na 1.500 metara, od pre godinu dana doktora sporskih nauka, i to iz oblasti fizičkog vaspitanja, sporta i kineziterapije. Želim da nastavim da se bavim upravo kineziterapijom ali i ostalim vidovima trenažnog procesa", kaže na kraju svog viđena uspeha, i priznanja  studentkinja generacije na novosadskom DIF-u, gde se  u prvu godinu upisuje 250 studenata. Diplome su stekli mnogi vrhunski sportisti poput  Maja Ognjenović, Milice Novaković, Gorana Obradovića, Zorana Gajića, Nebojše Grujića, Predraga Drobnjaka...

Kad je želja  iskrena, spontano nastala u srcu,  ostvarljiva je. Ako je simbioza nas i želje obostrana, i dolazi iz naše duše je prvi i presudni i najvažniji korak je ostvaren. Zato smo različiti, jedinstevni I posebni jer  želje su u skladu dušom,  koja nam je darovala živor na ovom svetu. A ispunjenje tuđih  želja učiniće nas manje srećnim i ispunjenim. Zato se naše želje  autentične, iskrene. 

Mirjana-Mirka-Đukić  je pred novim izazovima, u potrazi za još više znanja, ljubavi, uspeha i radosti života.

 Ostaje samo da Miri poželimo da pregršt svojih želja uspešno ostvari,  bratu Nikoli, od jeseni  da je sledi na istom putu.  

Najgledaniji i finansijski naprivilegovaniji, u valjevskom svetu sporta, najpopularniji, vam svake sumnje,  KK Metalac je sa 7 pobeda, jesenas i 4 u 2024, stigao do ukupni 11 trijumfa u KLS. Osvojeni bodovi na Dorćolu 27.febuara bili su ključni u borbi za opstanak. Momci su ostvarili zacrtanu plan Upravnog odbora, pardon, predsednika  Vladana Jankovića, ali pred kraj prezanog roka usledio rastanak sa dvojicom najboljih, centrom Savom Lešićem i plejom  Keni Dajom, novim članovima Igokee, i zemunske Mladosti.

Sava Lešić je novi član ABA ligaša Igokee iz Laktaša.

Lešić je očekivano  najbolji  igrač KLS  sa 567 indeksnih poena. Prvi je strelac sa 440 koševa, drugi skakač(334 skoka), treći trojkaš, sedmi šuter za dva, najčešće fauliran igrač, izvođač čak 157 slobodnih bacanja. Odigrao je  662 minuta, i na četiri  meča je odsustvao zbog povreda. Novi član KK Igokea je dete Partizana, a u Valjevu je  pokazao vrhunsko košarkaško umeće, nosio ekipu u brojnim iskušenjima. Tokom sezone je  dokazao majstorstvo na parket, a da je  džentlmen takoše je bilo poznato. Gospodski  se oprostio od Metalca, odrekavši se martosvkih prenadležnosti.

U Igokei  Lešić ostaje do kraja sezone. Klub iz Republike Srpske ima trenutno 11 pobeda, a najveća je izvojevana  protiv Partizana u Beogradu. Igokea je ambiciozna  da  trenutno osmo mesto (11 pobeda) prepusti ( Derbiju isti broj trujumfa), Megi(12 pobeda) i Zadru (13 pobeda) i da se domogne 5 pozicije pred drugi deo sezone.

Američki plejmejker Keni Day je igrao izvanredno na većini utakmica, kada je bio faktor ix  u ne malom broju pobeda  Metalca tokom sezone. Day je itekako  zaslužan za izboren opstanak, a preselio  se u redove Zemuna. Pokušaće  da pomogne Mladosti, trenutno sa 6 pobeda da izbori opstanak  u KLS. Da dolazi u Zemun sa indeksom uspešnosti 439, sa 367 ubačenih poena,149 skokova i 112 asitencija, što ga čini trenutno PETIM igračem KLS. Čini se da ima sve uslove da preuzme prvo mesto Save Lešiča i osvoji tutul MVP KLS . Konkurenti su mu Markovič iz OKK Beograda(561ip), Vrščani Simič (560) ip), i Filip Nelson (530ip) i Kroft Krintieris iz kragujevačkog Radničkog.

Metalac je od leta do početka sezone doveo i otpustio veči  broj igrača. Na početku tim je preuzeo, na kratko,  ponovo u Metalcu,  Branislav Ratkovica. Keni Day, Protić, Lakić, Đuran, Mušikić, Bajić, Frenklin, Bandi, Čabrilo,  Stanković... su u prvi mah bili preveliki finansijski teret za bužet kluba, ali  Ratkovica nije želeo da čeka novi krug u izboru igrača.

Zamenio ga je "trvdoglavi" Saša Milićević, da bi posle neuspešnog drugog, tek u trećem "krugu" napravljen  aktuelni tim, sa Savom Lešićem, Gruborom, Đuranom, Dayom, Bajićem, Sinovecom, Jankovićem, Tefilovićem, kinezom  Šanvejom,  i poslednjim novajlijom Amerikancem Armstrongom. Pridruženi su i omladinci Gnjato, braća Obućina, Popović, a valjda će sada i Pajić. Ne treba isticati da je poslednji izbor bio skuplji od prvog,  dok su kineska turneja donela 10.000 a  mladi  Kinez dodatni benfit  klubu od oktobra do kraja feberuara 10.500 eura. NIje tajna da je za aktuelni sastav ekipe "malo" zaslužan, trenutno "nekooperativni slobodni strelac" sa Upravnim odborom Mićko Kačarević. Momak za malo veća dela od trenutnih "nedela" koja bi da mu se nakeleme od "kipovanja" peleta do igrica" sa Keni Dajom. Sa kumom samodolećeg nije se šaliti!

Iako uspešan na startu , pobeđen je favorit broj jedan lige Spartak u Valjevu, mladi trener Saša Milićević se razišao sa predsednikom. Razlog odbijanje da kazni igrače posle blamaže i katastrofe u Subotici, u besmislenij Super ligi. To što je koji mesec kasnije u novoj sezoni "počistio" prvog favorita KLS baš "subitičke golubove" bilo je premalo da se izbegne besmileni razlaz. Samostalnost je Saša platio preskupo, odlaskom, da bi ekspresno  "s neba  pao" Srđan Flajs. Mahom pomoćnik, od C.zvezde  do podogoričke Budućnosti gde je bio prvi saradnik pokojnom Dejanu Milojeviću, pa kasnije Aleksandru  Džikiću, a isti posao je radio i u Jerusalimu, lepo se opario u Metalcu, iako tokom sezone u Valjevu je pokazao  neprirodnu mirnoću, kao i odsutvo želje da se na utakmicama previše meša u svoj posao. Primetna je kooperativnost sa Upravnim odborom, a  razlog su naravno uslovi pod kojima radi u Metalcu.

Valjevski tim očekuje još 6 utakmica do kraja sezone.

Već u subotu dolazi Novi Pazar, teoretski sa šansom da pobedom u Valjevu i u još 4 meča ipak opstane. Metalac bi mogao, u niži rang, ima ih koji baš to želi, iako su do juče bili na "kazanu" kluba. Šanse da se to ostvari su ravne onima koje ima nacionalna ljubimica, da se domogne plej ina Evrolige.

Posle Pazara, i naravni sigurne pobede Metalcu slede gostovanja Džokeru,  OKK Beogradu i Radničkom. U Valjevo stižu Čačak i užička  Sloboda. A šta će biti posle 14. aprila, to je deo neispričane priče, sa dva moguća ishoda,ili, ili. Najpre treba opravdati novac i gradskog budžeta, a ne bude li bio pokriven valjanim papirima, biće frke po već viđenom scenariju.   

Vreme smrti traje, što prirodno, biološki, na žalost mnogo više izazvano ZLOM. Neljudi ne staju, Od razbijanja  SFRJ, uvođenja sankcija SRJ, početkom 90-ih prošlog veka, konačno do agresije 1999. NATO bombe su ubijale nevinu decu i žene, ljude. Uništena su privredna dobra stvarana skoro pola veka, i ogroman deo infrastrukture širom  SR Srbije.

Kancer zla se nastavlja sa produženim rokom trajanja traje. Potvrda su i pune bolnice onkoloških pacijenata.

Samo u valjevskom kraju ih je registrovano više od 15.000, a isto toliko neregistrovanih. Polovina Valjevki i Valjevca su smrtno ugroženi!

U Opštoj bolnici Valjevo su od skora sa dve magnetne rezonance.  Simensova  stara skoro dve decenije "brije", a tek pristigla američka, smeštena u bivšu rentgen sobu, nije ni prići švabici" plus svako snimanje je zahtvenije, skuplje, i  "guta " mnogo više vremena. Specijalisti doktori rentgenozi ne staju. Rade od jutra do ponoći,  jer život nema cenu. 

Srbija vapi za savremenim  bolnicama i medicinskom opremom za  dijagnostiku i lečenje ljudi. A samo oduzetim novcem stečenim lopovlukom, u pitanje su "sami" milijarde evra, i uloženim u zdravu proizvodnju zdrave hrane bili bismo svetski lider. Ali valja graditi stadione, autoputeve, a sad nekakav ničim izazvan, osim pohlepom za ekstra zaradom i tamo neki EKSPO.

Posle okupacije Kosova i Metohije plan nestajanje Srbije se ostvaruje, dok gledamo svakog dana dve lažne elite kako se medjusobno "kolju za vlast"u Beogradu, pošto su posle očigldene krađe izbora, ipak "podelili kolač" u državnom Parlamentu.

A pre samo četiti decenije, crvenu svetlost je u zlo pretvorila julovska pohlepa. Haški kazamat je ubio Slobodana Miloševića, izdatog od naslednika na vlasti. Ma kakav bio i šta radio , moralo mu se suditi  u Srbiji. Posle crvene stigla je žuta poslušnička bagra. Po naređenju onih koji su ih doveli na vlast, i danas aktuelni okupatori  Srbije "streljali" su Zorana Đinđića. A, hteo je samo da odbrani Kosovo i Metohiju od okupacije. Zoran se nije ni ohladio, već su na scenu stupili  jahači apokalipse. Sve preostalo su nastavili da razvajuju i uništavaju, pri tom se praveći lične imperije.

Urnisali su,  između ostalog i medije. Strani investitori su dobili ogroman novac za nastavak jedino još preostalog, pljačke naroda u Srbiji.

Izdaja i smrad onih su  dali zeleno svetlo okupatorima jašu kako im je volja, baš onih  što su nas zasipali bombama sa osiromašenim uranijiom, zaudara. Dug je spisak izdajnika, od i danas preprivilegovanog Draškovića, Đelića, "privatizatora" 1.300 preduzeća Vlahovića, "kališnjikov "bankara" i muzičara, i danas eksperta Dinkića, manistra vojnog Šutanovca... Po ugledu na  prehodnike u predsednički fotelju okupatori su doveli presvučenog radikala,  Nikolić, da bui ga preko noći oduvao i Srbiju je prisvojio najbolji student Pravnog fakulteta,  po zanimanju predsednik svega što  je u SR Srbiji za predsednikovanje. "Okovao" je medije i  pretvorio ih u mejnstrim i fejknjuz osoku blato, bez presedana. Na sreću odupiru mu se sve više i jače nepotčinjeni novinari sa jutjub kanala portala, najslobodnijeg Tabloida, reč Milovana Brkića prži, ali ima i čestitih "zviždaća". Čuje se sve više glas  stručnih, odgovornih i hrabrih naučnika, profesora, tužiteljki, sudija, policajaca i policajki, kulturnih i sportskih  poslenika.

Jednom rečju, SELJACI,kao i uvek su da brane nebranjeno, a danas samo  podižu glas časti i poštenja!

Svi u ovoj napaćenoj i pre svega pridonim bigastvima, vodom, zemljim i vazduhom prebagatoji zemljoraničkoj Srbiji, vučemo korena sa sela,  jedinoj nadi za spas svih nas! 

ALi umesto u selo i poljoprivredu, subvencije idu stranim investitorima.

Pored  infrastrukture, zemlje, puteva, struje, vode, vazduha, Nemci, Kinezi, Italijani, Austrajanci, Koreanci i ostali  stranci, dobijaju najjeftiniju radnu snagu,  sirovine i energente. Mogućnost da zbrišu, i da prebace montažne objekte- proizvodne hale na druge destinacije, pošto potroše subvencije za svako radno mesto, u još jeftinju zonu, obilato koriste, jer Zakon, ovakav kakav je  je, znas e ko ga tumači i primenjuje, A stižu da zamene nezadovoljne srpske robove, Pakistanci, Indijci, ljudi iz Bangladeša...   

Dobar dan Kolumbo, reče neko, okupacija ove vrste ne traje od juče, već skoro četvrt veka. Žuta mantra je samo nastavljena na još gori i okrutniji način!

Ali i u ovako okupiranoj Srbije nije sve crno. Sve više postaje crno belo!

Talas nepotčinjenog crno belog sveta,  onog što  grmi u Areni Beograd, pre dva dana na Marakani, a sutra će ponovo na svom stadionu protiv umišljenog da može sve, raste poput plime. Maske  su odavno pale, sve je podređeno klubu njihovog, ali ne NAŠEG vođe, pa se zato "ne mešaju u  politiku".

Jedan jedini, priznat da je najbolji od svih u svom poslu, Željko Obradović, je baš takav iz više razoga. Žoc nikada nije uputio ružnu reč  svojim protivnicima na terenu, navijačima rivala, ali zato grmi na utakmici na svoje igrače. Dok mu se Evropa klanja gde god se pojavi, mrzitelji, zna se ko su, anazivaju ga ivaju tiraninom, i svakajakim pogrdnim imenima, ne sraju.

Izostanak podrške, uništitelj, ali samo u pokušaju, Partizana mu nije oprostio. Na utakmicama crno belog sveta se  skandira igračima, klubu i naravno  Željku. Ljudi od 3 do 93 se  raduju  i tuguje kad se pobeđuje i kad se gubi.

Crno bela  ljubav je jača od svake politike.

Jača je od svih ubačenih paravojski, skrivenih u navijačkim majicama.

Istina i borba za pobedu ruši sve  laži što otrovom kerber mediji bezočno seju,  da bi pobede unizili  svojim lažina i (ne)delima.

Saznavši da A licenca ipak ne stiže u klub koji voli više od svega na svetu, posle svih "igrica" do otimanja sponzorstva, najveći od svih sa Severa se ustremio se na Žoca.

Nazvao je klub koji ruši deceniju i duže, samim tim i Žoca  državnim  projektom, izazvlao je udar groma,  i odgovor ko je državni projekat, i jasan stav da država pomaže, ali samo 30% sredstava, dok 70% klub donosi, i uskoro će se odreći načisto udela države.

Dvostruko direktno tv obraćanje iznenađenog i uvređenog. Pominjanje neplaćenog poreza, dolazak poreske i budžetske inspekcije, prebrojavanje prisutnih u Areni, jer ih ima manje od prijavljenih na utakmicama Evrolige, a porez se ne plaća, bili su neuspeli pokušaj "slatke" osveta Žocu, i dokazivanja a ko je Baja. Munjevita akcija "kontrole letenja" i momentalno dejstvovanje, u pokušaju  da ulove "NLO" i  vanzemaljce još traje.  Kada si stvarno najbolji i iznad svih u Srbiji, i otvoreno umišljenom tresneš u lice istinu jasno je  da postaješ prava i potrebna opozicija svemu što ruži živote običnih ljudi. Usledio je šokatni fdubalski remi na "Rajku". Proglašeni za nivo Bajerna nisu pobedili. I dalje gledaju u leđa, "otpisanima" s druge strane Topčiderkog brda. Miriše da pucaju po svim šavovima, dokaz su "duvači"  koje sami biraju, sposobnida rade sve, ali ne i da postižu golove. 

Stižu novi delegirani "specijalci" za otimanje iz očiju, jer ako se ne bude ponovo šamion u nameštenoj ligi, ode mast u propast.  Ipak tu su juče Pambukovica, prekjuče Mala Krsna, a sutra videećemo ko, jer sve mora da bude regularno i čisto. Posle Loznice, na stadion još uvek ne može da uđe dabl deker, i na listu je čekanja za prijem, a dobacio je sa 20 na 40 milki, otvorenog u Lskovcu, i uskoro načisto gotovog u Zaječaru, valja graditi Nacionalni osd milijardicu i kusur, u JaRkovu što bi rekla prekrštenim Surčincima premijerka,  plus  EKSPO , sada vredan, još se ne zna tačno koliko novozaduženih  milijardi evra. 

Šta to bi lična odgovornost, koga još to dotiče. Važno je "nema krađe, nema okupacije, i naravno biće para i kopačaka".

I da ne zaboravim,  izbori u Beogradu su najverovatnije 2.juna a ne 28.aprila. Predizborna utakmica se uveliko igra, od Male Krsne, Pambukovice, do Surdulice, Niša, Lučana, ali i bez Milojevića i Duljaja, i naravno lajkovačkog i grošničkog đilkoša, koliko još puta režisera u pokušaju po nalogu  kuće sumraka ugase ono što se još uvek zove srpski fudbal.   

Očigledno, i posle 2000. godina rečenica:  "Oprosti im Bože, ne znaju šta rade" i danas ima svoju nemerljuvu težinu!