OODGOVORNOST I ISTINA su danas najčešće ponovljene reči, potrebna manje na rečima, a više na delu, kao i ovaj sneg što sipa, a hladnoća štipa i boli.
Koristimo je da osnažimo druge prepoznamo i realizujemosvoje i potencijaale drugih
Odgovornost je ništa drugo do izbor svakoga od nas
I odgovornost je, zapravo, izbor. I zato kada preuzmemo izbor za svoj život i sve što sledi, ne smem tražiti odgovornost drugih za svoje delovanje. Svako od nas je sazdan od svog materijala i živimo u svetu unutar svojih zidova. Na druge utičeš ali ih ne menjaš i ne smeš okriviti za svoj stvoreni svet.
U svom "zatvoru" preuzimaš odgovornost, krivica nestaje,a sloboda se rađa i raste.
Ogovornost je samopoštovanje, slika o samom sebi, odnos sa drugim ljudima i esencijalni sastojak slobode
Odgovornosti stičemo dok idemo ka cilju. Čovek može i treba da prihvati odgovornost.
Svako ko se osmeli da preuzmu odgovornost za svoj život zaslužuje poštovanje i pažnju
Odgovorni ne krive druge za sopstvene neuspehe. Svaka nezavidna situacija je samo prepreka za savladati, ili je jednostavno prihvatiti, dok se ne izmene okolnosti u svoju korist, da ih preskočih ili, prosto prihvatiš.
Sve što radimo bez preuzimanja odgovornosti je račun bez krčrmara,
Ako odbijamo da budemo odgovorni za svoj život, odričemo se svoje jedinstvenost i pridajemo značaj drugima i situacijama i okolnostima u kojima smo. Izgubiti kontrolu nad svojom budućnošću i stihijski se prepustiti znači da si mali i bespomoćan.
Baš ta okolnost nas tera na izbor. A izbegavanje da nepravimo izbor je – izbor.
Prihvatajući odgovornost za svoj život okrećemo se stvarima u našem domašaju i shvatamo da ipak mnogo toga i te kako zavisi i od nas i da možemo da učinimo više nego što smo sanajali za nas.
Psihijatar Rolo Mej je zabeležio: „Suprotno od hrabrosti u našem društvu nije kukavičluk, već konformizam.”
Nameće se da je hrabrost potrebna za korak ka preuzmanju odgovornosti.
Skloni smo da okrivimo druge, društvo, državu splet okolnosti, nebo, višu silu... E baš to Džo Bernard Šo je to najlepše formulisao:
„Ljudi krive okolnosti za ono što su postali. Ja ne verujem u okolnosti. Oni koji nalaze svoj put na ovom svetu su oni koji ustanu i potraže okolnosti koje im odgovaraju, a ako ih ne nađu – stvore ih.”
Nameće se zaključak: Poenta je u stvaranju okolnosti, i građenju lične sudbine jer ona je samo ono što od nje napravimo sa nebiranim detaljima: imenom, datumom mestoma i vremenom rođenja. Sve ostalo je podložno promenama.
U kontekstu odgovornosti, postoje dva smera: biti odgovoran za nekoga i biti odgovoran nekome. Odgovorni smo za sopstvena osećnja i samo smo mi odgovorni za svoje postupke. Jedino prihvatljivo odstupanje je je briga o deci. Odgovorni smo za njih, ali i njima sa ograničenim rokom trajanja. Samo dok deca ne preuzmu odgovornost za sebe.
Ako nekome prepustimo odgovornost za svoj život, postajemo zavisni od te osobe i bez te osobe bi za nas život bio nemoguć, jer bi smo se predali.
A odricanjem od odgovornosti odrekli bismo se i slobode.
I zato smo SAMO MI ODGOVORNI ZA SVOJ ŽIVOT!
Odgovorni smo za svoje uspehe, sreću, zdravlje, ali i poraze, padove, neuspehe.
Bez obzira šta je iza nas, ili za šta verujemo da nas čeka, mi imamo samo sadašnjost i svoju spremnost i nespremnost da preuzmemo odgovornost za svoj život.
Valja se boriti sa svoj život odgovoran i ispunjen
U novinarskom poslu odgovornost je neizostavan izbor
Profesionalnost i interpretiranje istine na osnovu činjenica je osnovni postulat novinarske misije
Bez senzacionalizma odgovorno sa proverenim informacijama i kritičkim odnosom prema stvarnosti ne "hapsimo" nedužne i čestite.
U laži su kratke noge, a podaništvo kao i vlast ima rok trajanja.
Sve je prolazno i jednog dana bude prošlost i predmet analize i suda struke i javnosti.
Istina ma kakva bila, svetionik je novinarske misije.
A za najvažniju danas osim snega i podsečanja na pošast što nam donese "Milosradni anđeo" 24.marta 1999. godine smo uskraćeni.
Kao u svakoj bici nema milosti.
Tako i u ovoj danas koju svi zajedno odgovorno i hrabro vodimo sa nevidljivim.
Informacija sa izvora, sa jasnim stavom informatara, i novinarskim pitanjem u cilju da sve bude jasno, čisto, objektivno, je ključni korak u odgovornosti svakog čoveka.
Novinarstvo je teška i odgovorna misija.
Danas je nažalost igračka i oružje u rukama neznalica i podanika, kojima je najvažnje da su u potrošačkom društvu prvi, da prospu što više lažnih vesti, neistina, poluistina, dezinformacija, bez osećaja da li će nekoga povrediti, a sa ciljem da budu prvi, ali i verni podanici svojih nalogodavaca postavljenih od vlasti.
Vaše je samo da ih prepoznate i ignorišete.
