Menu

zaglavlje

Specijalistička internistička ordinacija Dr Tomić Valjevo, V. Mišića 102. Tel: 014/228-321 i 065/228-3211

Kardiolog (Dr Đorđević) Telefon: 064/9700-041

INTERNISTIČKI PREGLEDI, GASTROENTEROLOGIJA, ENDOKRINOLOGIJA, ALERGOLOGIJA, DIJAGNOSTIKA, GASTROSKOPIJA,

KOLONOSKOPIJA, ULTRAZVUK ABDOMENA, SRCA, ŠTITASTE ŽLEZDE, DOPPLER KRVIH SUDOVA ABDOMENA

BESMRTNO HEROJSTVO ŽIVANA ĐURĐEVIĆA I 15.SEPTEMBAR DAN OSLOBOĐENJA VALJEVA SU NEIZBRISIVI

zivan djurdjevic 9

Sistem  mraka i podlosti, lažnog pomirenja dobra i zla, je doneo presudu. Narodni heroj  Živan Đurđević  je prestao da bude heroj. Politika i ideološki kvazi krem, za dobro proglašavaju  zlo masovne ubice i koljače.

A danas je 15.septembar Dan kada je Valjevo oslobođeno od nemačkih okupatora 1944. i domaćih izdajnika. Više nije Dan Grada Valjeva. 

Na vencu valjevskih planina je  Povlen sa svojim kosama i vrletima. na jednom od prevoja je Debelo Brdo, mesto lepog pogleda, i užasne sudbine čoveka - heroja.

živan đ zima1

Taman se zadiviš  čudima  prirode iskoči ti pred oči spomenik heroju.
Na oronolom postamentu heroj za sva vremena, naš brka Živan  prkosno gleda u daljinu, i merka slobodu.  Parče mermera prelepljeno cementom i obmotano žicom potvrđuje identitet  Živana Đurđevića.
Ali ni traga od krucijalne istine. Ko je čovek, kome pripada spomenik. Nema  spomen-ploče,  da pojasni  zašto je nepoznatom  podignut spomenik, zašto baš na tom mestu. Za onoga ko tu naiđe i vidi misteriozni  usamljeni  monumenta tajna je večna.

Tako je već nekoliko  godina, od kada su jedan iloi više nepomenika postavili već pomenutu spomen-ploču, i uklesali krst i ime Živan Đurđević. Bez ičega više.

Svako normalan će pitati, ko  je  Živan,  kada je živeo, šta je radio.

I dalje se krije istina o čoveku sa spomenika, bez objašnjenja zašto baš njemu  počast. Neko će pomisliti novi neznani junak, ali sa imenom i prezimenom.

Živanov spomenik ima svoju istoriju, kao i svako vreme i ljudi u njemu.

Decenijama je na postamentu  stajala spomen-ploča sa natpisom dostojnim  spomenika. Detaljni podaci sa  uklesanom zvezdom petokrakom i tekstom koji sadrži istinu:

 “Na ovom mestu je  25. maja 1943. godine, mučen je, i za ražanj vezan i na vatri pečen od izdajnika naroda, četnika sve dok nije izdahnuo – Živan Đurđević, narodni heroj, zemljoradnik iz Balinovića, član Komunističke partije Jugoslavije, ilegalni partijski radnik u čijoj je kući bilo partijsko uporište i sedište Okružnog komiteta KPJ za Valjevo”.

Izlivena spomen-ploča je krasila postament decenijama. Ali su stigli naslednici zla da je odvale sklone od očiju. 

živan dj 2

Spomenik jebio  zatrpan  gomilom smeća, korov se širio kao kuga.

Na bisti su  vidljivi tragovi pokušaja krađe, ali nije se dao Živan, ostao je na mestu svog stradanja da im i dalju  bode oči i prkosi zlu.

Uspeli su da odvale spomen-ploču,  i nema je do danas.

Setio se neko da "zamoli" uoči poslednjih  gradskih izbora u Valjevu neke ljude da se late posla. Spomen kompleks je uređen. Odneto je smeće, zasađeno cveće, opšti izgled je grupa SPS-ovaca upristojila, ali para za struju i kamere nije bilo, iako je neko baš na tom detalju insistirao. Da Živan sija i noću i danju, dok se ne izlije nova ploča sa originalnim tekstom!

Za čuvare istorije Živan Đurđević je SAMO NARODNI HEROJ, član KPJ, partijski ilegalac, učesnik NOB-a, partizan i borac za slobodu. Živana su  četnički zlotvori svirepo mučili i ubili na bestijalan manijalki  način.

Nema istine o Živanu jer istina i činjenice se ne uklapaju u zvaničnu politiku i ideologiju eve Srbije. Istina je zbrisana sa Živanovog spomenika, kao i petokraka, simbol borbe za slobodu protiv nacista i fašista, borbe za bolji i pravedniji svet socijalističke Jugoslavije. Podobno parčemermera sa  krstom i imenom obmotano žicom stoji i dalje.

Kreatori nove realnosti nemaju ništa protiv da spomenik "ukrašava"  samo ime i prezime čoveka kojem je posvećen. Za njih je i to izgleda previše.

I tako će biti zna se do kada, a taj dan, slobode istine ljubavi, ljudskosti i poštenja se približava, ma šta mislili  revizionisti istorije. 

Preveliko je nasleše NOB-a,  partizani i antifašisti su  trn u oku nacionalista i izdajnika roda svog, što tridesetak godina sistematski prećutkuju, guraju pod tepih, skrnave i falsifiokuju istoriju do zaborava.

Tvorci današnje epohe, rušioci sistema vrednosti, što siluju zdrav razum, bi  da  izbrišu iz sećanja najsvetlije likove iz bolje prošlosti.

U brisanju, iskrivljavanju i negiranju antifašističke tradicije ponekad pokazuju i znake kreativnosti, tako su uspeli da prikriju HEROJA Živana Đurđevića. iza spomenika podignutog u njegovu čast.

A Živan i delo njegovo su kao i hrabrost u nepokolebljvost Stjepana Filipovića, Žikice- Španca, sestara Ilić, Nade Purić, Milice Pavlović - Dare, Rada Končara, Save Kovačevića, Lole Ribara, i koliko još narodnih heroja su besmrtni.

 Živan je rođen 1891. godine u Balinoviću kod Valjeva, živeo je život seljaka iz siromašne porodice, ali bistrog uma prepoznao je zlo i okrenuo se dobru. Od početka narodno-oslobodilačke borbe pomagao je partizanima protiv fašističkog okupatora. Sakrivao je i negovao ranjene partizane, u svojoj  kući, sedištu Okružnog komiteta KPJ. Živan je bio prvi čovek za vezu sa partizanskim jedinicama u okolini.

U proleće 1943. godine, 25. maja ujutru, po dojavi iz Živanovog okruženja četnici Dražine Gorske garde, pod komandom kapetana Nikole Kalabića opkolili su Živanovu kuću. Odmah su ubili Milana Kitanovića, člana Okružnog komiteta. Živana i njegovu decu, trinaestogodišnjeg sina Marka, malo starijeg Radomira i četrnaestogodišnju kćerku Cvetu pohvatali su, vezali i besumučno batinali. Mučenje nije pokolebalo  Đurđeviće, ništa nisu priznali. Četnici su krenuli da ih sprovedu u svoj štab, kad je Radomir uspeo da se odveže, pucali su mu u leđa, pogodili ga u kičmu, a potom su ga na Živanove oči zverski tukli dok nije izdahnuo.

U knjizi “Četnički pokret Draže Mihailovića 1941-1945” Branko Latas i Milovan Dželebdžić opisuju šta se posle dogodilo, zaključno sa mučeničkom smrću Živana Đurđevića: “Živan je samo odgovarao: ‘Ne znam, ne znam ništa’, pa čak i onda kad su mu zaklali jednog od sinova. Na Debelom Brdu produžili su s batinanjem, pa kada ni to nije pomoglo, četnici su naterali Živana da ide po žaru. Živan je sve te muke stoički izdržavao. Tada su četnici, već izbezumljeni, skinuli Živana golog i privezali ga za ražanj. Kad je Živan i poslednji put odbio da bilo šta kaže, zločinci su počeli da ga živog peku. Umro je u najvećim mukama, ali četnicima nije ništa odao”. Zbog besprimernog heroizma i Živan je 27. novembra 1953. proglašen za narodnog heroja Jugoslavije.

Po današnjim kanonima Živan nije heroj, kao što to nisu ni mnogi drugi partizani, partizanke i antifašisti koji su umirali u mukama, ne odajući svoje saborce. Danas politički i ideološki moćnici heroje bi da nametnu, da su to masovne ubice i koljači svog naroda. Otrpeti mučenja više nije herojski čin, herojstvo je mučiti nevine i nemoćne.  Živan  koga su četnički zlotvori živog pekli nije heroj, heroj je onaj što ga je mučio i pekao na lomači. Naopaki svet  nacionalista, šovinista, ideologa  krvi i zla, neočetnici i slični zlikovci su sve glasniji.

Četničke zapovednik Nikola Kalabić, rehabilitovan je 19. maja ove godine, samo šest dana pre osamdesete godišnjice Živanovog ubistva. Kalabić više nije zločinac, pa zato ni njegove mnogobrojne žrtve nisu više mučenici i heroji. Četnici su odavno proglašeni div-junacima, rodoljubima, čak i borcima protiv fašizma, iako su bili kvislinzi i kolaboranti.

Današnjim nastavljačima četničke ideje bilo je važno da rehabilituju Dražu Mihailovića i njegov pokret. Jedino što se ne uklapa u zvanični nacionalistički narativ jeste levičarska, revolucionarna, antifašistička, slobodarska, narodna, jugoslovenska, internacionalna borba Narodno-oslobodilačkog pokreta, pa se zato i briše, falsifikuje, sakriva i gura u zapećak.

U okviru tog revizionističkog projekta, uništavanje i skrnavljenje partizanskih spomenika je postalo maltene svakodnevna praksa, takoreći deo folklora. Vandali po slobodarskim spomenicima ispisuju nacionalističke parole, grafite i kukaste krstove.

Spomenici su uglavnom zapušteni i prepušteni nemilostivom zubu vremena. Mnoge spomen-ploče su razbijene, biste partizanskih heroja volšebno iščezavaju, jedna spomen-kosturnica je čak korišćena kao tor za ovce.

Pali borci padaju u dobro organizovani, sistematski zaborav, kako nas ne bi podsećali na to da zatvaranje u nacionalistički brlog i robovanje okupatorima, stranim i domaćim, nije naša jedina sudbina. U brisanju antifašizma vandali se ne služe samo čekićem, sprejom i metalnom šipkom, već i znatno blažim oruđima poput štambilja i administrativnih akata. Tako su razne gradske komisije svojim odlukama uklonile nazive ulica po narodnim herojima i pojmovima vezanim za Narodno-oslobodilačku borbu.

Strategija zaborava u slučaju spomenika na Debelom Brdu je, novotarija.

Kad nije uspelo uklanjanja ili skrnavljenja biste, odvaljena je izlivena u livnici spomen ploča, i stavljena parče mermera, da sakrije ko je bio čovek čiji je lik izvajan, čime je to zavredeo spomenik i sećanje svih koji danas žive.

Nadležni svoj prljavi posao prikrivanja istine, overavaju tako što postavljaju na čelo SUBNOR-a penzionisane polupsimene ulične prašinare penzionisane džandare, slične onima što su 1941. 7.jula zapucali na partizanskog komesara Žikicu Španca i partizane u Beloj Crkvi. Oni su izgubili svoje lude i osione glave, ali su od već više puta pominjanih  proglašeni za žrtve bratuobilačkog rata.

Ovi što su hteli su da postave novu spomen-ploču, nisu dobili bitku. Rata nema, ali istina će izaći na svetlo dana. Stari tekst sa spomenika Živanu Đurđeviću da su četnici bili izdajnici svog naroda, što su patriote i rodoljube su vezivali za ražanj i žive pekli i spaljivali, će ponovo zaživeti. Istina je samo jedna, nije po kanonima današnjeg poretka u Srbiji.

Ali ima samo jedna  istina o Živanu Đurđeviću. Istoričar, novinar i književnik Zoran Joksimović objavio je 1974. godine knjigu o Živanu Đurđeviću pod naslovom “Jači od vatre”.

Da, zaista je narodni heroj iz Balinovića bio jači od vatre i od straha od smrti, ali revizionizam ga trenutni ruši. Mračni doba traje i na okupiranom Kosovu i Metohiji. Kao i sva zla što su se desila i prošla, i ova trenutna  okupacija zla i pošasti, i mračno doba ima svoj kraj-

A danas je 15.septembar Dan oslobođenja Valjeva od nemačkih okupatora i domaćih izdajnika. Dan Grada više nije 15.septebar, nema više ulice slavnog imena, ali se 15.spetmbar 1944.godine ne može izbrisati ni zaboraviti. 

Slava herojima!

Živela sloboda!  

 

Read more...

MACIN NAJLEPŠI SVET ODRASTANJA SA ICOM MAŠTALICOM


ica foto korice knjige

Marija Škornički, pesnikinja iz Valjeva, Iznedrila je  jedno prelepo delo za decu, knjigu pesama Ica maštalica.

Ica decu i odrasle uvodi u svet detinjstva i maštanja. To  čini i pisanom rečju, odnosno pesmama, kao i likovnom stranom, divnim ilustracijama Milice Radojević, koje savršeno odgovaraju opevanom svetu a i senzibilitetu naše pesnikinje Marije.
Knjigu čine tri ciklusa: „Ica maštalica u savani“, „Ica maštalica na Petom Puku“ i „Ica maštalica na snegu“.

Uvod u svaki ciklus predstavlja jedan grafičko-stihovni lavirint, koji zapravo govori kome je sve knjiga posvećena: to su devojčice čija se imena završavaju na -ica („Za sve Milice, Dragice, Danice, Zorice... ali i deminutivi: Ljiljice, Nevenice, Vesnice, Kaćice itd), kao i dečaci sa imenima gde je sufiks -ica, odnosno u množini - ice (Jovice, Ivice, Perice...).

U širem smislu ovaj spiralni ringišpil (pa zaista i dete i svaki čitalac okreće knjigu da bi ta imena pročitao i oseća se kao da ga nosi čarobna vrteška) jeste beskrajan niz koji čine sve devojčice i dečaci. A redukcijom ostalih slova iz navedenih ženskih imena nastala je junakinja ove knjige – Ica, koja je uz to jedna maštalica, čije maštarije i zgode čine svet ove knjige.

foto Marija Škornički
Prvi ciklus „Ica u savani“ proističe iz Icinih snevalica.

Ica je zadremala i njeni radosni snovi uvode nas na pozornicu zbivanja pesama koje slede, a ta pozornica je savana. Junaci ovog ciklusa i jesu stanovnici savane: slonić Duško, žirafa i zebra, krokodil Živko, račić Kosta, lavić Laza i ostali. Nekima od njih posvećeno je više pesama u nizu. Na primer o sloniću Dušku govore čak tri pesme, a takođe slonić se javlja i u pesmi o laviću Lazi kao lavićev drugar. I račić Kosta glavni je lik u jednoj pesmi: on je poznati frizer koji doteruje kosu stanovnicima savane, a ovaj račić pominje se i u drugim pesmama, tako da mali čitaoci mogu da prate iste junake kroz različite pesme, a mogu i da saznaju koji sve to stanovnici naseljavaju savanu (pesma „Doček šampiona“ sadrži katalog brojnih životinja koje se raduju pobedi malog fudbalera Duška). Isto tako mogu da maštaju o moru zajedno sa lavićem Lazom u istoimenoj pesmi, i da uživaju u glumačkoj slavi krokodila Živka koji je, uzgred, i vegan, pa tako stiču i znanje šta ta reč znači i kakva je to hrana i način ishrane. Jer, poezija za decu ne samo što ima ulogu da zabavlja, nego i podučava. Naravno, ne samo ova pesma nego i brojne druge, gde Marija Škornički koristi leksiku iz različitih oblasti znanja a kroz vesele rime (često monorime) takve reči upijaju i školska deca ali i predškolci koji su ponajviše u carstvu igre i učenja kroz igru.
Drugi ciklus, „Ica maštalica na Petom Puku“ oživljava ulice pune dečjih igara. (Valjevsko gradsko naselje Peti Puk dobilo je ime po kasarni Petog pešadijskog puka.)

Kada u nenaslovljenoj pesmi pesnikinja kaže: „Na Petom puku ima malih ulica / gde se još uvek igraju deca“, mi odrasli prepoznajemo dozivanje onih igara našeg detinjstva, onog doba kad nije vladala invazija mobilnih telefona, i kad su se igrale jurke, žmurke i ostale igre i sportovi koje pesnikinja ovde navodi a dalje razgranava kroz živahne rime u pesmi „Igra - Ice“, punoj bezbrižne radosti i pojava kakve su i „rolerice“, „skrivalice“, „klackalice“, „lizalice“ (...), „cipelice“, „pitalice“, itd. A poenta pesme („samo nema – dokolice, / dosade i besposlice / ispale su iz pesmice“) jeste punoća dečijeg vremena i ono carstvo radosnog uživanja, suprotno „smaranju“ današnje dece koja su umnogome zaboravila na igre „van mobilnog telefona“.
Već smo pomenuli da je odlika Marijine-Macine  knjige povezanost pesama, pa tako i u ovom ciklusu postoji pesma/priča u tri dela o tome šta sve ima „Kod Montoje Mike“. To su pesme: „U servisu“, „U bašti“ i „Maša i ćubaste koke“. Dok prva govori o servisu gde Ica odvozi bicikl poniku na podmazivanje (a kao što postoji naselje Peti puk, tako postoji i ovaj servis, a postoji i Montoja Mika, te će čitaoci iz Valjeva pronaći lokalnu draž i čar poznatog; no i čitaocima koji ne znaju te podatke to ne smeta u doživljaju poezije, jer svako književno delo nosi plan univerzalnosti), druge dve su usmerene na prirodu, odnosno svet biljaka i životinja – idilični tonovi boje ove stihove gde cveće miriše, a ptice pevaju, a pufnasta Maša je pas koji čuva koke. I vrabac Danilo jeste junak jedne pesme, i on svojim glasom oživljava Peti puk, kao i svraka Mica u istoimenoj pesmi, koja opet i nije toliko vesela pesma jer je svraka ostala bez svog ptića pa leči tugu tako što grakće na mačke. Ali u redu je da pesmu čine i setni tonovi, jer književnost za decu nije samo i jedino dosetka i igra, nego je i upoznavanje sa različitim osećanjima. No zato, pesma „Jutarnji natpevi“, koju čine dve pesme, dva dana, sva je u znaku radosti i oglašavanja različitih ptica. Ona je kao jedna mala idilična pozornica koja nastaje kad Ica po buđenju otvori prozor i pogleda u dvorište. Uči ova pesma i decu i odrasle pažljivom posmatranju i slušanju, a i podsetnik je koje sve ptice postoje, jer zaista je dragoceno podsetiti se ptičjeg cvrkuta nasuprot buci saobraćaja u današnje brzo doba...
„Ica maštalica na snegu“ je treći ciklus ove knjige i donosi pesme u znaku zimskih radosti i zajedništva. Pre nego što se Ica otisne na sneg i led, mala nenaslovljena pesma uvodi narodnu pesmu Božić Bata i pojašnjava značenje glagola batati, što je važno i za mlađe osnovce i za njihove učitelje na časovima srpskog jezika gde se uče i pesmice i značenja reči. A razigrana Ica, dok se sanka, oseća miris vanilica iz mamine rerne, i zajedno sa veselom družinom devojčica i dečaka uživa i u sankanju i u pravljenju Sneška Belića i potom u noćnoj žurci, kada oživljavaju tri Sneška (Sneško Belić, Sneško Musketar i Sneškica Nena) i brojne životinje stižu na zabavu, dok Božić Bata pravi grudve. A po danu, nastavlja se igra na snegu, i Ica poziva drugare u radionicu kod Montoje Mike, gde ima svega, da se odmore od zimske igre. Pesmom „Zagrevanje kod Montoje Mike“ završava se i knjiga, a ova pesma, kao i neke ranije, sva je u znaku monorima na sufiks -ice (na primer, „zenice“, „šarenice“, „tacnice“, „bombonice“), i predstavlja jedan razigrani muzički završetak ove knjige čije strofe bez obzira na broj stihova koji čine strofu i na broj slogova u stihovima (više ili manje silabičnim) plene veselim i raznolikim rimama, živopisnim slikama i lepim osećanjima što mame da se ovoj knjizi i njenoj radoznaloj, ljupkoj i maštovitoj junakinji više puta vraćamo.
Nije lako pisati o knjigama za decu, a još je teže pisati – knjige za decu. Pesnikinji Mariji Škornički želimo čitanost ove knjige i da što veći broj mlađane publike uživa u stihovima i ilustracijama. I da poželi da se igra, onako neumorno, i da mašta, onako neprestano... kao što to čini Ica maštalica.

Marija Škornučki je autorka osam knjiga poezije (prva knjiga Drobnjački zapisi izašla je 2006. godine, potom se nižu ostale knjige, a najskorija U jednoj ruci fenjer, u drugoj poezija objavljena je 2019. godine), pisac književnih i likovnih prikaza.

Maja Belegišanin Ivanović

Read more...

VLADA VRAĆA STARE CENE ZA  1300 PROIZVODA, ALI U HRVATSKOJ!

Dok 

potrosacka korpa Posle najave, lično predsednika države da pojeftinjuje 20 proizvoda opšte potrošnje, hit su jeftini parizer, dva litra soka od jabuke, po ceni od 80 dinara, na poziv Vlade u Ministarstva privrede Reepublike Hrvatske sutra će na  hitan sastanak doći trgovci, povod su cene osnovnih životnih namirnica!

Predstavnici 10 najvećih trgovinskih lanaca u Hrvatskoj, od Konzuma do Lidla, Kauflanda, Interspara i Tomija, pozvani su sutra na sastanak u Ministarstvo privrede. Kako javlja JUTARNJI, država Hrvatska će tražiti od velikih trgovaca da većinu cena za neke od 1.300 namirnica koje se nalaze u aplikaciji „Kretanje cena” vrate na nivoe na kojima su bile 31. decembra prošle godine.

Predstavnici 10 najvećih trgovaca u Hrvatskoj, od Konzuma do Lidla, Kauflanda, Interspara i Tommija, pozvani su sutra na sastanak u Ministarstvo.

Sve se  dešava u trenutku kada Vlada uvodi novi paket mera pomoći ove nedelje. Postoji neizvesnost da li će i dalje svi podjednako dobijati subvencije za struju. Sagovornici bliski Vladi Republike Hrvatske, ne kažu šta će biti ako trgovci ne pristanu na ovaj njihov zahtev, već samo kažu da raspolažu svim instrumentima.

Prema podacima iz aplikacije „Price Movement”, evidentno je da je potrošačka korpa od više od 360 proizvoda kod nekih trgovaca, poput Tomija, od kraja prošle godine do danas poskupela za čak 5,8 odsto. U istom periodu korpa je skuplja u Konzumu za 3,67 odsto, a u KTC-u za 5,39 odsto.

Na primer, pet kilograma krompira u većini velikih tržnih centara skuplje je za čak 50 odsto u odnosu na 31. decembar prošle godine. Crveni luk je, skuplji za 73 odsto, a šargarepa za skoro 50 odsto!

U tom periodu i poslednjih šest meseci najviše je poskupelo povrće.

Ne bi loše da se i u Republici Srbiji reaguje na ovaj način,  a ne da sa  vlast podsmeva narodu, nudeći  parizer po ceni od dva evea iako je u Grčkojsamo 1,12 evra!

parizer

U Srbiji su hit zujalice. Kače se da spreče krađu  mlevenog mesa, putera, pa čak i na dohrani za bebe. Na policama poznatog marketa, koje su  pune  pakovanja dohrane za bebe, zakačene su zujalice. Razlog je, mogućnost krađe. Cene su od 3.260 do 2.500 dinara.„Obezbeđene dohrane“, se preskupe, čak duplo skuplja od one u Nemačkoj.

U Srbiji sa inflacijom većoj od Ukrajine u ratu, sve je duplo, samo ne jeftinije! 

Read more...
Subscribe to this RSS feed
Info for bonus Review bet365 here.

VESTI

Pratite nas