"Upecan" u prolećnoj šetnji na Zlatiboru legendarni prvi srpski bek, Užičanin Milovan Đorić, nekadašnji i selektor reprezentacije Jugoslavije, ponosan na Đoku Kačunkovića, Bebula Miloševića, Miljana Miljanića, svoje fudbalske učitelje Đora, za prijatelje Beli nema mira. Bez fudbala ne može i reator je ideje o oživljavanju fudbalskih centara i reorganizaciji liga u Srbiji. Siguran je da postoji put za spas srpskog fudbala.
"Fudbal je zbog korone virusa stao svuda pa i u Srbiji. Šta i kako dalje. Nema igranja to je jedino jasno. Nema šta nisam prošao i lepo i manje lepo u svom veku"počinje priču Đora.
"Ovako nije dobro nikome. Ne treba nastavljati lige. Treba proglasiti prvaka i spas potražiti u reorganizaciji fudbalskog takmičenja. Došli smo u situaciju da se poseta na fudbalskom utakmicama meri sa cifrom 100. Hiljadu ljudi na stadionu je bogatstvo. Srećan sam što u Zvezdi u moje vreme nikada nisam igrao pred manje 20.000 ljudi"
Fudbal je postao besmislen u Srbiji?
Kvalitet je u vrtoglavom padu. Stranci su nosioci igre u oba najpopularnija kluba. Pitam vas, kada je poslednji igrač iz "provincije" došao u Partizan i Zvezdu. Setite se, pola Slobode bilo je oslonac Zvezde. Ubski Valjevac Džaja, pa moj Užičanin Nemanja Vidić, još stariji Valjevac Miša Pavić, pa moj Antara su ikone Zvezde i Partizana. To je bilo nekada, a danas, gde su u fudbalu Valjevo i Užice.
Užička Sloboda je sa Milovanom Đorićem konačno progledala.
"Ima tu istine, ali nije Sloboda Milovan Đorić. Najvažnije, Sloboda se vraća. Trudimo se da ne ponavljamo iste greške. Sloboda je bila na korak do gašenja i nestajanja. Danas je ponovo ozbiljan klub. Moji prijatelji su pomogli i grad takođe. Finansijski smo stabilni. Prvi smo u zoni i svaku utakmicu gleda više od 1000 ljudi. Pored Zvezde i Partizana samo na stadionu u Užicu postoje uslovi za tehnologiju VAR. Želja mi je nosioci igre budu deca Slobode, a da posle mene ostane i jedan teren sa veštačkom travom. Obezbedio sam od FSS 140.000 evra, lokacija Jedinstva je bila ideelna. Ali su neproznavanje trenutka strah i neznanje učinili svoje. Vlast je baš čudna, nezna da iskoristi poklon i šansu. "Polete" ljudi, pa kad tresnu o zemlju ne znaju šta ih je snašlo. Svi smo prolazni i nismo najbitiniji. Najvažnija su samo dobra dela iza nas što ostaju".
Za razliku od Užica u Valjevu je fudbal zarobljen dve decenije, u "samici" od 2012-e, a FK Budućnost je ugašen 14.jula 2014. U godini kada treba obeležiti vek FK Budućnost u Valjevu postoji mutant FK BK 2014
" Valjevo je u velikom problemu. Doćiću čim pobedimo korona virus da " dijagnostifikujemo i pobedimo"valjevsku fudbalsku "koronu". Zajedno sa prijateljima Pikljom Savkovićem, Vladikom-DŽonsom, Lalom Đurićem, Gnjecom Perovićem, Lacom Velimirovićem... i mlađima Lučićem, Sinđićem, Simićem, Jovićem, Markovićem, Stevanovićem, Savom Tešićem, Prokićem, Stojanovićem... konačno i Đorđem Lazićem potražićemo i naći "lek". Čujem da ima jedan pametni, ambiciozni mlad čovek, već dokazani privrednik, šampion sa Metalcem u boksu. Rekli su mi da fudbal neizmerno voli, Biće nas taman dovoljno da sa "sedmom silom"pokušamo da zavrtimo "našu priču" i sve okrenemo za 180 stepeni. Biće teško ali nema predaje idemo do pobede".
Koje rešenje vidite za bolju budućnost srpskog fudbala.
"Posle svega, ovi što preteknu, a nadam se da ćemo svi pobediti korrona virus, u fudbalu moramo sagledati probleme i naći rešenje. Pored toga što treba odmah proglasiti prvaka, vreme do početka nove sezone valja iskoristiti za temeljne promene. Podmladiti kadar na svim nivoima. Svima preko 60 godina dodeliti savetodavne i počasne funkcije. Moramo se ugledati na najorganizovanije i najbolje u Evropi, Englesku i Nemačku i Španiju-
Reorganizacija svih liga se nameće kao prioritet.
"Nema kompromisa već na osnovu realnog stanja se mora delovati. Srbija je zrela za 4 profesionalne lige, sa ukupno 48 klubova, po 12 u svakom rangu.Premijer liga mora imati vrhunske terene, a ostali da ih srede uz pomoć države i Saveza u nakraćem roku. Sve 4 lige moraju imati najstručniju organizaciju, korisne i bogate sponzore. Sve važne utamice moraju biti porkivene tv prenosima. Moćan menadžment mora biti snaga klubova. Infrastrukura je ključ, Beograd, Novi Sad, Niš, Kruševac, Kragujevac, Subotica, Šabac, Novi Pazar, Užice, Čačak, Valjevo, Pirot, Smederevo, Pančevo,Vranje, Kraljevo ... imaju u ovom trentuku "maksimum minimuma".
Sa buđenjem fudbalskih centara bi se podigla popularnost fudbala, oživeo bi rivalitet klubova i gradova.
"Kakav je to bio nekada rivalite Užica, Valjeva, Šapca, Kragujevca, Kraljeva, Čačka. Kruševca, Smedereva... Može i mora ponovo da se rodi, gaji i raste".
Šta sa klubovima iz malih sredina danas za klasu i dve iznad starih fudbalskih centara?
"Uloženo i ostvareni rezulati superligaša, prvoligaša, i trećeligaša se ne smeju zanemariti. Međutim, treba skenerati i svi ostale parametre: veličinu gradova, potencijal, ulaganja, tradiciju, rad. Podrška "velikima" je neminovnost. "Zaključavanje" 4 profi lige svi akteri bi imali mogućnost prohodnosti. Da izostanu igre van terena, dok se situacija ne iskristališe.
Šta sa zonama i nižim rangovima?
"Sve lige ispod 4 profi ranga, treba proširiti. Biće dobra zabava za fudbalske zaljubljenike, da ljudi igraju fudbal, da se druže i zabavljaju".
Rešenje je na tacni, da pored liga mlađih kategorija sa 4profi lige ozdravimo fudbal sada u "samrtnom ropcu" u Srbiji.
"Samo na ovaj način srpska deca će ponovo nositi fudbal a ne kao danas stranci" nema dilemu stari fudbalski vuk za koga nikada neće postojati reč, predaja.
Pobednik od glave do pete Milova Đorić, za prijatelje čika Beli ima rešenje, a "vi kako te" .
