Menu

zaglavlje

Specijalistička internistička ordinacija Dr Tomić Valjevo, V. Mišića 102. Tel: 014/228-321 i 065/228-3211

Kardiolog (Dr Đorđević) Telefon: 064/9700-041

INTERNISTIČKI PREGLEDI, GASTROENTEROLOGIJA, ENDOKRINOLOGIJA, ALERGOLOGIJA, DIJAGNOSTIKA, GASTROSKOPIJA,

KOLONOSKOPIJA, ULTRAZVUK ABDOMENA, SRCA, ŠTITASTE ŽLEZDE, DOPPLER KRVIH SUDOVA ABDOMENA

IN MEMORIAM SLOB0DAN LAZIĆ-DULE CIMER

dc oo

Uspravan poput jablanova i lipa što je zasadio u čast armije prijatelja otišao je čovek ljubavi, vere i hrabrosti, sebičan da samo na sebi svojstven način bori se za boks. Samo par dana delilo je Slobodana Lazića, Dula Cimera od 79. rođendana. Ali kao i uvek u svom životu  smeran i odlučan nije dozvolio iznenađenje.

Pozavršavao je sva posla, deleći vreme sa prijateljima, otišao je siguran sam sa ličnim  osećajem   sreće u  svojoj  najzahtevnijoj  životnoj radosti, boksu.

Deda Talovo dete  Đorđe MIlanović, imena kao posinak mu, a istog nadimka Đole sa svojim nepotičinjenim istomišljniicima  Vićom, Peđom, Pločičem... u ludom vremenu nemerenja i nepoštovanja istinskih vrednosti je Cimeru predsedniku Metalca  podario radost šampiona.

Sa ponosom je Dule podigao šampionski pehar maja prošle godine.

Dočekao je dan da ta ista grupa nesalomivih, poput njega, memljivu ruinu   iza hale sportova ovog leta pretvori u Hram boksa, gde će rasti, stasavati  i sutra stići neki novi klinci i šampioni države u dresu Metalca.

Uputio im je samo dve reči: Bravo deco!

A Lav danas imena "Džentlmeni" je posebna priča!

Kakav je bio u rukavicama, neustrašiv, brz, nepredvidiv, istrajan, nepobediv  u svom Metalcu i ljubavi Partizanu, za koji je boksovao mnogo duže, šampion i vicešampion Jugoslavije, jedan iz plejade veličasntvenih  asova Metalca, još agresivniji i posvećeniji je kao trener, je imao od od koga da uči, od Brune Hrastinskog u Metalca do Paljića u Partizanu.

dc hratsinski

Otuda i ne čude  4 olmpijska odličja iz Los Anđelesa Jugoslovena, zlato Ante Josipovića, srebro Redžepa Redžepovskog,  i bronze Mirka Puzovića i Aziza Salihua.

Sa selektorom Mate Parlovom, svetskom i olmpisjim šampionom  Slobodan Lazić je ponosno vodio Jugoslovene, a što je ostao dok je i trajao.

dc parlov

Uspešno je trenirao i profesionalalce, a Goran Delić iz Banja Luke, je postao prvak sveta 2008. godine u teškoj kategoriji. Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada. Od države Srbije dobio je nacionalno sportsko priznanje, Majsku nagradu SOFK-e Jugoslavija, Zlatnu plaketu Valjeva, nagradu Gradskog sportskog saveza za životno delo, a proglašen jeza  sportskog radnika 2019.godine.

Prepoznatljiv po učtivosti i samo njemu svojstvenim manirima, nemoguće  ga je bilo odbiti za čašicu razgovora i piće od Zlatibora, Granda u Valjevu do Moskve u Beogradu.

Harizmatični šampion  postao je istinska ikona  bokserskog sporta grada Valjeva iz jednostavnog razloga.

Tako je hteo da bude.

Rado je poredio vrednost i popularnost fudbala i boksa, nudeći neumoljive činjenice.

Lično smo uvek imali problem dokazivanja priorietata  ekipnog i pojedinalnog takimičenja u boksu.

Sport gladijatora i ljudi posebnog kova, srca lalvoskog, a duše anđeoske,  najboljima je donosio  najviše.

Znao je da mi kaže: "Ne može ni jedan  fudbaler da zaradi  za celu karijeru u odnosu na Kleja ili Tajsona  za samo jedan meč u ringu.

Bio je  u pravu  ne želeći  nikada da prizna da je baš on  najzaslužniji za istorijske rekorde u glednosti tih famoznih ekipnih mečeva boksera Metalca što zaseniše dva najveća fudbalska spektakla za valjevske prilike. Prvi je bio kada je Metalac 14jula 1969. po drugi put za nedelju  dana pobedio Hajduka. Posle 2:0 u Kuli i 1:0 na Krušiku pred 7.000 ljudi za ulazak u Drugu ligu. Drugog spektakla, mlađi se sećaju iz 1995. na takođe meču kvalfikacija valjevske Stare dame i titogradske  Budućnosti u Parku Pećina, pred možda i više od 7.000 gledlaca.

A Dule Cimer je sa Đikom Šukovićem, dr Merfijem-Mirom-Mirkovićem, Mićom Vujićem, veštim da Zvečevo, daruje Metalac najvećim sponzorstom u istoriji valjevskog sporta, kamenorescom Goranom Davidovićem, doktorima Savom Guberinićem, Bukijem Jankovićem... naravno  ljudima iz politike, počev od Ace Jokića pa redom,  ispisao je zlatne stranice u istoriji Metalca.

Rekordi u gledanosti boksa sve govore.

Tvorac velike ekipe Metalca  je posle 4:16 u sneđnom Ivangradu, naravno nezasluženo preubudljivog poraza, harizmom pobednika    i svojom magijom je izmamio  dolazak neverovatnih 4.500 ljudi u halu sportova 15.septembar na revanš meču kvalifikacija za ulazak u Prvu ligu SFRJ: Metalac - Ivangrad 15:5.

Na otvorenom je usledio je rekord svih rekorda. Skoro deset hiljada ljudi na finalu Kupa Jugosavije Metalac-Budućnost 17:3 u Parku Pećina.

dc pp

Zahvaljujući  Dulu cimeru šampioni bokserskog sporta i pa čak i reprezentativci i majstori magičnog četvorougla postali su   Milivoje Marić, Dragan Danić, Jovica Povlović Zoki Maksimović- Zimac, Anto Tadić, braća Romanović Milovan i Zoran, Petara, Draško, Jelka, Kole, Ljuba, Neša Stamenković, mali Cimer, naravno poslednji veliki as i rerprezentativac Jugoslavije Dragan Tomašević.

Najveće ime je Živorad Jelisijevića-Žika šinicla.dc sala

Koliko još mladih danas  ljudi u zrelim godinama, što su zahvaljujući školi boksa  i školi života, svog učitelja, i drugog oca  Dula cimera postali ono što svako želi da bude, cenjeni i poštovani građani Valjeva,

Skromnost i taj maksimum minimuma bili su životni moto Slobodana Lazića. Učinljivost nasleđena od majke, posebnog poglavlja u životu  Dula je učinila da bude prijatelj mnogima.

Nebrojeno puta ih dočekao ugostio i pružio toplinu svog doma, a prijateljima u čast organizovao i sam sadio drvo lipe  kad god je bilo prilike.

Za jubilej sporta izborio se da bude postavljen spomenik boksu ispred  Lava na desnoj obali Kolubare.

Bokserska rukavica od ogromnog komada gvožđa izrovana je ožiljicima je simbol  težine i surovosti sporta gladijatira, samo  dok borba traje, a kada gong označi kraj preobraćenih i anđele nežnog srca i prijatelje do kraja života.

Boks je poseban u svemu jer traži hrabrost ali i posebnu energiju, svojeglavost i istrajnost.

Ožiljci su ostali i u dušama prijatelja zbog  nepropoznavanja realizacije iste ideje.

Ali gde i u kom životu sve može da bude idealno. Sada Dule je sa većinom u datom trenutku neistomešljenika na istom mestu, da peglaju nesipeglano, da se opet druže i uživaju u rajskom sazvežđu boljeg, a zaslužili su ga.

Nama dok im se ne pridružimo ostavljen je amanet da  verom, ljubavlju čuvamo i ni po koju cenu ne izgubimo dostojanstvo i ljudskost.

Generacijama posle nas u nasleđe moramo ostaviti što zaboravljamo preko, noći.

U budućem muzeju slavnih sportista Grada Valjeva svoje mesto imaju mnoga imena  iz valjevskog sveta boksa: Micoje Vasić, braća Gračanin Steva i Dragiša, Šukovići Miša i Đika, Jokići Mile i Zlaja, Brankovići-Rudike , braće Kelava, pa redom Bencun, Tomić, Zvonko i Sava Stefanović, Jorda Obradović, Kovač,Terza, Tale,  Bata Mitrović ...

Svoje mesto ima i Slobodan Lazić, naš dragi Dule Cimer čovek vere u Boga, nade u večni život, i ljubavi prema Stvoritelju i stvorenjima kako je rekao Sveti vladika Nikolaj.

Komemoracija posvećena Slobodanu Laziću je u sredu u 10 sati u bašti Lava, opelo i sahrana u 12,30 na Novom Groblju u Valjevu.

Read more...

MATE PARLOV:NIJEMAC ME ODVEO NA SVETSKI TRON, GDE NEMA NACIONALIZMA!

Parlov lasta

Pre 12 godina 29. jula 2008. godine kosmoplita i  besmrtni šampion Mate Parlov sportista 20. veka eks SFRJ se preselio se u legendu, preminuo je u PulI U 60.godini.

Mate je osvojio sve!

Besmrtna legenda  svestskog,  jugoslovenskog i hrvatskog sporta Mate Parlov je nastupao pod trobojkom  SFR Jugoslavije i postao  olimpijski, svetski i evropski šampion.

Njegova poslednja veza sa boksom bila je na Olimpijskim igrama 1984. Mate je bio  selektor repezentacije Jugoslavije. Na  OI u Los Andjelesu  jugoslovenski bokseri ostvarili su impresivan učinak: zlato Ante Josipović, srebro Redžep Redžepovski i bronza Mirko Puzović  i Azis Salihu.

Vodio ih je Mate Parlov!

Nakon završetka bokserske karijere Mate živio je u Puli a potom u Fažani.

Spomenik u bronzi, u prirodnoj veličini, Mate parlova visok je sa postoljem 2,5 metra u Multimedijalnom centru Fažane  je postavjen u januaru 2018.

PARLOV SPOMENIK

Mate se od raspada Jugoslavije retko se  pojavljivao i oglašavao  u javnosti. Bio je vlasnik kafića ,,Mate“ u Puli, a strast mu je bila čitanje poezije.

U vreme  raspada Jugoslavije i rata u Hrvatskoj Mate Parlov je ostao šampion dosledan u prepoznavanju vrednosti svog i svakog vremena

"Kako ja mogu biti nacionalist ako sam svjetski prvak? Mnogi to ne razumiju. Nisu bili ni prvaci države, a često niti sami sebe nisu uspjeli pobijediti. Svijet se divio mojim rezultatima i svi su me svugdje prihvaćali kao svoga, bijeli i crni, svejedno. Upoznao sam svijet, i ne mogu biti ništa doli kozmopolit. Tako ja gledam i na sport i na život", zapušio je usta svima što bi da ga svojataju, najvećeg medju velikanima sporta Mate  Parlov.

U profesionalnoj karijeri, 1976. godine osvojio pojas evropskog prvaka u poluteškoj kategoriji i naslov svetskog prvaka u poluteškoj kategoriji WBC federacije 1978. Parlov je bio prvi bokser iz socijalističkih zemalja  osvojač profesionalne svetsku titulu, prvi  šampion na planeti  koji je u istoj kategoriji osvojio olimpijsku, evropsku i svetsku amatersku, te evropsku i svetsku profesionalnu titulu.

Bio je svetski i evropski prvak i u amaterskom i u profesionalnom boksu, olimpijski šampion i osmostruki prvak Jugoslavije, petostruki Balkana.

Rođen je 16. novembra 1948. godine u Splitu, a poreklom je bio iz  sela Ričica kod i Imotskog. Od 10. godine je živeo u Puli, a sa  16 e počeo da trenira boks  u BK “Pula”. Tri godine kasnije već je bio šampion  Jugoslavije u poluteškoj kategoriji. 1969.godine  u Bukureštu postao vicešampion Evrope, a 1971. je u Madridu je osvojio zlato. U  Beogradu je 1973. odbranio titulu najboljeg Evropljanina u poluteškoj kategoriji.

Na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. godine Parlov je osvojio zlato u spektakularnom  finalu protiv Kubanca Karilja. U žestokom meču  oba rivala su završavala na podu. Kraj je  usledio u drugoj rundi kada je Kubanac posle ko zna kojeg po redu levog direkta Parlova četvrti put "uspavan" ovoga puta bez šanse da se "probudi".

META 72 OI

Parlov  je u Havani 1974,  u kolevci boksa osvoja titulu amaterskoj prvaka sveta!

Usledio je  pohod  u profi ringu.

10.jula 1976, na Marakani je u Beogradu je pobedio Italijana Domenika Adinolfija i osvojio titulu profesionalnog prvaka Evrope u poluteškoj kategoriji, u verziji Svetskog bokserskog saveta (WBC). 1978. Mate Parlov je postao i svetski šampion,  Nokautirao je Argentinca Migela Anhela Kuelja,  u 9. rundi.

U amtarskoi ring je ulazio 310 puta, i samo 13 puta je poražen. U profesionalnoj karijeri, u 29 mečeva, zabeležio je 24 pobede, tri poraza i dva “remija

Parlov je ostao upamćen kao  najbolji jugoslovenski sportista 20. veka.

Jugonostalgičari bez okolišenja rado ističu: U Jugoslaviji se samo nisi smeo kačiti sa Titom i Parlovom!

mate 1

Parlov je bio najjači Jugosloven ali to nikad nije zloupotrebio, niti je nasedao na provokacije "snagatora" željnih slave .

“Nisam bio agresivan, mada sam bio žestok. Nisam se tukao od osnovne škole, nisam  sam imao probleme izvan ringa, nisma ih ni tražio! Bilo je svakakvih iskompleksiranih tipova. Hteli su da se dokažu na čoveku koji je osvojio nekakve titule. Ali to sam izbegao. Okrenem se u stranu ili pređem na neku drugu priču”, govorio je Mate Parlov.

Bio je zaljubljenik u poeziju, znao napamet na stotine pesama narodne muzike i obožavao je našu prestonicu.

“Beograd je grad koji ću uvek voljeti. Tu sam proveo svoju mladost”, govorio je Mate.

Nakon karijere živio je mirnim životom.

“Bokseru je najteže nakon karijere. Pogotovo ako ne zna šta bi radio u životu. Mnogi su prolupali jer nakon profesionalne karijere nisu više vidjeli smisao. Ja sam s druge strane žudio za anonimnošću. Nisam želio da živim od starih sjećanja. Sada sam samo običan građanin i ne volim kada mi se ljube ruke zbog nekih prošlih vremena”, rekao je jednom prilikom Mate.

U  kafiću "Mate" u centru Pule na slavnog šampiina potsećaju  kamena Zlatna rukavica po kojoj je izliven trofej što ga je vlasnik i najveći bokser  u SFRJ osvojio dva puta, jedan zlatni trofej dodeljen prvaku Europe, i uljani portret šampiona u rukavicama.

Boks  i slava nisu omeli Matu Parlova da diplomira ekonomiju i dogura do poslednjeg ispita na postdiplomskim studijima.

Mate je kad smo se upoznali 1990, uveliko bio čovek kafanskog miljea, sa čašom u ruci omiljenog vinja. Priča o pilotu prijatelju, ovčaru, odmetnutom  od gradske vreve, običnom čoveka na svom ostrvu sa svojim stadom je otvroila srce i dušu šampiona.

Popodne i veče sa šampionom ćaskali smo dok radio u šanku  i služio goste, ljude što ga vole, ali i on njih, bez obzira da li imali  sebi da plate jedno ili više pića

Znao je bolje svih gostiju  kolika je radost zajednička zbog svakodnevnih viđanja u svom kafiću.

Pre odlaska u Fažanu Matini, "merdžom" par sati pre mraka iskoristili smo da čujemo uz pršut i vino krenula je priča o sebi.

"Prija mi druženje sa ljudima, Gosti dolaze  zbog mene, svakodnevno, i to su obični o sportski nastrojeni ljudi,  obožavatelji. Tako da malo i popričamo, a ja radim i održavam kondiciju. Malo  sjednem, pa hodam, malo stojim za šankom. Šta bi' doma? Fotelja ili kauč i televizor? Pa ja sam uložio ogromanu energiju u svoje zdravlje, tokom boksačke karijere. Mora se  nekako održavati, jer bez zdravlja nema nam života" spustio je gard od početka razgovora Mate.

Patnja  je i kad treniraš i nastupaš, ali i kad se  na kraju  karijere prestane vežbati

" Kod svih vrhunskih sportaša  srce i kompletan organizam strada ako se naglo i totalno prekine s radom, što je i logično. I anas odradim neku kilometražu, malo gimnastike dobro dođe, Sad je tu i porok duvan, Propušio sam  odmah po okončanju  karijere  1980. godine. Pre nije išlo. Boks nije kolektivni sport  da možeš poput fudbalera da se švercaš. Tamo 22 čoveka jure za loptom, a u ringu sve je isključivo na meni i nema uzmicanja".

Sport je vaša "ružna" prošlost, i ne zanima vas, a sve vam je pružio ?

"Sebe sam ponašap o boksu, iako me sport nije doticao. Isključivo sam bio posvećen  svojim treninzima, usavršavanju, bez  želje da pratim bilo šta  drugo. Danas se ništa nije promenilo. Gonjen samo željom i instktom da dobro  radim sam uspeo. Nekakav prometejski oganj, volja za postignućem visokih ciljeva su bili pokretači, a kad kreneš i vidiš da ti ide od ruke nema odustajanja.Uporno, gladijstorksi, voljom i  radom i sa malo talenta sam postao najbolj. Talenat je važan ali više od  90 posto uspjeha donosi rad"

Jedan Nemac i poraz su doneli preokret i karijeru šampiona.

"Tek kad sam sve osvojio shvatio sam da mi je uspeh donelo brzo sazrevanje i  strpljivost. Prije sam želeo o rješavati stvari na silu. Ali sam shvatio da nisam neranjiv i da i ja imam Ahilovu petu. Da  me opemeti  posle  mog razmišljanja da sam nepovodiv, potudrio se u tom ludom  zanosu napada "svemoći" 1970. Nijemac. Nokautirao me je, a ja sam se prizemljio. Shvatio sam da valja i uzmaknuti,  jer i drugi jako udaraju. Na sreću bio je to jedini  jedini nokaut u karijeri. Baš u tom porazu sam postao  nepobjedivi šampion".

Neizbežno pitanje, koji je bio najveći i  najdraži meč u karijeri?

"Bilo ih više. Možda  protiv Kuelja, ali neki drugi važan meč za osvajanje titule, poćev od onoga na prepunom stadionu Partizana pred 50.000 ljudi završen "lastom u publiku" za radost kakva se retko doživi"

Amaterski  boks je  potcenjen u odnosu na zbivanja u profia areni.

"Aamaterski boks je neuporedivo teži od profesionalnog. Meni je titula amaterskog prvaka Europe u Madridu 1971. milija od kasnije profesionalne, jer sam zaredom poslagao petoricu vrlo dobrih boksača da bih je osvojio. Kasnije sam osvajao profesionalne titule. Bilo je lakše, momci u bili bokserski "polupismeni".

Kubanci su i dalje "bogovi" u boksu

"Imate pravo.  Amerikanci su uvek više poštovali olimpijsko zlato od titule profesionalnog prvaka svijeta. Profesionalnih verzija ima koliko hoćeš. Ja sam bio prvak svijeta po jednoj, a bila je tada i još jedna. Kubanci  haraju. Ja sam ponosan na  šamionsku krunu na a prvom amaterskom prvenstvu svijeta u Havani.  ,,Umirao“ sam do zlata, a  sveznajući  to  ne znaju, ne razumiju razliku. Kubanci su  čufo nevidjeno sa svojim  školom boksa. Teofilo Stivenson je već zaboravljen. Ja lično samo  slučajno ako uhvatim na tv-u pogledam neki meč"

U životu šampiona  više nema  dominicija i agresivnost viđene toliko puta u ringu. Smirenost i blagonaklonost prema svakome se način života Mate Parlova

"Dobro ste zaključili. Agresivan nisam ni bio, ali prilično žestok jesam. Nijemac me smirio. Čim sam se sučio  s vlastitim, normalnim ograničenjima i počeo razmišljati shvatio sam da prvo moram pobijediti sam sebe, pa tek posle rivala u ringu I to je  moj uspjeh karijere. Shvatio sam da grešim ako jurnem čim  primim udarac. Suspregnuo sam bijes, i strpljivo  počeo čekati pravi moment da zadam  jače i bolje udarac, ali i izbegnem "vatru"  što bi da me proguta".

Kao vrhunski sportista bili ste  član Saveza komunista Jugoslavije.

"Bio sam, i ponosan sada sam. A iz partije sam sključen jer nisam dolazio na sastanke. Politika je bila za mene neinteresantna oblast. Dobijao sam  priznanja i to je bilo sve".

Poezija je za Mate Parlova bila i ostala najveća  "politika"

"Isključivo, nadahnjivao sam se stihovima  Tina Ujevića,  posebno u trenucima krize „Ganutljivim opaskama“: Prebolio sam strasti, pa i ljutu pizmu./ Prekužio sam bijes na vjerolomstvo./ Prostodušno se čudim vandalizmu./ Ja bivam mlađi. Svijete, ja sam tvoje potomstvo! Smatram se potomkom svijeta. Nikada  ne  bih dao na se,  i na svoje. Biću najiskreniji, muče me pitanja koja se tiču cijelog svijeta. Suosjećanje nas sve vezuje".

Tin nije jedini vaš pesnik.

 „Svakidašnju jadikovku“sam čitao koliko li puta, i sve više i jače je  volim.  Tinova „Molitva iz tamnice“ čitam mi je uvijek na umu i čitam je sa posebnom pažnjom. Pored Tina volim pjesme  Kranjčevića i Preradovića, Matoša i Cesarića. Alegorijsku pjesmu „Zmija“  Petra Preradovića... Volim Branka Radičevića, "Kad mlidijah umreti". Volim  „Minadir“  Laze Kostića, „Modru rijeku“ od Maka Dizdara, i koliko njih još"

JedInstveni nepovljivi, druželjibivi, šampion i sveti čovek Mate Parlov!

Read more...

ISIJAVANJE: BK METALAC JE BREND VALJEVA, A ČOVEKA SAMO DELA KRASE

1NEBO

Povodom oglašavanja u nedeljniku Napred od 23.jula 2010. godine  Zarije Andrića gde u tekstu "Nekorektan odnos kluba"bivši trener najavljuje  tužbu zbog  neizmirenih dugovanja,usledila je najoštrija reakcija iz Metalca protiv kako kažu "poturenog  da iznutra buši klub".

Posle isplaćenih sredstava drugom  od dvojice prvobitno angažovanih trenera Selakoviću, javnosti se u poslednjem broju nedeljnika Napred obratio  od nove uprave prvoangažovani  trener "volonter" Zarije Andrić:

"Iako mi je 2019.godine istekao ugovor sa klubom,  radio sam do 5. marta 2020.godine. Tada sam uputio dopis da mi se plati rad. Klub se poneo vrlo nekorektno i uz posredovanje jednog čoveka ponuđena mi je samo trećina sredstava. Iako imam više trenerskog staža od svih danas u klubu prisiljen sam da tužbom ostvarim svoja prava", izdikitirao  je Andrić u pero novinaru Napreda  DM insistirajući na svojim trenerskom uspesima širom ex SFRJ, zaboravan da je Metalac iznad svih, pa i njega i njegovih ličnih interesa, po potrebi samodelimično, ostvarenih putovanjima vozom   na treninge kada je radio u Lazarevcu.

Andrić takođe smatra da nije "premator" i da je ogorčen nekorektnom odnosom i nipodaštavanjem svega što je postigao kao trener, od Metalca, do pre poslednjeg povratka u Valjevo iz Lazarevca.

Predrag Damnjanović sportski direktor kluba, juniorski, kadetski, pionirski šampion države(SCG), proglašen 2005.godine za najboljeg kadeta na šampionatu u Novom Sadu  je za naš portal izjavio da će uslediti  zvanično saopštenje BK Metalac, ali da nije previše iznenađen istupanjem  Andrića u javnosti.(foto NAPRED VALJEVO 25.3.2005)

predrag damnjanovic

"Pod materijalnom, krivičnom i moralnom odgovornošću tvrdim da se Zarije Andrić sam nudio da ga vratimo u klub da pomogne bez pare i dinara dve godine, dok klub ne stane na noge. Posle samo  3 meseca nas je pitao hoće li biti para. Podsećam iz Metalca je odlazio 15-ak puta i sve što je napravio u  trenerskoj karijeri treba da zahvali isključivo BK Metalac. Ovo je rekao neka mu služi na čast. Za  poslednje 3 godine provedene u Metalcu  ni jednog  boksera  nije ispunio obećanje da će za dve godine napraviti šampiona države. Neki momčići   perspektivni da budu  dobri bokseri  više ne treniraju. Andrić je malo toga uradio u interesu Metalca. Razlog jednostavan, klupski i njegovi interesi prečesto nisu bili na istim talasnim dužinama".

Damnjanović se posebno osvrnuo na rad Zarije Andrića sa prvotimcima.

"Slikanenje sa prvotimcima pre meča i kada pobedimo priznajem  oduvek mu je  najbolje išlo od ruke. Brojne generacije boksera Metalca su stvarali Micoje Vasić, Dule- Cimer i mnogi drugi daleko uspesniji bokseri i stručniji  treneri od uvek samo boksera početnika Zarije Andrića. Na žalost danas kad sve sagledamo, nameće se  utisak svih ljudi u boksu od takmičara da nas koji vidimo klub da je Andrić najviše radio samo za sebe. Reč boksera je svetinja, a ako oni kažu da im je bio samo loš sekundant, i da ga nisu želeli u uglu"

Damnjanović posebno osvrnuo na Andrićeve "šampione"

"U trenerskoj karijeri je vodio šampione sa kojima se hvali. Svi već bili majstori ringa. Kititi se tuđim perjem je najlakše uvek bilo. Kada se poslednji put vratio u Metalac zatekao je mlade boksere koji su  već naučili  osnovne stvari od trenera i boksera Jovice Pavlovića, i još većeg šampiona  Dragana Danića. Zanimljivo je takođe da čim smo uveli  još jedan termin u klubu i vratili pomenute trenere u salu, Andrić više nije imao koga da trenira. Svi takmičari su ga napustili. Zarije Andrić najradije priča o svom znanju i stručnosti, a to pravi trener i pedagognikada ne radi.Čovek kome su puna usta hvalospeva o samom sebi, jasno je ko je i šta je. U svom poslednjem trenerskom mandatu u Metalcu samohvalisanje i veličanje sebe pred medijima je bila glavno oružje Andrića ".

Predrag Damnjanović ima poruku  za  sve koji bi da na bilo koji način ruše BK Metalac

"Zarije Andrić dobro zna u kakvom stanju smo zatekli klub u trenutku preuzimanja od nasleđenim dugovima. Totalano neuslovna sala za rad, čak i za  štakore i nubašvane odvratna danas je ponos svih nas u klubu.. NIsmo se obazirali na sve koji ne vole pobednike.  Zasukali smo rukave verujući u sebe, svoje  znanje i rad, znoj i suze. Sreća nas je pogledala i uspeli smo. Valjevo je dobilo  šampiona države. Devastirana sala danas je hram boksa. Ponosni smo na momke koji su "ginuli" u ringu za Metalac. Za to su bili adekvatno nagrađeni, a "manekeni i foto modeli" se varaju ako misle da su bilo kome bitni. Naše geslo, na žalost  odavno  izbrisano  iz zdravog razuma svakog ko se dokopa  vlasti, je  odgovornost. Musketarski smo se borili,  odgovorno i posle  neizmernog odricanja, a radili smo samo za klub bez ikakvog ličnog interesa i ponosni smo na ostvarene rezultate".

"Nismo verovali da ćemo u trenutku kada je svaki novi dan iznenađenje dočekati ovako nešto, od nekoga od koga smo verovali da kao i mi  prepoznaje trenutak. Ovo  mi liči na scenario lošeg filma, u kome bi statista da dobije "oskara", kaže Damnjanović i govori o budućnosti.

" Spartanski nastavljamo da se borimo istrajni  kao i do sada. Metalac će biti  što je uvek i  bio šampion u ringu, šampion fer pleja,  šampion u afirmiciji sportskih i ljudskih vrednosti,  poštovaćemo svakoga ko vredi. Čovek se prepoznaje samo po delima, o kojima narod i niko više može da sudi", poručio je Predrag Damnjanović sportski direktor BK Metalac.

Metalac je brend sporta ex Jugoslavije, danas Srbije i svog grada Valjeva, a čoveka samo dobra dela potvrđuju i razlikuju od nečoveka.

Read more...
Subscribe to this RSS feed
Info for bonus Review bet365 here.

VESTI

Pratite nas